Može li se sačuvati NIS?
Teška su vremena, ratuje se na bezbroj lokacija širom globusa.
Foto: 021.rs
I to, izgleda, moćnima nije dovoljno, pa se na sve moguće načine podgrejava ratna atmosfera oko Venecuele, zemlje sa najvećim rezervama nafte.
Tih 300 milijardi barela (oko 42 milijarde tona), ili tih 17 odsto ukupnih svetskih rezervi, ogroman su izazov i najveći nosač aviona "Džerald Ford", ponos Sjedinjenih Američkih Država, već je u Karipskom moru, sasvim blizu teritorijalnih voda potencijalno najuzavrelije tačke na planeti.
Ultimatum
U tako napetoj situaciji pred Srbijom je složen zadatak da spase daleko najveću domaću naftnu kompaniju, jedinu koja obavlja ključnu tehnološku operaciju prerade nafte. Problem je nastao usled ultimativnog zahteva SAD da se, na bilo koji način, ruska državna kompanija "Gaspromnjeft", većinski gazda NIS-a, ukloni iz vlasničke strukture.
Pri tome Amerikanci su Srbiju odredili za, ako vlasnik sam ne nađe kupca, krajnjeg izvršioca uvek neugodnog prekomponovanja vlasništva. Dakle, prema Srbiji SAD su zauzele mnogo grublji gard, Nemačkoj su dozvolili da u tamošnjoj filijali "Rosnjefta" kompletno preuzme upravljanje, dok su vlasnički odnosi ostali nedirnuti.
Podsetimo, potpuno je legalno da kompanija iz jedne države ima vlasništvo u drugoj. Decenijama su upravo sa političke scene Zapada stizali prigovori da je nekadašnja Jugoslavija, u sklopu nje i Srbija, gotovo sasvim zatvorena za strane investitore. Kada je, prvo delimično, potom i, nakon promena 2000. godine, došlo do otvaranja za inoulagače, ispostavilo se da uspešne kompanije iz Srbije, ali stranog većinskog vlasništva, smetaju.
Moćne Sjedinjene Države su jednostavno naložile da se ruski faktor u potpunosti isključi iz vlasničke strukture NIS-a. Nisu ni pomislile da se pozovu na neki pravni osnov, već su zapretili da će američke banke i firme prestati bilo kakav poslovni kontakt sa svakim ko se upusti makar i u najsitniji poslovni aranžman sa bilo kojim ruskim preduzećem.
Američka zamisao
Nevolja je što Amerikanci na NIS gledaju kao na rusko preduzeće, mada ova firma posluje i gotovo svu delatnost obavlja u Srbiji, gde je od velikog značaja za veći broj kompanija čije su polazne sirovine razni petrohemijski produkti, ali i za rast BDP, punjenje državnog budžeta, uvećanje broja zaposlenih... Jednostavno, NIS je, posebno pančevačka rafinerija, od ogromnog značaja za srpsku ekonomiju. Bez rada rafinerije, poslovna aktivnost, a i život u celini, izgledali bi bitno drugačije.
Naravno da "Gaspromnjeft" ne želi da ispusti vlasništvo u preduzeću koje je kupio u trenutku kada je bilo pred rasulom i opterećeno sa 973 miliona evra duga. Uložio je najmanje dve milijarde evra i mnogo znanja da bi od gotovo propale firme napravio uzornu kompaniju, koja je već deceniju među prvima u Srbiji po svakom parametru: bruto-proizvodu, profitabilnosti, investicijama, punjenju državnog budžeta, broju zaposlenih, visini zarade, podršci kulturnim, socijalnim i sportskim društvima...
Prema zamisli Amerikanaca, ako vlasnik ne želi ili oteže sa prodajom, posao prekomponovanja vlasništva obaviće država Srbija. U suprotnom, "Jadranskim naftovodom" (JANAF) neće pristizati sirova nafta i pančevačka rafinerija će, kada iscrpi ne baš velike rezerve, stati sa radom. To bi bio prevelik udarac za srpsku ekonomiju, sa oštrim i jasno vidljivim posledicama i po uobičajeni svakodnevni život.
Pročitaj još
Pritisci javnosti
Naravno da su Amerikanci svesni da bi nagli pad životnog standarda kod srpskog stanovništva izazvao nezadovoljstvo i izvestan gnev usmeren na najmoćniju državu na svetu. Smislili su način kako da srpskoj vlasti, prema njihovom viđenju, olakšaju posao. Tokom posete SAD predsednika Srbije Aleksandra Vučića, predsednik Tramp je gostu objasnio da bi pretnju prestankom rada pančevačke rafinerije SAD tumačile kao situaciju u kojoj bi Srbija mogla da se pozove na "višu silu" i primeni mere kojima izbegava loš razvoj događaja.
Jednostavnije kazano, SAD bi prihvatile da Srbija, pozivajući se na "višu silu", nacionalizuje rusko vlasništvo u Naftnoj industriji Srbije. Nacionalizacija znači preuzimanje bez nadoknade... Dobar deo javnosti kao da je jedva dočekao ne baš prikrivenu sugestiju iz Vašingtona.
Počeli su masovni zahtevi da Srbija nacionalizuje NIS, predlozi su posebno glasni i učestalo dolazili od stranaka i udruženja prozapadne orijentacije, a ceo sugerisani postupak se i dodatno "pravdao" pričom da su Rusi navodno "NIS kupili budzašto". Potpuno se, recimo, zaboravilo na činjenicu da američke naftne kompanije, kojima je pokojni premijer Zoran Đinđić bukvalno nudio srpsku naftnu kompaniju, nisu htele ni da čuju za aranžman. Svi su odrečno govorili isto: malo ste tržište, nemate ni sirove nafte i tu bi bio kraj priče.
Politički uticaj
Tek, kada su Rusi od propale firme napravili vodeće preduzeće u državi, počele su naknadne žalopojke i priče kako je i Srbija navodno mogla da osmisli i realizuje isti takav preokret u radu NIS-a. Zaboravilo se da je pod vlasništvom države Srbija NIS skoro uvek, gotovo svake druge godine i čak za socijalistička vremena, bio gubitaš. I pored monopolskog statusa.
Naknadna sećanja i žalopojke nisu bila slučajna, naprotiv bila su usmerena na promenu vlasništva. Sve je dobijalo na intenzitetu onako kako se NIS razvijao i poboljšavao poslovnost. Amerikancima je više od uzornog poslovanja smetao ruski politički uticaj preko sve uspešnije kompanije i godinama su tražili tehnike kako da suzbiju rivalski uticaj.
Postajalo je jasno da je uklanjanje iz vlasničke strukture jedini način. Kada se u sklopu aktuelnog globalnog političkog pregrupisavanja i rata u Ukrajini, pojavila mogućnost realizacije, nisu oklevali. Delovali su oštro, oslanjajući se na sopstvenu moć i ne pokušavajući da akciju udenu u pravni okvir. U Srbiji je zavladala prava histerija da se "NIS povrati u srpske ruke pozivom na višu silu".
Viša sila
Međutim, viša sila je pravno nejasan i nedorečen princip. Retko se primenjivao, a kada je reč o mogućnosti da posluži kao osnov za dejstvo, bitno je šta piše u ugovoru. U našem slučaju šta piše u ugovoru o prodaji NIS-a "Gaspromnjeftu". Ruski ministar za spoljne poslove Sergej Lavrov je u razgovoru sa srpskom stranom podsetio da u ugovoru ne piše ništa. Drugim rečima, osnov za potezanje za "višom silom" nalazi se najviše u Trampovoj sugestiji...
Stoga je odluka države Srbije da, ako ruska strana ne uspe ili ne želi da proda svoj vlasnički paket od 57,6 odsto NIS-ovih akcija, ruskoj strani ponudi preuzimanje po nešto većoj ceni od one koju je nudio potencijalni partner, pravi potez. Možda bi se ceo aranžman mogao i dopuniti dogovorom o prodaji u obrnutom smeru nakon što se završi rat u Ukrajini i cela geopolitička frka poprimi manje dramatičan ton.
U svakom slučaju, namera Srbije da do (većinskog) vlasništva nad NIS-om dođe plaćajući praktično realnu vrednost kompanije, a ne otimačinom kako se može shvatiti poziv na višu silu bez jasnog osnova, jeste na kraći rok malo opterećujuća za državnu kasu, ali dugoročno potez koji bi i sa ruske strane morao da se prihvati kao korektno rešenje neugodne i gotovo raritetne situacije.
Kako upravljati
Što se Srbije tiče, njoj nakon eventualne kupovine NIS-a predstoji da reši način upravljanja kompanijom.
Iskustva sa državnim vlasništvom u ekonomiji su dominantno loša, potvrđuje to i slučaj same naftne industrije u Srbiji, ali i brojni drugi primeri iz srpske i svetske prakse. Stoga će za aktuelnu, ali i svaku drugu vlast u Srbiji, biti veliki izazov naći način da Naftna industrija Srbije i dalje ostane jedna od vodećih srpskih kompanija.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kako bi izgledala nacionalizacija NIS-a - da li je uopšte moguća
18.11.2025.•
5
Rasplet u vezi sa sankcijama NIS-u morao bi uskoro da se reši, ali i dalje nema jasnih naznaka kako.
Mađarski ministar: MOL bi mogao da preuzme deo akcija NIS-a
17.11.2025.•
10
Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto je izjavio da bi mađarska naftna kompanija MOL mogla da preuzme deo Naftne industrije Srbije (NIS) koja je pod sankcijama SAD zbog ruskog vlasništva.
Evropska komisija: Ekonomija Srbije znatno usporila
17.11.2025.•
6
Evropska komisija (EK) danas je objavila jesenje ekonomske prognoze.
Vlasnici benzinskih pumpi: Do 1. decembra snabdevanje gorivom stabilno, dalje je neizvesno
17.11.2025.•
6
Vlasnici najbrojnijih benzinskih pumpi u Srbiji, posle Naftne industrije Srbije (NIS), rekli su da će do 1. decembra biti dovoljno goriva.
Ministarka trgovine: Uredba o maržama naterala trgovce da budu efikasniji
17.11.2025.•
5
Najavljeno zatvaranje jednog broja objekata trgovinskog lanca Delez u Srbiji delom je posledica uredbe o ograničenju marži, ali ne kao negativna posledica te uredbe, izjavila je ministarka trgovine Jagoda Lazarević.
Stručnjak za energetiku: Biće goriva, ali je pitanje koliko će ono koštati
17.11.2025.•
6
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković izjavio je da ne očekuje probleme sa snabdevanjem gorivom na pumpama, ali da je pitanje koliko će ono koštati.
Macut o NIS-u: Nema razloga za brigu, država intenzivno radi da obezbedi dodatne kanale snabdevanja
17.11.2025.•
3
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut izjavio je da će država u narednim danima intenzivno raditi sa svim partnerima kako bi obezbedila dodatne kanale snabdevanja gorivom i očuvala sigurnost za građane i privredu.
Kineski proizvođač automobila razmatra otvaranje fabrike u Srbiji: Šta bi to donelo našoj zemlji?
17.11.2025.•
33
Kineska kompanija "Čeri", jedan od najvećih proizvođača vozila u toj zemlji, razmatra Srbiju kao potencijalno mesto za otvaranje svoje druge fabrike u Evropi.
Zato što Bugarska uvodi evro: Lev od 1. januara neće biti na kursnoj listi NBS
17.11.2025.•
0
Bugarski lev od 1. januara 2026. godine neće biti na listi valuta kojima se trguje na deviznom tržištu Srbije, jer Bugarska ulazi u zonu evra.
Bajatović o NIS-u: Srbija spremna da podrži svaki predlog Rusa
17.11.2025.•
16
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović rekao je da će Srbija podržati svaki predlog ruske strane - da proda NIS nekom trećem, da će ponuditi da otkupi NIS - ali da naftna industrija mora da radi.
Stručnjaci o NIS-u: Imali smo 300 dana, ništa nismo uradili
17.11.2025.•
19
Ekonomski stručnjaci saglasni su da je sudbina NIS-a trenutno najopasnija tačka spoljnopolitičkog i ekonomskog pritiska na Srbiju.
Samsung će investirati 310 milijardi dolara za razvoj AI
16.11.2025.•
3
Južnokorejski konglomerat Samsung predstavio je petogodišnji investicioni plan od 310 milijardi dolara (267 milijardi evra) kako bi zadovoljio rastuću potražnju podstaknutu globalnim usponom veštačke inteligencije (AI).
Strane kompanije i otpuštanja radnika: "Naša strategija privrednog razvoja praktično ne postoji"
16.11.2025.•
15
Gotovo da od početka oktobra nije prošla nedelja bez vesti da je neka fabrika u Srbiji zatvorena, a pojedine kompanije su navele da su razlozi visoki troškovi povećanja minimalca.
Radosavljević: Odluka koja treba da se donese o NIS-u nije teška za državu, nego za vlast
16.11.2025.•
21
Na današnjoj sednici Vlade poručeno je da rešenje za NIS mora da se nađe u narednih sedam dana i da je država spremna da preplati NIS ukoliko pregovori Rusa sa trećom stranom propadnu, da bi izbegla nacionalizaciju.
Fiskalni savet o budžetu: Nejasno poskupljenje velikih projekata i smanjenje troškova za rezerve nafte i gasa
16.11.2025.•
2
Predsednik Fiskalnog saveta, Blagoje Paunović rekao je da će fiskalni deficit Srbije prema predloženom budžetu za 2026. godinu iznositi 337 milijardi dinara ili 2,9 milijardi evra.
Gugl će investirati 40 milijardi dolara u Teksas
16.11.2025.•
0
Kompanija Gugl saopštila je da će do 2027. godine investirati 40 milijardi dolara u Teksas kako bi izgradio novu infrastrukturu za "dematerijalizovanu informatiku" (Cloud) i veštačku inteligenciju (AI).
Juroklir ne isključuje mogućnost da tuži EU u slučaju konfiskacije ruskih sredstava
16.11.2025.•
1
Juroklir, institucija koja upravlja ruskom imovinom zamrznutom u Evropi, nije isključio mogućnost tužbe protiv Evropske unije (EU) u slučaju konfiskacije ruskih sredstava, preneo je pariski list Mond.
Vučić i ministri na vanrednoj sednici Vlade o sankcijama NIS-u
16.11.2025.•
10
Vlada Srbije održaće danas sednicu u Palati Srbija, na koju su pozvani i svi direktori javnih preduzeća.
Ukoliko se u Srbiji poremeti snabdevanje naftom: Koraci koji prethode proglašenju krizne situacije
16.11.2025.•
50
Za razliku od početka oktobra, kada su tek stupile na snagu sankcije NIS-u, sada je poznato da SAD nisu odobrile nastavak poslovanja ni toj kompaniji ni Rafineriji u Pančevu.
Kineske investicije u Srbiji ove godine značajno opale
16.11.2025.•
7
Neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiji za sedam meseci ove godine, prema biltenu javnih finansija Ministarstva finansija, iznosio je 1,258 milijardi evra.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar