Javna predzeća mogu da se baškare trošeći novac iz budžeta
Prihvatanjem da garantuje za kredite javnih preduzeća u visini od čak 860 miliona evra, država, praktično, primorava građane da svojim parama plaćaju rekordne zarade zaposlenih u javnim preduzećima.
Foto: Pexels (Ron Lach)
Mnogo toga intrigantnog događalo se u protekle dve, tri nedelje. Iz dana u dan bilo je sve uzbudljivije, pa je i skupštinsko zasedanje na kome je usvojen rebalans budžeta prošlo gotovo nezapaženo. Baš onako kako je vlast i priželjkivala.
Našavši se faktički bez kontrole javnosti, rebalansom budžeta, uz manje zakonske korekcije, poslanici su učinili promene kojima državnu kasu čine lako dostupnom javnim preduzećima, pri čemu bi u pitanje mogla doći čak i stabilnost javnih finansija.
Jemstva bez ograničenja
U pitanju je odluka Skupštine Srbije da ubuduće država na garancije kojima bankama jemči da će javna preduzeća vratiti uzete kredite, može da utroši čak 102 milijarde evra, umesto 24, koliko je bilo dopušteno prvobitno. Povećanje od 660 miliona evra se gotovo u dlaku podudara sa rastom budžetskog deficita.
Kako će državni minus na kraju godine umesto 1,7 biti 2,4 milijarde evra, 3,95 odsto BDP-a, nameće se pomisao da će uvećanje deficita biti izraz komotnog troškarenja javnih preduzeća. Inače, ove je godine pre zakonskih promena država već izdala garanciju na 200 miliona evra "Srbijagasu".
Naročito iritira činjenica da nema nikakvih ograničenja kada javna preduzeća predlažu da država jemči njihove obaveze. Obično, i to pod strogim nadzorom, država može da jemči za krupnije investicije, ređe za ulaganja u infrastrukture srednje veličine. Nakon nedavnog rebalansa budžeta, srpska javna preduzeća mogu od države da traže pokriće i kada je reč o problemu likvidnosti, isplati zarada ili dobavljača.
Tri godine oštrih restrikcija
Sve izgleda neobičnije i od vlasti bezobzirnije ako se zna da su građani Srbije ne tako davno itekako ispaštali upravo usled komotnog državnog garantovanja obaveza javnih preduzeća. Dešavalo se u vreme finansijske krize 2008. Epilog je bilo narušavanje javnih finansija. Stvar je sanirana oštrim finansijskim merama po sve građane, zaposlene i penzionere u trajanju od tri godine.
Podsetimo se tih dešavanja. Srbija je u teškom i mučnom izlasku iz duge agonije. Pokušava da javne finansije nekako primeri pravilima u razvijenom svetu. Godine 2010. donosi odluke da javni dug ne premaši 45 odsto BDP-a i da se na srednji rok budžetski deficit svede na jedan odsto BDP.
Time u budžetu ne bi preostalo novca za finansiranje javnih preduzeća, "Srbijagasa", "Puteva Srbije", "EPS-a", "Železnice"... Njihovi minusi delom su posledica prevelikog broja zaposlenih i previsokih zarada, delom niskih cena roba i usluga kojima je država navodno štitila najširi sloj stanovništva.
Jagma za garancije
Sa privilegijama svikli "javnaši" setili su se garancija države, pa su narednih godina insistirrali i uspevali da država jemči za njihove kredite. Kako se pri izdavanju garancija, kreditna obaveza formalno vodi na nosiocu kredita (ne na garanta), u budžetu se ne iskazuje odmah kao rashod državne kase, već tek onda kada stigne na naplatu.
Do tada država je uobičajavala da jemči samo pojedina veća ulaganja javnog preduzeća u infrastrukturu. U te namene iz budžeta godine 2010. izdvojeno je 70 miliona evra. Kako je naredne sezone počelo umanjenje budžetskoog deficita, javnim preduzećima je bilo sve teže da dođu do novca. Setili su se garancija i počelo je strelovito povećanje broja i visine jemstava države Srbije za javna preduzeća.
Godine 2014. iz budžeta je za ove potrebe izdvojeno čak 430 miliona evra. Tadašnji ministar za finasije Dušan Vujović je stoga zabranio izdavanje garancija za tekuće poslovanje javnih preduzeča, naredne godine je zakonski precizirano da se državne garancije mogu izdavati samo za investiciona ulaganja. Koliko je je olako jemčenje države bila opasnost govori podatak da je odlivanje novca iz budžeta ovom linijom bio jedan od glavnih uzroka narušavanja javnih finansija.
Pročitaj još
Siva realnost
Radi stabilizacije, preduzete su oštre mere prema svim građanima i trajale su tri godine. Situacija je smirena i kanal preko koga su javna preduzeća, na čiji rad je uticaj vladajućih stranaka ogroman i odlučujući, isisavala državnu kasu je bio blokiran.
Međutim, nedavno su učinjene izmene zakona kojima se opet otvara mogućnost da zaposleni u javnim preduzećima, reč je upravo o kompanijama u kojima su zarade ubedljvo najviše, ne mogu da na tržištu, uprkos monopolskoj poziciji, dovoljno zarade, pa pokušavaju ponovo da se oslone na davnašnju praksu grebanja o državni budžet.
Direktori javnih preduzeća podsećaju da po zakonu država, kada bankama, kao garant, budžetskim novcem isplati kredit, ima pravo da od javnog preduzeća traži povraćaj. No, to je samo isprazna pravna odredba koja se u praksi gotovo i ne događa. Kako stvari izgledaju u realnosti videli smo 2019. godine kada je Vlada Srbije otpisala potraživanja od "Srbijagasa" vredna čak 1,2 milijarde evra.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Poljoprivrednici: Blokada saobraćajnica ako direktna davanja moramo da usmerimo za investicije
28.11.2025.•
0
Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović izjavio je da će poljoprivrednici blokirati saobraćajnice ukoliko budu morali direktna davanja po hektaru da koriste za kupovinu mehanizacije.
Zahvaljujući američkim sankcijama: Orban podmazuje Srbiju ruskom naftom
28.11.2025.•
0
Američke sankcije protiv ruskog naftnog sektora teško pogađaju Srbiju. Međutim, susedna Mađarska može da pomogne zahvaljujući izuzeću koje je odobrio Tramp. Orban pregovara o detaljima sa Putinom u Moskvi.
Cene nafte padaju: Očekuje se mirovni sporazum između Ukrajine i Rusije
28.11.2025.•
0
Cene sirove nafte nastavile su pad, pa se tako Brent spustio na oko 63 dolara po barelu, dok je američka WTI nafta pala na oko 58 dolara po barelu.
Budžet Srbije: Samo troši, ko još pita
28.11.2025.•
1
U Skupštini Srbije poslanici raspravljaju o budžetu. Vladajuća većina, po običaju, hvali, dok opozicija tvrdi da nije transparentan, a ni razvojan.
Nije samo NIS pod sankcijama SAD: Na listi i Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, Slobodan Tešić, ministri...
28.11.2025.•
11
Naftna industrija Srbije (NIS) je pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva već 50 dana. Međutim, na ovoj listi je još 49 firmi i pojedinaca iz Srbije koji su na listi sankcija SAD.
Da li je država odvojila dovoljno ili previše novca za ruski udeo u NIS-u?
27.11.2025.•
10
Prema postojećim zakonima Srbija mora da obešteti kompaniju Gasprom u slučaju preuzimanja Naftne industrije Srbije (NIS), a videli smo da je vlast procenila da iz budžeta može da izdvoji 1,4 milijarde evra.
Šef Orbanovog kabineta: U toku razgovori o mogućnosti da MOL kupi udeo u NIS-u
27.11.2025.•
6
U toku su razgovori o mogućnosti da mađarska naftna i gasna kompanija MOL kupi udeo u srpskom NIS-u, izjavio je šef kabineta mađarskog premijera Gergelj Guljaš.
Hoće li biti gasa u Srbiji?
27.11.2025.•
24
Neizvesno je hoće li se u narednom periodu u Srbiji prerađivati nafta.
Vučić spomenuo Tabaković "specijalnu operaciju" za NIS, pa NBS u budžet uplatila 34 milijarde dinara
27.11.2025.•
10
Narodna banka Srbije je 24. novembra po osnovu viška prihoda po završnom računu za prošlu godinu u državnu kasu uplatila 33,86 milijardi dinara, što je za čak 4,1 milijardu više nego u prethodnih pet godina zajedno.
Rafinerija u Pančevu u "tihom režimu rada": Profesor Mašinskog fakulteta objašnjava šta to znači
27.11.2025.•
4
Rafinerija u Pančevu nije još skroz ugašena, ali je od utorka, 25. novembra u "tihom režimu rada", rekli su nadležni.
Skupštini podnet amandman vredan 1,4 milijarde evra: Da li će to biti dovoljno za otkup NIS-a?
27.11.2025.•
20
Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" podnela je Skupštini Srbije amandman na Predlog zakona o budžetu za narednu godinu, u cilju obezbeđivanja energetske sigurnosti i stabilnosti zemlje.
Ministarstvo za rad: Od 1. januara jedinstvena osnovica za obračuna plate u sistemu socijalne zaštite
26.11.2025.•
0
Od 1. januara naredne godine u celom sistemu socijalne zaštite biće uvedena jedinstvena osnovica za obračun osnovne plate.
Šoškić: Obustavljanje platnog prometa sa NIS-om predstavlja tiho gašenje te kompanije
26.11.2025.•
8
Nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić objašnjava da bi obustavljanje platnog prometa Naftnoj industriji Srbije (NIS) praktično značilo tiho gašenje te kompanije.
Ovo je kalendar poreskih obaveza firmi za decembar
26.11.2025.•
1
Poreska uprava je objavila kalendar poreskih obaveza firmi za decembar.
Đedović Handanović: Srbija dala dodatna uveravanja da će Rusi izaći iz NIS, čekamo odgovor
26.11.2025.•
4
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je Vlada Srbije pružila dodatna uveravanja SAD da će Rusija izaći iz vlasništva u NIS-u.
Mađarski MOL spreman da poveća uvoz naftnih derivata i nafte u Srbiju
26.11.2025.•
6
Mađarski MOL je spreman da poveća uvoz naftnih derivata i nafte u Srbiju, izjavio je u Beogradu ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto.
Ako bi Srbija odlučila da preuzme NIS: Stručnjaci o tome kako bi to izgledalo
26.11.2025.•
7
Pošto nije dao najpreciznije objašnjenje zašto je Vlada Srbije izabrala da većinskom vlasniku NIS-a ostavi rok od baš 50 dana da proda svoj paket akcija, predsednik Srbije je ostavio nekoliko opcija.
Janaf ubeđen da će NIS dobiti licencu, SAD navodno već dale pozitivno mišljenje
26.11.2025.•
5
Jadranski naftovod (Janaf), preko koga se Naftna industrija Srbije (NIS) snabdeva naftom, uveren je da će Kancelarija za kontrolu stranih sredstava Ministarstva finansija SAD (OFAC) dati licencu za nastavak rada NIS-a.
Srbija čekala 300 dana da bi Rusima dala još 50 dana za NIS: Zašto i šta sledi u narednom periodu
26.11.2025.•
33
Srbija je Rusima dala rok od 50 dana da nađu kupca za NIS, a na osnovu predloga Aleksandra Vučića da im se da još vremena za transakciju.
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija: Goriva ima dovoljno, ne mogu da zamislim da pumpe ne rade
26.11.2025.•
19
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović izjavio je da goriva ima dovoljno i da za sada nema povećane potražnje za naftom i derivatima na benzinskim stanicama u Srbiji.
Komentari 18
Koliko drzava trosi
Paor
Đura Vojvođanin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar