Javna predzeća mogu da se baškare trošeći novac iz budžeta
Prihvatanjem da garantuje za kredite javnih preduzeća u visini od čak 860 miliona evra, država, praktično, primorava građane da svojim parama plaćaju rekordne zarade zaposlenih u javnim preduzećima.
Foto: Pexels (Ron Lach)
Mnogo toga intrigantnog događalo se u protekle dve, tri nedelje. Iz dana u dan bilo je sve uzbudljivije, pa je i skupštinsko zasedanje na kome je usvojen rebalans budžeta prošlo gotovo nezapaženo. Baš onako kako je vlast i priželjkivala.
Našavši se faktički bez kontrole javnosti, rebalansom budžeta, uz manje zakonske korekcije, poslanici su učinili promene kojima državnu kasu čine lako dostupnom javnim preduzećima, pri čemu bi u pitanje mogla doći čak i stabilnost javnih finansija.
Jemstva bez ograničenja
U pitanju je odluka Skupštine Srbije da ubuduće država na garancije kojima bankama jemči da će javna preduzeća vratiti uzete kredite, može da utroši čak 102 milijarde evra, umesto 24, koliko je bilo dopušteno prvobitno. Povećanje od 660 miliona evra se gotovo u dlaku podudara sa rastom budžetskog deficita.
Kako će državni minus na kraju godine umesto 1,7 biti 2,4 milijarde evra, 3,95 odsto BDP-a, nameće se pomisao da će uvećanje deficita biti izraz komotnog troškarenja javnih preduzeća. Inače, ove je godine pre zakonskih promena država već izdala garanciju na 200 miliona evra "Srbijagasu".
Naročito iritira činjenica da nema nikakvih ograničenja kada javna preduzeća predlažu da država jemči njihove obaveze. Obično, i to pod strogim nadzorom, država može da jemči za krupnije investicije, ređe za ulaganja u infrastrukture srednje veličine. Nakon nedavnog rebalansa budžeta, srpska javna preduzeća mogu od države da traže pokriće i kada je reč o problemu likvidnosti, isplati zarada ili dobavljača.
Tri godine oštrih restrikcija
Sve izgleda neobičnije i od vlasti bezobzirnije ako se zna da su građani Srbije ne tako davno itekako ispaštali upravo usled komotnog državnog garantovanja obaveza javnih preduzeća. Dešavalo se u vreme finansijske krize 2008. Epilog je bilo narušavanje javnih finansija. Stvar je sanirana oštrim finansijskim merama po sve građane, zaposlene i penzionere u trajanju od tri godine.
Podsetimo se tih dešavanja. Srbija je u teškom i mučnom izlasku iz duge agonije. Pokušava da javne finansije nekako primeri pravilima u razvijenom svetu. Godine 2010. donosi odluke da javni dug ne premaši 45 odsto BDP-a i da se na srednji rok budžetski deficit svede na jedan odsto BDP.
Time u budžetu ne bi preostalo novca za finansiranje javnih preduzeća, "Srbijagasa", "Puteva Srbije", "EPS-a", "Železnice"... Njihovi minusi delom su posledica prevelikog broja zaposlenih i previsokih zarada, delom niskih cena roba i usluga kojima je država navodno štitila najširi sloj stanovništva.
Jagma za garancije
Sa privilegijama svikli "javnaši" setili su se garancija države, pa su narednih godina insistirrali i uspevali da država jemči za njihove kredite. Kako se pri izdavanju garancija, kreditna obaveza formalno vodi na nosiocu kredita (ne na garanta), u budžetu se ne iskazuje odmah kao rashod državne kase, već tek onda kada stigne na naplatu.
Do tada država je uobičajavala da jemči samo pojedina veća ulaganja javnog preduzeća u infrastrukturu. U te namene iz budžeta godine 2010. izdvojeno je 70 miliona evra. Kako je naredne sezone počelo umanjenje budžetskoog deficita, javnim preduzećima je bilo sve teže da dođu do novca. Setili su se garancija i počelo je strelovito povećanje broja i visine jemstava države Srbije za javna preduzeća.
Godine 2014. iz budžeta je za ove potrebe izdvojeno čak 430 miliona evra. Tadašnji ministar za finasije Dušan Vujović je stoga zabranio izdavanje garancija za tekuće poslovanje javnih preduzeča, naredne godine je zakonski precizirano da se državne garancije mogu izdavati samo za investiciona ulaganja. Koliko je je olako jemčenje države bila opasnost govori podatak da je odlivanje novca iz budžeta ovom linijom bio jedan od glavnih uzroka narušavanja javnih finansija.
Pročitaj još
Siva realnost
Radi stabilizacije, preduzete su oštre mere prema svim građanima i trajale su tri godine. Situacija je smirena i kanal preko koga su javna preduzeća, na čiji rad je uticaj vladajućih stranaka ogroman i odlučujući, isisavala državnu kasu je bio blokiran.
Međutim, nedavno su učinjene izmene zakona kojima se opet otvara mogućnost da zaposleni u javnim preduzećima, reč je upravo o kompanijama u kojima su zarade ubedljvo najviše, ne mogu da na tržištu, uprkos monopolskoj poziciji, dovoljno zarade, pa pokušavaju ponovo da se oslone na davnašnju praksu grebanja o državni budžet.
Direktori javnih preduzeća podsećaju da po zakonu država, kada bankama, kao garant, budžetskim novcem isplati kredit, ima pravo da od javnog preduzeća traži povraćaj. No, to je samo isprazna pravna odredba koja se u praksi gotovo i ne događa. Kako stvari izgledaju u realnosti videli smo 2019. godine kada je Vlada Srbije otpisala potraživanja od "Srbijagasa" vredna čak 1,2 milijarde evra.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Svaki drugi građanin Bugarske se protivi uvođenju evra
01.06.2025.•
0
Svaki drugi anketirani građanin Bugarske se protivi uvođenju evra, navodi se u najnovijem istraživanju Evrobarometra.
Mali juče najavio minimalac od 650 evra za dve godine, danas obećava vanredno povećanje 1. oktobra
31.05.2025.•
26
Ministar finansija Siniša Mali najavio je "vanredno povećanje minimalne zarade od 1. oktobra na 500 evra i dodatno povećanje 1. januara iduće godine".
Mali predložio da minimalac bude 650 evra, ali do kraja 2027. godine
30.05.2025.•
10
Ministar finansija Siniša Mali predstavio je na sastanku Socijalno-ekonomskog saveta radnu verziju predloga dinamike rasta minimalne zarade u Srbiji koja bi, do kraja 2027. godine, iznosila 650 evra.
Zavod za statistiku: Stopa nezaposlenosti u Srbiji smanjena
30.05.2025.•
5
U Srbiji je u prvom kvartalu ove godine bilo 2.887.100 zaposlenih, a stopa zaposlenosti je iznosila 51,4 odsto, dok je nezaposlenih bilo 289.400 i stopa nezaposlenosti bila je 9,1 odsto.
Izvoz od početka godine veći osam odsto nego pre godinu dana
30.05.2025.•
2
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-april ove godine iznosla je oko 24,85 milijardi evra.
Objavljene nove cene goriva
30.05.2025.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Elektrodistribucija: Odlaže se tromesečno očitavanje brojila
30.05.2025.•
67
Elektrodistribucija Srbije saopštila je da se privremeno odlaže najavljeno očitavanje brojila na tri meseca.
Srbija se zadužuje 2,4 milijarde evra: Kamata na kredit za "rafale" tretira se kao tajna
30.05.2025.•
24
U Skupštini Srbije danas će biti održane sednice dva parlamentarna odbora.
Sud blokirao Trampove carine
29.05.2025.•
5
Američki sud je blokirao stupanje na snagu carina američkog predsednika Donalda Trampa koje on naziva Danom oslobođenja, presuđujući da je on prekoračio svoja ovlašćenja.
Stelantis imenovao novog generalnog direktora
28.05.2025.•
1
Automobilski koncern Stelantis imenovao je Italijana Antonija Filozu za generalnog direktora, kao naslednika Karlosa Tavaresa koji je u decembru prosle godine podneo ostavku.
Vlada Srbije uzela 94 miliona evra od BIA, kanalizacije, vojske, a za šta - ne zna se
28.05.2025.•
12
Vlada Srbije donela je odluku da sa brojnih državnih projekata preusmeri 11 milijardi dinara, ili oko 94 miliona evra, na pokrivanje troškova koji "nisu bili poznati" prilikom donošenja budžeta.
Grupa od 14 država tuži Ilona Maska
28.05.2025.•
1
Američka sudija Tanja Čatkan dozvolila je grupi od 14 saveznih država da pokrene tužbu kojom se osporavaju napori milijardera Ilona Maska da smanji savezne troškove.
Bugarska će uvesti evro već od sledeće godine
28.05.2025.•
3
EU će uskoro odobriti zahtev Bugarske da usvoji evro već 1. januara 2026. godine, čime će postati 21. članica valutne unije bloka.
Japan izgubio status najvećeg svetskog kreditora nakon 34 godine
27.05.2025.•
6
Japan je prvi put nakon 34 godine izgubio status najvećeg svetskog kreditora, a njegovo mesto je zauzela Nemačka.
Spas stiže sa Meseca
27.05.2025.•
4
Mada je veštačka inteligencija najnoviji i još ne baš sasvim usavršen izum, svakim danom je sve prisutnija u našim životima.
Država nije upisala obećani radni staž: Paušalci se suočavaju sa problemima
27.05.2025.•
13
Nakon uvođenja testa samostalnosti i najavljenih poreskih olakšica, brojni poslodavci i paušalci suočavaju se s problemom neuplaćenih doprinosa i neupisanog radnog staža.
Kompanija Dragoljuba Zbiljića zaradila 7,5 miliona evra više nego prošle godine
27.05.2025.•
3
Kompanija Maneks, u vlasništvu biznismena povezanog sa SNS-om Dragoljuba Zbiljića, imala je odličnu poslovnu godinu iza sebe, pokazuju finansijski izveštaji.
.jpg "Cene na srpskim pumpama ne prate pad cena nafte u svetu: Mićović o tome zašto je to tako")
Cene na srpskim pumpama ne prate pad cena nafte u svetu: Mićović o tome zašto je to tako
27.05.2025.•
22
Cene nafte u svetu pale su u odnosu na prethodnu nedelju. To je posledica mogućnosti da će Organizacija zemalja izvoznica nafte, ili "OPEK+", povećati proizvodnju u julu.
Ministarka trgovine Lazarević o visokim cenama osnovnih namirnica: "Ljudi s pravom negoduju"
26.05.2025.•
7
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević komentarisala je bojkot trgovinskih lanaca koji je, prema njenoj oceni, "kao epidemija zahvatio više zemalja", među kojima je bila i Srbija".
Srpski bakar sve privlačniji svetskim igračima
26.05.2025.•
3
Izbor novog direktora kompanije Rio Tinto, posle ostavke Jakoba Štausholma, najverovatnije će zavisiti od toga koliko će budući menadžer biti uporan u pogledu nalaženja bakra, kojeg je sve manje.
Bajatović: Gas za domaćinstva neće poskupeti, za privrednike će pojeftiniti
26.05.2025.•
4
U petak je potpisan aneks postojećeg ugovora o isporukama ruskog gasa našoj zemlji, što će omogućiti popunjavanje skladišta u Banatskom dvoru i Mađarskoj pred zimsku sezonu.
Komentari 18
Koliko drzava trosi
Paor
Đura Vojvođanin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar