
Javna predzeća mogu da se baškare trošeći novac iz budžeta
Prihvatanjem da garantuje za kredite javnih preduzeća u visini od čak 860 miliona evra, država, praktično, primorava građane da svojim parama plaćaju rekordne zarade zaposlenih u javnim preduzećima.

Foto: Pexels (Ron Lach)
Mnogo toga intrigantnog događalo se u protekle dve, tri nedelje. Iz dana u dan bilo je sve uzbudljivije, pa je i skupštinsko zasedanje na kome je usvojen rebalans budžeta prošlo gotovo nezapaženo. Baš onako kako je vlast i priželjkivala.
Našavši se faktički bez kontrole javnosti, rebalansom budžeta, uz manje zakonske korekcije, poslanici su učinili promene kojima državnu kasu čine lako dostupnom javnim preduzećima, pri čemu bi u pitanje mogla doći čak i stabilnost javnih finansija.
Jemstva bez ograničenja
U pitanju je odluka Skupštine Srbije da ubuduće država na garancije kojima bankama jemči da će javna preduzeća vratiti uzete kredite, može da utroši čak 102 milijarde evra, umesto 24, koliko je bilo dopušteno prvobitno. Povećanje od 660 miliona evra se gotovo u dlaku podudara sa rastom budžetskog deficita.
Kako će državni minus na kraju godine umesto 1,7 biti 2,4 milijarde evra, 3,95 odsto BDP-a, nameće se pomisao da će uvećanje deficita biti izraz komotnog troškarenja javnih preduzeća. Inače, ove je godine pre zakonskih promena država već izdala garanciju na 200 miliona evra "Srbijagasu".
Naročito iritira činjenica da nema nikakvih ograničenja kada javna preduzeća predlažu da država jemči njihove obaveze. Obično, i to pod strogim nadzorom, država može da jemči za krupnije investicije, ređe za ulaganja u infrastrukture srednje veličine. Nakon nedavnog rebalansa budžeta, srpska javna preduzeća mogu od države da traže pokriće i kada je reč o problemu likvidnosti, isplati zarada ili dobavljača.
Tri godine oštrih restrikcija
Sve izgleda neobičnije i od vlasti bezobzirnije ako se zna da su građani Srbije ne tako davno itekako ispaštali upravo usled komotnog državnog garantovanja obaveza javnih preduzeća. Dešavalo se u vreme finansijske krize 2008. Epilog je bilo narušavanje javnih finansija. Stvar je sanirana oštrim finansijskim merama po sve građane, zaposlene i penzionere u trajanju od tri godine.
Podsetimo se tih dešavanja. Srbija je u teškom i mučnom izlasku iz duge agonije. Pokušava da javne finansije nekako primeri pravilima u razvijenom svetu. Godine 2010. donosi odluke da javni dug ne premaši 45 odsto BDP-a i da se na srednji rok budžetski deficit svede na jedan odsto BDP.
Time u budžetu ne bi preostalo novca za finansiranje javnih preduzeća, "Srbijagasa", "Puteva Srbije", "EPS-a", "Železnice"... Njihovi minusi delom su posledica prevelikog broja zaposlenih i previsokih zarada, delom niskih cena roba i usluga kojima je država navodno štitila najširi sloj stanovništva.
Jagma za garancije
Sa privilegijama svikli "javnaši" setili su se garancija države, pa su narednih godina insistirrali i uspevali da država jemči za njihove kredite. Kako se pri izdavanju garancija, kreditna obaveza formalno vodi na nosiocu kredita (ne na garanta), u budžetu se ne iskazuje odmah kao rashod državne kase, već tek onda kada stigne na naplatu.
Do tada država je uobičajavala da jemči samo pojedina veća ulaganja javnog preduzeća u infrastrukturu. U te namene iz budžeta godine 2010. izdvojeno je 70 miliona evra. Kako je naredne sezone počelo umanjenje budžetskoog deficita, javnim preduzećima je bilo sve teže da dođu do novca. Setili su se garancija i počelo je strelovito povećanje broja i visine jemstava države Srbije za javna preduzeća.
Godine 2014. iz budžeta je za ove potrebe izdvojeno čak 430 miliona evra. Tadašnji ministar za finasije Dušan Vujović je stoga zabranio izdavanje garancija za tekuće poslovanje javnih preduzeča, naredne godine je zakonski precizirano da se državne garancije mogu izdavati samo za investiciona ulaganja. Koliko je je olako jemčenje države bila opasnost govori podatak da je odlivanje novca iz budžeta ovom linijom bio jedan od glavnih uzroka narušavanja javnih finansija.
Siva realnost
Radi stabilizacije, preduzete su oštre mere prema svim građanima i trajale su tri godine. Situacija je smirena i kanal preko koga su javna preduzeća, na čiji rad je uticaj vladajućih stranaka ogroman i odlučujući, isisavala državnu kasu je bio blokiran.
Međutim, nedavno su učinjene izmene zakona kojima se opet otvara mogućnost da zaposleni u javnim preduzećima, reč je upravo o kompanijama u kojima su zarade ubedljvo najviše, ne mogu da na tržištu, uprkos monopolskoj poziciji, dovoljno zarade, pa pokušavaju ponovo da se oslone na davnašnju praksu grebanja o državni budžet.
Direktori javnih preduzeća podsećaju da po zakonu država, kada bankama, kao garant, budžetskim novcem isplati kredit, ima pravo da od javnog preduzeća traži povraćaj. No, to je samo isprazna pravna odredba koja se u praksi gotovo i ne događa. Kako stvari izgledaju u realnosti videli smo 2019. godine kada je Vlada Srbije otpisala potraživanja od "Srbijagasa" vredna čak 1,2 milijarde evra.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vlada menja uredbu o maržama i pre nego što je zaživela, kažu da trgovci pritiskaju proizvođače
29.08.2025.•
0
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević najavila je da će Vlada Srbije danas korigovati uredbu o ograničavanju marži.
Vučić: Penzije od decembra veće 12 odsto
28.08.2025.•
46
Penzije će od decembra biti uvećane 12 odsto, najavio je večeras predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
EPS: Preduzetnici i mala preduzeća plaćaće struju po istim cenama kao građani
28.08.2025.•
1
Preduzetnici, mala i mikro preduzeća moći će od 1. oktobra da zaključe ugovor o garantovanom snabdevanju električnom energijom, saopštila je Elektroprivreda Srbije.
Data saglasnost: Skuplja struja od 1. oktobra za 6,6 odsto
28.08.2025.•
15
Na zahtev Elektroprivrede Srbije, Savet Agencije za energetiku je na današnjoj sednici dao saglasnost na odluku o ceni električne energije za garantovano snabdevanje koje će se primenjivati od 1. oktobra.
NBS upozorava građane na beogradsku "modernu banku": Nema dozvolu za rad
28.08.2025.•
5
Narodna banka Srbije upozorila je građane da se ne zadužuju kod privrednih društava koja se neovlašćeno bave poslovima odobravanja kredita i da ne ostavljaju podatke o svojim platnim karticama.
Tramp udvostručio carine na uvoz iz Indije
27.08.2025.•
1
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp udvostručio je danas carine na uvoz iz Indije, čime one sada iznose 50 odsto i time naneo ozbiljan udarac odnosima Vašingtona i Nju Delhija.
Marković: Za one koji uđu u crvenu zonu struja će u proseku poskupeti od 14 do 33 odsto
27.08.2025.•
13
Električna energija će od 1. oktobra poskupeti sedam odsto za građane čija je potrošnja do 1.200 kWh.
Privredna komora: Trgovci sa ministrima postigli dogovor o ograničavanju marži
27.08.2025.•
5
U Privrednoj komori Srbije danas je, povodom donošenja uredbe o ograničavanju trgovačkih marži, održan drugi sastanak predstavnika 26 trgovinskih lanaca sa ministrima finansija i trgovine.
Delta kupuje konkurenciju - Food star plus
27.08.2025.•
3
Kompanija Juhor, u vlasništvu Delta holdinga, namerava da kupi klanicu, registrovanu za preradu i konzervisanje živinskog mesa, Food star plus.
Odložene sankcije NIS-u - šesti put
27.08.2025.•
2
Ministarstvo finansija SAD odložilo je, po šesti put, primenu sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), ovog puta do 26. septembra.
Počela gradnja dva dalekovoda u Surčinu: Povezaće Beograd i Novi Sad, a biće i rezerva napajanja za Expo
26.08.2025.•
6
U Surčinu je danas počela izgradnja dva nova dalekovoda visokog napona koji će povezati Beograd i Novi Sad, ukupne vrednosti oko 22 miliona evra, u sklopu projekta "BeoGrid 2025".
Poštanska agencija UN: 25 zemalja prestaje da šalje poštu u SAD zbog Trampovih carina
26.08.2025.•
0
Svetski poštanski savez (UPU) identifikovao je danas 25 zemalja koje obustavljaju poštanske usluge za SAD, zbog, kako je naveo, neizvesnosti oko carina koje je uveo predsednik te zemlje Donald Tramp.
Atanacković: Trećina privrede neće moći da isplati minimalac ako se poveća na 550 evra u 2026.
26.08.2025.•
81
Trećina privrede neće moći da isplati minimalnu zaradu za 2026. godinu ako se poveća na 550 evra, koliko je predložila Vlada Srbije, rekao je počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Sutra ističe rok za uvođenje sankcija NIS-u
26.08.2025.•
7
Rok za primenu američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije ističe sutra, 27. avgusta.
Dvadeset najvećih kineskih kompanija u Srbiji prošle godine zaradile milijardu evra
25.08.2025.•
6
Dvadeset najvećih kineskih kompanija u Srbiji prošle godine inkasirale su 865 milijardi dinara odnosno 7,4 milijarde evra i ostvarile 123 milijarde dinara neto dobiti, objavio je Forbs Srbija.
NBS naložila bankama da do 15. septembra pripreme ponude povoljnijih kredita
25.08.2025.•
4
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da je naložila bankama koje odobravaju potrošačke i gotovinske kredite u dinarima, kao i stambene kredite, da do 15. septembra svoje aktuelne ponude ažuriraju.
Glamočić: Kukuruz jedini podbacio zbog suše, ipak biće ga dovoljno
24.08.2025.•
7
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočič izjavio je da je ove godine jedino kukuruz podbacio od svih poljoprivrednih kultura i to od sedam do osam odsto u odnosu na prošlu godinu.
Vučićeve "čudesne mere": "Bože, da l’ iko još može da poveruje?"
23.08.2025.•
32
Kako je najavio, predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstaviće u nedelju "paket novih ekonomskih mera".
Rajaner traži reakciju evropskih institucija zbog štrajka kontrole letenja u Srbiji
23.08.2025.•
6
Najveći evropski lou-kost avio-prevoznik Rajaner saopštio je da je samo u prva dva dana štrajka srpskog Sindikata kontrole letenja odložio 99 letova.
Američke Federalne rezerve najavile mogućnost smanjenja kamate
22.08.2025.•
0
Predsednik Federalnih rezervi (Fed) Džerom Pauel danas je najavio mogućnost snižavanja kamatne stope narednih meseci.
Mask tražio od Zakerberga da mu pomogne da finansira preuzimanje OpenAI
22.08.2025.•
1
Najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask tražio je od izvršnog direktora kompanije Meta Marka Zakerberga da mu pomogne da finansira preuzimanje OpenAI vredno 97,4 milijardi dolara početkom 2025, pokazuju sudski dokumenti.
Komentari 18
Koliko drzava trosi
Paor
Đura Vojvođanin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar