Javna predzeća mogu da se baškare trošeći novac iz budžeta
Prihvatanjem da garantuje za kredite javnih preduzeća u visini od čak 860 miliona evra, država, praktično, primorava građane da svojim parama plaćaju rekordne zarade zaposlenih u javnim preduzećima.
Foto: Pexels (Ron Lach)
Mnogo toga intrigantnog događalo se u protekle dve, tri nedelje. Iz dana u dan bilo je sve uzbudljivije, pa je i skupštinsko zasedanje na kome je usvojen rebalans budžeta prošlo gotovo nezapaženo. Baš onako kako je vlast i priželjkivala.
Našavši se faktički bez kontrole javnosti, rebalansom budžeta, uz manje zakonske korekcije, poslanici su učinili promene kojima državnu kasu čine lako dostupnom javnim preduzećima, pri čemu bi u pitanje mogla doći čak i stabilnost javnih finansija.
Jemstva bez ograničenja
U pitanju je odluka Skupštine Srbije da ubuduće država na garancije kojima bankama jemči da će javna preduzeća vratiti uzete kredite, može da utroši čak 102 milijarde evra, umesto 24, koliko je bilo dopušteno prvobitno. Povećanje od 660 miliona evra se gotovo u dlaku podudara sa rastom budžetskog deficita.
Kako će državni minus na kraju godine umesto 1,7 biti 2,4 milijarde evra, 3,95 odsto BDP-a, nameće se pomisao da će uvećanje deficita biti izraz komotnog troškarenja javnih preduzeća. Inače, ove je godine pre zakonskih promena država već izdala garanciju na 200 miliona evra "Srbijagasu".
Naročito iritira činjenica da nema nikakvih ograničenja kada javna preduzeća predlažu da država jemči njihove obaveze. Obično, i to pod strogim nadzorom, država može da jemči za krupnije investicije, ređe za ulaganja u infrastrukture srednje veličine. Nakon nedavnog rebalansa budžeta, srpska javna preduzeća mogu od države da traže pokriće i kada je reč o problemu likvidnosti, isplati zarada ili dobavljača.
Tri godine oštrih restrikcija
Sve izgleda neobičnije i od vlasti bezobzirnije ako se zna da su građani Srbije ne tako davno itekako ispaštali upravo usled komotnog državnog garantovanja obaveza javnih preduzeća. Dešavalo se u vreme finansijske krize 2008. Epilog je bilo narušavanje javnih finansija. Stvar je sanirana oštrim finansijskim merama po sve građane, zaposlene i penzionere u trajanju od tri godine.
Podsetimo se tih dešavanja. Srbija je u teškom i mučnom izlasku iz duge agonije. Pokušava da javne finansije nekako primeri pravilima u razvijenom svetu. Godine 2010. donosi odluke da javni dug ne premaši 45 odsto BDP-a i da se na srednji rok budžetski deficit svede na jedan odsto BDP.
Time u budžetu ne bi preostalo novca za finansiranje javnih preduzeća, "Srbijagasa", "Puteva Srbije", "EPS-a", "Železnice"... Njihovi minusi delom su posledica prevelikog broja zaposlenih i previsokih zarada, delom niskih cena roba i usluga kojima je država navodno štitila najširi sloj stanovništva.
Jagma za garancije
Sa privilegijama svikli "javnaši" setili su se garancija države, pa su narednih godina insistirrali i uspevali da država jemči za njihove kredite. Kako se pri izdavanju garancija, kreditna obaveza formalno vodi na nosiocu kredita (ne na garanta), u budžetu se ne iskazuje odmah kao rashod državne kase, već tek onda kada stigne na naplatu.
Do tada država je uobičajavala da jemči samo pojedina veća ulaganja javnog preduzeća u infrastrukturu. U te namene iz budžeta godine 2010. izdvojeno je 70 miliona evra. Kako je naredne sezone počelo umanjenje budžetskoog deficita, javnim preduzećima je bilo sve teže da dođu do novca. Setili su se garancija i počelo je strelovito povećanje broja i visine jemstava države Srbije za javna preduzeća.
Godine 2014. iz budžeta je za ove potrebe izdvojeno čak 430 miliona evra. Tadašnji ministar za finasije Dušan Vujović je stoga zabranio izdavanje garancija za tekuće poslovanje javnih preduzeča, naredne godine je zakonski precizirano da se državne garancije mogu izdavati samo za investiciona ulaganja. Koliko je je olako jemčenje države bila opasnost govori podatak da je odlivanje novca iz budžeta ovom linijom bio jedan od glavnih uzroka narušavanja javnih finansija.
Siva realnost
Radi stabilizacije, preduzete su oštre mere prema svim građanima i trajale su tri godine. Situacija je smirena i kanal preko koga su javna preduzeća, na čiji rad je uticaj vladajućih stranaka ogroman i odlučujući, isisavala državnu kasu je bio blokiran.
Međutim, nedavno su učinjene izmene zakona kojima se opet otvara mogućnost da zaposleni u javnim preduzećima, reč je upravo o kompanijama u kojima su zarade ubedljvo najviše, ne mogu da na tržištu, uprkos monopolskoj poziciji, dovoljno zarade, pa pokušavaju ponovo da se oslone na davnašnju praksu grebanja o državni budžet.
Direktori javnih preduzeća podsećaju da po zakonu država, kada bankama, kao garant, budžetskim novcem isplati kredit, ima pravo da od javnog preduzeća traži povraćaj. No, to je samo isprazna pravna odredba koja se u praksi gotovo i ne događa. Kako stvari izgledaju u realnosti videli smo 2019. godine kada je Vlada Srbije otpisala potraživanja od "Srbijagasa" vredna čak 1,2 milijarde evra.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Đedović: Hitne promene u energetskim preduzećima, sve reforme su bolne
30.11.2022.•
30
Posle posete Norveškoj ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović rekla je za RTS da je Srbija spremna da reformiše energetski sektor.
"H&M" otpušta 1.500 radnika
30.11.2022.•
0
Modni brend H&M saopštio je da će smanjiti globalnu radnu snagu za oko 1.500 radnih mesta u okviru plana za redukovanje troškova i poboljšanje efikasnosti.
Šta može da znači reforma energetskih preduzeća: "Veća cena struje i sklanjanje stranačkog kadra"
30.11.2022.•
31
Reforma javnih preduzeća u energetskom sektoru mora da se sprovede, ali na tom putu će biti mnogo teškoća i otpor će biti veliki.
Italija uvodi porez na ekstraprofit
30.11.2022.•
3
Italijanska vlada planira da uvede porez od 50 odsto na ekstra prihode koje su energetske kompanije ostvarile na osnovu rasta globalnih cena nafte i gasa.
Unija poslodavaca Srbije: Ograničavanje cena goriva koristi samo NIS-u, pumpama preti zatvaranje
29.11.2022.•
6
Vlada Srbije od februara kontroliše cene benzina i dizela, koje se zamrzavaju na nedeljnom nivou.
1.jpg "Evro sutra 117,32 dinara")
Evro sutra 117,32 dinara
29.11.2022.•
0
Zvanični srednji kurs biće sutra 117,3271 dinar za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.
"Divljanje" cena kirija: Treba li država da interveniše?
29.11.2022.•
93
Kirije u Novom Sadu i Beogradu neprestano rastu, a u nekim delovima grada su se udvostručile.
Šoškić: Nema galopirajuće inflacije, ali će biti dugotrajna
29.11.2022.•
6
Bez obzira na brojna poskupljenja, ne može se govoriti o galopirajućoj inflaciji, do nje ima još dosta i te prognoze evropskih ekonomista se neće ostvariti.
Meta kažnjena sa 265 miliona evra jer je iscurilo 533 miliona podataka, između ostalog i političara
28.11.2022.•
0
Irska Uprava za zaštitu privatnosti saopštila je da je izrekla kaznu od 265 miliona evra i druge korektivne mere kompaniji Meta zbog propusta da pravilno zaštiti lične podatke korisnika.
Lagard: Nismo još dostigli vrhunac inflacije
28.11.2022.•
1
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard rekla je da nije uverena u to da je inflacija dostigla vrhunac nakon što je prešla najviše zabeležene nivoe u evrozoni.
Kako obuzdati visoke cene stanova: Potrebna državna politika, koje nema
28.11.2022.•
35
Mada samo u Beogradu ima oko 126.000 stanova više nego domaćinstava, cene stambenog kvadratnog metra i zakupa gajbe dostigle su nebeske visine.
Rast kamata u svetu posustaje: Da li će to obradovati i one koji imaju kredite u Srbiji?
28.11.2022.•
3
Učestalo podizanje kamatnih stopa u proteklom periodu bio je glavni mehanizam za obuzdavanje inflacije širom sveta.
Ford povlači 634.000 džipova širom sveta: Curi gorivo i može da dođe do požara
27.11.2022.•
0
Ford povlači preko 634.000 SUV vozila širom sveta jer napukli injektor može da prolije gorivo ili isparenja po vrućem motoru i izazove požar, prenosi ABC news.
Privreda Srbije: Prevlast kineskih kompanija, najveću dobit ostvario Ziđin majning
26.11.2022.•
9
Kineske kompanije su prošle godine obeležile poslovanje srpske privrede, pre svega zahvaljujući izvozu metala, a najveću dobit u 2021. zabeležila je kompanija Srbija Ziđin majning iz Bora.
Turska ponovo smanjila kamatnu stopu uprkos visokoj inflaciji
26.11.2022.•
0
Turska centralna banka ponovo je smanjila referentnu kamatnu stopu za 1,5 procentnih poena iako je inflacija u toj zemlji dostigla 85 odsto.
Kakvoj se plati nadaju građani Srbije: Svaki četvrti bi u državnu fotelju
26.11.2022.•
14
Građani Srbije očekuju da od poslodavca dobiju platu u proseku od 860 evra.
Ako trećina prihoda mesečno ode na hranu, koliko ostane za obrazovanje, restorane, higijenu?
26.11.2022.•
23
Domaćinstvo u Srbiji u proseku ima manje od tri člana i mesečno troši nepunih 72.000 dinara, pokazala je anketa o potrošnji Republičkog zavoda za statistiku.
Đedović: Struja iz Azerbejdžana stiže u Srbiju u januaru
26.11.2022.•
35
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je da bi uvoz električne energije iz Azerbejdžana trebalo da počne od januara, ukoliko se ispune svi preduslovi.
Tanasković: Sve subvencije poljoprivrednicima biće isplaćene do kraja godine
25.11.2022.•
2
Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković izjavila je da isplata premija za mleko za treći kvartal počinje u ponedeljak, kao i da će sve subvencije biti isplaćene do kraja godine.
Objavljene nove cene: Gorivo na pumpama jeftinije
25.11.2022.•
4
Objavljene su nove cene goriva, za narednih nedelju dana.
Mali: Prosečna plata u decembru 2023. će biti 820 evra
25.11.2022.•
52
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će prosečna zarada u decembru biti 720 evra.
Komentari 18
Koliko drzava trosi
Paor
Đura Vojvođanin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar