Reč je o sumi od 6,5 milijardi evra, koliko preduzeća godišnje obrnu zahvaljujući neprijavljivanju zaposlenih, isplati dela plata na ruke i skrivanju profita, rečeno je na prezentaciji u NALED-u.
Ako su u obzir uzmu mišljenja menadžera i vlasnika kompanija, procene su da je svako četvrto preduzeće uključeno u sivu ekonomiju, dok je pre pet godina to bilo svako treće.
Angažovanje radnika na crno i isplata dela plate na ruke i dalje su ključni elementi sive ekonomije i od 100 dinara koje firme zarade u sivoj zoni, 64 steknu na ovaj način, a 36 dinara od neprijavljivanja profita, rekla je profesorka Ekonomskog fakulteta Gorana Krstić, koja je radila istraživanje sa profesorom Pravnog fakulteta Brankom Radulovićem, prema anketnom metodu.
Kako je navela, najviše sive ekonomije je u građevinarstvu i poljoprivredi i tu je zabeležen najveći rast sive ekonomije. Međutim, ove podatke treba tumačiti oprezno jer je anketa 2021. rađena u vreme sezone dok je ona 2017. rađena u jesen.
U celokupnoj legalnoj privredi udeo zaposlenih na crno opao je sa 11 na 8,5 odsto u proteklih pet godina i broj neformalno angažovanih radnika smanjen je za 200.000.
"Veću sklonost ka aktivnostima sive ekonomije imaju preduzeća i preduzetnici koji su pokrenuli biznis pre najviše tri godine, preduzeća sa povezanim licima i firme bez zaposlenih. Znatno je povećana verovatnoća da će firme koje su u finansijskim teškoćama da posegnu ka sivoj ekonomiji", kazao je profesor Branko Radulović.
Imajući u vidu da nijedna metodologija u svetu ne uspeva da 100 odsto precizno izmeri sivu ekonomiju, NALED je u cilju obezbeđivanja što veće pouzdanosti nalaza, procenio obim sive ekonomije i po drugom, monetarnom metodu, koji pored legalne prati i deo finansijskih tokova u neregistrovanoj privredi. I nalazi ove studije pokazali su trend pada sive zone - sa 22,2 na 20,1 odsto BDP-a u proteklih pet godina. Prema studiji, zajedno sa tzv. crnom ekonomijom, vrednost poslovanja mimo propisa dostiže gotovo 11 milijardi evra, navodi NALED u svom saopštenju.
Osim donošenja novog Programa za suzbijanje sive ekonomije, važne mere bile bi i jačanje kapaciteta Inspektorata za rad i suzbijanje neformalnog rada, podrška razvoju bezgotovinskih plaćanja, preciznije usmeravanje kontrola na rizične firme, jačanje poreske kulture građana i privrede i dalje unapređenje makroekonomskog i regulatornog ambijenta, istakao je šef Jedinice za konkurentnost u NALED-u Marko Danon, koji je zajedno s profesorkama Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Jasnom Atanasijević i Zoranom Lužanin, kao i Dušanom Kovačevićem iz NALED-a, izradio studiju po monetarnom metodu.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 1
bora
mozete sve,inspektori vam ne ulaze u firmu,ne prijavljujete
radnike ,ne placate porez.Za to ne treba nikakva studija.Sve
velike poslove sa drzavom dobijaju firme koje su 70% u sivoj
ekonomiji.Partije.inspektori kada dodju na vlast ili polozaj
cupaju i nogama i rukama da dodju do tih firmi.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar