Precenjeni dinar gasi proizvodnju mleka u Srbiji

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

13.02.2023.

09:08 > 09:08

Poslednjih dana puno je priče o mleku. S razlogom, svi su nezadovoljni.

Precenjeni dinar gasi proizvodnju mleka u Srbiji

Foto: Pixabay

Kupcu je potrebno između 140 i 160 dinara za litru mleka u prodavnicima, i to im je premnogo. Seljaku je 70 dinara koliko dobija za litar mleka nedovoljno da pokrije znatno poskupele troškove za uzgoj mlekulja.

Mlekare ističu da na preradi mleka nisu nikada manje zarađivale, a slične su tvrdnje i trgovaca koji mlekarama plaćuju do 125 dinara za litar prerađenog belog napitka, na šta treba dodati 10 odsto državi na PDV, a zarada prodavca je od 137,5 dinara do prodajne cene.

Pad i potrošnje i proizvodnje

Onaj ko bi pomislio da neko u lancu učesnika snabdevanja mlekom ne govori istinu brzo bi se uverio da greši. Potrošnja mleka godinama opada, lane je iznosila tek 182 litra po glavi stanovnika, u šta je uračunat i konzum mlečnih prerađevina. Očito, potrošaču je preskupo. Uz to, sve je manje seljaka aktivnih u mlečnom govedarstvu od kojih sve polazi.

Lane je i proizvodnja mleka u Srbiji opala za oko 100 miliona i stabilizuje se na oko 1,5 milijardi litara za 12 meseci. Da je isplativa ne bi imala uočljiv opadajući trend. Lane je i izvoz sira podbacio, u inostranstvo, najviše u Rusiju, Makedoniju i Crnu Goru, izvezli smo upola manje nego prethodne sezone.

Istina, zaradili smo oko 45 miliona dolara zahvaljujući uzletelim cenama hrane na celom kontinentu, ali smo na uvoz pretežno trajnih sireva izdvojili oko 55 miliona dolara, pošto smo, najviše iz Mađarske, Nemačke, Austrije, Poljske, Italije i Hrvatske, uvezli u vrednosti 55 miliona "zelembaća". Razloga za zadovoljstvo nemaju ni izvoznici, dok u mlekarama ističu da su poskupeli prateći troškovi, pre svega u vezi sa ambalažom.

Dobri uslovi

Proizvodnja mleka je najsloženija rabota u primarnoj poljoprivredi. U nekadašnjoj Jugoslaviji Srbija je bila izazito suficitna ne samo u mleku, već i u prerađevinama. Sama je trošila najviše 42 odsto sopstvene proizvodnje, višak je plasirala u ostale republike bivše zajedničke države. No, desetak godina unazad uočljiv je pad stoke u oborima, sa 740.000 na otprilike 400.000 krava mlekulja, što ni znatno poboljšana stočna selekcija nije uspela da nadomesti. Umesto nekadašnjih 2.800 danas prosečna mlekulja u Srbiji proizvodi blizu 5.500, ali tek bi trebalo da se dostigne evropski standard od 7.000 litara za godinu dana.

Međutim, Srbija pored nešto slabije selekcije ima i mnogo prednosti u ovoj delatnosti. Prvenstveno je to proizvodnja kukuruza, osnovne hrane, ali i prednost u proizvodnji deteline, sena i ostalih hraniva za stoku. To nas je i decenijama činilo konkurentnim pa smo u okruženju i došli na glas kao "zemlja mleka".

Kako sve, a pogotov vodeće agrarne države Evropske unije, subvencionišu proizvodnju mleka što direktno, još više posredno, neophodno je i da Srbija redovno i kontinuirano podstiče aktivnost koja je osnov za oko 300.000 porodica u Srbiji. Osim isplate subvencija, koje bi umesto preko mlekara trebalo da se isplaćuju direktno proizvođačima, bilo bi dobro da država podstakne i proizvodnju stročne hrane, te da, bar u ruralnim krajevima, podršku ne uslovljava ni brojem krava, ni količinom isporučenog mleka.

Jak dinar

Ukoliko Srbija želi da ostane relevantan proizvođač i izvoznik, sve ove mere bi trebalo da primeni, a logično je očekivati i da osmisli dodatne podsticaje. Pa, ipak, pitanje je da li bi i tada proizvodnja mleka bila isplativa.

U ekonomskoj politici Srbije postoji nešto što koči najvažniju poljoprivrednu branšu. To je monetarna politika kojom se, neprekidno ističući "jak dinar", predsednik Vučić često hvališe. Ukratko, kurs dinara od cirka 117,5 dinara za evro opstaje bezmalo pet godina. Preciznije sa kote 125 dinara za evro na kojoj se nalazio sredinom 2012. godine naša valuta je prvo blago jačala, potom se stabilizovala na današnjoj vrednosti. Dinar je za deset godina spram evra ojačao 6,1 odsto. Inflacija je, međutim, u ovom periodu oko 47 odsto, što znači da su, u proseku, za toliko uvećani naši troškovi. Ako bi se računala samo potrošačka korpa, povećanje je i veće.

Kako kurs dinara spram evra nije pratio inflaciju, kupovna moć evra je praktično prepolovljena. Ako se izuzmu pojedini osnovi proizvodi, struja, grejanje, hleb, ulje, čiju visinu država administrativno održava, nema zemlje u kojoj se sa sto evra može manje kupiti nego što je Srbija.

Nerealna predstava

Ovakva monetarna politika, hvaljena je rastom zarada iskazanih u evrima. Lepo zvuči i godi građanima kada se kaže da je plata umesto nekadašnjih 380 sada 720 evra. Međutim, ako je mesečna zarada gotovo udvostručena, kupovna moć, ono što se za dvostruko veće plate može kupiti, uvećana je tek za nekih 16 odsto i to je otprilike rast standarda tokom decenije naprednjačke vladavine.

Aktuelna politika precenjenog dinara ima za posledicu nerealno prikazivanje osnovnih ekonomskih pokazatelja, od BDP-a do visine javnog duga iskazang kroz procenat BDP-a. Takođe, korist od izvoza čini manjom, dok su sa druge strane uvoznici itekako podstaknuti.

Glođanje oko uvozne dobiti

Posle kraćeg podsećanja na srpsku monetarnu politiku, vratimo se mleku. Kako je u Srbiji standard nizak, ljudi pretežno konzumiraju mleko i jeftinije prerađevine. Skuplje odlazi na jača inotržišta i odatle je stizalo gro dobiti čitave branše, neophodne kako bi se cela proizvodnja razvijala, a svi učesnici u lancu bili zadovoljni. Kako izvoz u nas pada, dobiti je sva manje, pa se oko njene preraspodele međusobno glođu seljaci, mlekare i trgovci.

Nasuprot tome, uvoz svega, i mleka, svejedno u prahu ili u tečnom stanju, veoma je profitan. Jak dinar čini uvozne cene iskazane u dinarima neobično povoljnim po kupce. Uvoznici je drže na tek za nijansu nižem nivou od domaće. Taman da privuku kupca i tako potisnu domaću ponudu.

Kupac u Srbiji litar mleka plaća otprilike 150 dinara, odnosno 1,26 evra. Ako bi kurs dinara bio za inflaciju u desetogodišjem periodu, 47 odsto, niži, dakle 175 dinara, tih 150 dinara bi vredelo tek 0,85 evra. U tom slučaju nikome se ne bi isplatilo da uvozi ono što se kod suseda prodaje za 0,9 evra, a sada je to prava berićet koja donosi ogromnu zaradu. Ćar uvoznicima na račun poljoprivrednika.

Kratko vreme

Država je poslednjih dana najavila da će podržati proizvodnju mleka uvećanjem subvencije sa 10 na 15 dinara po litru i uvećanjem nadoknade za matičenja svakog novog grla. Načelno, to bi mogli da budu dobri, štaviše odlični, podsticaji, ali samo pod uslovom da država vodi korektnu politiku nacionalne valute.

U suprotnom, pokazaće se nedovoljnim, dok će se u Srbiji produžiti pad i potrošnje i proizvodnje belog napitka. Samo kraće vreme, seljacima će veće subvencije izgledati privlačne, potom će se ponovo naći u današnjoj situaciji da im rad sa stokom "24 časa dnevno" donosi manje nego što su troškovi.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 16

Hronološki Najpopularniji

Milan

14.02.2023 • 18:10

Dokaze braćo, dokaze

Ilija Bosnić bi mogao da iznese bilo koji dokaz da je uvozno izvozni deficit za godinu dana bio 12 milijardi evra. Na ovo se samo može odgovoriti lovačko ribolovačkim vicom "smanji ribu pobiću autobus". A fantom izgleda misli da se izvoze samo maline i nekakve IT usluge, to je moderno, ili srpski, valjda. Sve što su napisali ja lično smatram za izmišljotine. Znam da ima dosta firmi (baš domaćih, sa domaćim ljudima, u redu?) koje se odlično kotiraju u proizvodnji mašina po porudžbini i sve se radi za inostrane kupce, u zapadne zemlje i USA a naravno i drugde. Dakle hajde malo manje izmišljanja.

6 5 +1
Fantom

13.02.2023 • 18:50

Vrednost valute na FX trzistu zavisi od ekonomske snage privrede zemlje. Porediti Srbiju sa Hrvatskom je glupo. U Hrvatskoj taman da ne rade nista, samo od mora uzmu više ino deviza nego naša cela privreda. Pre par godina je na neki sajam u Dubai, naš vrhovnik otišao sa rakijom i snajkama u narodnoj nošnji. Hrvati sa električnim automobilom. Njihov BDP po glavi i PPP je misaona imenica za nas. Šta Srbija izvozi? Ljude i neobrađane sirovine. Zašto prvorođeni kopa rudnike i pravi jalovišta gde stigne sa rentom od 3%? Zato što smo kolonija koja bukvalno nema ništa. Ljudi često pričaju o IT, da ali dok je većina ili izbegavala ili plaćala male poreze preko paušala. Zbog par ino kompanija to je sada ugašeno i pitanje je koliko će biti konkurentni. Videće se za par godina. Pa i to pa je malo. Srbija je zemlja fantastično niske produktivnosti, fantastično velikog i stalnog deficita i sa nula vladavine prava i zaštite privatne svojine. U detinjstvu sam smatrao da je to daleka prošlost, ali danas je Srbija zemlja Proklete avlije, Glave šećera, Vođa, Rodoljupci, Dr, Mr Dolar itd, itd... Zato je RSD precenjen jer nema ništa iza sebe i brani se zaduživanjem, čak više ni ino doznake ne znače ništa. Ekonomija Srbije zavisi samo od mogućnosti zaduživanja i raspordaje zemlje i sirovina. Toliko vredi Srpski Dinar...

24 29 -5
ILIJA BOSNIĆ

13.02.2023 • 17:20

NIJE JEDNOSTAVNO

Dosta komentar opravdava stabilan tj.prejak dinar zbog sećanja na hiperinflaciju.Sad nam se dešava nasilno kontrolirisanje kursa dinara,a najočitija posledica toga je spoljnotrgovinski deficit ,koji ove godine iznosi 12milijardi€.Paralele radi javni dug države je cca.34 milijare€.Van pameti jedno i drugo.Uvoz bolesno jača zbog kursa .Uvozi se bofl roba i sumnjivog porekla.Naše prozvođači smanjuju proizvodnju i zatvaraju jer nemogu takmičiti sa uvozom.Jedan od odgovora je povećanje produktivnosti i ulaganje u nove tehnologije.I opet država pomaže strane investitore umesto domaće.Poljoprivredni proizođači imaju u EU 10puta veću stimulaciju
od domaćih itd.
Zaključak:država vodi monetarnu i spoljnotrgovinsku politku koja odgovara zapadu ili bolje rečeno nema nikakvog plana

18 25 -7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.