Precenjeni dinar gasi proizvodnju mleka u Srbiji
Poslednjih dana puno je priče o mleku. S razlogom, svi su nezadovoljni.
Foto: Pixabay
Kupcu je potrebno između 140 i 160 dinara za litru mleka u prodavnicima, i to im je premnogo. Seljaku je 70 dinara koliko dobija za litar mleka nedovoljno da pokrije znatno poskupele troškove za uzgoj mlekulja.
Mlekare ističu da na preradi mleka nisu nikada manje zarađivale, a slične su tvrdnje i trgovaca koji mlekarama plaćuju do 125 dinara za litar prerađenog belog napitka, na šta treba dodati 10 odsto državi na PDV, a zarada prodavca je od 137,5 dinara do prodajne cene.
Pad i potrošnje i proizvodnje
Onaj ko bi pomislio da neko u lancu učesnika snabdevanja mlekom ne govori istinu brzo bi se uverio da greši. Potrošnja mleka godinama opada, lane je iznosila tek 182 litra po glavi stanovnika, u šta je uračunat i konzum mlečnih prerađevina. Očito, potrošaču je preskupo. Uz to, sve je manje seljaka aktivnih u mlečnom govedarstvu od kojih sve polazi.
Lane je i proizvodnja mleka u Srbiji opala za oko 100 miliona i stabilizuje se na oko 1,5 milijardi litara za 12 meseci. Da je isplativa ne bi imala uočljiv opadajući trend. Lane je i izvoz sira podbacio, u inostranstvo, najviše u Rusiju, Makedoniju i Crnu Goru, izvezli smo upola manje nego prethodne sezone.
Istina, zaradili smo oko 45 miliona dolara zahvaljujući uzletelim cenama hrane na celom kontinentu, ali smo na uvoz pretežno trajnih sireva izdvojili oko 55 miliona dolara, pošto smo, najviše iz Mađarske, Nemačke, Austrije, Poljske, Italije i Hrvatske, uvezli u vrednosti 55 miliona "zelembaća". Razloga za zadovoljstvo nemaju ni izvoznici, dok u mlekarama ističu da su poskupeli prateći troškovi, pre svega u vezi sa ambalažom.
Dobri uslovi
Proizvodnja mleka je najsloženija rabota u primarnoj poljoprivredi. U nekadašnjoj Jugoslaviji Srbija je bila izazito suficitna ne samo u mleku, već i u prerađevinama. Sama je trošila najviše 42 odsto sopstvene proizvodnje, višak je plasirala u ostale republike bivše zajedničke države. No, desetak godina unazad uočljiv je pad stoke u oborima, sa 740.000 na otprilike 400.000 krava mlekulja, što ni znatno poboljšana stočna selekcija nije uspela da nadomesti. Umesto nekadašnjih 2.800 danas prosečna mlekulja u Srbiji proizvodi blizu 5.500, ali tek bi trebalo da se dostigne evropski standard od 7.000 litara za godinu dana.
Međutim, Srbija pored nešto slabije selekcije ima i mnogo prednosti u ovoj delatnosti. Prvenstveno je to proizvodnja kukuruza, osnovne hrane, ali i prednost u proizvodnji deteline, sena i ostalih hraniva za stoku. To nas je i decenijama činilo konkurentnim pa smo u okruženju i došli na glas kao "zemlja mleka".
Kako sve, a pogotov vodeće agrarne države Evropske unije, subvencionišu proizvodnju mleka što direktno, još više posredno, neophodno je i da Srbija redovno i kontinuirano podstiče aktivnost koja je osnov za oko 300.000 porodica u Srbiji. Osim isplate subvencija, koje bi umesto preko mlekara trebalo da se isplaćuju direktno proizvođačima, bilo bi dobro da država podstakne i proizvodnju stročne hrane, te da, bar u ruralnim krajevima, podršku ne uslovljava ni brojem krava, ni količinom isporučenog mleka.
Jak dinar
Ukoliko Srbija želi da ostane relevantan proizvođač i izvoznik, sve ove mere bi trebalo da primeni, a logično je očekivati i da osmisli dodatne podsticaje. Pa, ipak, pitanje je da li bi i tada proizvodnja mleka bila isplativa.
U ekonomskoj politici Srbije postoji nešto što koči najvažniju poljoprivrednu branšu. To je monetarna politika kojom se, neprekidno ističući "jak dinar", predsednik Vučić često hvališe. Ukratko, kurs dinara od cirka 117,5 dinara za evro opstaje bezmalo pet godina. Preciznije sa kote 125 dinara za evro na kojoj se nalazio sredinom 2012. godine naša valuta je prvo blago jačala, potom se stabilizovala na današnjoj vrednosti. Dinar je za deset godina spram evra ojačao 6,1 odsto. Inflacija je, međutim, u ovom periodu oko 47 odsto, što znači da su, u proseku, za toliko uvećani naši troškovi. Ako bi se računala samo potrošačka korpa, povećanje je i veće.
Kako kurs dinara spram evra nije pratio inflaciju, kupovna moć evra je praktično prepolovljena. Ako se izuzmu pojedini osnovi proizvodi, struja, grejanje, hleb, ulje, čiju visinu država administrativno održava, nema zemlje u kojoj se sa sto evra može manje kupiti nego što je Srbija.
Nerealna predstava
Ovakva monetarna politika, hvaljena je rastom zarada iskazanih u evrima. Lepo zvuči i godi građanima kada se kaže da je plata umesto nekadašnjih 380 sada 720 evra. Međutim, ako je mesečna zarada gotovo udvostručena, kupovna moć, ono što se za dvostruko veće plate može kupiti, uvećana je tek za nekih 16 odsto i to je otprilike rast standarda tokom decenije naprednjačke vladavine.
Aktuelna politika precenjenog dinara ima za posledicu nerealno prikazivanje osnovnih ekonomskih pokazatelja, od BDP-a do visine javnog duga iskazang kroz procenat BDP-a. Takođe, korist od izvoza čini manjom, dok su sa druge strane uvoznici itekako podstaknuti.
Glođanje oko uvozne dobiti
Posle kraćeg podsećanja na srpsku monetarnu politiku, vratimo se mleku. Kako je u Srbiji standard nizak, ljudi pretežno konzumiraju mleko i jeftinije prerađevine. Skuplje odlazi na jača inotržišta i odatle je stizalo gro dobiti čitave branše, neophodne kako bi se cela proizvodnja razvijala, a svi učesnici u lancu bili zadovoljni. Kako izvoz u nas pada, dobiti je sva manje, pa se oko njene preraspodele međusobno glođu seljaci, mlekare i trgovci.
Nasuprot tome, uvoz svega, i mleka, svejedno u prahu ili u tečnom stanju, veoma je profitan. Jak dinar čini uvozne cene iskazane u dinarima neobično povoljnim po kupce. Uvoznici je drže na tek za nijansu nižem nivou od domaće. Taman da privuku kupca i tako potisnu domaću ponudu.
Kupac u Srbiji litar mleka plaća otprilike 150 dinara, odnosno 1,26 evra. Ako bi kurs dinara bio za inflaciju u desetogodišjem periodu, 47 odsto, niži, dakle 175 dinara, tih 150 dinara bi vredelo tek 0,85 evra. U tom slučaju nikome se ne bi isplatilo da uvozi ono što se kod suseda prodaje za 0,9 evra, a sada je to prava berićet koja donosi ogromnu zaradu. Ćar uvoznicima na račun poljoprivrednika.
Kratko vreme
Država je poslednjih dana najavila da će podržati proizvodnju mleka uvećanjem subvencije sa 10 na 15 dinara po litru i uvećanjem nadoknade za matičenja svakog novog grla. Načelno, to bi mogli da budu dobri, štaviše odlični, podsticaji, ali samo pod uslovom da država vodi korektnu politiku nacionalne valute.
U suprotnom, pokazaće se nedovoljnim, dok će se u Srbiji produžiti pad i potrošnje i proizvodnje belog napitka. Samo kraće vreme, seljacima će veće subvencije izgledati privlačne, potom će se ponovo naći u današnjoj situaciji da im rad sa stokom "24 časa dnevno" donosi manje nego što su troškovi.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Devojčica skočila sa Mosta slobode, spasili je prolaznici")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Telekom tajno kupio kablovsku distribuciju u vlasništvu opštine
03.06.2023.•
9
Kablovsku distribuciju "Surčin", koja je bila u vlasništvu opštine, bez tendera ili licitacije, kupio je državni Telekom.
EPS i "vrtoglavi rast"... troškova i dugovanja
03.06.2023.•
17
Elektroprivreda Srbije je prošlu godinu završila sa gubitkom od gotovo 619 miliona evra, pokazuju zvanični finansijski izveštaji.
Na Produktnoj berzi jeftinija pšenica, kukuruz i soja
02.06.2023.•
3
Na Produktnoj berzi u Novom Sadu protekle nedelje pojeftinili su kukuruz 4,8 odsto, pšenica 3,6 odsto i soja 0,2 odsto.
Stanje u menjačnicama: Evro u ponedeljak 117,27 dinara
02.06.2023.•
0
Zvanični srednji kurs biće u ponedeljak, 5. juna 117,2782 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.
Nevreme uništilo oko 15 odsto roda malina u Srbiji
02.06.2023.•
4
Predsednik Udruženja proizvođača malina u Srbiji Dobrivoje Radović rekao je danas da je nevreme sa gradom proteklih dana uništilo oko 15 odsto roda malina.
.jpg "Momirović: Građani pre 2012. jedva sastavljali kraj sa krajem, prosečna plata bila 250 evra")
Momirović: Građani pre 2012. jedva sastavljali kraj sa krajem, prosečna plata bila 250 evra
02.06.2023.•
60
Ministar trgovine Tomislav Momirović kaže da je u vreme bivšeg režima u Srbiji nezaposlenost dostizala 30 odsto, minimalne plate bile su 120 evra, dok prosečna plata nije uspevala da dobaci 250 evra.
Cene goriva miruju: Evrodizel 182 dinara, BMB 95 najviše 176 dinara po litru
02.06.2023.•
3
U narednih sedam dana na pumpama u Srbiji gorivo će koštati isto kao i prethodne sedmice.
Instant plaćanja u Srbiji: Za mesec dana 5,6 miliona transakcija, promet skoro 60 milijardi dinara
02.06.2023.•
1
U sistemu za instant plaćanja, IPS NBS sistemu koji radi bez prestanka, u maju je realizovano 5,6 miliona transakcija, objavila je Narodna banka Srbije.
Vlada Srbije potpisala Memorandum o razumevanju sa kompanijom Amazon
01.06.2023.•
4
Ministar informisanja i telekomunikacija u Vladi Srbije Mihailo Jovanović i generalni menadžer Amazona (Amazon Web Services) za Evropu Kameron Bruks, potpisali su danas Memorandum o razumevanju.
Građani sve više štede i na osnovnoj hrani: Loša ekonomska politika i izgovori nadležnih
01.06.2023.•
25
Zvanični statistički podaci jasno ilustruju da je, usled negativnih efekata inflacije, u Srbiji od početka godine nastupio realni pad prodaje robe u maloprodaji.
Momirović: Prepolovićemo inflaciju do kraja godine
01.06.2023.•
17
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović izjavio je danas da će Srbija prepoloviti inflaciju do kraja godine.
Ilon Mask ponovo najbogatiji na svetu
01.06.2023.•
1
Ilon Mask, vlasnik Tesle i SpaceX, vratio se na poziciju najbogatijeg čoveka na svetu nakon što ga je krajem 2022. godine prestigao vlasnik modnih brendova LVMH Bernara Arnoa.
Dug Telekoma porastao za pola milijarde evra
31.05.2023.•
11
Dobit Telekoma prošle godine iznosila je 113,7 miliona evra (13,3 milijardi dinara), što je 1,5 odsto više nego 2021. godine.
Argentina zbog inflacije uvela novu novčanicu koja vredi četiri dolara, na njoj simpatizer nacista
31.05.2023.•
4
Argentina je uvela novu novčanicu od 2.000 pezosa jer je neumerena inflacija desetkovala vrednost nacionalne valute.
Dodatni troškovi koje možete da očekujete pri podizanju stambenog kredita
31.05.2023.•
0
Bankari vam ovo neće reći dok ne potpišete ugovor o kreditu, pa je zato bolje da pročitate sada šta vas sve očekuje.
Evro sutra 117,27 dinara
30.05.2023.•
0
Zvanični srednji kurs biće sutra 117,2745 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.
Solidarnost: SNS otvorila put za konačnu rasprodaju javnih dobara
30.05.2023.•
7
Politička platforma Solidarnost saopštila je danas da vlast u jeku najvećih protesta građana "dovršava pljačku preostale državne imovine".
Srbija treća po izvozu jestivog ulja u EU, prestigla Rusiju
29.05.2023.•
3
Srbija je tokom prvog kvartala bila treći najvažniji dobavljač suncokretovog ulja za Evropsku uniju, zauzevši tako poziciju koja je Rusija imala pre izbijanja rata.
Srbijagas, Pošta, Srbijašume i još 20 javnih preduzeća postaće AD ili DOO
29.05.2023.•
8
Službeni glasnik, Pošta Srbije, Srbijašume, Srbijagas, Jugoimport SDPR samo su neka od ukupno 23 javna preduzeća koja će u narednom periodu promeniti svoju pravnu formu.
Kako se legalizuje pljačka - srpski vodič
29.05.2023.•
10
Samo dan nakon krvavog pira u školi "Ribnikar", javnost Srbije je bila ponovo zabezeknuta. Ovog puta šokantna vest stigla je iz Nemanjine 11, dakle iz sedišta Vlade Srbije.
Šta ako Atlantik grupa kupi Štraus: Gotovo svi brendovi kafe imaće istog vlasnika, iluzija izbora
29.05.2023.•
9
Rafovi prodavnica širom Srbije pretežno su ispunjeni kesicama kafe četiri brenda – Donkafe, Grand, Bonito i C kafe.
Komentari 16
Milan
Fantom
ILIJA BOSNIĆ
od domaćih itd.
Zaključak:država vodi monetarnu i spoljnotrgovinsku politku koja odgovara zapadu ili bolje rečeno nema nikakvog plana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar