Izvozni minus od 11 milijardi evra, a dinar ostaje jak
Prošla godina će ostati zabeležena u ekonomskim spisima. Srbija je u robnoj spoljnotrgovinskoj razmeni zabeležila minus od čak 11 milijardi evra, a kurs dinara je ostao nepromenjen.
Foto: 021.rs
Sličan ekonomski apsurd je jasno uočljiv poslednjih nekoliko sezona, ali prošle godine je dostigao iznenađujuće dimenzije. Time je ostvaren cilj aktuelne vlasti - stabilnost domaće valute u odnosu na konvertibilne valute. Naravno, kupovna moć dinara je oslabila za iznos inflacije od 15,9 procenata.
Kako je potrošnja siromašnijih građana svedena na egzistencijalno najbitnije proizvode, čiji je rast cena znatno veći, upravo je ovom sloju stanovništva kupovna moć dinara opala znatno više.
Stabilan dinar
Vlast se, naravno, hvali stabilnošću domaće valute. Međutim, činjenica da od oko 15 milijardi evra štednje građana, tek 750 miliona evra čini dinare, što je približno pet odsto, pokazuje da u javnosti još nema poverenja u dugoročnu stabilnost domaćeg novca. Iz istog razloga, nekretnine se prodaju isključivo u evrima.
Zanimljivo je da vlast uspeva održati kurs dinara bez obzira na lanjski minus u robnoj spoljnotrgovinskoj razmeni od rekordnih 11 milijardi evra, čak četiri puta više nego u prethodnoj sezoni. Istina, oko dve milijarde su vanredni troškovi zbog incidenta u Obrenovcu i obilnog uvoza struje u prvoj polovini godine, kao i usled izrazito visokih cena gasa na svetskoj berzi. Činjenica je da je "rupa" od devet milijardi prevelika za siromašnu i tehnološki nedovoljno razvijenu državu kao što je Srbija.
Prevelike oscilacije
Čim nema promena kursa, to znači da devize u Srbiju pristižu u dovoljnoj vrednosti. Tu su standardni prilivi od doznaka naših gastarbajtera, koji iznose 3,3 milijarde evra, kao i oko 4,4 milijarde stranih investicija. Nekada gotovo zanemarljiv prihod od turizma je prošle godine iznosio 1,8 milijardi.
Noviji adut aktuelne vlasti je izvoz IT usluga vredan čak 2,7 milijardi evra, kada se oduzme uvoz usluga istog sektora, plus još dve milijarde evra. Sve sabrano, ovo je dovoljno da nadmaši žestok robni minus. Čak je i preostalo 1,3 milijarde za povećanje deviznih rezervi, što nije dovoljno za javne investicije, pa se Srbija, kao i svake godine, poprilično zadužuje.
Ako pogledamo unazad, Srbija je za šest godina na tržištu kupila 5,4 milijardi evra više nego što je prodala i moglo bi da se pomisli da dobro stoji sa deviznom likvidnošću. Međutim, nevolja je u izraženoj nestabilnosti deviznih izvora, pa se stvari sa prilivom evra, dolara, funte i drugih valuta često okrenu. Primer je 2020. godina, kada je korona pandemija promenila život. Prihod od deviza je snažno opao, te je tokom tih 12 meseci Srbija morala da potroši 1,5 milijardi evra iz deviznih rezervi na održavanje kursa svoje valute.
IT sektor kao adut
Koliko priliv deviza osciluje vidi se iz činjenice da je poslednjih sezona godišnji suficit iznosio oko 1,4 milijarde evra, dok je prve godine globalne zaraze bilo 1,5 milijardi deficita. Razlika je gotovo tri milijarde. Što se tiče narednih sezona, realno je da se očekuje pad investicija.
Razlog je kriza u ekonomijama svih evropskih država, a stoga se može očekivati da će ubuduće i strani investitori dividende i kamate po osnovu dosadašnjih ulaganja više da iznose nego što će ponavljati dosadašnju praksu reinvestiranja. Prognoze su da će polako opadati i devizne doznake naših građana iz inostranstva, dok je uspon turizma stalan, ali relativno spor.
Adut aktuelne vlasti je IT sektor od kojeg se očekuje da već za dve sezone godišnje donosi možda i četiri milijarde evra. Izgleda mnogo, ali teško je da i ovako veliki prihod "digitalaca" može pokriti izrazitu oscilatornost Srbije u deviznom prilivu. Podsetimo, kada je lane tokom prva tri meseca usled sukoba u Ukrajini došlo do ekonomskih poremećaja na celom kontinentu, Srbija je na odbranu deviznog kursa morala da iz devizne rezerve "izvadi" blizu 1,1 milijarde. Upravo je velika oscilatornost priliva deviza rak rana i osnovni razlog zašto građani nemaju poverenja u dugoročnu stabilnost valute.
Pročitaj još
Pad proizvodnje
Nasuprot tome, postoji i veliki uvoz, koji se svake godine povećava. Prošle godine je, delom i zbog ekstremno visokih cena energenata, iznosio skoro 38 odsto. Apeli da "novac ne treba trošiti na uvozne proizvode" ne daju rezultate. Ne iznenađuje činjenica da rastući uvoz dolazi zbog sve manje domaće proizvodnje, što se očituje u robnim merama.
Čak i proizvedena vrednost agrokompleksa kontinuirano opada, prošle godine za osam procenata. Domaći preduzetnici ističu nedovoljnu podršku države i podsećaju da država obilato subvencioniše strane investicije, ali ne i domaće. Posledica je pad domaće proizvodnje čak i u nekim tradicionalnim sektorima, kao što je poljoprivreda.
Odgovor, dakle, na logično pitanje hoće li kurs dinara i dalje biti stabilan, nije lako dati. Kurs se već više godina drži na istom nivou, ali mnogi smatraju da je domaća valuta "precenjena". Pad domaće proizvodnje, veliki spoljnotrgovinski deficit i izrazita oscilatornost deviznog priliva ukazuju na to da aktuelna vlast u vođenju ekonomije više improvizuje nego što ima osmišljenu razvojnu politiku. Takva situacija teško da uliva nadu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Turska gradi fabriku municije na Kosovu
22.10.2025.•
7
Turska će izgraditi prvu fabriku municije na Kosovu, piše portal EU alajv (EUalive).
Udruženje naftnih kompanija: Nema razloga za strah od nestašice goriva
22.10.2025.•
2
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović izjavio je danas da nema razloga za strah od nestašice goriva.
Zbog sankcija zaustavljena prodaja ćerki-firmi NIS-a u regionu
22.10.2025.•
3
Naftna industrija Srbije (NIS) pokrenula je, pre dve godine, prodaju svojih zavisnih preduzeća u regionu, ali je taj postupak zaustavljen zbog američkih sankcija.
Rezultati KUL projekta u Srbiji: Kreativno preduzetništvo u službi održivog razvoja
22.10.2025.•
0
Inženjeri zaštite životne sredine iz Novog Sada uspešno su sproveli niz aktivnosti koje su doprinele razvoju održivog, kreativnog i društveno odgovornog preduzetništva u Srbiji.
NIS isplaćuje akcionarima dividende za prošlu godinu
22.10.2025.•
1
Naftna industrija Srbije (NIS) isplatiće danas akcionarima dividende za 2024. u bruto iznosu od 28,18 dinara po akciji.
Stručnjak za energetiku: Srbiji neće biti problem cena gasa, nego to što ga neće biti
22.10.2025.•
25
Za Srbiju neće biti problem cena gasa, već ga jednostavno neće biti, nakon stava Saveta EU da uvoz ruskog gasa treba da bude zabranjen od 1. januara 2026. godine, kao i tranzit kroz EU u treće zemlje.
Živeti u prezaduženom svetu
21.10.2025.•
3
Cena zlata je poslednjih godina uzletela do nebesa, dostigla je čak 4.350 dolara za uncu (31,135 grama).
Misija MMF-a od sutra u Beogradu: Priprema budžeta Srbije za narednu godinu
21.10.2025.•
1
Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) boraviće od sutra u Beogradu.
Ruski ekspert: Nove sankcije EU neće ostaviti Srbiju bez ruskog gasa
21.10.2025.•
4
Izvršni direktor ruskog Instituta za ekonomski rast "P.A. Stolipin" Anton Sviridenko izjavio je za agenciju Tass da nove sankcije i ograničenja EU neće uticati na mogućnost isporuke gasa Srbiji.
Srbija u opasnosti da ostane i bez ruskog gasa: Može li i treba li EU ikako da pomogne?
21.10.2025.•
38
Iza posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Beogradu u vazduhu je ostala jedna rečenica koja bi, prema nekim analitičarima, trebalo da ulije poverenje Srbiji.
Dugovi NIS-a stari devet godina došli na naplatu: "Poverioci u strahu od njegove sudbine"
21.10.2025.•
20
Javna izvršiteljka Jasna Anđelić u ime poverilaca ponovo je aktivirala postupke izvršenja nad NIS-om stare devet godina.
Crna Gora i Albanija bez rominga u Evropskoj uniji od juna
20.10.2025.•
7
U junu sledeće godine Crna Gora i Albanija će se pridružiti zajedničkom tržištu Evropske unije kada je reč o troškovima telekomunikacija.
Glamočić: U novembru javni poziv za razvoj vinogradarstva i vinarstva
20.10.2025.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će u novembru biti raspisan novi javni poziv za investicije u vinogradarstvo i vinarstvo.
Savet EU: Od 1. januara 2026. zabraniti uvoz ruskog gasa, kao i tranzit
20.10.2025.•
5
Savet Evropske unije je danas zazuzeo stav da uvoz ruskog gasa u zemlje Evropske unije treba da bude zabranjen od 1. januara 2026. godine, što se odnosi i na tranzit tog energenta kroz EU u treće zemlje.
Đedović Handanović: Bugarska neće dozvoliti protok ruskog gasa ka Srbiji, situacija gotovo bezizlazna
20.10.2025.•
82
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da se Srbija nalazi u veoma teškoj i gotovo bezizlaznoj situaciji.
Većina zemalja EU za zabranu uvoza ruskog gasa do 2028.
20.10.2025.•
7
Većina zemalja EU složila se danas da se do kraja 2027. zabrani uvoz ruskog prirodnog gasa u EU.
Frilenseri imaju još desetak dana da podnesu poresku prijavu
20.10.2025.•
0
Frilenseri imaju rok do 30. oktobra da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Srbiji mesečno potrebno 216.000 tona sirove nafte: "Nestašice goriva mogu se samo malo ublažiti"
20.10.2025.•
11
Za podmirenje tržišta u Srbiji potreban je uvoz 216.000 tona sirove nafte mesečno.
Putniković: NIS neće moći da funkcioniše ako poslovanje opadne dramatično
19.10.2025.•
8
Naftna industrija Srbije neće moći da funkcioniše ako njeno poslovanje opadne dramatično, izjavila je urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković.
Država uvodi namete koji ukazuju - Srbija se sprema za gradnju nuklearke
19.10.2025.•
21
Srbija se opredelila za nuklearnu energiju. To nam je jasno pre svega nakon nedavnog ukidanja moratorijuma na izgradnju nuklearki. Izmene nekih drugih zakona, međutim, šalju poruku da nismo toliko daleko od priprema za n
Menja se zakon o javnim nabavkama, ali sporne stvari ostaju: "Naravno da država neće kazniti samu sebe"
19.10.2025.•
1
Ukoliko Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku bude identičan postojećem nacrtu, nabavke na koje se usled brojnih izuzeća ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, i nadalje će biti izvan radara.
Komentari 28
Vladan
Ahahaha, kad si dohvatio nekog da zezaš zbog druge smene, jesi prvo obrisao ruke posle hranjenja svinja?
Boris
Svi što ste se femkali kad je trebalo ići na ulicu ćete se us**ti u gaće.
penzioner
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar