Izvozni minus od 11 milijardi evra, a dinar ostaje jak
Prošla godina će ostati zabeležena u ekonomskim spisima. Srbija je u robnoj spoljnotrgovinskoj razmeni zabeležila minus od čak 11 milijardi evra, a kurs dinara je ostao nepromenjen.
Foto: 021.rs
Sličan ekonomski apsurd je jasno uočljiv poslednjih nekoliko sezona, ali prošle godine je dostigao iznenađujuće dimenzije. Time je ostvaren cilj aktuelne vlasti - stabilnost domaće valute u odnosu na konvertibilne valute. Naravno, kupovna moć dinara je oslabila za iznos inflacije od 15,9 procenata.
Kako je potrošnja siromašnijih građana svedena na egzistencijalno najbitnije proizvode, čiji je rast cena znatno veći, upravo je ovom sloju stanovništva kupovna moć dinara opala znatno više.
Stabilan dinar
Vlast se, naravno, hvali stabilnošću domaće valute. Međutim, činjenica da od oko 15 milijardi evra štednje građana, tek 750 miliona evra čini dinare, što je približno pet odsto, pokazuje da u javnosti još nema poverenja u dugoročnu stabilnost domaćeg novca. Iz istog razloga, nekretnine se prodaju isključivo u evrima.
Zanimljivo je da vlast uspeva održati kurs dinara bez obzira na lanjski minus u robnoj spoljnotrgovinskoj razmeni od rekordnih 11 milijardi evra, čak četiri puta više nego u prethodnoj sezoni. Istina, oko dve milijarde su vanredni troškovi zbog incidenta u Obrenovcu i obilnog uvoza struje u prvoj polovini godine, kao i usled izrazito visokih cena gasa na svetskoj berzi. Činjenica je da je "rupa" od devet milijardi prevelika za siromašnu i tehnološki nedovoljno razvijenu državu kao što je Srbija.
Prevelike oscilacije
Čim nema promena kursa, to znači da devize u Srbiju pristižu u dovoljnoj vrednosti. Tu su standardni prilivi od doznaka naših gastarbajtera, koji iznose 3,3 milijarde evra, kao i oko 4,4 milijarde stranih investicija. Nekada gotovo zanemarljiv prihod od turizma je prošle godine iznosio 1,8 milijardi.
Noviji adut aktuelne vlasti je izvoz IT usluga vredan čak 2,7 milijardi evra, kada se oduzme uvoz usluga istog sektora, plus još dve milijarde evra. Sve sabrano, ovo je dovoljno da nadmaši žestok robni minus. Čak je i preostalo 1,3 milijarde za povećanje deviznih rezervi, što nije dovoljno za javne investicije, pa se Srbija, kao i svake godine, poprilično zadužuje.
Ako pogledamo unazad, Srbija je za šest godina na tržištu kupila 5,4 milijardi evra više nego što je prodala i moglo bi da se pomisli da dobro stoji sa deviznom likvidnošću. Međutim, nevolja je u izraženoj nestabilnosti deviznih izvora, pa se stvari sa prilivom evra, dolara, funte i drugih valuta često okrenu. Primer je 2020. godina, kada je korona pandemija promenila život. Prihod od deviza je snažno opao, te je tokom tih 12 meseci Srbija morala da potroši 1,5 milijardi evra iz deviznih rezervi na održavanje kursa svoje valute.
IT sektor kao adut
Koliko priliv deviza osciluje vidi se iz činjenice da je poslednjih sezona godišnji suficit iznosio oko 1,4 milijarde evra, dok je prve godine globalne zaraze bilo 1,5 milijardi deficita. Razlika je gotovo tri milijarde. Što se tiče narednih sezona, realno je da se očekuje pad investicija.
Razlog je kriza u ekonomijama svih evropskih država, a stoga se može očekivati da će ubuduće i strani investitori dividende i kamate po osnovu dosadašnjih ulaganja više da iznose nego što će ponavljati dosadašnju praksu reinvestiranja. Prognoze su da će polako opadati i devizne doznake naših građana iz inostranstva, dok je uspon turizma stalan, ali relativno spor.
Adut aktuelne vlasti je IT sektor od kojeg se očekuje da već za dve sezone godišnje donosi možda i četiri milijarde evra. Izgleda mnogo, ali teško je da i ovako veliki prihod "digitalaca" može pokriti izrazitu oscilatornost Srbije u deviznom prilivu. Podsetimo, kada je lane tokom prva tri meseca usled sukoba u Ukrajini došlo do ekonomskih poremećaja na celom kontinentu, Srbija je na odbranu deviznog kursa morala da iz devizne rezerve "izvadi" blizu 1,1 milijarde. Upravo je velika oscilatornost priliva deviza rak rana i osnovni razlog zašto građani nemaju poverenja u dugoročnu stabilnost valute.
Pročitaj još
Pad proizvodnje
Nasuprot tome, postoji i veliki uvoz, koji se svake godine povećava. Prošle godine je, delom i zbog ekstremno visokih cena energenata, iznosio skoro 38 odsto. Apeli da "novac ne treba trošiti na uvozne proizvode" ne daju rezultate. Ne iznenađuje činjenica da rastući uvoz dolazi zbog sve manje domaće proizvodnje, što se očituje u robnim merama.
Čak i proizvedena vrednost agrokompleksa kontinuirano opada, prošle godine za osam procenata. Domaći preduzetnici ističu nedovoljnu podršku države i podsećaju da država obilato subvencioniše strane investicije, ali ne i domaće. Posledica je pad domaće proizvodnje čak i u nekim tradicionalnim sektorima, kao što je poljoprivreda.
Odgovor, dakle, na logično pitanje hoće li kurs dinara i dalje biti stabilan, nije lako dati. Kurs se već više godina drži na istom nivou, ali mnogi smatraju da je domaća valuta "precenjena". Pad domaće proizvodnje, veliki spoljnotrgovinski deficit i izrazita oscilatornost deviznog priliva ukazuju na to da aktuelna vlast u vođenju ekonomije više improvizuje nego što ima osmišljenu razvojnu politiku. Takva situacija teško da uliva nadu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Održan jednosatni štrajk zbog visokih normi u fabrici Elard u Vlasotincu
17.09.2025.•
0
Radnici fabrike "Elrad" u Vlasotincu su na jedan sat obustavili proizvodnju zbog strogih normi i otpuštanja radnika uz 1.500 evra, bez zakonske otpremnine, a za petak, 19. septembar najavili su celodnevnu obustavu rada.
Bitkoin blago porastao na više od 98.000 evra, itirijum vredi 3.800 evra
17.09.2025.•
0
Vrednost bitkoina je danas u 15 časova na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens blago porasla za 0,61 odsto na 98.097,15 evra.
Tramp produžio rok za prodaju Tiktoka
17.09.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je ukaz kojim se do 16. decembra produžava rok kineskoj matičnoj kući Tiktoka BajtDens za prodaju te popularne društvene mreže nekome ko nije u vezi s Kinom.
Zbog slabe prodaje električnih vozila: Ford gasi još 1.000 radnih mesta u Kelnu
17.09.2025.•
0
Američki proizvođač automobila Ford je saopštio da će ukinuti dodatnih 1.000 radnih mesta u svom nemačkom pogonu u Kelnu, jer prodaja električnih vozila ne ispunjava očekivanja.
Nekoliko modela automobila povlači se sa tržišta Srbije
17.09.2025.•
1
Putničko vozilo Citroen modeli Berlingo, C3 Aircross, C3, C4, Cactus, C5 Aircross, Celysee, Jumpy Jumper povlače se sa tržišta Srbije, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine (NEPRO).
Kalas: Evropska komisija predlaže carine na izraelsku robu
16.09.2025.•
3
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da Evropska komisija predlaže da se ponovo uvedu carine na izraelsku robu zbog rata u Gazi i kršenja prava na Zapadnoj obali.
Za one koji imaju poteškoće u otplati kredita: Od 15. oktobra važiće olakšice
16.09.2025.•
2
Narodna banka Srbije usvojila je Odluku o olakšicama u otplati kredita, kojom se bliže uređuju uslovi pod kojima su davaoci kredita dužni da korisnicima koji imaju poteškoće u otplati kredita ponude određene olakšice.
Torlak bio u blokadi: Vlada brzometno preko tekuće budžetske rezerve prebacila 100 miliona dinara
16.09.2025.•
3
Gotovo 100 miliona dinara, tačnije 98,6 prebacila je Vlada Srbije preko tekuće budžetske rezerve Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak.
Na jednom mestu objavljene ponude banaka za povoljnije kredite građanima: Pogledajte šta se nudi
16.09.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je svoje posebne ponude kredita za zaposlene i penzionere s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara.
U julu izdato 4,6 odsto manje građevinskih dozvola nego u isto vreme 2024.
15.09.2025.•
1
U Srbiji su u julu ove godine izdate 2.532 građevinske dozvole, što je 4,6 odsto manje u odnosu na isti period 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Mask kupio deonice Tesle za milijardu dolara, porasle akcije firme
15.09.2025.•
0
Akcije američke kompanije Tesla porasle su danas za oko šest odsto.
SAD: Sa Kinom postignut okvirni sporazum o vlasništvu nad TikTokom
15.09.2025.•
1
Postignut je okvirni sporazum o vlasništvu nad popularnom društvenom platformom TikTok, rekao je danas ministar finansija SAD Skot Besent.
Ministarstvo: Uljare će po završetku žetve objaviti otkupnu cenu suncokreta
15.09.2025.•
0
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede Srbije dogovorili su danas sa proizvođačima suncokreta i predstavnicima uljara da uljare u narednih mesec dana, po završetku žetve, objave konačnu otkupnu cenu suncokreta.
VIDEO: Svoč na svojim satovima zamenio mesta brojevima tri i devet zbog Trampovih carina
15.09.2025.•
2
Švajcarski proizvođač časovnika Svoč podstaknut američkim carinama od 39 odsto na američki uvoz iz Švajcarske počeo je prodaju specijalne serije satova na kojima je brojevima tri i devet zamenio mesta.
Sve banke obavezne da ponude kredite po nižnim kamatama: Računica na primeru od pola miliona dinara
15.09.2025.•
5
Sve banke u Srbiji su od danas, 15. septembra u obavezi da klijentima ponude potrošačke, gotovinske i stambene kredite po novim, nižim kamatama.
Ponovo menjana Uredba o ograničenju trgovačkih marži: Jedna izmena se tiče svežeg voća i povrća
14.09.2025.•
7
Vlada Srbije je na sednici u četvrtak, 11. septembra usvojila izmene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine.
Kamiondžije iz Srbije od 12. oktobra u problemu: Upozoravaju na moguću lančanu reakciju
14.09.2025.•
11
Evropska komisija najavila je da će od 12. oktobra početi postepena primena novog Sistema ulaska i izlaska (EES) u zemlje Šengen zone.
Na računima nemačkih banaka 4,2 milijarde evra koje ne pripadaju nikome
14.09.2025.•
2
Na računima nemačkih banaka nalazi se čak 4,2 milijarde evra koji nemaju vlasnika, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na zahtev Ministarstva obrazovanja i istraživanja Nemačke.
Investicioni fondovi u Srbiji upravljaju sa više od dve milijarde evra
12.09.2025.•
0
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Srbije Marko Janković izjavio je da su krajem avgusta ove godine investicioni fondovu koji posluju u Srbiji upravljali sa više od dve milijarde evra.
RZS: Potrošačke cene 4,7 odsto više nego prošle godine
12.09.2025.•
3
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu ove godine, u poređenju sa istim mesecom 2024. godine, povećane su 4,7 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Sindikat Zastava oružja: Zabrana izvoza ugrozila isplatu plata kragujevačkim oružarima
12.09.2025.•
2
Samostalni sindikat fabrike "Zastava oružje" iz Kragujevca upozorio je da je "zbog zabrane izvoza naoružanja najdirektnije ugrožena isplata zarada zaposlenima" i zatražio hitan sastanak sa nadležnim organima.
Komentari 28
Vladan
Ahahaha, kad si dohvatio nekog da zezaš zbog druge smene, jesi prvo obrisao ruke posle hranjenja svinja?
Boris
Svi što ste se femkali kad je trebalo ići na ulicu ćete se us**ti u gaće.
penzioner
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar