Izvozni minus od 11 milijardi evra, a dinar ostaje jak
Prošla godina će ostati zabeležena u ekonomskim spisima. Srbija je u robnoj spoljnotrgovinskoj razmeni zabeležila minus od čak 11 milijardi evra, a kurs dinara je ostao nepromenjen.
Foto: 021.rs
Sličan ekonomski apsurd je jasno uočljiv poslednjih nekoliko sezona, ali prošle godine je dostigao iznenađujuće dimenzije. Time je ostvaren cilj aktuelne vlasti - stabilnost domaće valute u odnosu na konvertibilne valute. Naravno, kupovna moć dinara je oslabila za iznos inflacije od 15,9 procenata.
Kako je potrošnja siromašnijih građana svedena na egzistencijalno najbitnije proizvode, čiji je rast cena znatno veći, upravo je ovom sloju stanovništva kupovna moć dinara opala znatno više.
Stabilan dinar
Vlast se, naravno, hvali stabilnošću domaće valute. Međutim, činjenica da od oko 15 milijardi evra štednje građana, tek 750 miliona evra čini dinare, što je približno pet odsto, pokazuje da u javnosti još nema poverenja u dugoročnu stabilnost domaćeg novca. Iz istog razloga, nekretnine se prodaju isključivo u evrima.
Zanimljivo je da vlast uspeva održati kurs dinara bez obzira na lanjski minus u robnoj spoljnotrgovinskoj razmeni od rekordnih 11 milijardi evra, čak četiri puta više nego u prethodnoj sezoni. Istina, oko dve milijarde su vanredni troškovi zbog incidenta u Obrenovcu i obilnog uvoza struje u prvoj polovini godine, kao i usled izrazito visokih cena gasa na svetskoj berzi. Činjenica je da je "rupa" od devet milijardi prevelika za siromašnu i tehnološki nedovoljno razvijenu državu kao što je Srbija.
Prevelike oscilacije
Čim nema promena kursa, to znači da devize u Srbiju pristižu u dovoljnoj vrednosti. Tu su standardni prilivi od doznaka naših gastarbajtera, koji iznose 3,3 milijarde evra, kao i oko 4,4 milijarde stranih investicija. Nekada gotovo zanemarljiv prihod od turizma je prošle godine iznosio 1,8 milijardi.
Noviji adut aktuelne vlasti je izvoz IT usluga vredan čak 2,7 milijardi evra, kada se oduzme uvoz usluga istog sektora, plus još dve milijarde evra. Sve sabrano, ovo je dovoljno da nadmaši žestok robni minus. Čak je i preostalo 1,3 milijarde za povećanje deviznih rezervi, što nije dovoljno za javne investicije, pa se Srbija, kao i svake godine, poprilično zadužuje.
Ako pogledamo unazad, Srbija je za šest godina na tržištu kupila 5,4 milijardi evra više nego što je prodala i moglo bi da se pomisli da dobro stoji sa deviznom likvidnošću. Međutim, nevolja je u izraženoj nestabilnosti deviznih izvora, pa se stvari sa prilivom evra, dolara, funte i drugih valuta često okrenu. Primer je 2020. godina, kada je korona pandemija promenila život. Prihod od deviza je snažno opao, te je tokom tih 12 meseci Srbija morala da potroši 1,5 milijardi evra iz deviznih rezervi na održavanje kursa svoje valute.
IT sektor kao adut
Koliko priliv deviza osciluje vidi se iz činjenice da je poslednjih sezona godišnji suficit iznosio oko 1,4 milijarde evra, dok je prve godine globalne zaraze bilo 1,5 milijardi deficita. Razlika je gotovo tri milijarde. Što se tiče narednih sezona, realno je da se očekuje pad investicija.
Razlog je kriza u ekonomijama svih evropskih država, a stoga se može očekivati da će ubuduće i strani investitori dividende i kamate po osnovu dosadašnjih ulaganja više da iznose nego što će ponavljati dosadašnju praksu reinvestiranja. Prognoze su da će polako opadati i devizne doznake naših građana iz inostranstva, dok je uspon turizma stalan, ali relativno spor.
Adut aktuelne vlasti je IT sektor od kojeg se očekuje da već za dve sezone godišnje donosi možda i četiri milijarde evra. Izgleda mnogo, ali teško je da i ovako veliki prihod "digitalaca" može pokriti izrazitu oscilatornost Srbije u deviznom prilivu. Podsetimo, kada je lane tokom prva tri meseca usled sukoba u Ukrajini došlo do ekonomskih poremećaja na celom kontinentu, Srbija je na odbranu deviznog kursa morala da iz devizne rezerve "izvadi" blizu 1,1 milijarde. Upravo je velika oscilatornost priliva deviza rak rana i osnovni razlog zašto građani nemaju poverenja u dugoročnu stabilnost valute.
Pročitaj još
Pad proizvodnje
Nasuprot tome, postoji i veliki uvoz, koji se svake godine povećava. Prošle godine je, delom i zbog ekstremno visokih cena energenata, iznosio skoro 38 odsto. Apeli da "novac ne treba trošiti na uvozne proizvode" ne daju rezultate. Ne iznenađuje činjenica da rastući uvoz dolazi zbog sve manje domaće proizvodnje, što se očituje u robnim merama.
Čak i proizvedena vrednost agrokompleksa kontinuirano opada, prošle godine za osam procenata. Domaći preduzetnici ističu nedovoljnu podršku države i podsećaju da država obilato subvencioniše strane investicije, ali ne i domaće. Posledica je pad domaće proizvodnje čak i u nekim tradicionalnim sektorima, kao što je poljoprivreda.
Odgovor, dakle, na logično pitanje hoće li kurs dinara i dalje biti stabilan, nije lako dati. Kurs se već više godina drži na istom nivou, ali mnogi smatraju da je domaća valuta "precenjena". Pad domaće proizvodnje, veliki spoljnotrgovinski deficit i izrazita oscilatornost deviznog priliva ukazuju na to da aktuelna vlast u vođenju ekonomije više improvizuje nego što ima osmišljenu razvojnu politiku. Takva situacija teško da uliva nadu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ministarstvo: Uvodi se oznaka "100% odsto iz Srbije", uvode se prelevmani na mleko u prahu
20.02.2026.•
1
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić sastao se sa predstavnicima više od 100 različitih udruženja poljoprivrednika iz Srbije, a dogovoreno je da se uvodi oznaka "100% iz Srbije".
Poskupljuje gorivo - ovo su nove cene
20.02.2026.•
10
Gorivo u Srbiji poskupelo je za dva dinara po litru.
Vreme sankcija: Družba je družba, služba je služba
20.02.2026.•
8
Stigao je 20. februar i svi iščekujemo odobrenje američke Agencije za kontrolu imovine u inostranstvu.
Tabaković: Inflacija u januaru 2,4 odsto
19.02.2026.•
2
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da je inflacija u Srbiji u granicama cilja i da će tako biti i u srednjem roku.
Ministar poljoprivrede: Država neće dozvoliti prekomeran uvoz malina
19.02.2026.•
5
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je da država razume koliko veliki značaj malinarstvo ima za izvoz, prihode poljoprivrednih gazdinstava i za razvoj sela u Srbiji.
Srbija trenutno ima 53,3 tone zlata u rezervama
19.02.2026.•
13
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je da Srbija trenutno poseduje u rezervama više od 53,3 tone zlata.
Potoci prosutog mleka ubrzavaju odumiranje srpskog sela
18.02.2026.•
17
Srbija se suočava sa tišim, ali opasnijim egzodusom od onog migratornog - nestankom mlečnog govedarstva koji direktno ugrožava prehrambeni suverenitet zemlje.
NALED: Privredni rast Srbije u 2025. godini usporen
18.02.2026.•
1
U Srbiji je u 2025. godini bruto domaći proizvod (BDP) porastao za dva odsto, što je ispod ranijih projekcija, te označava usporavanje privrednog rasta.
Tender za naftovod od Novog Sada do Mađarske produžen do 26. februara
18.02.2026.•
5
Tender za izgradnju naftovoda između Mađarske i Srbije produžen je do 26. februara.
"Skok u budućnost" kao konkretan plan ne postoji, ali ga građani Srbije poprilično plaćaju
18.02.2026.•
17
Građani Srbije plaćaju 14 do 18 milijardi evra na nešto što postoji samo kao naziv - "Skok u budućnost".
EU pokreće istragu protiv Šeina zbog prodaje spornih proizvoda i "zavisničkog dizajna" platforme
17.02.2026.•
1
Evropska unija pokrenuće zvaničnu istragu protiv kineskog internet-trgovca Šein zbog sumnje na višestruka kršenja evropskih zakona, uključujući prodaju seksualnih lutaka koje liče na decu i oružja.
Ministar Glamočić se sastaje sa poljoprivrednicima: Dogovor o svemu što je realno
17.02.2026.•
7
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić sastaće se u 13 časova sa poljoprivrednicima koji protestuju.
Đedović Handanović: Očekujem do kraja nedelje odgovor na zahtev za produženje licence NIS-u
17.02.2026.•
6
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović očekuje do kraja nedelje odgovor na zahtev za produženje licence NIS-u.
ByteDance obećava zaštitu autorskih prava na AI video alatu nakon pretnji Diznija
16.02.2026.•
1
Kineska tehnološka kompanija ByteDance saopštila je da će preduzeti korake kako bi sprečila neovlašćeno korišćenje autorskih prava na svom novom AI alatu za generisanje videa, nakon pretnji pravnim postupkom iz američke
Metla Group kupila Nišku pivaru
16.02.2026.•
3
Domaća kompanija Metla Group iz Leskovca zvanično je preuzela Nišku pivaru, čime je završen proces promene vlasničke strukture, saopštio je novi vlasnik.
EU do 2028. zabranjuje rusku naftu i gas: Koliko će to uticati na energetsku bezbednost Srbije?
16.02.2026.•
17
EU je na putu da do kraja 2027. godine u potpunosti ukine uvoz ruskog gasa i nafte, a većina zemalja članica ima izlaz na more i problem snabdevanjem gasom mogle bi da reše izgradnjom sopstvenih LNG terminala.
Hiljade poslodavaca u Nemačkoj odbile prošle godine da isplate minimalnu platu
15.02.2026.•
1
Hiljade poslodavaca u Nemačkoj odbile su da isplate minimalnu platu tokom 2025. godine.
Voće u Srbiji u 2025. bilo skuplje 68 odsto nego prethodne godine
15.02.2026.•
3
Najveći uticaj na rast cena u grupi proizvoda poljoprivrede i ribarstva u prošloj godini imalo je poskupljenje voća od 68,2 odsto i žita od 12,3 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Čekaju li nas nova poskupljenja: Uredba o ograničenju trgovačkih marži ističe 1. marta
15.02.2026.•
19
Iako uredba o ograničenim trgovačkim maržama ističe 1. marta, deo nabavnih cena je već odmrznut, a kompanija Delez najavila je tužbu protiv Srbije.
Evropska centralna banka proširuje pristup svom fondu za likvidnost u evrima
15.02.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da namerava da proširi pristup svom fondu za likvidnost u evrima, kako bi bio globalno dostupan u cilju jačanja jedinstvene evropske valute na međunarodnom planu.
Pošto prodaja e-automobila nije išla po planu: Stelantis ipak uvodi nova dizel vozila u Evropu
15.02.2026.•
15
Kompanija Stelantis ponovo uvodi dizel verzije najmanje sedam modela automobila i putničkih kombija širom Evrope, što predstavlja zaokret od ranije snažne orijentacije ka električnim vozilima (EV).
Komentari 28
Vladan
Ahahaha, kad si dohvatio nekog da zezaš zbog druge smene, jesi prvo obrisao ruke posle hranjenja svinja?
Boris
Svi što ste se femkali kad je trebalo ići na ulicu ćete se us**ti u gaće.
penzioner
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar