Izvozni minus od 11 milijardi evra, a dinar ostaje jak
Prošla godina će ostati zabeležena u ekonomskim spisima. Srbija je u robnoj spoljnotrgovinskoj razmeni zabeležila minus od čak 11 milijardi evra, a kurs dinara je ostao nepromenjen.
Foto: 021.rs
Sličan ekonomski apsurd je jasno uočljiv poslednjih nekoliko sezona, ali prošle godine je dostigao iznenađujuće dimenzije. Time je ostvaren cilj aktuelne vlasti - stabilnost domaće valute u odnosu na konvertibilne valute. Naravno, kupovna moć dinara je oslabila za iznos inflacije od 15,9 procenata.
Kako je potrošnja siromašnijih građana svedena na egzistencijalno najbitnije proizvode, čiji je rast cena znatno veći, upravo je ovom sloju stanovništva kupovna moć dinara opala znatno više.
Stabilan dinar
Vlast se, naravno, hvali stabilnošću domaće valute. Međutim, činjenica da od oko 15 milijardi evra štednje građana, tek 750 miliona evra čini dinare, što je približno pet odsto, pokazuje da u javnosti još nema poverenja u dugoročnu stabilnost domaćeg novca. Iz istog razloga, nekretnine se prodaju isključivo u evrima.
Zanimljivo je da vlast uspeva održati kurs dinara bez obzira na lanjski minus u robnoj spoljnotrgovinskoj razmeni od rekordnih 11 milijardi evra, čak četiri puta više nego u prethodnoj sezoni. Istina, oko dve milijarde su vanredni troškovi zbog incidenta u Obrenovcu i obilnog uvoza struje u prvoj polovini godine, kao i usled izrazito visokih cena gasa na svetskoj berzi. Činjenica je da je "rupa" od devet milijardi prevelika za siromašnu i tehnološki nedovoljno razvijenu državu kao što je Srbija.
Prevelike oscilacije
Čim nema promena kursa, to znači da devize u Srbiju pristižu u dovoljnoj vrednosti. Tu su standardni prilivi od doznaka naših gastarbajtera, koji iznose 3,3 milijarde evra, kao i oko 4,4 milijarde stranih investicija. Nekada gotovo zanemarljiv prihod od turizma je prošle godine iznosio 1,8 milijardi.
Noviji adut aktuelne vlasti je izvoz IT usluga vredan čak 2,7 milijardi evra, kada se oduzme uvoz usluga istog sektora, plus još dve milijarde evra. Sve sabrano, ovo je dovoljno da nadmaši žestok robni minus. Čak je i preostalo 1,3 milijarde za povećanje deviznih rezervi, što nije dovoljno za javne investicije, pa se Srbija, kao i svake godine, poprilično zadužuje.
Ako pogledamo unazad, Srbija je za šest godina na tržištu kupila 5,4 milijardi evra više nego što je prodala i moglo bi da se pomisli da dobro stoji sa deviznom likvidnošću. Međutim, nevolja je u izraženoj nestabilnosti deviznih izvora, pa se stvari sa prilivom evra, dolara, funte i drugih valuta često okrenu. Primer je 2020. godina, kada je korona pandemija promenila život. Prihod od deviza je snažno opao, te je tokom tih 12 meseci Srbija morala da potroši 1,5 milijardi evra iz deviznih rezervi na održavanje kursa svoje valute.
IT sektor kao adut
Koliko priliv deviza osciluje vidi se iz činjenice da je poslednjih sezona godišnji suficit iznosio oko 1,4 milijarde evra, dok je prve godine globalne zaraze bilo 1,5 milijardi deficita. Razlika je gotovo tri milijarde. Što se tiče narednih sezona, realno je da se očekuje pad investicija.
Razlog je kriza u ekonomijama svih evropskih država, a stoga se može očekivati da će ubuduće i strani investitori dividende i kamate po osnovu dosadašnjih ulaganja više da iznose nego što će ponavljati dosadašnju praksu reinvestiranja. Prognoze su da će polako opadati i devizne doznake naših građana iz inostranstva, dok je uspon turizma stalan, ali relativno spor.
Adut aktuelne vlasti je IT sektor od kojeg se očekuje da već za dve sezone godišnje donosi možda i četiri milijarde evra. Izgleda mnogo, ali teško je da i ovako veliki prihod "digitalaca" može pokriti izrazitu oscilatornost Srbije u deviznom prilivu. Podsetimo, kada je lane tokom prva tri meseca usled sukoba u Ukrajini došlo do ekonomskih poremećaja na celom kontinentu, Srbija je na odbranu deviznog kursa morala da iz devizne rezerve "izvadi" blizu 1,1 milijarde. Upravo je velika oscilatornost priliva deviza rak rana i osnovni razlog zašto građani nemaju poverenja u dugoročnu stabilnost valute.
Pročitaj još
Pad proizvodnje
Nasuprot tome, postoji i veliki uvoz, koji se svake godine povećava. Prošle godine je, delom i zbog ekstremno visokih cena energenata, iznosio skoro 38 odsto. Apeli da "novac ne treba trošiti na uvozne proizvode" ne daju rezultate. Ne iznenađuje činjenica da rastući uvoz dolazi zbog sve manje domaće proizvodnje, što se očituje u robnim merama.
Čak i proizvedena vrednost agrokompleksa kontinuirano opada, prošle godine za osam procenata. Domaći preduzetnici ističu nedovoljnu podršku države i podsećaju da država obilato subvencioniše strane investicije, ali ne i domaće. Posledica je pad domaće proizvodnje čak i u nekim tradicionalnim sektorima, kao što je poljoprivreda.
Odgovor, dakle, na logično pitanje hoće li kurs dinara i dalje biti stabilan, nije lako dati. Kurs se već više godina drži na istom nivou, ali mnogi smatraju da je domaća valuta "precenjena". Pad domaće proizvodnje, veliki spoljnotrgovinski deficit i izrazita oscilatornost deviznog priliva ukazuju na to da aktuelna vlast u vođenju ekonomije više improvizuje nego što ima osmišljenu razvojnu politiku. Takva situacija teško da uliva nadu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NIS: Dobit manja 16 odsto u prvom kvartalu ove godine
30.04.2025.•
0
Neto dobit Naftne industrije Srbije (NIS) u prvom kvartalu iznosila je 1,5 milijardi dinara, što je 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je danas ta kompanija.
Srbija će se nakon praznika zadužiti za 372 miliona evra
30.04.2025.•
16
Uprava za javni dug najavila je za 13. maj treću emisiju 10,5 godišnje obveznice u vrednosti od 43,5 milijardi dinara (oko 372 miliona evra), a koje su preostale od 180 milijardi emisije iz januara.
Objavljeno koliko će koštati gorivo do narednog petka
30.04.2025.•
2
Cena evrodizela do narednog petka biće jeftinija za jedan dinar i koštaće 188 dinara, dok će cena benzina biti nepromenjena 176 dinara, prenosi RTS.
Zbog zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz
29.04.2025.•
16
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko.
Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine
29.04.2025.•
2
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.
Dve kineske kompanije na srpskim rudama ostvarile dobit od skoro milijardu evra
29.04.2025.•
9
Kineske kompanije Ziđin koper i Ziđin majning su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra.
Radosavljević: Vučićeva tvrdnja da će blokade smanjiti plate i penzije je netačna, ovo su razlozi
29.04.2025.•
13
Najava Aleksandra Vučića da će plate i penzije manje rasti nego što je planirano nema veze sa blokadama studenata, već modelom rasta koji je udario u "plafon" pa nema doboljno para u budžetu.
Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
28.04.2025.•
2
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Šejn povećao cene za potrošače u SAD i do 377 odsto
28.04.2025.•
0
Kineski gigant onlajn prodaje Šejn povećao je cene svojih proizvoda za potrošače u SAD i do 377 odsto uoči uvođenja američkih carina na manje pakete.
Počelo dostavljanje poreskih rešenja onima koji izdaju stan na dan
28.04.2025.•
2
Poreska uprava Srbije najavila je da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.
Apple planira da u 2026. preseli proizvodnju svih telefona za američko tržište u Indiju
27.04.2025.•
3
Američka tehnološka kompanija Apple planira da do kraja sledeće godine premesti proizvodnju svih iPhone-a za američko tržište u Indiju.
Globalna kriza za domaću upotrebu: Lošija prognoza MMF-a za Srbiju zbog protesta ili carinskog rata?
27.04.2025.•
3
Ovogodišnji prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke dolazi u vreme velikih globalnih geopolitičkih neizvesnosti.
Kompanije će početi da zapošljavaju virtuelne AI radnike već od 2026.
27.04.2025.•
2
Velike korporacije će već od sledeće godine početi da zapošljavaju virtuelne zaposlene koje je stvorila veštačka inteligencija (AI) i to na puno radno vreme.
Kalifornija postala četvrta najjača globalna ekonomska sila, pretekla Japan
27.04.2025.•
4
Američka savezna država Kalifornija zvanično je pretekla ekonomiju Japana i trenutno je četvrta najjača globalna ekonomska sila.
Janafu na još 60 produžena licenca za transport nafte u Srbiji
27.04.2025.•
1
Društvo Jadranski naftovod (JANAF) saopštilo je da mu je na 60 dana produžena licenca za transport nafte u rafineriju u Pančevu u Srbiji koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je malo odobrenih kredita za mlade: Nepoverenje naroda ili nestašica odgovarajućih stanova?
27.04.2025.•
10
Ugovoreno je 165 kredita za stanove, još 256 je odobreno, a 579 zahteva je u obradi, prema rečima Aleksandra Vučića.
Četiri srpska grada potencijalni magneti za strane investicije: Među njima i Novi Sad
27.04.2025.•
1
Na osnovu najnovijeg izveštaja fDi Intelligence za 2025, četiri srpska grada našla su se među najatraktivnijim destinacijama za strane direktne investicije (FDI).
Šejn i Temu podigli cene zbog Trampovih carina: Evo šta treba znati
27.04.2025.•
0
Šejn i Temu, veliki internet prodavci poznati po izuzetno niskim cenama, podigli su cene određenih proizvoda nakon što je Donald Tramp uveo visoke carine na kinesku robu.
Anet Kjobe je nova šefica misije MMF-a za Srbiju
26.04.2025.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je da je za novu šeficu misije MMF za Srbiju imenovana Anet Kjobe.
Donald Tramp Mlađi stigao u Beograd: Razgovarao sa privrednicima
26.04.2025.•
22
Donald Tramp Junior se u Beogradu sastao sa privrednicima u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo javni poziv za nabavku novih traktora
26.04.2025.•
5
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za nabavku novih traktora za 2025. godinu.
Komentari 28
Vladan
Ahahaha, kad si dohvatio nekog da zezaš zbog druge smene, jesi prvo obrisao ruke posle hranjenja svinja?
Boris
Svi što ste se femkali kad je trebalo ići na ulicu ćete se us**ti u gaće.
penzioner
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar