_imamo_li_alternativu_za_ruski_gas.jpg "Imamo li alternativu ruskom gasu?")
EU odlučna da do 2027. zabrani uvoz ruskog gasa: Stručnjaci o tome da li je to novi problem za Srbiju
U trenutku kada Naftna industrija Srbije trpi američke sankcije, a gasni aranžman s Rusijom visi u vazduhu, EU objavljuje da će do 2027. potpuno ukinuti uvoz ruskog gasa.
Foto: Pixabay
To Srbiju, koja je bez dugoročnog ugovora, ostavlja u još neizvesnijoj energetskoj poziciji.
Evropski savet i Evropski parlament postigli su dogovor o postepenom ukidanju uvoza ruskog gasa do 2027. godine, nakon što je Savet EU u oktobru usvojio nacrt uredbe, objavljeno je juče. Da li je ovaj dogovor pravno obavezujući i za Srbiju?
Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak za Danas objašnjava da će sve države članice i kandidati za članice biti obuhvaćeni time.
"To će postati sastavni deo poglavlja 15 o energetici, koje se odnosi na raskid sa ruskim gasom do ulaska u članstvo. Pitanje je samo da li će oni dozvoljavati tranzit ruskog gasa trećim državama preko svoje teritorije, nakon isteka tog roka", navodi on.
Kako naglašava, ako se usvoji ta zabrana, na Srbiju će se to odnositi 100 odsto i postaće sastavni deo pregovora za ulazak u EU.
Međak pojašnjava da je Evropska komisija to predložila, pa je to otišlo u Evropski savet i Evropski parlament, što predstavlja proceduru saodlučivanja.
"Dakle i Savet i Parlament delegiraju isti broj predstavnika, to je takozvano telo za pomirenje i ta radna grupa šta dogovori, Savet i Parlament to potvrđuju. S obzirom da se ne radi o sankcijama, nego o trgovinskom pitanju, tu se glasa kvalifikovanom većinom. To znači da Viktor Orban i Robert Fico neće imati pravo veta", ukazuje sagovornik beogradskog lista.
Ipak, kako podseća, to je i dalje u fazi predloga, pa nisu svi detalji definitivno poznati.
"U prethodnoj odluci, kada se pričalo o tome, dozvoljavali su taj tranzit trećim državama, što se odnosilo i na nas. Prema ovom dogovoru, ko ima dugoročni sporazum zaključen pre 17. juna ove godine, može da računa na izuzetak, ali Srbija nema dugoročni sporazum. Tu je ceo problem za nas", kaže Međak.
Zbog toga ovaj sagovornik sumnja da će Srbiji biti odobren neki duži rok da se oslobodi ruskog gasa.
"Bilo je zemalja koje su 100 odsto bile zavisne od gasa iz Rusije, pa su sada na nuli. Ako su to mogle da urade jedna Letonija, Estonija ili Moldavija, sumnjam da će biti sluha za probleme Srbije", smatra on.
Kada je reč o sankcijama, Međak upozorava da kada neko prekrši sporazum, dobija tužbu pred Sudom pravde.
"Sumnjam da će ijedna država tako nešto rizikovati. S obzirom da glavni gasovod ide preko Bugarske, sumnjam da će oni prekršiti ovaj dogovor. Tako bi Bugarska snosila posledice i plaćala penale da bi Mađarska i Srbija dobile gas, a zašto bi to oni radili", pita on.
Međak podseća da oni već dobijaju gas preko Azerbejdžana i Grčke i da nemaju nikakav razlog da rizikuju zbog nas.
Nadežda Kokotović iz "Briselskog kluba za energetiku" za Danas pojašnjava da je EU nakon skoro šest meseci konsultacija postigla dogovor da će od 1. januara 2027. biti zabranjen uvoz LNG-a po dugoročnim ugovorima sa ruskim kompanijama, a uvoz gasa putem gasovoda od 30. septembra iste godine.
"Ovu nameru je EU definisala još 2022, i protekle skoro četiri godine je gradila infrastrukturu za LNG, interkonekcije među zemljama članicama, menjala zakonodavstvo, itd", podseća ova sagovornica.
Kokotović ocenjuje da su u značajnoj meri postigli cilj da sklone ruski gas sa svog tržišta.
"Ako je 2021. Rusija pokrivala 45 odsto tržišta gasa EU, danas je to oko 12 odsto, prema podacima do oktobra 2025. Turski tok je još jedini od četiri gasovoda koja su svojevremeno dopremala gas iz Rusije: Jamal, Severni tok, Ukrajina", navodi ona.
To je, kako kaže, uticalo na globalnu konkurentnost evropske ekonomije, jer su cene gasa u EU mnogo više nego u SAD i Kini.
"Sada 50 odsto gasa EU dolazi iz Norveške i SAD. Očekuje se da će u narednim godinama na tržište gasa dospeti velike količine LNG iz SAD, te da će se udeo ove zemlje na evropskom tržištu gasa povećati do 45 odsto u narednim godinama, tako da se može reći da će EU jednu zavisnost zameniti drugom", upozorava Kokotović.
Ovakav zakon, prema njenom mišljenju, predstavlja problem za jedinstvo EU.
"On se protivi stavovima Mađarske i Slovačke, koje nemaju direktan pristup terminalima za LNG, imaju izdvojen stav o Ukrajini u odnosu na većinu EU, te i dalje žele da dobijaju ruski gas po povoljnim cenama preko Turskog toka. Ipak, ove dve male zemlje ne mogu da preglasaju ostatak Unije ili da ulože veto", pojašnjava ona.
Pored toga, Kokotović otkriva da ovaj zakon izlaže EU potencijalnim tužbama od strane ruskih dobavljača, zbog prekidanja dugoročnih ugovora.
"Što se tiče ruskih kompanija koje proizvode LNG, Novatek i Gazprom, one će svoje količine preusmeriti na azijsko tržište, dok razvijaju sopstvenu tehnologiju za postrojenja za utečnjavanje gasa velike tonaže, grade odgovarajuće brodove, i gasifikuju svoju zemlju", smatra ona.
Međutim, Kokotović veruje da se ovaj zakon ne odnosi na Srbiju, niti da EU za sada ima nameru da ga formalno nametne Srbiji.
"Mislim da bi se to očekivalo od Srbije kad postane članica. U međuvremenu, u procesu pridruživanja, ona mora da se pripremi za tako nešto. Mađarska i Slovačka će još dve godine nastaviti da dobijaju gas preko Turskog toka. Ove dve zemlje su bile vrlo glasne u protivljenju ovom zakonu. Fico ga je nazvao ekonomskim samoubistvom, a Mađarska se otvoreno protivi, te je zakon zadržao odredbu koja ostavlja mogućnost da se i nakon tog perioda nastavi uvoz, u slučaju da postoji rizik po sigurnost snabdevanja. Kruže glasine i da će se neke zemlje obratiti Evropskom sudu pravde po ovom pitanju", otkriva ona.
Kokotović veruje da će se Srbija aktivno posvetiti pitanju diversifikacije snabdevanja gasom u naredne dve godine, i to na diplomatskom, zakonodavnom, logističkom planu.
"Idealno bi bilo da Srbija što duže ima ugovor sa Gazpromom, a da istovremeno uloži u gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, kako bi imala pristup drugim izvorima gasa. Trenutno Srbija svakako ima pristup gasu iz Azerbejdžana i gasnom terminalu u Grčkoj. Međutim, po cenama i dostupnim količinama teško da se ijedan od ovih izvora može uporediti sa ruskim gasom", ukazuje ona.
Sagovornica Danasa smatra da su dve godine poprilično dalek horizont planiranja u ovakvim okolnostima.
"Treba raditi kao da će ruski gas biti dostupan 100 godina, a pripremati se kao da će sutra nestati", zaključuje Kokotović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
0
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
8
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
7
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
2
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
17
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
1
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
49
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
11
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Carine EU na čelik mogle bi da ostave hiljade srpskih radnika bez posla
03.05.2026.•
28
Evropska unija postigla je dogovor o značajnom pooštravanju pravila za uvoz čelika, što bi od 1. jula moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora.
Nekoliko trgovinskih lanaca planira dolazak na srpsko tržište
03.05.2026.•
22
Evropsko maloprodajno tržište prolazi kroz turbulentan period i vidljiv je veliki broj povlačenja investicija, čak i sa daleko razvijenijih tržišta od srpskog.
Komentari 28
Particulare matter
Prebranac
Uzun
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar