_imamo_li_alternativu_za_ruski_gas.jpg "Imamo li alternativu ruskom gasu?")
EU odlučna da do 2027. zabrani uvoz ruskog gasa: Stručnjaci o tome da li je to novi problem za Srbiju
U trenutku kada Naftna industrija Srbije trpi američke sankcije, a gasni aranžman s Rusijom visi u vazduhu, EU objavljuje da će do 2027. potpuno ukinuti uvoz ruskog gasa.
Foto: Pixabay
To Srbiju, koja je bez dugoročnog ugovora, ostavlja u još neizvesnijoj energetskoj poziciji.
Evropski savet i Evropski parlament postigli su dogovor o postepenom ukidanju uvoza ruskog gasa do 2027. godine, nakon što je Savet EU u oktobru usvojio nacrt uredbe, objavljeno je juče. Da li je ovaj dogovor pravno obavezujući i za Srbiju?
Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak za Danas objašnjava da će sve države članice i kandidati za članice biti obuhvaćeni time.
"To će postati sastavni deo poglavlja 15 o energetici, koje se odnosi na raskid sa ruskim gasom do ulaska u članstvo. Pitanje je samo da li će oni dozvoljavati tranzit ruskog gasa trećim državama preko svoje teritorije, nakon isteka tog roka", navodi on.
Kako naglašava, ako se usvoji ta zabrana, na Srbiju će se to odnositi 100 odsto i postaće sastavni deo pregovora za ulazak u EU.
Međak pojašnjava da je Evropska komisija to predložila, pa je to otišlo u Evropski savet i Evropski parlament, što predstavlja proceduru saodlučivanja.
"Dakle i Savet i Parlament delegiraju isti broj predstavnika, to je takozvano telo za pomirenje i ta radna grupa šta dogovori, Savet i Parlament to potvrđuju. S obzirom da se ne radi o sankcijama, nego o trgovinskom pitanju, tu se glasa kvalifikovanom većinom. To znači da Viktor Orban i Robert Fico neće imati pravo veta", ukazuje sagovornik beogradskog lista.
Ipak, kako podseća, to je i dalje u fazi predloga, pa nisu svi detalji definitivno poznati.
"U prethodnoj odluci, kada se pričalo o tome, dozvoljavali su taj tranzit trećim državama, što se odnosilo i na nas. Prema ovom dogovoru, ko ima dugoročni sporazum zaključen pre 17. juna ove godine, može da računa na izuzetak, ali Srbija nema dugoročni sporazum. Tu je ceo problem za nas", kaže Međak.
Zbog toga ovaj sagovornik sumnja da će Srbiji biti odobren neki duži rok da se oslobodi ruskog gasa.
"Bilo je zemalja koje su 100 odsto bile zavisne od gasa iz Rusije, pa su sada na nuli. Ako su to mogle da urade jedna Letonija, Estonija ili Moldavija, sumnjam da će biti sluha za probleme Srbije", smatra on.
Kada je reč o sankcijama, Međak upozorava da kada neko prekrši sporazum, dobija tužbu pred Sudom pravde.
"Sumnjam da će ijedna država tako nešto rizikovati. S obzirom da glavni gasovod ide preko Bugarske, sumnjam da će oni prekršiti ovaj dogovor. Tako bi Bugarska snosila posledice i plaćala penale da bi Mađarska i Srbija dobile gas, a zašto bi to oni radili", pita on.
Međak podseća da oni već dobijaju gas preko Azerbejdžana i Grčke i da nemaju nikakav razlog da rizikuju zbog nas.
Nadežda Kokotović iz "Briselskog kluba za energetiku" za Danas pojašnjava da je EU nakon skoro šest meseci konsultacija postigla dogovor da će od 1. januara 2027. biti zabranjen uvoz LNG-a po dugoročnim ugovorima sa ruskim kompanijama, a uvoz gasa putem gasovoda od 30. septembra iste godine.
"Ovu nameru je EU definisala još 2022, i protekle skoro četiri godine je gradila infrastrukturu za LNG, interkonekcije među zemljama članicama, menjala zakonodavstvo, itd", podseća ova sagovornica.
Kokotović ocenjuje da su u značajnoj meri postigli cilj da sklone ruski gas sa svog tržišta.
"Ako je 2021. Rusija pokrivala 45 odsto tržišta gasa EU, danas je to oko 12 odsto, prema podacima do oktobra 2025. Turski tok je još jedini od četiri gasovoda koja su svojevremeno dopremala gas iz Rusije: Jamal, Severni tok, Ukrajina", navodi ona.
To je, kako kaže, uticalo na globalnu konkurentnost evropske ekonomije, jer su cene gasa u EU mnogo više nego u SAD i Kini.
"Sada 50 odsto gasa EU dolazi iz Norveške i SAD. Očekuje se da će u narednim godinama na tržište gasa dospeti velike količine LNG iz SAD, te da će se udeo ove zemlje na evropskom tržištu gasa povećati do 45 odsto u narednim godinama, tako da se može reći da će EU jednu zavisnost zameniti drugom", upozorava Kokotović.
Ovakav zakon, prema njenom mišljenju, predstavlja problem za jedinstvo EU.
"On se protivi stavovima Mađarske i Slovačke, koje nemaju direktan pristup terminalima za LNG, imaju izdvojen stav o Ukrajini u odnosu na većinu EU, te i dalje žele da dobijaju ruski gas po povoljnim cenama preko Turskog toka. Ipak, ove dve male zemlje ne mogu da preglasaju ostatak Unije ili da ulože veto", pojašnjava ona.
Pored toga, Kokotović otkriva da ovaj zakon izlaže EU potencijalnim tužbama od strane ruskih dobavljača, zbog prekidanja dugoročnih ugovora.
"Što se tiče ruskih kompanija koje proizvode LNG, Novatek i Gazprom, one će svoje količine preusmeriti na azijsko tržište, dok razvijaju sopstvenu tehnologiju za postrojenja za utečnjavanje gasa velike tonaže, grade odgovarajuće brodove, i gasifikuju svoju zemlju", smatra ona.
Međutim, Kokotović veruje da se ovaj zakon ne odnosi na Srbiju, niti da EU za sada ima nameru da ga formalno nametne Srbiji.
"Mislim da bi se to očekivalo od Srbije kad postane članica. U međuvremenu, u procesu pridruživanja, ona mora da se pripremi za tako nešto. Mađarska i Slovačka će još dve godine nastaviti da dobijaju gas preko Turskog toka. Ove dve zemlje su bile vrlo glasne u protivljenju ovom zakonu. Fico ga je nazvao ekonomskim samoubistvom, a Mađarska se otvoreno protivi, te je zakon zadržao odredbu koja ostavlja mogućnost da se i nakon tog perioda nastavi uvoz, u slučaju da postoji rizik po sigurnost snabdevanja. Kruže glasine i da će se neke zemlje obratiti Evropskom sudu pravde po ovom pitanju", otkriva ona.
Kokotović veruje da će se Srbija aktivno posvetiti pitanju diversifikacije snabdevanja gasom u naredne dve godine, i to na diplomatskom, zakonodavnom, logističkom planu.
"Idealno bi bilo da Srbija što duže ima ugovor sa Gazpromom, a da istovremeno uloži u gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, kako bi imala pristup drugim izvorima gasa. Trenutno Srbija svakako ima pristup gasu iz Azerbejdžana i gasnom terminalu u Grčkoj. Međutim, po cenama i dostupnim količinama teško da se ijedan od ovih izvora može uporediti sa ruskim gasom", ukazuje ona.
Sagovornica Danasa smatra da su dve godine poprilično dalek horizont planiranja u ovakvim okolnostima.
"Treba raditi kao da će ruski gas biti dostupan 100 godina, a pripremati se kao da će sutra nestati", zaključuje Kokotović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
0
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
3
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Hoće li i kako banke odobravati kredite za nelegalne nekretnine upisane u akciji "Svoj na svome"
01.02.2026.•
4
Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka.
Pad industrijske proizvodnje u decembru
31.01.2026.•
1
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2025. manja je 5,7 odsto u odnosu na decembar 2024. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Poskupeo hleb "Sava"
31.01.2026.•
2
Vlada Srbije izmenila je uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500, pa će maksimalna maloprodajna cena ovog proizvoda biti 65 dinara, a maksimalna proizvođačka cena 55,74 dinara.
Šta prodaja "Lukoila" znači za Srbiju: "Malo verovatno da će investicioni fond dugoročno ostati vlasnik"
31.01.2026.•
1
Broker Branislav Jorgić kaže da eventualna promena vlasništva pumpi "Lukoila" u Srbiji ne bi trebalo da ima negativne posledice po domaće tržište goriva.
Vlada Federacije BiH predložila uvođenje veće carine na čelik, odgovor na odluku Srbije
31.01.2026.•
1
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je predložila uvođenje veće carine na uvoz čelika u BiH.
Ministarstvo poljoprivrede: Zastoj u obradi i isplati podsticaja zbog problema sa informacionim sistemom
31.01.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je došlo do privremenog zastoja u radu informacionih sistema koji se koriste za obradu i isplatu podsticaja.
Britansko-srpska privredna komora i EXPO 2027 potpisali memorandum o saradnji
31.01.2026.•
1
Britansko-srpska privredna komora i kompanija EXPO 2027 d.o.o. potpisale su danas Memorandum o saradnji kojim je predviđeno "jačanje ekonomskih, kulturnih i trgovinskih veza" između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva.
MOL ušao u strateško partnerstvo sa Libijskom nacionalnom naftnom korporacijom
31.01.2026.•
0
MOL Grupa je ušla u novo strateško partnerstvo sa Libijskom nacionalnom naftnom korporacijom (NOC).
Sutra ističe rok za prijavu poslodavaca za dualno obrazovanje
30.01.2026.•
0
Rok za prijavu poslodavaca za dualno obrazovanje ističe sutra, 31. januara, objavila je Privredna komora Srbije (PKS).
Koliki je minimalac u Evropskoj uniji?
30.01.2026.•
14
Kancelarija za statistiku Evropske unije - Evrostat objavila je danas da su 22 zemlje od 27 zemalja EU 1. januara objavile minimalne zarade, koje su u 14 zemalja iznad 1.000 evra.
Srbija se zadužuje 42 miliona evra zbog superkompjutera
30.01.2026.•
8
Srbija će se zadužiti za 42 miliona evra zbog nabavke superkompjutera.
Miroslav Mišković od države traži 1,2 miliona evra zbog neosnovanog hapšenja
30.01.2026.•
21
Miroslav Mišković, vlasnik kompanije Delta holding i niza drugih firmi, tužio je državu i zatražio odštetu od 1,2 miliona evra zbog neosnovanog hapšenja, piše Radar.
Cene goriva nepromenjene
30.01.2026.•
2
Cene goriva u Srbiji ostaju iste kao i u prethodnih sedam dana.
Čadež: Blokirano više od 90 odsto izvoza iz regiona, dnevna šteta 100 miliona evra
30.01.2026.•
15
Ekonomije Zapadnog Balkana trpe štetu od oko 100 miliona evra dnevno samo po osnovu izvoza robe zbog birokratskih procedura Evropske unije, kaže predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
Ministri Zapadnog Balkana u utorak razgovaraju s Evropskom komisijom o problemima prevoznika
29.01.2026.•
4
U utorak, 3. februara, biće održan sastanak ministara svih država Zapadnog Balkana s predstavnicima Evropske komisije o problemu uslova rada prevoznika iz regiona na području EU.
Galenika postala vlasnik slovenačkog Sanofarma
29.01.2026.•
1
Farmaceutska kompanija Galenika postala je vlasnik 100 odsto udela u slovenačkoj kompaniji Sanofarm, saopšteno je danas.
Lukoil pristao da proda većinu svoje strane imovine
29.01.2026.•
0
Ruska naftna kompanija Lukoil je pristala da proda većinu svoje strane imovine, ukupne vrednosti oko 22 milijarde dolara, američkoj privatnoj investicionoj kompaniji Karlajl Grup, uz odobrenje američke vlade.
Mađarski list: Mol bi mogao za NIS da plati 1,4 milijarde evra
29.01.2026.•
6
Mol bi 56,15 odsto NIS-a od ruskog Gasproma mogao da kupi za blizu 1,4 milijarde evra, piše mađarski list Népszava.
Mlekar iz Mačvanskog okruga: Velike farme uništavaju porodična gazdinstva
28.01.2026.•
6
Predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga, Goran Vasić, izjavio je da velike farme guše porodična gazdinstva, tako što ravnopravno sa njima dobijaju premiju za mleko i subvencije za krave i junice.
Komentari 28
Particulare matter
Prebranac
Uzun
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar