Er Srbija u potrazi za novim strateškim partnerom - od Abu Dabija do Dohe
Prilikom nedavne posete Dohi Aleksandar Vučić je predložio tamošnjim šeicima, vlasnicima Katar Ervejza, da vide kakve su mogućnosti da njihova avikompanija uđe u poslovnu saradnju sa Er Srbijom.
Foto: 021.rs
Ovim je srpski predsednik zaobilazno obavestio javnost da se dosadašnje partnerstvo domaćeg avioprevoznika sa Er Etihad gasi.
Pandemija ubrzala kraj
Kraj se odavno nazirao pošto se već prvih godina saradnje pokazalo da je kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata poprilično kiksnula kada se orijentisala na razvoj jeftinom kupovinom kompanija sa dobrim potencijalnim tržištem, ali i sa trenutnim poslovnim poteškoćama. Nije uspela da ih vrati na stazu uspeha, pa su Er Berlin, Al Italija i još nekoliko nekada zvučnih imena proteklih godina morala da potraže nov oslonac.
Emirati su zabeležili popriličan gubitak, vlasnici su smenili upravni tim cele kompanije, a novi definisali drugačiju poslovnu politiku, u okviru koje je došlo i do pada zainteresovanosti za saradnju sa srpskom firmom.
Pandemija je, svakako, dodatno ubrzala kraj. Videlo se to još krajem 2020. godine kada je država Srbija gubitke svoje letačke kompanije pokrila sa 100 miliona evra. Manjinski partner (49 odsto) Etihad nije želeo da srazmerno vlasništvu uđe u dokapitalizaciju, pa je država Srbija udeo sa 51 povećala na 82 odsto. Pre dve godine, Srbija je sa 15,5 miliona ponovo pokrivala gubitke, Emirati nisu, pa je udeo u vlasništvu narastao na 83,6 odsto.
Sedmi let za Njujork
Mada se posledice globalne zaraze i rata u Ukrajini, još itekako osećaju na aviotržištu, lane je Er Srbija, u kojoj je došlo do promene upravljačkog tima, ostvarila 21 miliona evra profita, bez dinara državne pomoći. Valja se podsetiti da je kompanija imala minimalan profit i u dve predpandemijske sezone. Pitanje jesu li ove sića zarade dovoljne da pokriju troškove koje je Srbija imala prvih godina saradnje nekadašnjeg JAT-a sa partnerom iz UAE. Prvo je morala da uplati 100 miliona dolara za minimalno većinsko suvlasništvo, potom u tri navrata od arapskog suvlasnika da podiže ukupno oko 160 miliona evra kredita uz kamatu od 6,5 odsto, mada je tih godina bilo moguće naći novac i za upola nižu cenu.
Ipak, nesporno da su zaposleni u Er Srbija mogli kroz dosadašnje partnerstvo a dosta unaprede poslovno znanje. Pokazatelji su ohrabrujući. Firma sada leti za 90 gradova, ove sezone će uvesti još dvadesetak direktnih letova, od kojih je, možda, najzanimljivija linija za Kinu. Er Srbija tokom cele godine koristi 19 aviona, dok leti iznajmljuje još najmanje osam. Oseća se nedostatak letelica za dugolinijski saobraćaj, pre svega kako bi se obnovila linija za Čikago, ali i uveo sedmi nedeljni let iz Beograda za Njujork.
Profit, ali skroman
Kada se izuzmu pandemijske sezone, poslovanje Er Srbije je pozitivno, ali zarada je skromna, nedovoljna za širenje mreže i pariranje konkurenciji. Stoga se država Srbija, kroz nedavne reči predsednika, odlučila da traži novog partnera. Zapravo, 1. februara Er Srbija je već ugovorila sa Katar Ervejzom takozvan šer kod aranžman, što znači da će prodavati karte za Katarove letove iz Dohe na 40 odredišta za koje nema svoje direktne letove. Među njima su Melburn, Pert, Brizbejn, Singapur, Hongkong, Najrobi, pa će ubuduće putnik iz Beograda moći jednom kartom prvo putovati do Dohe, potom novim letom do Melburna.
Takođe, putnik iz Hongkonga će kupujući samo jednu kartu moći stići do, recimo, Podgorice. Prvo će Katarovim letovima iz svog grada stići u Dohu, zatim u Beograd, potom na krilima Er Srbije uputiti se u glavni grad najmanje države na Balkanu. Kasnije, Er Srbija će na isti način i oslanjajući se na istog partnerta omogućiti letove za još petnaestak destinacija, među njima i Johanesburg.
Manji se oslanjaju na veće
Nekadašnji JAT je u najboljim danima leteo do 70 odredišta, ali su dominirale duge linije za koje je i posedovao pet aviona DC 10. Posebno se bili profitni letovi za Libiju i Irak. Danas, i pored nekoliko međukontinentalnih relacija, gro letova su u Evropi, odnosno u okruženju.
Prilike su se promenile, naročito od 9. septembra 2001. godine. Međukontinentalne linije sada uglavnom drže najveće svetske kompanije. Manje se, svuda u svetu, vezuju za veće i pokušavaju da na sopstvene lokalne relacije dovedu putnike sa međukontinetalnih letova, posebno one kojima krajnji cilj nije mesto u kome su napustili dugolinijski let.
Što se tiče relacija za Irak i Libiju zasnivale su se na dobrim odnosima nekadašnje Jugoslavije sa ovim državama i izvođenju velikih građevinskih radova jugoslovenskih firmi kako u Iraku, tako i u Libiji. Komunikacija između jugoradnika i domovine se održavala aviosaobraćajem, obično sa dve linije nedeljno. Kako većina evropskih država nije imala direktnu vezu ni sa Libijom, ni sa Irakom, njihovi stanovnici su se za obe relacije koristili letovima iz Beograda.
Pročitaj još
Ograničen uticaj države
Danas je situacija drugačija. Iz najvećih evropskih gradova leti se za obe države, dok srpski građevinci danas teško uspevaju da se izbore za poslove i na domaćem terenu. Od radova u inostranstvu jedva da je ponešto preostalo. Stoga i putovanja za Irak i Libiju nisu više zanimljivi ni žiteljima Srbije. Iz Beograda se retko leti za ova odredišta. Vremena su drugačija i Er Srbija treba da se prilagođava novim okolnostima.
Tu su i pravila Evropske unije kojih se, ako žele da lete ka gradovima na Starom kontinentu, moraju pridržavati i aviokompanije sa sedištem izvan evropske zajednice. Jedno od važnijih je da se eventualna državna pomoć mora vratiti do unapred definisanog roka. Ovim pravilom je ograničena mogućnost da se širenje mreže letenja razvija pomoću državnog novca. Aviokompanija mora ili iz poslovanja da generiše novac za razvoj ili da se oslanja na bankarske kredite.
Narudžba 144 nova aviona
Kako Er Srbija minimalno profitira, a ne želi da u vreme kada vanredni događaji poput pandemije ili rata u Ukrajini još uvek umnogome kreiraju situaciju u vazdušnom saobraćaju, ne preostaje ništa drugo nego mrežu linija razvijati oslanjanjem na velike i pouzdane prevoznike. Mada je osnovan tek pre 20 godina Katar Ervejz je jedan od traženijih za partnerstvo.
Leti na 190 relacija, u vlasništvu ima 84 aviona, "Erbasovih" i "Boingovih", a od oba proizvođača je kupovao dugolinijske, srednjelinijske i letelice za kraće relacije. Prosek starosti aviona je pet godina, naručio je i 144 nova, trećinu za teretni saobraćaj. Ima veliku prednost u povoljnoj geografskoj poziciji zemlje, pošto se u Dohi prizemljuju avioni iz Evrope i Afrike, a sa krajnjim destinacijama u Kini, na istoku Azije ili u Australiji.
Nesporno da je Katar ervejz poželjan partner i za srpskpg prevoznika bi bilo veoma dobro da za oslonac ima takvu kompaniju. Sa druge strane, ni ovdašnja firma nije praznih ruku, najbolja je u regiji a u Srbiji postoji i poprilično prometan aerodrom. Dobro je što partnera traži kada posluje profitno, dok je broj putnika lane povećan na 2,72 miliona, tek 2,8 odsto manje od rekordne predpandemijske 2019 godine. Uz dobrog strateškog partnera, srpska aviokompanija bi imala velike mogućnosti za dalji razvoj.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Unapred popunjene prijave za godišnji porez na dohodak građana dostupne na portalu ePorezi
02.04.2026.•
0
Poreska uprava Srbije saopštila je da su na portalu ePorezi dostupne unapred popunjene prijave za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2025. godinu.
SpaceX podneo zahtev za izlazak na berzu: Kompanija Ilona Maska procenjena na 1,75 biliona dolara
02.04.2026.•
1
Kompanija SpaceX Ilona Maska podnela je zahtev za izlazak na berzu, čime se približila ostvarivanju najvećeg ikada listiranja i mogla bi da traži procenu vrednosti u početnoj javnoj ponudi od oko 1,75 biliona dolara.
Kako su sankcije uticale na poslovanje NIS-a: Osim milionskih gubitaka, problemi i u izmirenju obaveza
02.04.2026.•
2
Američke sankcije zbog ruskog vlasništva značajno su uticale na poslovanje Naftne industrije Srbije (NIS).
Rast cene stanova u poslednjem tromesečju 2025.
01.04.2026.•
3
Republički geodetski zavod (RGZ) saopštio je da je cena stanova u Srbiji u četvrtom tromesečju 2025. godine povećana za 5,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
"Skroman plan zaduživanja": Država će do kraja godine uvećati dug za bar još 20 milijardi dinara
01.04.2026.•
5
Država planira da se putem obveznica zaduži 20 milijardi dinara (oko 170 miliona evra) u drugom kvartalu ove godine, pokazuje objavljeni raspored aukcija Uprave za javni dug.
Cene nafte pale ispod 100 dolara posle Trampove najave o kraju iranskog rata
01.04.2026.•
1
Cene nafte su smanjene i sada su ispod 100 dolara za barel, a svetske berze beleže rast posle izjava predsednika SAD Donalda Trampa da bi iranski rat mogao da se okonča "vrlo skoro".
Cena nafte na Kosovu za jedan mesec porasla 54 odsto, dostigla 1,82 evra po litru
31.03.2026.•
5
Od 2. marta do danas, cena nafte na Kosovu i Metohiji porasla je 54 odsto, sa 1,18 evra danas je dostigla 1,82 evra po litru.
SrbijaVoz potpisao ugovor: BG Voz dobija 30 novih električnih vozova
31.03.2026.•
5
Španska kompanija CAF potpisala je ugovor sa SrbijaVozom o isporuci 30 električnih vozova (EMU) za potrebe prigradske železnice BG Voz u Beogradu u vrednosti više od 300 miliona evra, objavljeno je danas.
Bajatović: Srbija će imati stabilno snabdevanje ruskim gasom do 2028.
31.03.2026.•
4
Generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović izjavio je da će Srbija imati stabilno snabdevanje gasom do 2028. godine, bez poskupljenja za domaćinstva i uz mogućnost da gas za privredu bude i nešto jeftiniji.
"Nije NIS, nešto ne valja između Srbije i Rusije": Kratkoročni gasni ugovor znak da Putin ne veruje Vučiću?
31.03.2026.•
39
Srbija je dobila produženje gasnog aranžmana sa Rusijom, ali ponovo na samo na tri meseca.
Osnovana Svetska organizacija za podatke u Pekingu
30.03.2026.•
0
Svetska organizacija za podatke (WDO) održala je danas prvi generalni sastanak u Pekingu, čime je zvanično osnovana.
APR: Sutra ističe rok za dostavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2025. godinu
30.03.2026.•
1
Agencija za privredne registre (APR) podsetila je da sutra ističe zakonski rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2025. godinu.
Srbija produžila ugovor za ruski gas za još tri meseca po "veoma povoljnim uslovima"
30.03.2026.•
15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i da je Srbija dobila produženje ugovora za gas na još tri meseca "po veoma povoljnim uslovima".
Euribor porastao na 2,5 odsto - poskupeće i krediti
30.03.2026.•
1
Šestomesečni euribor odnosno kamata koju banke najčešće zaračunavaju prilikom odobravanja kredita porastao je za pola procenta od početka meseca i iznosi 2,5 odsto.
Cene nafte prešle 115 dolara po barelu
30.03.2026.•
1
Cene nafte premašile su danas 115 dolara po barelu prilikom otvaranja tržišta u Aziji, dok se nastavljaju vazdušni udari u zemljama na Bliskom istoku, nešto više od mesec dana od početka rata u Iranu.
Cene plastike porasle zbog poskupljenja nafte
29.03.2026.•
1
Cene plastike skočile su zbog poskupljenja nafte, ali Srbija nije direktno pogođena pošto iz Persijskog zaliva uvozi malo sirovina, izjavio je sekretar Udruženja za hemijsku industriju PKS Dragan Stevanović.
Svetska trgovinska komora strahuje od najgore krize industrije
29.03.2026.•
0
Rat na Bliskom istoku mogao bi da pokrene najgoru krizu industrije u istoriji, upozorio je šef Svetske trgovinske komore.
Smanjenje akciza pravi rupu u budžetu od 40 miliona evra mesečno: Kako će država pokriti taj minus?
29.03.2026.•
27
Odluka Vlade Srbije da zbog rata u Iranu snizi akcizu za gorivo obradovala je vozače, ali je istovremeno izazvala i brigu u javnosti kako će se u budžetu "zakrpiti rupa" nastala zbog manjka planiranih sredstava.
APR: Rok za dostavljanje godišnjeg finansijskih izveštaja ističe 31. marta
28.03.2026.•
0
Agencija za privredne registre (APR) saopštila je da zakonski rok za dostavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za prošlu godinu ističe u utorak, 31. marta.
Zlato je izgubilo petinu vrednosti od januara - zašto?
28.03.2026.•
8
Cene zlata i srebra izgledaju kao finansijski rolerkoster već nekoliko meseci. Posle drastičnog rasta, koji je započeo još sredinom januara, događaju se i drastični padovi.
Kako se cena nafte prilagođava Donaldu Trampu?
28.03.2026.•
2
Kretanje cena nafte poslednjih nedelja sve više prati izjave američkog predsednika Donalda Trampa, dok investitori pokušavaju da procene dalji tok sukoba na Bliskom istoku.
Komentari 7
Куп је битан
Biljana
Milica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar