Fiskalni savet: Izvršna vlast ima prevelika ovlašćenja da tokom godine menja fiskalnu politiku
Predloženi budžet Srbije za 2026. godinu je fiskalno održiv i načelno kredibilan, ali ima i neke ozbiljne hronične mane, između ostalog, nedovoljnu transparentnost, ocenio je Fiskalni savet.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Navode i da izvršna vlast u Srbiji trenutno raspolaže prevelikim diskrecionim ovlašćenjima da tokom godine menja fiskalnu politiku.
U analizi predloženog budžeta Fiskalni savet je naveo da je on nastavak fiskalne politike vođene tokom 2025. godine.
Ukupni prihodi državne kase u predloženom budžetu planirani su u iznosu od 2.415 milijardi dinara (20,6 milijardi evra), a rashodi u iznosu od 2.752 milijardi dinara (23,5 milijardi evra), pa će fiskalni deficit biti 337 milijardi dinara (2,9 milijardi evra).
"Iako je novi deficit nominalno veći za oko 200 miliona evra u odnosu na 2025, ovo povećanje u skladu je s očekivanim rastom BDP-a, pa planirani deficit budžeta i u 2026. ostaje na nivou od tri odsto BDP-a (kao 2025. godine)", naveo je Savet.
Dodaju da je plan da taj deficit bude finansiran pre svega novim zaduživanjem zemlje (oko 2,2 milijarde evra), dok će preostalih približno 700 miliona biti pokriveno korišćenjem postojećih državnih depozita.
Zbog novog zaduženja, javni dug opšte države će porasti sa oko 39,9 milijardi evra na kraju 2025. na oko 42,1 milijardi evra na kraju 2026. godine.
Međutim, njegovo učešće u BDP-u blago će da se smanji – sa 45 odsto na oko 44,5 odsto– jer se očekuje da će privredni rast biti nešto brži od rasta duga.
Pročitaj još
"Budžetom za 2026. planiran je deficit značajnog obima, što državi daje prostor za relativno visoku javnu potrošnju – ali se ipak ne prelazi granica koja bi negativno uticala na makroekonomsku i fiskalnu stabilnost zemlje", ocena je Saveta.
Dodaje se da je pozitivna strana budžeta to što su javni prihodi i javni rashodi u načelu kredibilno planirani, pa nema velikog rizika od prekoračenja predviđenog fiskalnog deficita. Dobro je, kako je navedeno, i što budžet ne donosi nove, ekonomski upitne i ekspanzivne mere javnih politika, iako to, nažalost, ne isključuje mogućnost da se one pojave tokom godine, što je postala praksa u Srbiji.
Ocena Saveta je i da se u budžetu ne vidi jasno izdvajanje sredstava za potencijalne rizike, posebno u energetskom sektoru.
"Vlada je ovaj put imala nešto ograničeniji prostor za diskrecionu raspodelu sredstava, što je uslovilo umereno usporavanje javnih investicija, koje su (na nivou opšte države) umanjene sa 7,1 odsto BDP-a na 6,7 odsto. Međutim, i pored ovog umanjenja, javne investicije u Srbiji ostale su među najvećim u Evropi, tako da se ovo usporavanje ne može oceniti kao dramatično", navodi se u analizi tog nezavisnog tela.
Kako je istaknuto, porezi na emisije gasova s efektom staklene bašte i uvoz energetski intenzivnih proizvoda, koji se u Srbiji prvi put uvode od 2026, nemaju uticaja na budžet u narednoj godini jer će njihova efektivna naplata početi u 2027. godini (i u prvoj fazi će prikupljeni iznosi biti mali).
"Moguće je da će i izvršenje budžeta u 2026. znatno odstupiti od plana koji usvaja Skupština – zbog čega smatramo da je potrebna reforma tekuće budžetske rezerve. Izvršna vlast u Srbiji trenutno raspolaže prevelikim diskrecionim ovlašćenjima da tokom godine menja fiskalnu politiku na netransparentan način, mimo uobičajenih parlamentarnih procedura", ukazao je Fiskalni savet.
Dodaje se da je ključni instrument koji se za to koristi tekuća budžetska rezerva – sredstvo koje je u većini evropskih zemalja ograničeno na manje ili specifične korekcije i preraspodele u budžetu, zbog kojih nema potrebe za formalnim rebalansom.
"U Srbiji se, međutim, ovaj instrument godinama koristi van svoje osnovne svrhe. Naime, ustalila se praksa sistematskog korišćenja gotovo čitavog, široko definisanog, zakonskog maksimuma rezerve od četiri odsto budžetskih prihoda – a u pojedinim godinama (2020. i 2022. godine) čak je i ova velikodušna granica bila prekoračena", naveo je Savet.
Problem je naročito izražen, kako je ukazano, u slučajevima kad se sredstva rezerve koriste za finansiranje potpuno novih, ad-hok ekonomskih politika – što bi po svojoj prirodi moralo da bude predmet javne rasprave i skupštinskog usvajanja.
"Takva praksa narušava osnovni smisao budžetske rezerve, slabi kontrolnu ulogu parlamenta i povećava rizik od usvajanja mera koje nisu adekvatno analizirane niti ciljano usmerene. Dodatni problem predstavlja i nedovoljna transparentnost njene upotrebe", naveo je Savet i istakao da na osnovu oskudnih informacija o upotrebi budžetske rezerve često ne može da se utvrdi na koje su konkretne namene sredstva rezerve preusmeravana, niti da li je njihova upotreba uopšte bila opravdana.
Predlog Fiskalnog seveta da reformom budžetske rezerve smanji maksimalno dozvoljeni iznos, precizno definiše namena za koje se sme koristiti, kao i značajno unapredi transparentnosti, kako bi se obezbedila potpuna javna kontrola nad korišćenjem tekuće budžetske rezerve i sprečilo kreiranje paralelne fiskalne politike van budžeta koji usvaja parlament.
"Hroničan problem Zakona o budžetu je njegova nedovoljna transparentnost. Obrazloženje budžeta, naročito u rashodnom delu, ni izbliza nije dovoljno informativno, a Vlada nije priložila ni procenjeno izvršenje rashoda do kraja 2025. godine – što bi omogućilo realnije poređenje i bolje razumevanje planiranih politika", istakao je Fiskalni savet.
Izostala su, kako je navedeno, objašnjenja za znatna poskupljenja nekih od najvećih investicionih projekata države, poput Fruškogorskog koridora, puta Ruma–Šabac–Loznica, projekata linijske infrastrukture, izgradnje Nacionalnog stadiona i saobraćajnica za potrebe EКSPO-a.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Registracija u APR kao objavljen oglas: Kako banke i knjigovođe dolaze do podataka klijenata?
21.06.2026.•
0
Od trenutka upisa preduzetnika u APR, počinju često da stižu pozivi, meljovi, ponude bankarskih usluga. Građani se u ovakvim situacijama s pravom ljute, a privrednici na to, kaže zakon, nemaju pravo.
Najskuplji stan u Srbiji prodat za 2,6 miliona evra u Beogradu, rast prometa i u Novom Sadu
20.06.2026.•
16
Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji dostigla je približno dve milijarde evra, što predstavlja najvišu zabeleženu vrednost za prvi kvartal od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti.
Tržište nekretnina usporilo, ali kvadrat ne pojeftinjuje: Šta je razlog?
19.06.2026.•
42
Rast cena kvadrata u Srbiji više se ne izražava u dvocifrenim stopama kao prethodnih godina, ali pad za sada nije na vidiku. Nekretnine su i dalje prvi izbor za ulaganje.
NBS: Internet plaćanja u Srbiji nastavljaju snažan rast
19.06.2026.•
1
Broj plaćanja karticama i elektronskim novcem putem interneta nastavio je da beleži rast i u prvom tromesečju 2026. ukupan broj onlajn-kupovina povećan je za 39,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Đedović Handanović: Nadam se da će Gaspromnjeft i MOL uspeti da se dogovora o NIS-u, mi smo svoje završili
19.06.2026.•
15
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je danas da je potpisivanjem ugovora između akcionara sa MOL-om srpska strana okončana svoj deo posla u pregovorima.
Džefri Saks: Srbija napravila dobar izbor što sarađuje sa kineskim kompanijama
19.06.2026.•
10
Prvi "Horizons" forum o održivosti i povezivanju počeo je juče u Beogradu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ekonomista Džefri Saks danas su održali razgovor o srpskoj ekonomiji, geopolitici i prilikama za razvoj.
BMW: Na kineskom tržištu i dalje ima mesta za inostrane proizvođače
18.06.2026.•
0
Proizvođač automobila BMW objavio je da na kineskom tržištu i dalje postoji prostor za inostrane automobilske kompanije, uprkos sve većoj dominaciji domaćih proizvođača.
Visoki troškovi klimatskih promena
18.06.2026.•
2
Pre neki dan iz uprave Panamskog kanala je stigla vest da se od 3. jula uvodi novo ograničenje gaza.
Stelantisov dobavljač dobija 1,5 miliona evra od države Srbije za rekonstrukciju proizvodnog pogona
18.06.2026.•
1
PMC Automotive iz Kragujevca, firma koja je Stelantisov dobavljač, dobiće od države 1,45 miliona evra podsticaja.
Jorgić: Prodaja ruskog udela u NIS-u po važećim zakonima treba da se obavi na berzi
18.06.2026.•
6
Prodaja većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije po važećim zakonima trebalo bi da se obavi preko berze, rekao je stručnjak za berzansko poslovanje Branislav Jorgić.
Presek stanja: Izveštaj Ministarstva finansija o trošenjima za Ekspo
18.06.2026.•
4
Ministarstvo finansija je do kraja maja ove godine potrošilo skoro 7 milijardi dinara za projekat Ekspo 2027 od ukupno 42,5 milijardi dinara koliko je ovoj godini planirano za tu stavku.
Od sutra akcize umanjene samo 10 umesto 20 odsto, sledeće nedelje povratak na staro
18.06.2026.•
33
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje da će već u petak, 19. juna biti vraćen deo akcize na gorivo, koja je bila umanjena za 20 odsto, tako da umanjenje iznosi samo 10 odsto.
Drugi kineski ekonomski šok: Evropa na udaru kineskog izvoza, rizikuje probleme koje je nekada imala Amerika
18.06.2026.•
3
Kineski izvoz, koji je u Americi pre dve decenije izazvao ekonomski šok, a na čijem je udaru sada Evropa, bio je pri vrhu dnevnog reda sastanka lidera G7 ove sedmice u Evijan le Banu u Francuskoj.
Siva zona seoskog turizma: Inspektora malo, pa se i mali porez izbegava
17.06.2026.•
4
Seoska turistička domaćinstva oporezuju se od 2019. godine, porezi nisu visoki, ali kada kapaciteti nisu popunjeni cele godine, a inspektora nema dovoljno, poslovanje prelazi u sivu zonu.
Šta je sve država obećala MMF-u: Poskupljenja struje, putarine, otkaze u EPS-u i EDS-u...
17.06.2026.•
46
Vlada Srbije obećala je Međunarodnom monetarnom fondu da će do kraja godine povećati cenu struje i putarine i da neće biti jednokratnih davanja penzionerima.
SpaceX Ilona Maska pretekao Amazon Džefa Bezosa po vrednosti
17.06.2026.•
0
Kompanija najbogatijeg čoveka sveta Ilona Maska SpaceX pretekla je Amazon i postala peta najvrednija kompanija na svetu, zahvaljujući naglom rastu cene njenih akcija.
Tesla dostavila regulatorima u EU obmanjujuće podatke o bezbednosti vozila
17.06.2026.•
1
Američka kompanija Tesla predstavila je regulatorima u Švedskoj i Holandiji sopstvene statističke podatke o bezbednosti sistema za potpuno autonomnu vožnju (FSD).
SAD zabranile uvoz bakra iz Ziđin kopera: Sumnjaju na prinudni rad
17.06.2026.•
27
Američka Carinska i granična zaštita (CBP) izdala je nalog o zadržavanju bakra i proizvoda od bakra koje proizvodi kompanija "Serbia Zijin Copper D.O.O." (Ziđin Koper).
MOL nakon sporazuma sa Srbijom: NIS će postati snažnija kompanija
16.06.2026.•
6
Mađarska MOL Grupa je danas, povodom potpisivanja Akcionarskog sporazuma sa Vladom Srbije saopštila da će, ukoliko postane većinski vlasnik NIS-a, obezbediti njegov dalji razvoj.
Rekordan rast bogatstva: Top 500 milijardera uvećalo imovinu za 336 milijardi
16.06.2026.•
0
Petsto najbogatijih ljudi na svetu je u danu povećalo svoje ukupno bogatstvo za rekordnih 336 milijardi dolara, čime je njihova zajednička imovina dostigla 13,3 biliona dolara.
Komentari 1
dacic
vlast radi kako oce,zato je vlast
pravila za njih ne postoje
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar