Fiskalni savet: Izvršna vlast ima prevelika ovlašćenja da tokom godine menja fiskalnu politiku
Predloženi budžet Srbije za 2026. godinu je fiskalno održiv i načelno kredibilan, ali ima i neke ozbiljne hronične mane, između ostalog, nedovoljnu transparentnost, ocenio je Fiskalni savet.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Navode i da izvršna vlast u Srbiji trenutno raspolaže prevelikim diskrecionim ovlašćenjima da tokom godine menja fiskalnu politiku.
U analizi predloženog budžeta Fiskalni savet je naveo da je on nastavak fiskalne politike vođene tokom 2025. godine.
Ukupni prihodi državne kase u predloženom budžetu planirani su u iznosu od 2.415 milijardi dinara (20,6 milijardi evra), a rashodi u iznosu od 2.752 milijardi dinara (23,5 milijardi evra), pa će fiskalni deficit biti 337 milijardi dinara (2,9 milijardi evra).
"Iako je novi deficit nominalno veći za oko 200 miliona evra u odnosu na 2025, ovo povećanje u skladu je s očekivanim rastom BDP-a, pa planirani deficit budžeta i u 2026. ostaje na nivou od tri odsto BDP-a (kao 2025. godine)", naveo je Savet.
Dodaju da je plan da taj deficit bude finansiran pre svega novim zaduživanjem zemlje (oko 2,2 milijarde evra), dok će preostalih približno 700 miliona biti pokriveno korišćenjem postojećih državnih depozita.
Zbog novog zaduženja, javni dug opšte države će porasti sa oko 39,9 milijardi evra na kraju 2025. na oko 42,1 milijardi evra na kraju 2026. godine.
Međutim, njegovo učešće u BDP-u blago će da se smanji – sa 45 odsto na oko 44,5 odsto– jer se očekuje da će privredni rast biti nešto brži od rasta duga.
Pročitaj još
"Budžetom za 2026. planiran je deficit značajnog obima, što državi daje prostor za relativno visoku javnu potrošnju – ali se ipak ne prelazi granica koja bi negativno uticala na makroekonomsku i fiskalnu stabilnost zemlje", ocena je Saveta.
Dodaje se da je pozitivna strana budžeta to što su javni prihodi i javni rashodi u načelu kredibilno planirani, pa nema velikog rizika od prekoračenja predviđenog fiskalnog deficita. Dobro je, kako je navedeno, i što budžet ne donosi nove, ekonomski upitne i ekspanzivne mere javnih politika, iako to, nažalost, ne isključuje mogućnost da se one pojave tokom godine, što je postala praksa u Srbiji.
Ocena Saveta je i da se u budžetu ne vidi jasno izdvajanje sredstava za potencijalne rizike, posebno u energetskom sektoru.
"Vlada je ovaj put imala nešto ograničeniji prostor za diskrecionu raspodelu sredstava, što je uslovilo umereno usporavanje javnih investicija, koje su (na nivou opšte države) umanjene sa 7,1 odsto BDP-a na 6,7 odsto. Međutim, i pored ovog umanjenja, javne investicije u Srbiji ostale su među najvećim u Evropi, tako da se ovo usporavanje ne može oceniti kao dramatično", navodi se u analizi tog nezavisnog tela.
Kako je istaknuto, porezi na emisije gasova s efektom staklene bašte i uvoz energetski intenzivnih proizvoda, koji se u Srbiji prvi put uvode od 2026, nemaju uticaja na budžet u narednoj godini jer će njihova efektivna naplata početi u 2027. godini (i u prvoj fazi će prikupljeni iznosi biti mali).
"Moguće je da će i izvršenje budžeta u 2026. znatno odstupiti od plana koji usvaja Skupština – zbog čega smatramo da je potrebna reforma tekuće budžetske rezerve. Izvršna vlast u Srbiji trenutno raspolaže prevelikim diskrecionim ovlašćenjima da tokom godine menja fiskalnu politiku na netransparentan način, mimo uobičajenih parlamentarnih procedura", ukazao je Fiskalni savet.
Dodaje se da je ključni instrument koji se za to koristi tekuća budžetska rezerva – sredstvo koje je u većini evropskih zemalja ograničeno na manje ili specifične korekcije i preraspodele u budžetu, zbog kojih nema potrebe za formalnim rebalansom.
"U Srbiji se, međutim, ovaj instrument godinama koristi van svoje osnovne svrhe. Naime, ustalila se praksa sistematskog korišćenja gotovo čitavog, široko definisanog, zakonskog maksimuma rezerve od četiri odsto budžetskih prihoda – a u pojedinim godinama (2020. i 2022. godine) čak je i ova velikodušna granica bila prekoračena", naveo je Savet.
Problem je naročito izražen, kako je ukazano, u slučajevima kad se sredstva rezerve koriste za finansiranje potpuno novih, ad-hok ekonomskih politika – što bi po svojoj prirodi moralo da bude predmet javne rasprave i skupštinskog usvajanja.
"Takva praksa narušava osnovni smisao budžetske rezerve, slabi kontrolnu ulogu parlamenta i povećava rizik od usvajanja mera koje nisu adekvatno analizirane niti ciljano usmerene. Dodatni problem predstavlja i nedovoljna transparentnost njene upotrebe", naveo je Savet i istakao da na osnovu oskudnih informacija o upotrebi budžetske rezerve često ne može da se utvrdi na koje su konkretne namene sredstva rezerve preusmeravana, niti da li je njihova upotreba uopšte bila opravdana.
Predlog Fiskalnog seveta da reformom budžetske rezerve smanji maksimalno dozvoljeni iznos, precizno definiše namena za koje se sme koristiti, kao i značajno unapredi transparentnosti, kako bi se obezbedila potpuna javna kontrola nad korišćenjem tekuće budžetske rezerve i sprečilo kreiranje paralelne fiskalne politike van budžeta koji usvaja parlament.
"Hroničan problem Zakona o budžetu je njegova nedovoljna transparentnost. Obrazloženje budžeta, naročito u rashodnom delu, ni izbliza nije dovoljno informativno, a Vlada nije priložila ni procenjeno izvršenje rashoda do kraja 2025. godine – što bi omogućilo realnije poređenje i bolje razumevanje planiranih politika", istakao je Fiskalni savet.
Izostala su, kako je navedeno, objašnjenja za znatna poskupljenja nekih od najvećih investicionih projekata države, poput Fruškogorskog koridora, puta Ruma–Šabac–Loznica, projekata linijske infrastrukture, izgradnje Nacionalnog stadiona i saobraćajnica za potrebe EКSPO-a.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Glamočić: Suština sajma "Vinska vizija Otvorenog Balkana" u regionalnoj saradnji
22.11.2025.•
0
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić kaže da će sajam "Vinska vizija Otvorenog Balkana" ove godine okupiti više od 600 izlagača i da je njegova suština u regionalnoj saradnji.
Lagard: Članice evrozone da bolje kombinuju smanjenje duga sa investicijama
22.11.2025.•
0
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard pozvala je zemlje članice evrozone da bolje kombinuju smanjenje duga sa produktivnim investicijama.
Vučić: Bez licence rafinerija staje, pregovori sa SAD o NIS-u u toku
22.11.2025.•
7
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je u petak razgovarao sa Amerikancima o Naftnoj industriji Srbije i da će danas ponovo razgovarati.
Ruska nafta zaglavljena na moru
21.11.2025.•
2
Približno 48 miliona barela ruske nafte ostalo je zaglavljeno na moru zbog početka primene američkih sankcija protiv Rosnjefta i Lukoila.
EU odobrila prodaju "Iveka" indijskom "Tata motorsu"
21.11.2025.•
0
Evropska komisija je objavila da je odobrila prodaju italijanskog proizvođača kamiona i autobusa "Iveko" iz Torina "Tata motorsu", najvećem poizvođaču komercijalnih vozila u Indiji s najvećim tržišnim udelom u Aziji.
Cena litre dizela porasla za 12 dinara za samo mesec dana
21.11.2025.•
30
Gorivo u Srbiji je ponovo poskupelo.
Stručnjak: ADNOC bi bio dobar partner za NIS
21.11.2025.•
5
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da su najbolji partneri za Naftnu industriju Srbijeone naftne kompanije koje imaju najveći promet i koje mogu najbolje da rade sa NIS, kao što je ADNOC iz Abu Dabija.
Šta bi prodaja ruskog dela NIS-a Emiratima značila za Srbiju: "Situacija kao skrojena za njih"
20.11.2025.•
20
Mediji kao potencijalnog kupca ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) spominju kompaniju ADNOC iz Emirata.
Dolazak kineskog proizvođača automobila u Srbiju: Šansa koja bi morala da se iskoristi
20.11.2025.•
26
Kinezi nevolje često doživljavaju kao priliku za dodatni iskorak i baš u susretu sa problemima iznalaze inovativna rešenja za duži rok.
Rusi jesu voljni da prodaju svoj deo NIS-a, ali će teško do novca zbog sankcija: Imaju više opcija
20.11.2025.•
15
Ruski vlasnici su pristali da prodaju svoj deo vlasništva u NIS-U, ali se nameće novo pitanje da li će Rusi moći da zaokruže transakciju zbog aktuelnih američkih i evropskih finansijskih sankcija.
Stižu rešenja za porez na oružje - i to izmenjen
20.11.2025.•
10
Poreska uprava saopštila je da je odredila nove iznose poreza na oružje za 2025. godinu, a nakon obrade podataka iz Ministarstva unutrašnjih poslova.
Dvojica srpskih preduzetnika preuzimaju Imlek
20.11.2025.•
16
Kompanija "Imlek" saopštila je da su investicioni holding preduzetnika Andreja Jovanovića, "AJFH", i aktuelni generalni direktor "Imleka" Bojan Radun potpisali sporazum o zajedničkoj kupovini "Imleka".
Ekonomista Drašković: Najava Rusa da prodaju svoj deo u NIS-u ne znači da je kriza prošla
20.11.2025.•
9
Ekonomista Božo Drašković ocenio je da prodaja većinskog dela Naftne industrije Srbije (NIS) trećoj strani ne znači da je energetska kriza rešena.
Brkić: Kupac ruskog udela u NIS-u najverovatnije šeik Muhamed bin Zajed i naftna kompanija Abu Dabija
19.11.2025.•
73
Nacionalna naftna kompanija Abu Dabija - ADNOC najverovatniji je kupac ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Privredna komora Srbije: Profesionalni vozači na udaru šengenskih pravila
19.11.2025.•
9
Ograničen boravak profesionalnih vozača iz Srbije na teritoriji Evropske unije (EU), već ima, a tek će imati ozbiljne posledice na srpske vozače, lance snabdevanja, privredu i izvoz.
Tabaković o "specijalnoj operaciji" vezanoj za NIS: "O njoj se ne govori"
19.11.2025.•
20
Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je rekla da se o "specijalnoj operaciji" koju je pominjanaa na sednici Vlade Srbije o NIS-u ne govori kako se ne bi otkrivali dalji planovi i strategije.
Vlada na vanrednoj sednici odlučila: Osniva još jedno gasno preduzeće
19.11.2025.•
14
Vlada Srbije je na vanrednoj sednici odlučila da se upravljanje gasnom infrastrukturom poveri novom preduzeću, dok će Srbijagas nastaviti da snabdeva tržište gasom i to će mu biti glavna uloga.
Narodna banka Srbije dobila upozorenje zbog mogućih sekundarnih sankcija zbog NIS-a
19.11.2025.•
17
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da je centralna banka Srbije dobila upozorenje o mogućnosti uvođenja tzv. sekundarnih sankcija zbog NIS-a.
Rusi pristali da prodaju svoj udeo u NIS-u: Ministarka ne kaže kome, ali ističe da se ništa ne krije
19.11.2025.•
41
Ruski vlasnici su pristali da prodaju svoj deo vlasništva u NIS-u koji iznosi 56,15 odsto.
Tabaković: Inflacija usporila zahvaljujući ograničenju trgovačkih marži, BDP će biti manji od očekivanog
19.11.2025.•
7
Usporavanje inflacije u Srbiji na 2,8 odsto u oktobru ove godine najvećim delom je rezultat primene uredbe o organičavanju trovačkih marži.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar