Fiskalni savet: Izvršna vlast ima prevelika ovlašćenja da tokom godine menja fiskalnu politiku
Predloženi budžet Srbije za 2026. godinu je fiskalno održiv i načelno kredibilan, ali ima i neke ozbiljne hronične mane, između ostalog, nedovoljnu transparentnost, ocenio je Fiskalni savet.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Navode i da izvršna vlast u Srbiji trenutno raspolaže prevelikim diskrecionim ovlašćenjima da tokom godine menja fiskalnu politiku.
U analizi predloženog budžeta Fiskalni savet je naveo da je on nastavak fiskalne politike vođene tokom 2025. godine.
Ukupni prihodi državne kase u predloženom budžetu planirani su u iznosu od 2.415 milijardi dinara (20,6 milijardi evra), a rashodi u iznosu od 2.752 milijardi dinara (23,5 milijardi evra), pa će fiskalni deficit biti 337 milijardi dinara (2,9 milijardi evra).
"Iako je novi deficit nominalno veći za oko 200 miliona evra u odnosu na 2025, ovo povećanje u skladu je s očekivanim rastom BDP-a, pa planirani deficit budžeta i u 2026. ostaje na nivou od tri odsto BDP-a (kao 2025. godine)", naveo je Savet.
Dodaju da je plan da taj deficit bude finansiran pre svega novim zaduživanjem zemlje (oko 2,2 milijarde evra), dok će preostalih približno 700 miliona biti pokriveno korišćenjem postojećih državnih depozita.
Zbog novog zaduženja, javni dug opšte države će porasti sa oko 39,9 milijardi evra na kraju 2025. na oko 42,1 milijardi evra na kraju 2026. godine.
Međutim, njegovo učešće u BDP-u blago će da se smanji – sa 45 odsto na oko 44,5 odsto– jer se očekuje da će privredni rast biti nešto brži od rasta duga.
Pročitaj još
"Budžetom za 2026. planiran je deficit značajnog obima, što državi daje prostor za relativno visoku javnu potrošnju – ali se ipak ne prelazi granica koja bi negativno uticala na makroekonomsku i fiskalnu stabilnost zemlje", ocena je Saveta.
Dodaje se da je pozitivna strana budžeta to što su javni prihodi i javni rashodi u načelu kredibilno planirani, pa nema velikog rizika od prekoračenja predviđenog fiskalnog deficita. Dobro je, kako je navedeno, i što budžet ne donosi nove, ekonomski upitne i ekspanzivne mere javnih politika, iako to, nažalost, ne isključuje mogućnost da se one pojave tokom godine, što je postala praksa u Srbiji.
Ocena Saveta je i da se u budžetu ne vidi jasno izdvajanje sredstava za potencijalne rizike, posebno u energetskom sektoru.
"Vlada je ovaj put imala nešto ograničeniji prostor za diskrecionu raspodelu sredstava, što je uslovilo umereno usporavanje javnih investicija, koje su (na nivou opšte države) umanjene sa 7,1 odsto BDP-a na 6,7 odsto. Međutim, i pored ovog umanjenja, javne investicije u Srbiji ostale su među najvećim u Evropi, tako da se ovo usporavanje ne može oceniti kao dramatično", navodi se u analizi tog nezavisnog tela.
Kako je istaknuto, porezi na emisije gasova s efektom staklene bašte i uvoz energetski intenzivnih proizvoda, koji se u Srbiji prvi put uvode od 2026, nemaju uticaja na budžet u narednoj godini jer će njihova efektivna naplata početi u 2027. godini (i u prvoj fazi će prikupljeni iznosi biti mali).
"Moguće je da će i izvršenje budžeta u 2026. znatno odstupiti od plana koji usvaja Skupština – zbog čega smatramo da je potrebna reforma tekuće budžetske rezerve. Izvršna vlast u Srbiji trenutno raspolaže prevelikim diskrecionim ovlašćenjima da tokom godine menja fiskalnu politiku na netransparentan način, mimo uobičajenih parlamentarnih procedura", ukazao je Fiskalni savet.
Dodaje se da je ključni instrument koji se za to koristi tekuća budžetska rezerva – sredstvo koje je u većini evropskih zemalja ograničeno na manje ili specifične korekcije i preraspodele u budžetu, zbog kojih nema potrebe za formalnim rebalansom.
"U Srbiji se, međutim, ovaj instrument godinama koristi van svoje osnovne svrhe. Naime, ustalila se praksa sistematskog korišćenja gotovo čitavog, široko definisanog, zakonskog maksimuma rezerve od četiri odsto budžetskih prihoda – a u pojedinim godinama (2020. i 2022. godine) čak je i ova velikodušna granica bila prekoračena", naveo je Savet.
Problem je naročito izražen, kako je ukazano, u slučajevima kad se sredstva rezerve koriste za finansiranje potpuno novih, ad-hok ekonomskih politika – što bi po svojoj prirodi moralo da bude predmet javne rasprave i skupštinskog usvajanja.
"Takva praksa narušava osnovni smisao budžetske rezerve, slabi kontrolnu ulogu parlamenta i povećava rizik od usvajanja mera koje nisu adekvatno analizirane niti ciljano usmerene. Dodatni problem predstavlja i nedovoljna transparentnost njene upotrebe", naveo je Savet i istakao da na osnovu oskudnih informacija o upotrebi budžetske rezerve često ne može da se utvrdi na koje su konkretne namene sredstva rezerve preusmeravana, niti da li je njihova upotreba uopšte bila opravdana.
Predlog Fiskalnog seveta da reformom budžetske rezerve smanji maksimalno dozvoljeni iznos, precizno definiše namena za koje se sme koristiti, kao i značajno unapredi transparentnosti, kako bi se obezbedila potpuna javna kontrola nad korišćenjem tekuće budžetske rezerve i sprečilo kreiranje paralelne fiskalne politike van budžeta koji usvaja parlament.
"Hroničan problem Zakona o budžetu je njegova nedovoljna transparentnost. Obrazloženje budžeta, naročito u rashodnom delu, ni izbliza nije dovoljno informativno, a Vlada nije priložila ni procenjeno izvršenje rashoda do kraja 2025. godine – što bi omogućilo realnije poređenje i bolje razumevanje planiranih politika", istakao je Fiskalni savet.
Izostala su, kako je navedeno, objašnjenja za znatna poskupljenja nekih od najvećih investicionih projekata države, poput Fruškogorskog koridora, puta Ruma–Šabac–Loznica, projekata linijske infrastrukture, izgradnje Nacionalnog stadiona i saobraćajnica za potrebe EКSPO-a.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
20
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
10
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
5
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
32
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Komentari 1
dacic
vlast radi kako oce,zato je vlast
pravila za njih ne postoje
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar