Šta ako Atlantik grupa kupi Štraus: Gotovo svi brendovi kafe imaće istog vlasnika, iluzija izbora
Rafovi prodavnica širom Srbije pretežno su ispunjeni kesicama kafe četiri brenda – Donkafe, Grand, Bonito i C kafe.
Foto: Pixabay
Svi oni će, ako Komisija za zaštitu konkurencije izda odobrenje, i Atlantik grupa kupi Štraus adrijatik, postati proizvodi jedne kompanije.
Uzimajući u obzir da je Komisija za zaštitu konkurencije 2021. godine, tokom postupka u kome je analizirala poslovanje pomenutih kompanija na našem tržištu, došla do zaključka da su usaglašavale poslovne strategije oko cena mlevene kafe, kao i da tržišni udeo obe kompanije na tržištu mlevene kafe od 2013. do 2020. nije padao ispod 80 odsto, postavlja se pitanje da li će izdati dozvolu da se kupoprodaja realizuje i kako će to uticati na prodajne cene kafe u našoj zemlji.
Kako su za Danas rekli u Komisiji za zaštitu konkurencije, postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv privrednih društava Atlantik grupe – Zagreb, Atlantik Brands – Beograd i Štraus adrijatik – Šimanovci još nije okončan, te u skladu sa praksom tela za zaštitu konkurencije, Komisija ne može da daje podatke o započetim ili potencijalnim predmetima.
S tim u vezi, dr Miloje Obradović, nekadašnji predsednik Komisije za zaštitu konkurencije, ističe da je ovaj slučaj posebno osetljiv jer iza sebe već ima pokretan postupak, koji, uz to, i dalje traje.
"Po onome što vidim posmatrajući tržište, smatram da je neophodno sprovesti ispitni postupak za pomenuti slučaj. Da sam predsednik komisije, detaljno bih analizirao tržište kafe. Ipak, Komisija olako pokreće, a olako i zatvara postupke, pa se dešavaju koncentracije koje se odobravaju iz nerazjašnjenih okolnosti. Iz tog razloga smatram da mora profesionalnije nastupiti u ovom slučaju", kaže Obradović.
On napominje da su detaljne analize posebno važne jer odluke Komisije posledično utiču i na kupce, odnosno, na uslove pod kojima će se formirati prodajne cene.
"Komisija ima značajan uticaj na visinu cena. Ako je konkurencija jaka i ako nema dogovora i monopola, cene su niže. Primer su nam srpski proizvodi, kao što su mleko i ulje, koji su jeftiniji u Crnoj Gori nego u Srbiji. To signalizira da se nešto dešava – uticaj ima ili slaba konkurencija ili monopol. Ne može samo inflacija diktirati rast cena, već i Komisija koja kontoliše monopol, dogovor i kartele", napominje Obradović.
Pojašnjavajući proceduru dobijanja dozvole od Komisije za zaštitu konkurencije, Obradović kaže da ne bi trebalo da se desi situacija u kojoj bi Komisija odbila da odobri koncentraciju bez sprovođenja analize, ali da ipak ne bi isključio ni tu mogućnost.
"Komisija mora prikupiti svu dokumentaciju, kao i da za sve što nedostaje, traži dopunu. S tim u vezi, rok od mesec dana može biti produžen. Takođe, može ući u ispitni postupak ukoliko oceni da je situacija na tržištu takva da može dovesti do smanjenja konkurencije. U svakom slučaju, sve je u rukama Komisije. Može da se desi da odbaci, tj. da ne odobri, ali i da sprovede istražni postupak", pojašnjava Obradović, dodajući da, s obzirom da su postupci već pokretani, neminovno treba odraditi analizu tržišta.
Iz Komisije poručuju za Danas da ova institucija ne može da prejudicira odluku bez postupka za odobrenje koncentracije, sprovedenog nakon njene potpune prijave. Odnosno, ne može doneti odluku pre dostavljanja svih neophodnih podataka za davanje ocene.
S druge strane, ekonomista Ivan Nikolić kaže za Danas da spajanje dve kompanije ne znači nužno i skok prodajnih cena kafe u marketima.
"Ne mora da znači da će nešto posebno da se desi sa cenama, ali se povećava rizik od toga da može doći do zloupotreba. Postoje neke oblasti poslovanja gde su aktuelni prirodni monopoli, ali to ne znači da je po difoltu loše. Ipak, kada je reč o proizvodima koji se uvoze, kao što je slučaj sa kafom kod nas, postizanje ovog nivoa koncentracije zaista povećava rizik od viših cena", sugeriše Danasov sagovornik.
Kao i Obradović, Nikolić napominje da je i kontrola cena u velikoj meri sada u nadležnosti institucija, između ostalog, i Komisije za zaštitu konkurencije.
"Kada govorimo o trenutnoj inflaciji kod nas, ne možemo se pohvaliti bogzna kakvom konkurencijom u prehrambenom sektoru, jer ona bi u ovom trenutku trebalo da se ispolji u bržem smanjenju cena nego što je to slučaj. Što nas dalje dovodi do zaključka da je jednim delom problem u slabijoj konkurenciji među ponuđačima i ponudi, a drugim delom u prostoru za održavanje visokih marži i profita. Konkretno, kada je reč o kafi, do sada smo imali relativno zadovoljavajuće kretanje cena, jer je u jednom trenutku, posebno prošle godine, na svetskom tržištu došlo do enormnih cena sirove kafe, ali se to nije direktno odrazilo u maloprodaji u Srbiji", objašnjava Nikolić.
Pročitaj još
Kada je reč o tržištu kafe u Hrvatskoj, u kojoj se i nalazi sedište Atlantik grupe, tamošnja Agencija za tržišno natjecanje pojašnjava za Danas da je dozvola neophodna firmama koje kumulativno premašuju zakonom utvrđene pragove ekonomske veličine, na svetskom i hrvatskom tržištu.
Drugim rečima, dozvolu moraju dobiti kompanije čiji ukupni godišnji konsolidovani prihod, svih preduzetnika učesnika koncentracije, iznosi najmanje jednu milijardu kuna, a ako najmanje jedan učesnik koncentracije ima sedište u Hrvatskoj.
Jedina oaza različitosti u dvojcu koji preplavljuje srpsko tržište mlevene kafe su Jakobs i Frank kafa.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Javni dug Japana 235 odsto BDP-a: Pogledajte spisak ostalih država
02.05.2025.•
0
Kada se objavljuju podaci javnog duga neke zemlje, osim njegovog apsolutnog iznosa i rasta u određenom vremenskom periodu, kao relevantan podatak uzima se odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda.
Ohrabrenje sa Beogradske berze
02.05.2025.•
0
Posle više od decenije totalne marginalnosti, Beogradska berza se nedavno ponovo našla u fokusu javnosti: po prvi put na njoj su emitovane korporativne obveznice, dužničke hartije od vrednosti.
U javnom sektoru radi više od četvrtine zaposlenih u Srbiji
02.05.2025.•
3
Od ukupno 2,36 miliona zaposlenih u Srbiji u prvom kvartalu, više od četvrtine njih, preciznije 612.586 radilo je u javnom sektoru, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Kad dišeš arsen za 150 evra više: U Srbiji plate najbolje tamo gde se truje vazduh
02.05.2025.•
3
Van Beograda i Novog Sada, u Srbiji su plate najbolje tamo gde se rudari i truje vazduh.
Radnici u Srbiji: Nezakoniti otkazi i neisplaćene plate, a presude sve češće u korist poslodavca
02.05.2025.•
10
U Srbiji su najčešći problemi u svetu rada nezakoniti otkazi, neisplaćene zarade, mobing i nedovoljna zaštita uzbunjivača.
Mask ukinuo hiljade radnih mesta i priznao poraz
01.05.2025.•
3
Najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask priznao je da njegova kampanja za smanjenje američke savezne potrošnje nije u potpunosti ostvarila svoje početne ciljeve.
Pogledajte šta su nagrade: Novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi"
01.05.2025.•
11
Počeo je novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" koju organizuje država Srbija.
Radni sat u Evropi i u Srbiji - ispod proseka
01.05.2025.•
14
Tokom 2024. godini cena rada po satu se u zemljama Evropske unije kretala se od 10,6 evra u Bugarskoj do 55,2 evra u Luksemburgu.
NIS: Dobit manja 16 odsto u prvom kvartalu ove godine
30.04.2025.•
1
Neto dobit Naftne industrije Srbije (NIS) u prvom kvartalu iznosila je 1,5 milijardi dinara, što je 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je danas ta kompanija.
Srbija će se nakon praznika zadužiti za 372 miliona evra
30.04.2025.•
20
Uprava za javni dug najavila je za 13. maj treću emisiju 10,5 godišnje obveznice u vrednosti od 43,5 milijardi dinara (oko 372 miliona evra), a koje su preostale od 180 milijardi emisije iz januara.
Objavljeno koliko će koštati gorivo do narednog petka
30.04.2025.•
2
Cena evrodizela do narednog petka biće jeftinija za jedan dinar i koštaće 188 dinara, dok će cena benzina biti nepromenjena 176 dinara, prenosi RTS.
Zbog zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz
29.04.2025.•
16
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko.
Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine
29.04.2025.•
2
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.
Dve kineske kompanije na srpskim rudama ostvarile dobit od skoro milijardu evra
29.04.2025.•
9
Kineske kompanije Ziđin koper i Ziđin majning su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra.
Radosavljević: Vučićeva tvrdnja da će blokade smanjiti plate i penzije je netačna, ovo su razlozi
29.04.2025.•
13
Najava Aleksandra Vučića da će plate i penzije manje rasti nego što je planirano nema veze sa blokadama studenata, već modelom rasta koji je udario u "plafon" pa nema doboljno para u budžetu.
Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
28.04.2025.•
2
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Šejn povećao cene za potrošače u SAD i do 377 odsto
28.04.2025.•
0
Kineski gigant onlajn prodaje Šejn povećao je cene svojih proizvoda za potrošače u SAD i do 377 odsto uoči uvođenja američkih carina na manje pakete.
Počelo dostavljanje poreskih rešenja onima koji izdaju stan na dan
28.04.2025.•
2
Poreska uprava Srbije najavila je da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.
Apple planira da u 2026. preseli proizvodnju svih telefona za američko tržište u Indiju
27.04.2025.•
3
Američka tehnološka kompanija Apple planira da do kraja sledeće godine premesti proizvodnju svih iPhone-a za američko tržište u Indiju.
Globalna kriza za domaću upotrebu: Lošija prognoza MMF-a za Srbiju zbog protesta ili carinskog rata?
27.04.2025.•
3
Ovogodišnji prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke dolazi u vreme velikih globalnih geopolitičkih neizvesnosti.
Kompanije će početi da zapošljavaju virtuelne AI radnike već od 2026.
27.04.2025.•
2
Velike korporacije će već od sledeće godine početi da zapošljavaju virtuelne zaposlene koje je stvorila veštačka inteligencija (AI) i to na puno radno vreme.
Komentari 9
Deja
Aman Više!
Нс бој
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar