Apsurd ili ipak ne: Zašto su cene goriva u Srbiji "napumpane"?
Iako od početka godine cene sirove nafte na svetskim berzama beleže pad, takva situacija se uglavnom ne odražava na maloprodajnu cenu goriva na benzinskim pumpama u Srbiji.
Foto: 021.rs
Razlog je formula po kojoj se određuje cena naftnih derivata u Srbiji, a koja se ne zasniva na ceni sirove nafte već zavisi od cena benzina i dizela na regionalnom tržištu, piše Danas.
Krajem maja i tokom prve sedmice juna cene "crnog zlata" na svetskom tržištu beležile su pad, a prevashodan razlog za to je što se rast najvećih svetskih ekonomija, u prvom redu kineske, usporava što je jasan signal da će potražnja za naftom oslabiti.
Shodno tome, prve sedmice ovog meseca cena barela nafte tipa "brent" smanjila se za 1,6 odsto na 74,7 dolara a 14. juna dostigla je iznos od 72 dolara po barelu. U međuvremenu, došlo je do rasta cene barela "brenta" i on u ovom trenutku dostiže oko 76 dolara.
Bez obzira na to može se sa punim pravom zaključiti da su cene sirove nafte u rapidnom padu jer su početkom godine dostizale i nivo od 117 dolara po barelu a sada je njena cena, kao što se može videti iz iznetih podataka, znatno niža.
S druge strane, iako cena sirove nafte pada, to automatski ne znači da će doći do pada cena goriva na pumpama u Srbiji. Tako su, primera radi, 2. juna maloprodajne cene goriva ostale nepromenjene u odnosu na period s kraja maja.
Sedam dana kasnije evrodizel je dostigao maksimalnu cenu od 184 dinara za litar, dok je cena benzina evropremijum BMB bila 178 dinara za litar. Drugim rečima dizel i benzin poskupeli su za po dva dinara.
Od prošlog petka u 15 sati dizel košta maksimalno 184 dinara za litar, a cena benzina evropremijum BMB iznosi 177 dinara za litar. To znači da je cena evrodizela ostala ista kao prethodne sedmice, dok je benzin pojeftinio jedan dinar.
Da bi se suzbili negativni efekti svetske energetske krize, nadležni u Srbiji ograničavaju maksimalnu cenu goriva na benzinskim pumpama kada je reč o evrodizelu i benzinu evropremijum BMB.
Ono što vozače veoma zbunjuje je činjenica da sniženje cene nafte na svetskim berzama istovremeno ne znači da će se korigovati cena goriva na benzinskim pumpama u Srbiji. Do nižih maloprodajnih cena goriva može doći samo u slučaju pada cena na referentnoj regionalnoj berzi prema kojima se formira cena benzina i dizela za vozače na pumpama u našoj zemlji.
Pročitaj još
.jpg "Objavljene nove cene goriva: Pogledajte koliko plaćamo narednih sedam dana")
Na ovaj način, cene goriva u Srbiji se praktično "naduvavaju" jer se ne formiraju na osnovu cene sirove nafte već su parametar cene kotacija (poslednjih cena po kojima se trguje) naftnih derivata na berzi u Đenovi u luci Lavera.
Na cene derivata koji se nude u Đenovi dodaju se i troškovi transporta, za benzin 45 dolara po toni, a za evrodizel 64 dolara po toni, zatim kurs dolara prema dinaru. To sve u značajnoj meri povećava cenu benzina u Srbiji koji je zbog toga skuplji nego u, primera radi, Mađarskoj gde se cena zasniva na ceni sirove nafte na berzama.
Vlast u Srbiji je svojevremeno ovakav način određivanja maloprodajnih cena goriva obrazložila time "da naftnim kompanijama koje posluju u našoj zemlji u kriznim uslovima kada se ograničava maksimalna cena benzina i dizela treba omogućiti da ostvare profit".
Stručna javnost naglašava da na visoku cenu goriva u Srbiji utiču i velika državna zahvatanja kroz akcize i druge dažbine jer s obzirom na to da su aktivnosti industrije na niskom nivou, oporezivanje predstavlja faktički jedini siguran način za popunjavanje budžeta.
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže za Danas da maloprodajne cene benzina i dizela, direktno zavise od veleprodajnih cena, a na njih ne utiče samo i isključivo cena sirove nafte.
"U određivanju veleprodajnih cena derivata nafte, pored cene sirove nafte, od velikog je značaja i niz drugih faktora, kao što su referentne kotacije derivata nafte, kurs dinara u odnosu na dolar, transportni troškovi, troškovi osiguranja, međunarodna situacija i drugo. Kada se porede kretanja maloprodajnih cena u različitim zemljama, treba imati u vidu da se politika oporezivanja energenata, pa i motornih goriva, veoma razlikuje od zemlje do zemlje. Ova razlika je posebno izražena poslednjih dve godine kada su države uvodile, menjale i ukidale različite mere za ublažavanje efekata globalne energetske krize. Tako da ključnu razliku u maloprodajnoj ceni goriva kreiraju države određivanjem ne samo poreskih opterećenja, već ukupnih dažbina koje se plaćaju u prometu goriva", zaključuje Mićović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija 2026. godine dobija ruski gas po "najboljoj ceni u Evropi"
03.02.2026.•
0
Srbija će tokom cele 2026. godine dobijati ruski gas "po najboljoj ceni u Evropi i pod najpovoljnijim uslovima", izjavio je danas ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović.
Ilon Mask spojio dve svoje najveće firme: SpaceX i xAI postali najvrednija kompanija na svetu
03.02.2026.•
4
SpaceX preuzeo je xAI, spajajući dve od najambicioznijih kompanija Ilona Maska u najvredniju privatnu kompaniju na svetu.
U jesenjoj setvi prošle godine zasejano 5,5 odsto više hektara
02.02.2026.•
0
U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 hektara površine.
Tramp najavio smanjenje carina za Indiju jer je pristala da ne kupuje rusku naftu
02.02.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp je danas najavio smanjenje carina na uvoz robe iz Indije sa 25 odsto na 18 odsto jer je njen premijer Narendra Modi pristao da više ne kupuje rusku naftu.
Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
02.02.2026.•
1
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
NIS prošle godine poslovao sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara
02.02.2026.•
3
Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara, objavila je danas kompanija.
EU: Pojačaćemo napore radi rešenja problema prevoznika sa Zapadnog Balkana
02.02.2026.•
0
Evropska unija (EU) i njene članice će pojačati napore radi pronalaska rešenja za probleme boravka određenih profesionalnih kategorija sa Zapadnog Balkana u tom bloku, uključujući profesionalne vozače.
Poljoprivrednici: Neko debelo zarađuje na niskoj ceni pšenice i njenim proizvođačima
02.02.2026.•
26
Poljoprivrednici Banata ocenjuju da je neprihvatljiva odluka resornog ministra da isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora da se pravda računima za kupovinu repromaterijala.
Rast BDP-a Srbije prošle godine bio dva odsto
02.02.2026.•
4
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,2 odsto.
Evro postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, lev više ne važi
02.02.2026.•
0
Od juče, 1. februara, evro je postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, dok lev više nije prihvatljiv za plaćanja dobara, usluga i obaveza, saopštilo je Ministarstvo finansija Bugarske.
Glamočić: Promena agrarne politike - ko više ulaže više će dobiti, tražiće se pravdanje računima za podsticaje
01.02.2026.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku.
OPEK+ zadržava istu proizvodnju nafte u martu uprkos zabrinutosti oko Irana
01.02.2026.•
1
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučili su da zadrže nivo proizvodnje nafte u martu nepromenjenim.
Kina smanjuje carine na uvoz viskija, kao podsticaj trgovini sa Britanijom
01.02.2026.•
0
Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa 10 na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dve zemlje sastali ove nedelje kako bi popravili napete odnose.
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
8
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
3
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Hoće li i kako banke odobravati kredite za nelegalne nekretnine upisane u akciji "Svoj na svome"
01.02.2026.•
5
Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka.
Pad industrijske proizvodnje u decembru
31.01.2026.•
2
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2025. manja je 5,7 odsto u odnosu na decembar 2024. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Poskupeo hleb "Sava"
31.01.2026.•
4
Vlada Srbije izmenila je uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500, pa će maksimalna maloprodajna cena ovog proizvoda biti 65 dinara, a maksimalna proizvođačka cena 55,74 dinara.
Šta prodaja "Lukoila" znači za Srbiju: "Malo verovatno da će investicioni fond dugoročno ostati vlasnik"
31.01.2026.•
1
Broker Branislav Jorgić kaže da eventualna promena vlasništva pumpi "Lukoila" u Srbiji ne bi trebalo da ima negativne posledice po domaće tržište goriva.
Vlada Federacije BiH predložila uvođenje veće carine na čelik, odgovor na odluku Srbije
31.01.2026.•
2
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je predložila uvođenje veće carine na uvoz čelika u BiH.
Ministarstvo poljoprivrede: Zastoj u obradi i isplati podsticaja zbog problema sa informacionim sistemom
31.01.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je došlo do privremenog zastoja u radu informacionih sistema koji se koriste za obradu i isplatu podsticaja.
Komentari 40
Gojko
9
Plaćač poreza
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar