Leks specijalis za Ekspo: Bojazan da će stotine miliona evra biti potrošeno dogovorom, bez tendera
Prema predlogu budžeta za 2024. godinu, koji je početkom oktobra usvojila Vlada Srbije, za specijalizovani Ekspo 2027 u narednoj godini predviđeno je 22,6 milijardi dinara.
Foto: Pixabay
Kako piše Danas, do roka za realizaciju projekta u planu je da bude izdvojeno još dva puta toliko.
Za pripremu ove izložbe biće pripremljen leks specijalis, koji isključuje obavezu države da raspisuje tendere za javne nabavke u okviru ovog projekta. I dok nadležni tvrde da se poseban zakon usvaja kako bi ubrzao realizaciju Ekspoa, stručna javnost upozorava da njegova primena otvara prostor za netransparentnost i različite ekonomske malverzacije, koje mogu voditi poremećaju konkurencije i povećanju javnog duga.
Prema rečima Nemanje Nenadića, programskog direktora "Transparentnosti Srbija", najveći problem u primeni ovog zakona leži u isključenju primene Zakona o javnim nabavkama, što bi, kako upozorava, rezultiralo situacijom u kojoj uslovi za izbor izvođača radova nisu detaljni i pravedni.
"Realnu opasnost primena leks specijalisa predstavlja moguće propisivanje diskriminatornih uslova za izvođače radova, koje neće biti moguće osporiti ni pred jednim državnim organom. Usled toga, realno je očekivati da će konkurencija za dobijanje poslova biti manja, nego što bi bila da se Zakon primenjuje. Svi ti faktori mogu dovesti do toga da Srbija plati EXPO više nego što bi morala. Koliko radovi realno vrede, jedino se može znati u uslovima pune konkurencije", objašnjava sagovornik beogradskog lista.
Nenadić napominje da, čak i kada se primenjuje Zakon o javnim nabavkama, u Srbiji konkurencija nije velika, jer kako kaže, mnoge firme ne žele da podnesu ponudu ili žalbu, kako se ne bi zamerile nadležnima.
"Neretko odluče da se ne uključe u javnu nabavku, kako ne bi ugrozili svoje mogućnosti za dobijanje nekih budućih poslova. To znači da primena Zakona nije nužno i garancija da ćemo imati maksimalnu konkurenciju, a ako se on ne primenjuje - situacija samo može biti lošija", poručuje programski direktor Transparentnosti.
On podseća da postoji više primera koji dokazuju da je leks specijalis podloga za manipulisanje tržišnim uslovima, u kojima dolazi do favorizovanja određenih kandidata i diskriminisanja ostalih.
Sa druge strane, Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za Danas da se leks specijalis u ovom slučaju uvodi da bi se ispunili rokovi koje Srbija ima kao domaćin specijalizovanog EKSPO-a.
"Imajući u vidu kompleksnost građevinskih i infrastrukturnih radova, period do 2027. godine je relativno kratak za realizaciju. Srbija ima obavezu da sagradi EKSPO u skladu sa propisanim standardima, te leks specijalis treba da ubrza procese izgradnje čitavog kompleksa. To znači da, ako neko ima zemljište na datoj lokaciji, ne može usporavati proces realizacije projekta, već će biti obeštećen ubrzanom procedurom", pojašnjava Stanić.
Nasuprot tome, savetnik za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija sugeriše da primena leks specijalisa ne mora nužno biti loš potez, ali u državama koje imaju jasno definisane norme, što u Srbiji, kako ističe, nije slučaj.
"Leks specijalis se kod nas odomaćio, pa kada treba nekome pomoći da zaradi pare, uvode se posebni zakoni. Ovaj zakon ima nekog smisla u građevinarstvu u situacijama kada je nešto potrebno brzo uraditi. U takvom kontekstu, leks specijalis može odstupiti od važećih normi, za ustupanje radova na primer. Sve to se može izvesti na način da se građani ne oštete, i da javni interes ostane zaštićen. Takva praksa je izvodljiva u uređenoj zemlji, koja ima jasno definisane standarde i norme u građevinarstvu. Ipak, mi više nemamo ni Zavod za standardizaciju, ni preduzeće koje se staralo o praćenju normi. Pošto nema ta dva izvora podataka, ne može se poslovati kako treba, ali može drugačije", upozorava savetnik za razvoj i investicije.
Bušatlija ističe da se bez obaveze prema Zakonu o javnim nabavkama, poslovi sklapaju putem direktnih ugovora, bez dokaza da ponuđač predlaže ispravnu cenu.
"Ako se ne zna šta je standard i koje su norme, cenovnik se ne može proveriti. To je prostor u kom se zarađuju pare na grbači građana, s obzirom da se projekat finansira iz budžeta. Osvrt na ranija iskustva sa primenom leks specijalisa podseća nas da nije isključeno da ćemo projekat platiti više nego što bi zapravo trebalo. Od pre dve decenije krenulo je pravljenje zakona takvih da na njima još samo fali slika onoga za koga se prave, ali su potpisani u njemu pa ih možemo prepoznati i bez nje", kaže Bušatlija.
Danasov sagovornik naglašava da ulaganje u projekte koji ne ostvaruju profit Srbiju vuče u sve veći javni dug, te da, stoga, poslovi bez profita ustvari predstavljaju subvencije.
Pročitaj još
"To znači da je država nekome dala pare, ne očekujući da će se one vratiti. Država investira naš novac, te je obaveza da najmanje moguće potroši na investicije, ali ne na uštrb kvaliteta radova ili rokova. Kada postoji pogodba u kojoj je nedokučiv način na koji je napravljena cena pojedinačnih postavki projekta, onda se dešava da se investira daleko više nego što investicija objektivno može doneti profita. Ako je investicija skuplja od povraćaja, javlja se javni dug, koji kod nas raste bez kontrole, i to zbog činjenice da se uzimaju krediti da bi se vratili prethodni. Isto će se nastaviti i u slučaju EKSPO-a, iako će 'opravdanje' za leks specijalis ležati u tome da je zakon neophodno doneti, kako bi se izbegla odlaganja realizacije zbog potencijalnih žalbi koje bi zaustavile radove", zaključuje Bušatlija.
Kada je reč o potencijalnim zloupotrebama ovog zakona, član Saveta za borbu protiv korupcije Dušan Slijepčević kaže za Danas da detaljnije proučavanje leks specijalisa za EKSPO tek sledi, te da će najverovatnije u narednim danima Savet izneti svoj stav o njemu.
"Sa uvođenjem leks specijalisa upropašćen je pravosudni i zakonodavni sistem u našoj državi. Ova tema zahteva ozbiljnu pažnju, jer se iz aviona vidi da je koruptivna stvar. Čim se ukidaju javne nabavke, jasno je da je dogovoreno unapred", poručuje Slijepčević.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Macut o NIS-u: Predlog MOL-a nije prihvatljiv za Srbiju
08.05.2026.•
0
Predlog MOL-a za otkup ruskog dela u Naftnoj industriji Srbije nije prihvatljiv za Srbiju, kaže premijer Đuro Macut.
Ministarstvo trgovine: Od 11. maja aktivacija platforme eUpitnik za posrednike
07.05.2026.•
0
Ministarstvo trgovine Srbije će 11. maja aktivirati platformu "eUpitnik za posrednike" za dostavljanje podataka posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, najavljeno je danas.
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
2
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
7
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
6
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
44
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
0
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
27
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
18
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
10
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Komentari 15
Fića
"Za našu decu" kuće i stanovi po belom Svetu, a ostali da otplaćuju kredite.
Ah, "kad dođu Žuti ljudi da piju vodu sa Morave...", možda shvate i na'prdni glasači u šta su nas sve uvalili...?!
Otišao iz Srbije
Limanac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar