"Predizborni" budžet za 2024. godinu: Hoće li se isplatiti zaduživanje za Ekspo i Nacionalni stadion
Odbor za finansije usvojio je Predlog zakona o budžetu za narednu godinu, koji, između ostalog, predviđa oko 600 milijardi dinara za kapitalne investicije.
Foto: FoNet (Zoran Mrđa)
Ipak, iako je Fiskalni savet izneo ocenu da je, pod određenim uslovima, predlog ekonomski dobar, mišljenja je da je bilo prostora za veće smanjenje deficita, piše Danas.
Iz Fiskalnog saveta takođe su naveli da je u planu zaduživanje Srbije sa dodatnih 6,5 milijardi evra, što je potvrdio i ministar finansija Siniša Mali.
"Mi planiramo za sve ove projekte, ako bude potrebno, da se zadužimo šest milijardi, tu su u pravu. Ali su zaboravili da kažu da ćemo u međuvremenu vratiti 4,5 milijarde, kao što je predviđeno budžetom", tvrdi ministar.
Osim toga, Mali ističe da, čak i kada se zadužimo, novac ide u kapitalne investicije, odnosno u ono od čega, prema njegovim rečima, građani Srbije imaju koristi.
Ipak, profesor na fakultetu Fefa Goran Radosavljević ocenjuje da mnogi projekti uračunati u budžet nisu važni za građane, te da bi sredstva mogla da budu racionalnije raspoređena.
"Budžet za 2024. je izborni budžet, u njega je stavljeno šta god, ali posle izbora ćemo videti kako će on zaista izgledati. Mnoge projekte treba uzeti sa rezervom", kaže on.
Dodaje i da su projekti Nacionalnog stadiona i Ekspo izložbi prioriteti za vlast, a ne za Srbiju.
"Postoji bitnijih projekata, počev od obrazovanja pa preko raznih drugih vrsta infrastrukture. Ipak, ostaje pitanje za vlast kuda ide njihova politika, i čemu investiranje u takve projekte – koji ne mogu biti isplativi", kaže Radosavljević.
Osvrćući se na izjavu ministra da će deo sredstava biti vraćen, profesor ističe da to nema veze sa deficitom, napominjući da je Fiskalni savet izneo opravdane opaske kada je reč o budućem budžetu.
"To što će 4,5 milijarde biti vraćeno nema veze sa visokim deficitom. To je skretanje pažnje sa onoga što je Fiskalni savet dobro primetio. Deficit će biti veliki, a on je visok već nekoliko godina. Da budžet nije predizborni, verovatno bi deficit bio manji", smatra sagovornik Danasa.
Radosavljević dodaje i da je teško govoriti o budžetu kada se rade izmene po nekoliko puta godišnje.
"Samo nedelju dana nakon prethodne izmene predsednik je rekao da će dati dodatni novac penzionerima, te u rebalans budžeta ti troškovi nisu ušli. Budžet se menja u skladu sa potrebama vlasti, a pretpostavljam da će, ukoliko ista koalicija bude formirala vlast i posle izbora, praviti budžet koji će biti drugačiji od ovog sada. Možda sa manjim, možda sa većim deficitom. Deluje da se u trenutnom planu nisu mnogo obazirali na deficit, javni dug i ostale stvari na koje je normalno obratiti pažnju prilikom izrade budžeta. Gledali su koje rupe je potrebno popuniti, i gde investirati prema svojim prioritetima", upozorava on.
Po pitanju mogućnosti ulaganja u rentabilnije grane privrede, sa Radosavljevićem je saglasan i ekonomista Saša Đogović, koji smatra da je u planu opredeljivanje značajnih sredstava za projekte za koje nije sigurno da će se isplatiti.
"Kada je u pitanju Nacionalni stadion, pametnije bi bilo da se izdvojilo za poljoprivredu, povećanje subvencija, podsticaj stočnog fonda, sistema za navodnjavanje i bilo koje druge vrste infrastrukturnih projekata", smatra on.
Đogović dodaje i da je trebalo da budu stimulisana javno-privatna partnerstva u domenu energetike, "gde bi se kapital oplođivao, umesto da se realizuje mrtav kapital kao što je stadion".
"Tačno je da će biti komercijalnog sadržaja, ali ako hoćemo da razvijamo i jug Srbije, to zahteva značajno ulaganje u poljoprivredu, turizam, energetiku, i to u saradnji sa lokalnom samoupravom. Svakako da postoje drugi privredni segmenti na kojima bi budžetska sredstva mogla bolje da se iskoriste, u funkciji razvoja privrede", kaže sagovornik Danasa.
Takođe, govoreći o projektima kao što je Ekspo, Đogović ističe da će on biti "bum" prve godine kada u toku bude izložba, u segmentima kao što su turizam i maloprodajni promet, ali da ostaje pitanje kako će se čitav prostor na duže staze koristiti.
Sa druge strane, komentarišući predstojeće prognoze zaduživanja, smatra da ćemo u narednom periodu imati skuplji dug, odnosno, da će kamatna stopa na nove zajmove biti veća.
"Fiskalni savet je rekao da nam je potrebno oko 4,8 milijardi evra za otplatu dela starih dugova, a 1,7 milijardi za finansiranje budžetskog deficita, što je oko 6,5 milijardi zaduženja u narednoj godini. Tih 4,8 milijardi zadužićemo se da otplatimo stare dugove, s tim što će kamatna stopa verovatno biti viša nego u prethodnom periodu kada su se uzimali krediti", poručuje Đogović.
Nasuprot tome, ekonomista Ivan Nikolić ističe da je jedno pitanje zaduživanja, a drugo deficita, i da nema realnih osnova za strepnju da će država imati veće obaveze u narednom periodu.
"Deficit je projektovan da bude niži nego, relativno posmatrano, u BDP-u, rebalansom za ovu godinu. Stoga, nema govora o neodgovornoj potrošnji, odnosno potrošnji koja širi deficit. Čak i prihodi i rashodi su planirani da rastu sporije od nominalnog BDP-a", navodi on.
Nikolić dodaje da je nominalni BDP 8,3, prihodi su planirani 7,2 a rashodi pet odsto.
"S tim u vezi, ne postoji osnov za tvrdnje da se većim deficitom traže veća zaduženja. Vratili smo se najviše na prošlogodišnji deficit, odnosno na deficit planiran za 2023. godinu od 2,8 odsto BDP-a. Veći deficit nije planiran, a takav je stav i MMF-a. Ni nagoveštaja nema sa njihove strane da postoji veća potrošnja države koja bi uzrokovala veće obaveze u budućnosti", tvrdi on.
Pročitaj još
Osim toga, naglašava da projekti čije se finansiranje predviđa budžetom, mogu samo doprineti rastu naše zemlje, te da su stoga potrebni, posebno sada, u uslovima recesije u Evropi.
"Ukupno posmatrano, infrastrukturni projekti nam omogućuju viši rast nego što je rast Evrozone i Evrope, čak i susednih zemalja, izuzev Hrvatske. To je nešto što nam je potrebno, u recesivnom okruženju u kom nas Evropa vuče naniže, ovo je kanal koji nas održava u pozitivnoj zoni rasta. Štaviše, predviđa se ubrzanje srpskog BDP-a na tri odsto. Iz tog razloga, projekti su potrebni. Ovo je način i jedina mogućnost da održavamo viši rast u odnosu na druge u ovom trenutku. Svako ulaganje u infrastrukturu je dobrodošlo", kaže Nikolić, dodajući da je ulaganje u, recimo Ekspo, pozitivna stvar.
Podsećamo, na predlog budžeta, Fiskalni savet izneo je ocenu da je smanjenje deficita moglo biti i veće, kako bi se osigurala makroekonomska stabilnost i lakše stiglo do deficita od 1,5 odsto BDP-a, koliko je maksimalno propisano fiskalnim pravilima.
Krajnji rezultat budžeta za 2024. godinu je deficit od 197 milijardi dinara ili oko 2,2 odsto BDP-a, što je smanjenje za 30 milijardi dinara ili 0,6 odsto BDP-a u odnosu na ovu godinu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ministarstvo poljoprivrede: Od ponedeljka počinje javni poziv za podsticaje poljoprivrednicima
28.02.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede obavestilo je danas poljoprivredne proizvođače da od ponedeljka počinje javni poziv za podsticaje po hektaru, kao i primena drugih aktuelnih mera podrške.
OFAC se umešao u slučaj Azotare: Data centar blokiran, dug Promista ostaje neizmiren
28.02.2026.•
0
Slučaj pančevačke Azotare po svemu sudeći prevazišao je pitanje namirenja duga između poverioca i dužnika. Spor dve strane došao je i do američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC).
BMW povlači više od 360.000 vozila zbog opasnosti od požara
28.02.2026.•
0
Približno 337.000 vozila marke BMW širom sveta i 29.000 u Nemačkoj, pet različitih modela, potencijalno je pogođeno rizikom od požara povezanim sa ugradnjom kablova na instrument tabli.
EU će privremeno primenjivati sporazum sa Merkosurom bez odobrenja Parlamenta
27.02.2026.•
1
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je danas saopštila da će EU bez odobrenja Parlamenta privremeno primenjivati trgovinski sporazum sa južnoameričkim blokom Merkosur.
Sijarto: Rusi i MOL se usaglasili oko NIS-a
27.02.2026.•
19
Ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto izjavio je danas da pregovori oko Naftne industrije Srbije idu dobro i da su se ruski vlasnik i MOL usaglasili.
EXPO 2027 kupuje 50 električnih autobusa, ostaće beogradskom GSP-u
27.02.2026.•
9
Kompanija "EXPO 2027" Beograd je saopštila da je raspisala tender za nabavku 50 električnih autobusa i punjača za potrebe prevoza putnika na lokaciji EXPO.
Država najveći kupac akcija Aerodroma Nikola Tesla
27.02.2026.•
0
Najveći kupac akcija iz nedavno emitovane nove emisije beogradskog Aerodroma "Nikola Tesla" bila je država Srbija koja je kupila skoro dve trećine deonica.
Američka kompanija cilja Azotaru zbog duga Promista
27.02.2026.•
11
Američka kompanija Nitron group zaplenila je pančevačku Azotaru po nalogu izvršitelja, na osnovu duga Promista, ali je sud brzo ukinuo odluku.
SAD odložile rok za prodaju imovine Lukoila
26.02.2026.•
2
SAD su odložile rok za prodaju međunarodne imovine ruske naftne kompanije Lukoil do 1. aprila, kako bi tu transakciju iskoristile kao potencijalni pregovarački adut u mirovnim razgovorima o Ukrajini.
Usvojeno više uredbi za podršku prerađivačke delatnosti, zanata i ruralnog turizma
26.02.2026.•
2
Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici više uredbi i zaključaka o utvrđivanju programa podrške privredi.
Đedović Handanović: Pregovaramo sa Mađarima da po najboljoj ceni otkupimo pet odsto akcija NIS-a
26.02.2026.•
12
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Srbija vodi pregovore sa Mađarima kako bi se obezbedili što bolji uslovi za našu zemlju kada je u pitanju rešenje za NIS.
MOL i JANAF dogovorili dugoročno testiranje kapaciteta na gasovodu
25.02.2026.•
1
MOL Grupa i JANAF su se dogovorili da započnu dugoročno testiranje kapaciteta na JANAF gasovodu, uz učešće međunarodnog, nezavisnog tima za praćenje.
Đilas vs. Mali: Ko je uništio poljoprivredu - sadašnja ili bivša vlast?
25.02.2026.•
18
Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas izjavio je da je aktuelna vlast u Srbiji uništila poljoprivredu. Sa druge strane, ministar finansija Siniša Mali kaže je da je budžet za ovu oblast veći za četiri puta.
"Bolestan organizam lečen pogrešnim lekovima": Bivši ministar o problemu u kojem se našla poljoprivreda
25.02.2026.•
5
Nekadašnji ministar poljoprivrede Goran Živkov kaže da je problem u ovoj oblasti nastao zbog loše agrarne politike.
Glamočić: Srbija tražila uvođenje prelevmana na mleko u prahu i polutvrde sireve iz EU
25.02.2026.•
12
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić izjavio je da je Srbija zatražila uvođenje prelevmana na mleko u prahu i polutvrde sireve iz Evropske unije.
Poreska uprava objavila kalendar poreskih obaveza za mart
25.02.2026.•
3
Poreska uprava objavila je kalendar obaveza za mart.
Bajatović: Sporazum sa SAD ne znači jeftiniji gas, uloga Rusije nezamenjiva
25.02.2026.•
6
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da će ugovor o nabavci ruskog gasa biti produžen šest meseci.
Rok za ispravku grešaka pri upisu nepokretnosti do 10. marta
24.02.2026.•
1
Direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Đorđe Milić izjavio je danas da je rok za ispravljanje tehničkih grešaka za uspis prava na nepokretnosti do 10. marta, i da građani imaju pravo na prigovor.
Ugovori vredni više od 436 miliona dinara za promociju EXPO 2027
24.02.2026.•
4
Preduzeće EXPO 2027 doo saopštilo je danas da su na tenderu za pružanje marketinških usluga izabrane najbolje rangirane kompanije - Executive Group iz Beograda i kompanija Blackbox iz Beograda.
Panama naredila okupaciju obe luke na ulazima u Panamski kanal
24.02.2026.•
2
Vlada Paname je izdala dekret kojim se naređuje okupacija dve luke na ulazima u Panamski kanal.
Komentari 13
Rumpelstiltskin
Инспектор Вишекруна
Вероватно и мој!
T
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar