"Predizborni" budžet za 2024. godinu: Hoće li se isplatiti zaduživanje za Ekspo i Nacionalni stadion
Odbor za finansije usvojio je Predlog zakona o budžetu za narednu godinu, koji, između ostalog, predviđa oko 600 milijardi dinara za kapitalne investicije.
Ipak, iako je Fiskalni savet izneo ocenu da je, pod određenim uslovima, predlog ekonomski dobar, mišljenja je da je bilo prostora za veće smanjenje deficita, piše Danas.
Iz Fiskalnog saveta takođe su naveli da je u planu zaduživanje Srbije sa dodatnih 6,5 milijardi evra, što je potvrdio i ministar finansija Siniša Mali.
"Mi planiramo za sve ove projekte, ako bude potrebno, da se zadužimo šest milijardi, tu su u pravu. Ali su zaboravili da kažu da ćemo u međuvremenu vratiti 4,5 milijarde, kao što je predviđeno budžetom", tvrdi ministar.
Osim toga, Mali ističe da, čak i kada se zadužimo, novac ide u kapitalne investicije, odnosno u ono od čega, prema njegovim rečima, građani Srbije imaju koristi.
Ipak, profesor na fakultetu Fefa Goran Radosavljević ocenjuje da mnogi projekti uračunati u budžet nisu važni za građane, te da bi sredstva mogla da budu racionalnije raspoređena.
"Budžet za 2024. je izborni budžet, u njega je stavljeno šta god, ali posle izbora ćemo videti kako će on zaista izgledati. Mnoge projekte treba uzeti sa rezervom", kaže on.
Dodaje i da su projekti Nacionalnog stadiona i Ekspo izložbi prioriteti za vlast, a ne za Srbiju.
"Postoji bitnijih projekata, počev od obrazovanja pa preko raznih drugih vrsta infrastrukture. Ipak, ostaje pitanje za vlast kuda ide njihova politika, i čemu investiranje u takve projekte – koji ne mogu biti isplativi", kaže Radosavljević.
Osvrćući se na izjavu ministra da će deo sredstava biti vraćen, profesor ističe da to nema veze sa deficitom, napominjući da je Fiskalni savet izneo opravdane opaske kada je reč o budućem budžetu.
"To što će 4,5 milijarde biti vraćeno nema veze sa visokim deficitom. To je skretanje pažnje sa onoga što je Fiskalni savet dobro primetio. Deficit će biti veliki, a on je visok već nekoliko godina. Da budžet nije predizborni, verovatno bi deficit bio manji", smatra sagovornik Danasa.
Radosavljević dodaje i da je teško govoriti o budžetu kada se rade izmene po nekoliko puta godišnje.
"Samo nedelju dana nakon prethodne izmene predsednik je rekao da će dati dodatni novac penzionerima, te u rebalans budžeta ti troškovi nisu ušli. Budžet se menja u skladu sa potrebama vlasti, a pretpostavljam da će, ukoliko ista koalicija bude formirala vlast i posle izbora, praviti budžet koji će biti drugačiji od ovog sada. Možda sa manjim, možda sa većim deficitom. Deluje da se u trenutnom planu nisu mnogo obazirali na deficit, javni dug i ostale stvari na koje je normalno obratiti pažnju prilikom izrade budžeta. Gledali su koje rupe je potrebno popuniti, i gde investirati prema svojim prioritetima", upozorava on.
Po pitanju mogućnosti ulaganja u rentabilnije grane privrede, sa Radosavljevićem je saglasan i ekonomista Saša Đogović, koji smatra da je u planu opredeljivanje značajnih sredstava za projekte za koje nije sigurno da će se isplatiti.
"Kada je u pitanju Nacionalni stadion, pametnije bi bilo da se izdvojilo za poljoprivredu, povećanje subvencija, podsticaj stočnog fonda, sistema za navodnjavanje i bilo koje druge vrste infrastrukturnih projekata", smatra on.
Đogović dodaje i da je trebalo da budu stimulisana javno-privatna partnerstva u domenu energetike, "gde bi se kapital oplođivao, umesto da se realizuje mrtav kapital kao što je stadion".
"Tačno je da će biti komercijalnog sadržaja, ali ako hoćemo da razvijamo i jug Srbije, to zahteva značajno ulaganje u poljoprivredu, turizam, energetiku, i to u saradnji sa lokalnom samoupravom. Svakako da postoje drugi privredni segmenti na kojima bi budžetska sredstva mogla bolje da se iskoriste, u funkciji razvoja privrede", kaže sagovornik Danasa.
Takođe, govoreći o projektima kao što je Ekspo, Đogović ističe da će on biti "bum" prve godine kada u toku bude izložba, u segmentima kao što su turizam i maloprodajni promet, ali da ostaje pitanje kako će se čitav prostor na duže staze koristiti.
Sa druge strane, komentarišući predstojeće prognoze zaduživanja, smatra da ćemo u narednom periodu imati skuplji dug, odnosno, da će kamatna stopa na nove zajmove biti veća.
"Fiskalni savet je rekao da nam je potrebno oko 4,8 milijardi evra za otplatu dela starih dugova, a 1,7 milijardi za finansiranje budžetskog deficita, što je oko 6,5 milijardi zaduženja u narednoj godini. Tih 4,8 milijardi zadužićemo se da otplatimo stare dugove, s tim što će kamatna stopa verovatno biti viša nego u prethodnom periodu kada su se uzimali krediti", poručuje Đogović.
Nasuprot tome, ekonomista Ivan Nikolić ističe da je jedno pitanje zaduživanja, a drugo deficita, i da nema realnih osnova za strepnju da će država imati veće obaveze u narednom periodu.
"Deficit je projektovan da bude niži nego, relativno posmatrano, u BDP-u, rebalansom za ovu godinu. Stoga, nema govora o neodgovornoj potrošnji, odnosno potrošnji koja širi deficit. Čak i prihodi i rashodi su planirani da rastu sporije od nominalnog BDP-a", navodi on.
Nikolić dodaje da je nominalni BDP 8,3, prihodi su planirani 7,2 a rashodi pet odsto.
"S tim u vezi, ne postoji osnov za tvrdnje da se većim deficitom traže veća zaduženja. Vratili smo se najviše na prošlogodišnji deficit, odnosno na deficit planiran za 2023. godinu od 2,8 odsto BDP-a. Veći deficit nije planiran, a takav je stav i MMF-a. Ni nagoveštaja nema sa njihove strane da postoji veća potrošnja države koja bi uzrokovala veće obaveze u budućnosti", tvrdi on.
Pročitaj još
Osim toga, naglašava da projekti čije se finansiranje predviđa budžetom, mogu samo doprineti rastu naše zemlje, te da su stoga potrebni, posebno sada, u uslovima recesije u Evropi.
"Ukupno posmatrano, infrastrukturni projekti nam omogućuju viši rast nego što je rast Evrozone i Evrope, čak i susednih zemalja, izuzev Hrvatske. To je nešto što nam je potrebno, u recesivnom okruženju u kom nas Evropa vuče naniže, ovo je kanal koji nas održava u pozitivnoj zoni rasta. Štaviše, predviđa se ubrzanje srpskog BDP-a na tri odsto. Iz tog razloga, projekti su potrebni. Ovo je način i jedina mogućnost da održavamo viši rast u odnosu na druge u ovom trenutku. Svako ulaganje u infrastrukturu je dobrodošlo", kaže Nikolić, dodajući da je ulaganje u, recimo Ekspo, pozitivna stvar.
Podsećamo, na predlog budžeta, Fiskalni savet izneo je ocenu da je smanjenje deficita moglo biti i veće, kako bi se osigurala makroekonomska stabilnost i lakše stiglo do deficita od 1,5 odsto BDP-a, koliko je maksimalno propisano fiskalnim pravilima.
Krajnji rezultat budžeta za 2024. godinu je deficit od 197 milijardi dinara ili oko 2,2 odsto BDP-a, što je smanjenje za 30 milijardi dinara ili 0,6 odsto BDP-a u odnosu na ovu godinu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Narodna banka Severne Makedonije uvela administrativnu upravu u Alta banku Bitolj
01.11.2026.•
0
Narodna banka Severne Makedonije uvela je danas administrativnu upravu u Alta banku Bitolj.
Adiko banka: Dešavanja sa Alta bankom ne utiču na naše poslovanje
01.11.2026.•
2
Beogradska "Adiko banka" saopštila je da oduzimanje dozvole za rad "Alta banci" nema uticaj na njeno poslovanje i dodala da posluje stabilno i neometano, uz adekvatnu kapitalnu poziciju i visok nivo likvidnosti.
Više zemalja EU oslobađa iz rezervi 43 miliona barela nafte narednih meseci
01.11.2026.•
0
Više zemalja Evropske unije iznosi na tržište oko 42,6 miliona barela nafte, od čega pola dizela, iz svojih strateških rezervi, rekao je evropski komesar za energiju Dan Jorgensen.
Evropski proizvođači mrtvačkih sanduka traže zaštitu Brisela od kineske konkurencije
01.11.2026.•
5
Evropski proizvođači mrtvačkih sanduka traže od Brisela da ispita kineski uvoz pogrebne opreme, upozoravajući da niske cene kineskih proizvoda ugrožavaju njihove interese.
Udovički o Alta banci: Ovo se ne bi desilo da je neko pošteno radio, tu se ističu dva pitanja
01.11.2026.•
22
Nekadašnja guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Kori Udovički ocenila je, povodom oduzimanja dozvole za rad Alta banci, da je promena vlasti na izborima izazvala strah kod onih koji su bili uključeni u nepoštene poslove
Studenti o Alta banci: Sprečene teže posledice po građane Srbije, ovo su naredni koraci
01.11.2026.•
13
Narodna banka Srbije oduzela je 30. oktobra 2026. godine dozvolu za rad Alta banci zbog potkapitalizovanosti i nelikvidnosti banke.
Studenti apelovali na sve banke: Pojačajte nadzor prekograničnih finansijskih transakcija
01.11.2026.•
1
Studenti u blokadi pozvali su sve domaće i međunarodne banke koje posluju u Srbiji, kao i njihove matične institucije, da pojačaju nadzor i kontrolu prekograničnih finansijskih transakcija.
Međugodišnji rast industrijske proizvodnje u septembru bio 3,2 odsto
31.10.2026.•
0
Industrijska proizvodnja u Srbiji u septembru ove godine veća je za 3,2 odsto u odnosu na isti mesec 2025. godine, a u odnosu na prošlogodišnji prosek veća je za 6,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
U septembru 14 odsto više turista nego pre godinu dana
31.10.2026.•
0
U Srbiji je u septembru registrovano 445.000 dolazaka turista, što je 14,1 odsto više nego u istom mesecu prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Janaf: Produžena licenca za poslovanje s NIS-om do 11. decembra
31.10.2026.•
3
Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) saopštila je danas da je dobila novo produženje američke licence koja omogućava nastavak poslovanje s Naftnom industrijom Srbije (NIS) do 11. decembra.
Kako do novca koji imate u Alta banci: Šta kažu propisi o stečaju banaka i redosledu isplate sredstava
31.10.2026.•
8
Narodna banka Srbije danas je saopštila da je oduzela dozvolu za rad Alta banci a.d. Beograd.
Svetski dan štednje: Dinarska štednja u dinamičnom usponu
30.10.2026.•
3
Narodna banaka Srbije je saopštila da je štednja stanovništva u Srbiji dostigla rekordne iznose uprkos i dalje prisutnim globalnim neizvesnostima i izazovima.
NIS dobio licencu za rad do 11. decembra
30.10.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAK) izdala je novu operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije, koja je produžena do 11. decembra.
Vlasnici menjačnica: Pojačana kupovina evra počela mesec dana pred izbore
30.10.2026.•
4
Vlasnici privatnih menjačnica rekli su danas da je od pre mesec dana pojačana tražnja za kupovnom evra i da se ne kupuju veliki iznosi, uglavnom od 100 do 1.000-2.000 evra, retko i 5.000 evra.
Objavljene nove cene goriva
30.10.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Danas ističe licenca za rad NIS-a
30.10.2026.•
7
Rok za produženje licence Kancelarije SAD za kontrolu stranih sredstava (OFAC) za rad Naftne industrije Srbije (NIS) ističe danas, kao i za pregovore o prodaji većinskog ruskog udela u toj kompaniji.
Produženo smanjenje akciza na derivate nafte do 8. novembra
30.10.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu finansija.
Preispitivanje kapitalnih projekata: "Tri najskuplja su najproblematičnija"
30.10.2026.•
18
Kod velikih kapitalnih projekata, čija se vrednost meri milijardama evra, mora se ispratiti čitav investicioni ciklus
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta: Nema opasnosti po isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara
29.10.2026.•
9
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je za FoNet da, nakon pobede Studentske liste na parlamentarnim izborima, nema opasnosti po redovnu isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara.
Onlajn plaćanje taksi i naknada uskoro preko ePlati
29.10.2026.•
3
Elektronsko plaćanje taksi i naknada kao i informacije o troškovima administrativnih postupaka biće uskoro dostupne građanima i privredi na portalu ePlati.
Tabaković: Tržišna vrednost zlatnih rezervi Srbije premašila 6,4 milijarde evra
28.10.2026.•
12
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je danas da zlatne rezerve Srbije iznose 55,3 tone, sa ukupnom tržišnom vrednošću koja je premašila 6,4 milijarde evra.
Komentari 13
Rumpelstiltskin
Инспектор Вишекруна
Вероватно и мој!
T
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar