"Predizborni" budžet za 2024. godinu: Hoće li se isplatiti zaduživanje za Ekspo i Nacionalni stadion
Odbor za finansije usvojio je Predlog zakona o budžetu za narednu godinu, koji, između ostalog, predviđa oko 600 milijardi dinara za kapitalne investicije.
Foto: FoNet (Zoran Mrđa)
Ipak, iako je Fiskalni savet izneo ocenu da je, pod određenim uslovima, predlog ekonomski dobar, mišljenja je da je bilo prostora za veće smanjenje deficita, piše Danas.
Iz Fiskalnog saveta takođe su naveli da je u planu zaduživanje Srbije sa dodatnih 6,5 milijardi evra, što je potvrdio i ministar finansija Siniša Mali.
"Mi planiramo za sve ove projekte, ako bude potrebno, da se zadužimo šest milijardi, tu su u pravu. Ali su zaboravili da kažu da ćemo u međuvremenu vratiti 4,5 milijarde, kao što je predviđeno budžetom", tvrdi ministar.
Osim toga, Mali ističe da, čak i kada se zadužimo, novac ide u kapitalne investicije, odnosno u ono od čega, prema njegovim rečima, građani Srbije imaju koristi.
Ipak, profesor na fakultetu Fefa Goran Radosavljević ocenjuje da mnogi projekti uračunati u budžet nisu važni za građane, te da bi sredstva mogla da budu racionalnije raspoređena.
"Budžet za 2024. je izborni budžet, u njega je stavljeno šta god, ali posle izbora ćemo videti kako će on zaista izgledati. Mnoge projekte treba uzeti sa rezervom", kaže on.
Dodaje i da su projekti Nacionalnog stadiona i Ekspo izložbi prioriteti za vlast, a ne za Srbiju.
"Postoji bitnijih projekata, počev od obrazovanja pa preko raznih drugih vrsta infrastrukture. Ipak, ostaje pitanje za vlast kuda ide njihova politika, i čemu investiranje u takve projekte – koji ne mogu biti isplativi", kaže Radosavljević.
Osvrćući se na izjavu ministra da će deo sredstava biti vraćen, profesor ističe da to nema veze sa deficitom, napominjući da je Fiskalni savet izneo opravdane opaske kada je reč o budućem budžetu.
"To što će 4,5 milijarde biti vraćeno nema veze sa visokim deficitom. To je skretanje pažnje sa onoga što je Fiskalni savet dobro primetio. Deficit će biti veliki, a on je visok već nekoliko godina. Da budžet nije predizborni, verovatno bi deficit bio manji", smatra sagovornik Danasa.
Radosavljević dodaje i da je teško govoriti o budžetu kada se rade izmene po nekoliko puta godišnje.
"Samo nedelju dana nakon prethodne izmene predsednik je rekao da će dati dodatni novac penzionerima, te u rebalans budžeta ti troškovi nisu ušli. Budžet se menja u skladu sa potrebama vlasti, a pretpostavljam da će, ukoliko ista koalicija bude formirala vlast i posle izbora, praviti budžet koji će biti drugačiji od ovog sada. Možda sa manjim, možda sa većim deficitom. Deluje da se u trenutnom planu nisu mnogo obazirali na deficit, javni dug i ostale stvari na koje je normalno obratiti pažnju prilikom izrade budžeta. Gledali su koje rupe je potrebno popuniti, i gde investirati prema svojim prioritetima", upozorava on.
Po pitanju mogućnosti ulaganja u rentabilnije grane privrede, sa Radosavljevićem je saglasan i ekonomista Saša Đogović, koji smatra da je u planu opredeljivanje značajnih sredstava za projekte za koje nije sigurno da će se isplatiti.
"Kada je u pitanju Nacionalni stadion, pametnije bi bilo da se izdvojilo za poljoprivredu, povećanje subvencija, podsticaj stočnog fonda, sistema za navodnjavanje i bilo koje druge vrste infrastrukturnih projekata", smatra on.
Đogović dodaje i da je trebalo da budu stimulisana javno-privatna partnerstva u domenu energetike, "gde bi se kapital oplođivao, umesto da se realizuje mrtav kapital kao što je stadion".
"Tačno je da će biti komercijalnog sadržaja, ali ako hoćemo da razvijamo i jug Srbije, to zahteva značajno ulaganje u poljoprivredu, turizam, energetiku, i to u saradnji sa lokalnom samoupravom. Svakako da postoje drugi privredni segmenti na kojima bi budžetska sredstva mogla bolje da se iskoriste, u funkciji razvoja privrede", kaže sagovornik Danasa.
Takođe, govoreći o projektima kao što je Ekspo, Đogović ističe da će on biti "bum" prve godine kada u toku bude izložba, u segmentima kao što su turizam i maloprodajni promet, ali da ostaje pitanje kako će se čitav prostor na duže staze koristiti.
Sa druge strane, komentarišući predstojeće prognoze zaduživanja, smatra da ćemo u narednom periodu imati skuplji dug, odnosno, da će kamatna stopa na nove zajmove biti veća.
"Fiskalni savet je rekao da nam je potrebno oko 4,8 milijardi evra za otplatu dela starih dugova, a 1,7 milijardi za finansiranje budžetskog deficita, što je oko 6,5 milijardi zaduženja u narednoj godini. Tih 4,8 milijardi zadužićemo se da otplatimo stare dugove, s tim što će kamatna stopa verovatno biti viša nego u prethodnom periodu kada su se uzimali krediti", poručuje Đogović.
Nasuprot tome, ekonomista Ivan Nikolić ističe da je jedno pitanje zaduživanja, a drugo deficita, i da nema realnih osnova za strepnju da će država imati veće obaveze u narednom periodu.
"Deficit je projektovan da bude niži nego, relativno posmatrano, u BDP-u, rebalansom za ovu godinu. Stoga, nema govora o neodgovornoj potrošnji, odnosno potrošnji koja širi deficit. Čak i prihodi i rashodi su planirani da rastu sporije od nominalnog BDP-a", navodi on.
Nikolić dodaje da je nominalni BDP 8,3, prihodi su planirani 7,2 a rashodi pet odsto.
"S tim u vezi, ne postoji osnov za tvrdnje da se većim deficitom traže veća zaduženja. Vratili smo se najviše na prošlogodišnji deficit, odnosno na deficit planiran za 2023. godinu od 2,8 odsto BDP-a. Veći deficit nije planiran, a takav je stav i MMF-a. Ni nagoveštaja nema sa njihove strane da postoji veća potrošnja države koja bi uzrokovala veće obaveze u budućnosti", tvrdi on.
Pročitaj još
Osim toga, naglašava da projekti čije se finansiranje predviđa budžetom, mogu samo doprineti rastu naše zemlje, te da su stoga potrebni, posebno sada, u uslovima recesije u Evropi.
"Ukupno posmatrano, infrastrukturni projekti nam omogućuju viši rast nego što je rast Evrozone i Evrope, čak i susednih zemalja, izuzev Hrvatske. To je nešto što nam je potrebno, u recesivnom okruženju u kom nas Evropa vuče naniže, ovo je kanal koji nas održava u pozitivnoj zoni rasta. Štaviše, predviđa se ubrzanje srpskog BDP-a na tri odsto. Iz tog razloga, projekti su potrebni. Ovo je način i jedina mogućnost da održavamo viši rast u odnosu na druge u ovom trenutku. Svako ulaganje u infrastrukturu je dobrodošlo", kaže Nikolić, dodajući da je ulaganje u, recimo Ekspo, pozitivna stvar.
Podsećamo, na predlog budžeta, Fiskalni savet izneo je ocenu da je smanjenje deficita moglo biti i veće, kako bi se osigurala makroekonomska stabilnost i lakše stiglo do deficita od 1,5 odsto BDP-a, koliko je maksimalno propisano fiskalnim pravilima.
Krajnji rezultat budžeta za 2024. godinu je deficit od 197 milijardi dinara ili oko 2,2 odsto BDP-a, što je smanjenje za 30 milijardi dinara ili 0,6 odsto BDP-a u odnosu na ovu godinu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Bugarska preuzela kontrolu nad rafinerijom Lukoil
07.11.2025.•
4
Bugarski parlament je danas doneo zakon kojim se pod državnu kontrolu stavlja rafinerija ruske grupe Lukoil u Burgasu, na Crnom moru.
Kompanija Gunvor odustala od preuzimanja Lukoila
07.11.2025.•
5
Kompanija Gunvor Group, jedan od najvećih svetskih trgovaca naftom i gasom, povukla je svoju ponudu za međunarodnu imovinu ruske naftne kompanije Lukoil.
Mesarović: Kineska firma planira da zaposli preko 3.000 ljudi u Srbiji
07.11.2025.•
8
Kineski tekstilni gigant "Guan Nan" dolazi u Srbiju i zaposliće 3.000 ljudi, potvrdili su predsednik grupacije Caj Šoking i ministarka privrede Adrijana Mesarović posle sastanka u kineskoj opštini Kećao.
Rat za retke minerale
07.11.2025.•
3
Do pre pola veka samo su fizikohemičari znali za elemente poput galijuma ili telura čija je upotreba i na globalnom planu, samim tim i potražnja, bila minimalna.
Nisan prodaje sedište firme, otpušta 15 odsto zaposlenih
06.11.2025.•
0
Japanski proizvođač automobila Nisan saopštio je danas da prodaje sedište kompanije u Jokohami za oko 540 miliona evra, ali i da će je kasnije zakupiti.
Cene stanova u Srbiji u drugom tromesečju veće oko šest odsto nego godinu dana ranije
06.11.2025.•
2
Cene stanova u Srbiji u drugom tromesečju ove godine veće su 5,78 odsto u odnosu na isti period prošle godine, objavio je Republički zavod za statistiku.
BDP Srbije veći dva odsto
06.11.2025.•
0
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u periodu od januara do septembra 2025. međugodišnje je uvećan za oko dva odsto, a najveću zaslugu za to ima rast industrijske proizvodnje.
Od 1. januara se menjaju naknade za registraciju i druge usluge APR-a: Ovo su detaljni iznosi
06.11.2025.•
3
Od 1. januara 2026. godine važiće nove naknade za registraciju i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre (APR).
Banka broj 1 za oročenu deviznu štednju
06.11.2025.•
0
AikBank, najveća domaća privatna banka u Srbiji, još jednom opravdava svoju reputaciju banke broj jedan za oročenu deviznu štednju građana i u Nedelji štednje.
U Turskoj otkriveno nalazište zlata vredno 1,7 milijardi dolara
06.11.2025.•
2
Rudarska kompanija Erdemir je objavila da je u turskoj provinciji Sivas otkrila oko 424.000 unci zlata čija se vrednost procenjuje na 1,7 milijardi dolara.
Direktor Gunvora: Moguće nestašice goriva ako ne dođe dogovora o kupovini Lukoil-a
05.11.2025.•
2
Evropa bi mogla da se suoči sa problemima u snabdevanju gorivom i gubicima radnih mesta ako regulatori ne odobre dogovor Gunvor grupe o preuzimanju međunarodne aktive Lukoila za oko 22 milijarde dolara.
Vučić: Rusi traže rešenje za NIS, više rade oni nego mi, srećan sam što su ozbiljno shvatili situaciju
05.11.2025.•
14
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Rusija traži rešenje za NIS i da se nada pozitivnom ishodu.
Trenutno stabilno snabdevanje tržišta Srbije naftnim derivatima
05.11.2025.•
3
Aktuelna situacija u vezi sa snabdevanjem tržišta naftnim derivatima razmatrana je na sastanku stalnog radnog tela Organizacije za nacionalnu strategiju za krizne situacije u naftnom sektoru.
Fondacija Centar za demokratiju: Srbija ekonomski ranjiva, hiljade radnika ostaju bez posla
04.11.2025.•
4
Fondacija Centar za demokratiju (FCD) upitala je danas kakav je program države za ublažavanje posledica ekonomske nestabilnosti.
Javni dug Srbije na kraju septembra 38,11 milijardi evra
04.11.2025.•
8
Javni dug Srbije na kraju septembra ove godine bio je 38,11 milijardi evra, odnosno 43 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Iz budžetske rezerve 500 miliona dinara za "Expo 2027"
04.11.2025.•
5
Iz budžetske rezerve Republike Srbije rešenjem Vlade na poslednjoj održanoj sednici preusmereno je 500 miliona dinara za potrebe Međunarodne specijalizovane izložbe Expo 2027.
"Parkirajte na otvorenom, dalje od objekata": Stelantis povukao vozila zbog opasnosti od požara
04.11.2025.•
2
Proizvođač automobila Stelantis opozvao je ukupno 320.065 vozila modela "džip rengler" i "gren čiroki" u SAD zbog potencijalnog kvara na visokonaponskoj bateriji koji može da izazove požar.
Vučić: Nervozan sam oko NIS-a svaki dan, naši ruski prijatelji pričaju s nekim o rešenju
04.11.2025.•
50
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su se "naši ruski partneri i prijatelji angažovali i počeli da razgovaraju sa nekim o rešenju za NIS".
Arktička ruta: Kraći put od Kine do Evrope
03.11.2025.•
4
Brod "Istanbulbridge" u vlasništvu nacionalne kineske kompanije za pomorski saobraćaj ostaće zabeležen kao prvi brod koji je iz kineskih voda do Evrope doplovio koristeći se plovnom rutom kroz Arktik.
Ministarka trgovine: Trgovinski lanac Karfur zainteresovan za dolazak u Srbiju
03.11.2025.•
7
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević razgovarala je danas sa predstavnicima međunarodnog trgovinskog lanca Karfur (Carrefour), koji je zainteresovan za ulazak na srpsko tržište.
Komentari 13
Rumpelstiltskin
Инспектор Вишекруна
Вероватно и мој!
T
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar