Vlada Srbije bira strateškog partnera za trošenje državnih para
Tokom nedavnih predizbornih dana često se pozivalo na budžet za narednu, 2024. godinu.
Foto: 021.rs
Nesporno, republička vlada je planirala popriličnu svotu i mnogo toga će se graditi. Da li je baš sve potrebno, nacionalni stadion, recimo, posebna je priča.
No, mnogi su bili začuđeni da se u planu nalazi i nastavak radova na izgradnji autoputa Pojate-Preljina.
Država olako bira
Reč je o saobraćajnici poznatoj kao Moravski koridor, započetoj još pre šest, sedam godina, i u javnosti je utisak da je izgradnja odavno okončana. Ostalo je zapamćeno da je država u procesu pripreme gradnje donela posebnu regulativu, takozvani Linijski zakon, čije odredbe ne predviđaju ni delić od strogih procedura Zakona o javnim nabavkama.
Omogućavaju da država olako bira izvođača radova po svom ćefu, bez oslonca na čvrste i u svetu uobičajene standarde. Tako je za gradnju autoputa odabrala američku firmu "Behtel", poznatu i po bliskim vezama sa vrhom SAD. Cena radova od 800 miliona evra za 110 kilometara druma nije se činila baš optimalnom, ali nije bila ni previsoka.
Međutim, u budžetu čitamo da ova saobraćajnica još nije završena, te će se raditi i tokom započete sezone. Vidimo da je predviđeni izdatak za put do kraja budžetske godine 1,5 milijardi evra, ali da ni tada neće biti okončana. Radiće se i naredne 2025.
Upadljiv je rast cena u odnosu na onu koja je bila u startu ponuđena, osnov za odabir izvođača. Pokazalo se da je cena u ponudi lako promenljiva, a jedina svrha joj je bila da ponuđaču obezbedi prolaz pri odabiru. Ovakva mahinacija je bila moguća jer se tadašnja srpska vlada vodila novousvojenim Linijskim zakonom, čime je zaobiđen Zakon o javnim nabavkama.
Upotreba obnovljive energije
Linijski zakon je, posle niza prigovora iz Evropske unije, nedavno napokon ukinut. Međutim, u našoj novijoj regulativi ima još zakona čija je svrha da se zaobiđe Zakon o javnim nabavkama.
Sporna je uloga Zakona o korišćenju obnovljivih energija, donetog, kao i Linijski zakon, pre nepune tri godine, dok je resorna ministarka bila Zorana Mihajlović. Dopušta da se pri gradnji solarnih i vetroelektrana izbor izvođača vrši po specifičnoj proceduri i tako zaobiđe Zakon o javnim nabavkama.
Tako je Vlada Srbije krajem jula raspisala tender za izgradnju solarnih parkova na desetak (još nepoznatih) lokacija širom Srbije ukupne snage 1.000 megavata. Koristeći se specifičnom procedurom izbora po Zakonu o korišćenju obnovljive energije, raspis nije prethodno najavljen, pa velika većina potencijalnih ponuđača nije bila u situaciji da pripremi ponudu, što je u startu znatno umanjilo konkurenciju. A mogla je biti neuobičajeno izražena, pošto su cene solarnih panela u poslednjih godinu i po dana snažno pale, te se najveće svetske firme bore za svaki posao.
Apsurdni uslovi
Ono što je dodatno zbunjivalo su pojedini uslovi iz raspisa. Predviđa se da firma ima 4,5 milijardi evra obrta sredstava u tri poslednje godine, odnosno čak 5.000 radnika. Sasvim neuobičajeno, izrada solarnih parkova nije posebno skup posao da bi firmi visok obrt služio kao neka vrsta garanta. Izgradnja ne zahteva velik broj radnika, pa su ovi uslovi samo poslužili da se unapred iz konkurencije eliminišu veoma kvalitetne, ali relativno manje firme.
Još je apsurdnije da se zahteva iskustvo u izgradnji energetskih objekata jačine čak 30.000 megavata, otprilike četiri puta više nego što su ukupni srpski energetski kapaciteti. Sa druge strane, predviđa se učešće u izradi obnovljivih izvora snage tek 300 megavata. Umesto da se zahteva iskustvo upravo u izradi solarnih parkova, traži se uopštena energetska praksa, zapravo udeo u izgradnji klasičnih elektrana. Liči kao da su uslovi sačinjeni po meri unapred definisanog favorita.
Pročitaj još
Izbegavanje Zakona o javnim nabavkama
Kada je sredinom novembra Vlada Srbije stidljivo, objavom samo u Službenom listu, obelodanila rezultat konkursa, videlo se zašto su zahtevani nelogični uslovi. Pobednik, američka kompanija "Renewables", zadovoljava sve zahteve, ali je nepoznat u poslovanju obnovljive energije. Zapravo, srpska vlada je dve godine unazad u pregovorima sa američkom firmom, kako konkurs nije moguće izbeći, osmišljen je tako da favorizovanom pruži jasnu prednost, a snažne konkurente eliminiše.
Posebno iznenađuje predviđena cena od 1,4 milijarde evra za hiljadu megavata, pri izradi velikih parkova kalkuliše se cenom od 870 hiljada do milion evra po megavatu. Slično kao Bechtel, i Renewables je miljenik američkih vlasti, pa se među privrednicima govori da će dok se radovi ne okončaju (planirani rok je 2030. godina) cena dodatno narasti.
Kako graditi energetske objekte
Da nevolja bude veća, veći broj srpskih kompanija ugrađuje solarne tehnologije, još je više onih koje decenijama učestvuju u izgradnji svih energetskih objekata. Bilo je logično i poslovno smisleno podstaći učeće objedinjenih domaćih firmi i tako obnoviti nekadašnju praksu kada je razvoj energetskog sistema, posebno izgradnja energetskih postrojenja, bila glavni zamajac celokupne srpske, odnosno jugoslovenske privrede.
Međutim, Vlada Srbije se još jednom odlučila da krene drugim putem, onim kojim je išla i u izgradnji Moravskog koridora. Iz budžeta smo videli kako je ta putanja traljava, beskrajno duga i preskupa. Bojazan je da će i novi hod istom stazom biti sličan. A sve je počelo ciljnim i upornim osmišljavanjem kako da se izbegne Zakon o javnim nabavkama.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Rekordna vrednost bitkoina: Prvi put prešao 120.000 dolara
14.07.2025.•
0
Bitkoin je danas prvi put prešao granicu od 120.000 dolara podstaknut nadama industrije u povoljnu američku regulaciju kriptovaluta.
Srpska IT asocijacija: Zbog ukinutih podsticaja više kompanija razmatra povlačenje sa srpskog tržišta
14.07.2025.•
45
Četiri nedelje nakon ukidanja podsticaja za novonastanjena lica, i pored više zvaničnih dopisa koje je Srpska IT asocijacija (SITA) uputila nadležnima, dijalog sa IT sektorom još nije započet.
Precenjen kurs dinara - skup život i manji javni dug
14.07.2025.•
23
Vlast često ističe kako je zaduženost Srbije u ubrzanom padu, odnosno da 39 milijardi evra javnog duga krajem juna čini tek 44 odsto BDP.
Umesto preko trezora: Građani će račune za struju plaćati na račun banke biznismena bliskog SNS-u
14.07.2025.•
75
Elektroprivreda Srbije je u junskom računu za struju obavestila korisnike da se od narednog meseca menja račun za uplatu, umesto dosadašnjeg trezorskog računa, uplate će se vršiti na tekući račun Alta banke.
Letnji dani, zimske brige: Građani već nabavljaju ogrev
13.07.2025.•
1
U jeku letnjih žega povećana je potražnja za ogrevnim drvetom.
O zatvaranju fabrika u Srbiji: "Očekivano s obzirom da taktiku vlasti"
13.07.2025.•
10
Očekivano, kako zbog krize u automobilskoj industriji i ekonomiji EU, tako i zbog sulude ekonomske politike naše vlasti, neke su od ocena sagovornika Danasa povodom sve češćih zatvaranja fabrika i otpuštanja radnika.
Koji put vodi do veće zarade: Fakultet ili zanat?
13.07.2025.•
43
Zanat ili fakultet? Da li je to uopšte dilema? Zarada zanatlija u Srbiji, utisak je, prestigla je ono što ostvare visokobrazovani poput lekara ili nastavnika.
NBS se zadužila tri milijarde evra na repo tržištu po izuzetno visokim kamatama
13.07.2025.•
5
Narodna banka Srbije se na 27. aukciji hartija od vrednosti prodajom blagajničkih zapisa zadužila 360 milijardi dinara (3,07 milijardi evra) na repo tržištu.
Mogu li stranci dobiti stambeni kredit u Srbiji?
13.07.2025.•
1
Kupovina nekretnine u Srbiji, naročito kada se finansira kreditom, predstavlja veliki korak u životu, bilo da je reč o povratnicima iz dijaspore ili stranim državljanima koji žele da stvore dom u našoj zemlji.
Međugodišnja inflacija u junu iznosila 4,6 odsto
11.07.2025.•
0
Međugodišnja inflacija u Srbiji u junu ove godine iznosila je 4,6 odsto, a mesečna 0,9 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Cene nafte skaču dok se čeka Trampova važna izjava o Rusiji
11.07.2025.•
1
Cene američke sirove nafte WTI (West Texas Intermediate) porasle su danas na iznad 68 dolara po barelu.
U Nemačkoj i dalje raste broj preduzeća u bankrotu
11.07.2025.•
0
Nadležnim sudovima u Nemačkoj u junu je prijavljeno 2,4 odsto više bankrota preduzeća nego 12 meseci ranije, saopštio je Nemački statistički zavod (Destatis), na osnovu preliminarnih podataka.
NBS: Bruto devizne rezerve uvećane na 27,4 milijarde evra u junu
11.07.2025.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je da su bruto devizne rezerve centralne banka na kraju juna ove godine bile na nivou od 27,4 miliajrde evra, što je bilo 4,7 miliona evra više nego na kraju maja.
Objavljene nove cene goriva
11.07.2025.•
9
Nove cene goriva koje će važiti od 15 časova su objavljene.
Ugostiteljske usluge poskupele za više od devet odsto, najmanja poskupljenja u Vojvodini
11.07.2025.•
4
Ugostiteljske usluge su u Srbiji u junu ove godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku bile skuplje za 9,2 odsto nego u junu 2024. godine.
Završena obrada zahteva za premiju za mleko za prvi kvartal
11.07.2025.•
0
Obrada zahteva za premiju za mleko za prvi kvartal ove godine je završena.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
10.07.2025.•
1
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne na 4,5 dsto i kreditne olakšice na sedam odsto.
Ferrero kupuje Kellogg za tri milijarde dolara
10.07.2025.•
0
Italijanska kompanija Ferrero, koja stoji brendova Ferrero Rocher i Nutella, približava se dogovoru o kupovini kompanije WK Kellogg za oko tri milijarde dolara.
Tramp od 1. avgusta uvodi carine od 50 odsto na bakar
10.07.2025.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp najavio je od 1. avgusta carine od 50 odsto na bakar, kako bi zaštitio domaću proizvodnju sirovine, prenosi Rojters.
Spoljni dug Srbije skoro 50 milijardi evra: Evo kome država najviše duguje
10.07.2025.•
29
Javni dug Srbije je na kraju maja ove godine bio 38,8 milijardi evra i iznosio je 44 odsto BDP-a, poslednji su podaci Ministarstva finansija.
Nvidia postala prva firma sa tržišnom vrednošću od četiri biliona dolara
10.07.2025.•
2
Tehnološki gigant Nvidia postao je prva kompanija u istoriji koja je dostigla tržišnu kapitalizaciju od četiri biliona dolara, nakon što je vrednost njenih akcija porasla za 2,8 odsto na 164,42 dolara.
Komentari 8
Koferce
Od 10, cetvoro nije izaslo na glasanje??!
Molim lepo, neka vas peljese i dalje a vi i dalje mislite kako ste sami sebi bitni!
Nema ljutis!
Lord
Mojsije
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar