Kolaps srpske poljoprivrede
Poslednjih meseci o poljoprivredi se u ovdašnjoj javnosti govorilo znatno više nego ranije.
Foto: 021.rs
Čak i u izrazito agrarnoj državi kakva je Srbija, ova grana delatnosti je prilično marginalizovana, skrajnuta. U urbanim sredinama često se doživljava kao nešto zaostalo, prevaziđeno kao tema.
Mada se zna da je udeo agrara u srpskom BDP-u veoma visok, zavisno od metodologije kojom se meri ide i do 20 odsto, doživljavao se kao nešto sporedno, nešto od čega se valja što pre udaljiti.
Vapaji seljaka
Međutim, već nekoliko godina sve su češći i glasniji vapaji seljaka. Ne zna se kome je teže, ratarima, povrtarima, voćarima ili stočarima. U pojedinim granama velika većina paora nije uspela ni da vrati uloženo u proizvodnju, kamoli da zaradi za plaćanje obaveza ili za ulaganje u novi proizvodni ciklus.
Prošla godina bila je u svetu izrazito rodna, pa su cene, pogotovo ratarskih useva, na globalnim berzama niže nego decenijama unazad. Naravno, isti trend je, verovatno i izraženiji, na domaćem terenu. Čini se da su nedaće poljoprivrednika dosegle vrhunac.
Političke stranke su svakako uočile probleme. Mada većina tradicionalno izbegava da se ozbiljnije i kontinuirano bavi agrarom i drži se opšte populacije, ovoga puta nisu mogle ostati slepe i neme. Tim pre što je druga polovina prohujale sezone obeležena intenzivnom (pred)izbornom kampanjom.
Opšta propast
Iz opozicione grupacije najglasniji su bili iz Pokreta slobodnih građana. Dosta bombastično, ne ulazeći u argumentaciju, optužili su aktuelnu vlast da su "poljporivredu doveli u stanje opšte propasti". Reagovala je Ana Brnabić ukazujući da država, suprotno tvrdnjama opozicije, itekako vodi računa o agraru.
Pozvala se na činjenicu da se državne subvencije za agrar već nekoliko godina kontinuirano uvećavaja. Precizirala je da su lane dostigle sedam odsto ukupnog državog budžeta, znatno više nego ikada do sada, a u budžetu za 2024. godinu je predviđena još veća pomoć seljacima.
I zaista, za agrarni budžet biće izdvojeno milijardu evra, ranije se o ovolikoj svoti nije moglo ni razmišljati, ali... Premijerka kao da je prećutala prigovore da je način raspodele državne pomoći samo dodatno produbio jaz između pojedinih grupacija seljana.
Tačnije, put usmeravanja subvencija bio je previše partijski determinisan. Naravno, u pitanju su bogatiji seljaci koji se, po pravilu, približavaju svakoj stranci čim dođe na vlast. Tako je Srpska napredna stranka znatno uvećala članstvo na selu, ali samo među bogatijim paorima, po pravilu neuporedivo češćim korisnicima subvencija spram siromašnijih seljana.
Milijarda evra bogatima
Upečatljiv je primer bilo kreditiranje traktora, ključne mašine za agrarno domaćinstvo. Pomoć je išla i do polovine kupovne cene nove mašine. Teško da je u Srbiji ikada bilo veće pojedinačne podrške seljaku. Subvencije za pojedine kategorije su poticale većim delom iz evrounijskih fondova, dok je nabavka drugih tipova više podsticana domaćim novcem.
Međutim, efekat ove značajne mere je sporan. Razlog je u strukturi korisnika. Ispostavilo se da su mnogo češći korisnici paori koji već poseduju mašinu, čak i dve. Uz pomoć države, kupovali su i treću, potrebnu pre svega jer imaju u vlasništvu i nekoliko stotina hektara ili se, pak, intenzivno bave i pružanjem usluga pranja i drugih priprema zemljišta siromašnijim paorima.
Država je, doduše, pokušala da zabrani ovakve rabote, ali mehanizam zaobilaženja zabrane bio je trivijalno jednostavan: deo imanja se vlasnički prenese na sina ili suprugu koji se, formalno, i pojavljuju pri konkurisanju za subvencije.
Prihod četiri puta niži
Nije sporno da država poslednjih sezona izdvaja dosta za agrar, ali čini se da nije izgradila mehanizam raspodele koji bi novac usmerio tako da korist od pomoći bude optimalna i korektno raspoređena među paorima. Međutim, čini se da je ostao zapostavljen jači argument koji ilustruje pad srpske poljoprivrede, time i loš efekat tekuće ekonomske politike na agrar, selo i seljake.
Vrednost proizvodnje po hektaru poljoprivrednog zemljišta u Srbiji je oko 1.650 dolara. Ako se podsetimo da se u poslednjoj deceniji jugoslovenske države ovaj pokazatelj kretao između 5.700 i 7.450 dolara, vidi se kakav je krah doživeo agrar u zemlji gde još uvek ima 550.000 agrarnih domaćinstava i gde blizu 1,6 miliona stanovništva jedini prihod ima od ove delatnosti.
Pročitaj još
Zemljišni maksimum
Naravno, da je korist od obrade zemlje neuporedivo manja nego kada je prihod bio tri, četiri puta veći. Posebno je važno pitanje kako je došlo do ovolikog pada, pravog kolapsa. Jedan od većih uzroka je pad udela stočarstva, koje zahteva znatno više rada, ali i donosi mnogo veću dobit od ratarstva.
Pitanje je i kakav je uticaj kolosalne promene u vlasništvu nad poljoprivrednim zemljištem. U nas ne postoji zemljišni maksimum, pa sada imamo tajkune sa više desetina hiljada hektara, ali i blizu 2.000 zemljoposednika sa po više stotina hektara u posedu. I jedni i drugi dominatno se bave biljnom proizvodnjom, gotovo i ne obraćajući pažnju na mnogo zahtevnije stočarstvo.
Posebno je pitanje zašto je prerada agrarnih proizvoda potpuno izdvojena iz matičnih kombinata i zadruga i privatizovani osamostaljeno. Time je agrar ostao bez ključne delatnosti koja je donosila gro prihoda i dobiti.
Tako skrajnuto selo je i država izbegavala, pa je ostalo potpuno nerazvijene infrastrukture. Preciznije kazano, poljoprivreda i selo su duže vreme van interesovanja šire javnosti i zaobiđeni su u državnim planovima.
Takav tretman započet je sa početkom raspada nekadašnje države, a, u manjoj ili većoj meri, sličan tretman su podsticale i sve stranke koje su se posle promena dvehiljaditih smenjivale na vlasti.
Potrebne korenite promene
Srpska napredna stranka je već dvanaestu sezonu kontinuirano na vlasti. Nije ispoljila nameru da učini korenitiji zaokret. Prvih godina vladavine je u ignorisanju agrara i nadmašivala prethodnike.
Tek poslednjih sezona, kada su seljačke nedaće kulminirale, pokušala je pojedinim potezima više da "gasi vatru" nego da radi na sistemskom poboljšanju položaja poljprivrede i sela. Iz takvog pristupa je i uvećanje subvencija, svakako neophodna mera, ali nedovoljna da, bez promene celokupne agrarne politike, reši makar i manje teškoće delatnosti od koje zavisi bezmalo dva miliona žitelja Srbije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Zaposleni u Samsungu zapretili štrajkom i dobili 300.000 evra po radniku
25.05.2026.•
2
Otkazivanje najavljenog štrajka svim zaposlenima u sektoru čipova u Samsungu ove godine donosi rekordnih 300.000 evra po glavi, uz obećanje učešća u profitu na 10 godina.
Brkić o saradnji sa Kinom: Srbija se dovodi u preveliku finansijsku zavisnost
25.05.2026.•
11
Postojeći model saradnje sa Kinom Srbiju dovodi u preveliku finansijsku zavisnost, ocenio je potpredsednik Srbija centra i bivši diplomata Mihailo Brkić.
Đedović: NIS mora da ostane dominantna kompanija na srpskom tržištu
24.05.2026.•
7
Ministarka Dubravka Đedović Handanović kaže da MOL nastoji da zadrži veću operativnu fleksibilnost unutar svoje grupe, ali da je stav Srbije da NIS mora da ostane dominantna kompanija na srpskom tržištu.
Brazil očekuje rekordan rod kafe
24.05.2026.•
3
Brazil očekuje dobar rod kafe u novoj poljoprivrednoj sezoni, što bi trebalo da rezultira najvećim obimom izvoza otkako trgovac sirovinama ECOM prati podatke, rekao je čelnik ECOM-ove podružnice Karlos Santana.
Ekonomista Savić: Iako to ne izgleda tako - Srbija još ima dobru poziciju u pregovorima o NIS-u
24.05.2026.•
2
Profesor Ekonomskog fakulteta u penziji Ljubodrag Savić ocenio je da Srbija u pregovorima o prodaji ruskog dela NIS-a još ima dobru poziciju, iako izgleda da nije tako.
NBS: Pripremljen nacrt izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga
23.05.2026.•
5
Narodna banka Srbije (NBS) je objavila da je sačinila nacrt izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga radi potpunog usaglašavanja sa propisima Evropske unije.
Direktor MOL-a: Pregovori o kupovini NIS-a u završnoj fazi, optimistični smo
23.05.2026.•
3
Generalni direktor mađarske MOL grupe Žolt Hernadi poručio je povodom produžetka roka za završetak pregovora o kupovini ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije da je u njima do sada ostvaren značajan napredak.
Rok za dogovor o NIS-u ističe danas: Mogući scenariji - prodaja, sankcije ili najgori ishod
22.05.2026.•
14
Poslednji dan pred istek roka za prodaju ruskog udela u NIS-u protiče bez konkretnih vesti o dogovoru između ruskih i mađarskih partnera.
Objavljene nove cene goriva
22.05.2026.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati do petka, 29. maja.
EU suspenduje carine na neka đubriva
22.05.2026.•
1
Savet EU odlučio je danas da na godinu dana suspenduje carinske tarife na ključna đubriva na bazi azota koja se koriste u poljoprivrednoj proizvodnji u Uniji, uključujući sirovine za đubriva kao što su urea i amonijak.
Šta će najviše poskupeti: "Već se priprema teren za rast cena"
22.05.2026.•
38
Inflacija u Srbiji ponovo ubrzava, a ekonomisti upozoravaju da bi do kraja godine mogla da premaši i pet odsto.
Prognoza EK o ekonomskom rastu Srbije: Faktori su studentski protesti, Ekspo, plate i penzije
21.05.2026.•
5
Posle pada prethodne godine, ekonomski rast Srbije ove godine će dostići 2,8 odsto, a sledeće 3,9 odsto, prognozira Evropska komisija (EK).
Dok cene hrane rastu, EU rešenje traži u kravljem izmetu
21.05.2026.•
4
Plan Evropske komisije za jačanje snabdevanja Evrope usmeren je na dugoročni regulatorni podsticaj za veću reciklažu stajnjaka i poljoprivrednog otpada u đubrivo.
Mask bi mogao da postane prvi bilioner nakon što SpaceX izađe na berzu
21.05.2026.•
5
Ilon Mask mogao bi da postane prvi bilioner u istoriji nakon očekivanog izlaska svemirske kompanije SpaceX na berzu, prenose američki poslovni mediji.
Meta počela da deli planiranih 8.000 otkaza
21.05.2026.•
3
Kompanija Meta počela je da sprovodi plan za ukidanje oko 8.000 radnih mesta širom sveta, a mnogim zaposlenima je preporučeno da rade od kuće dok traje taj proces, objavio je Blumberg.
.jpg "Srbija učetvorostručuje skladišne kapacitete naftnih derivata u Smederevu")
Srbija učetvorostručuje skladišne kapacitete naftnih derivata u Smederevu
20.05.2026.•
1
Republička direkcija za robne rezerve raspisala je tender za izradu projektne dokumentacije za izgradnju osam rezervoara od po 20.000 kubnih metara sa pratećom infrastrukturom na skladištu naftnih derivata u Smederevu.
Tri scenarija Narodne banke za rast cena: Inflacija od 3,6 do čak 6,5 odsto zbog rata u Iranu
20.05.2026.•
3
Stručnjaci Narodne banke Srbije napravili su analizu tri moguća scenarija kretanja inflacije u zavisnosti od dešavanja na Bliskom istoku.
"Država povećala akcize zbog prazne kase": Cene goriva bi od petka mogle da porastu
20.05.2026.•
35
Vlada Srbije je prošlog petka odlučila da koriguje akcize na gorivo, pa su one sada umanjene za 20 odsto, umesto dosadašnjih 25 procenata, a stručnjaci ovu odluku vide kao očekivanu, ali kratkoročnu.
Još dva dana za rešavanje pitanja NIS: Šta će se desiti ako OFAC ne produži rok?
20.05.2026.•
6
Dva su dana do isteka roka za rešavanje situacije sa prodajom većinskog paketa akcija u NIS-u, a OFAC se još uvek nije oglasio.
Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika pun nelogičnosti, apsurda i ne daje rezultate
20.05.2026.•
7
Krajem prošle godine stupio je na snagu zakon koji reguliše Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika u Agenciji za privredne registre (APR), a prema prvim analizama, zakon se nije dobro pokazao.
Stelantis je u krizi, šta će biti sa Fijatom u Kragujevcu?
19.05.2026.•
13
Kriza u automobilskom gigantu Stelantis ulazi u jednu od najtežih faza u poslednjih nekoliko decenija, čemu svedoči činjenica da je proizvodnja na istorijskom minimumu.
Komentari 38
Dogodine u Botošu
Aca
Неко образован
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar