Deca bogataša - oporezuje li Srbija išta?
Svake godine u Srbiji je sve više bogatih ljudi.
Foto: Pexels (Karolina Grabowska)
Stariji se još sećaju kakvo je iznenađenje bilo kada je u poslednjoj deceniji postojanja jugoslovenske države u novinama prvi put oglašena prodaja vile na Dedinju po ceni od milion dolara.
Danima se nagađalo ko je vlasnik tako skupe imovine. Zaista, za stil i vrednosni sistem u socijalističkom društvu bila je to nedostižna svota.
Prva generacija umire
Danas su prilike sasvim drugačije, možda i dijametralno suprotne. Srbija, tačnije ceo istočnoevropski blok, vratila se u kapitalizam. Samim tim vratila se i mogućnost posedovanja neobično vredne, u nekim slučajevima i basnoslovne, imovine.
Istina, reč je o izuzetno retkim pojedincima, dok je način sticanja pravog blaga različit, najčešće u vezi sa privatizacijom nekadašnje društvene imovine. Prva generacija novih srpskih kapitalista sve češće okončava radni vek. Po zakonima prirode, polako i napušta ovaj svet.
Iza ovako bogatih ljudi ostaje velika imovina, a tu su i potomci. Naravno, kada dođe vreme postavlja se i pitanje nasleđivanja. No, izgleda da, za evropske prilike izuzetno siromašno, srpsko društvo kani da bogate i superbogate još jednom nagradi - putem zakonske regulative o nasleđivanju. Reč je o pravnoj materiji manje-više nasleđenoj iz socijalističkih vremena, mada su druge bivše socijalističke države u ovoj sferi učinile bitne promene.
Granica iznad koje se oporezuje
Ukratko, u nas naslednici nasleđuju svu imovinu, a za naslednike prvog reda poreska stopa je nula. Bez obzira na vrednost imovine koja se nasleđuje. Drugim rečima, deca srpskih milijardera naslediće celokupnu imovinu roditelja, a da pri tome neće platiti ni paru poreza.
U svetu nije tako, propisi o nasleđivanju itekako imaju u vidu vrednost imovine koja se nasleđuje. I to što je zemlja "kapitalističkija", oporezivanje je oštrije.
Pogledajmo kakva je situacija u Velikoj Britaniji čije je nasledno pravo često uzor drugim zemljama kako da regulišu ovu pravnu materiju. Predmet oporezivanja je sve u posedu pokojnika, a što ima tržišnu vrednost - novac, stanovi, druga fizička imovina, obveznice, hartije od vrednosti, slike, umetnine, firme, udeli u preduzećima, kolekcionarski vredni predmeti, pod uslovom da je vrednije od 325.000 funti. Ukoliko je nasledstvo manje vrednosti, nije predmet oporezivanja.
Suviše siromašni da bi bili oporezovani
Ako se zna da je vrednost imovine polovine porodica u Velikoj Britaniji ispod 300.000 funti, vidi se da gro stanovnika Ostrva prilikom nasleđivanja neće biti pod udarom zakona. To je i logično, cilj je oporezovati bogate, posebno najbogatije, a sprečavanje dodatnog socijalnog raslojavanja je samo jedan od ciljeva britanske nasledne regulative. Podjednako je važno da bogati novac ulažu u obrazovanje dece i drugih naslednika, a ne da podstiče naviku življenja od rentiranja nasleđenog.
Poreska stopa je ista, bez obzira ko nasleđuje i iznosi 40 odsto. Pola miliona funti je vrednost nasleđa oslobođenog oporezivanja. Primer radi, ako je nasledna imovina procenjena na 4,5 miliona funti, porez na nasleđivanje iznosiće 1.6 miliona funti, 40 odsto od četiri miliona (vrednost imovine umanjene za svotu koja se oslobađa oporezivanja).
Poklanjanje imovine
Izuzeci su ako imovinu nasleđuje bračni partner, od pre petnaestak godina i vanbračni partner, koji ne plaćaju ovaj zakon. Porez se ne plaća i u slučaju da se imovina pokloni dobrotvornoj ustanovi, lokalnoj zajednici, amaterskom sportskom društvu ili za nabavku muzealija u državnim muzejima.
Postoje izuzeci u čijoj osnovi je sama struktura nasledne imovine. Tako se u slučaju kada se nasleđuje firma ili akcije u kompaniji vodi računa da naslednik nasledi iste uslove za vođenje biznisa. Oporezivanjem ne sme da se vrednost nasleđenih akcija umanji toliko da naslednik izgubi većinsko pravo odlučivanja, jer bi time izgubio najvažniji osnov za donošenje važnih poslovnih odluka.
U osnovi britanske nasledne regulative je cilj da se ulaže u obrazovanje naslednika i u povećanje produktivnosti firme, a ne u podsticanje rentijerstva. Tako, primera radi, mašine ili zgrade unutar nasledne imovine biće izuzete od oporezivanja ako su bitne za funkcionisanje firme, ali stan u kome je pokojnik stanovao neće, čak i ako se vodi na firmu, što je u Britaniji običaj čest koliko i u Srbiji.
Pročitaj još
Primer za ugled
Zanimljivo je da se u naslednu imovinu uračunava i sve ono što je pokojnik eventualno poklonio tokom poslednjih sedam godina života. Razlog je jasan, ovakvim pristupom sprečava se davanje imovine radi izbegavanja oprezivanja.
Britanska regulativa je upečatljiv primer kako država može uspešno da uskladi društveno prihvaćeni princip nasleđivanja od strane najbližih srodnika sa humanim načelom da bogatiji pomažu siromašnijim zarad razvoja cele zajednice. Očito da Srbija ima na šta da se ugleda kako bi donela efikasniju i društveno prihvatljiviju regulativu nasleđivanja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
1
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
12
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
39
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
10
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Carine EU na čelik mogle bi da ostave hiljade srpskih radnika bez posla
03.05.2026.•
28
Evropska unija postigla je dogovor o značajnom pooštravanju pravila za uvoz čelika, što bi od 1. jula moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora.
Nekoliko trgovinskih lanaca planira dolazak na srpsko tržište
03.05.2026.•
22
Evropsko maloprodajno tržište prolazi kroz turbulentan period i vidljiv je veliki broj povlačenja investicija, čak i sa daleko razvijenijih tržišta od srpskog.
Najskuplji stan u Srbiji u 2025. godini plaćen 1,8 miliona evra
02.05.2026.•
3
Najskuplji stan u Srbiji koji je prodat tokom 2025. godine plaćen je ukupno 1,8 miliona evra i nalazi se u naselju "Beograd na vodi", dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 66.000 evra.
Francuska zadržala maline iz Srbije zbog povećanog nivoa kadmijuma
02.05.2026.•
30
U isporuci malina u Francusku iz Srbije pronađene su dvostruko veće količine kadmijuma nego što je dozvoljeno, objavila je Evropska komisija.
NBS jedini kupac zlata Ziđina: 48,4 milijarde dinara od prodaje
02.05.2026.•
32
Kompletan prihod ostvaren od prodaje zlata, koji je u 2025. godini iznosio oko 48,4 milijardi dinara, kompanija Srbija Ziđin Koper ostvarila je od prodaje tog plemenitog metala Narodnoj banci Srbije (NBS).
Novi način za plaćanje u evrima od 5. maja: Počinje puna primena SEPA sistema u Srbiji
01.05.2026.•
8
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Plan za nuklearnu energiju u EU: Ulaganje od 241 milijarde evra do 2050.
01.05.2026.•
3
Evropska nuklearna asocijacija "NuclearEurope" predstavila je akcioni plan kojim se predviđa ulaganje od najmanje 241 milijarde evra do 2050. godine u nuklearnu energiju, kako bi se ojačala energetska suverenost EU.
Prvo povećanje kamatnih stopa očekuje se u junu
30.04.2026.•
2
Očekuje se da će zvaničnici Evropske centralne banke povećati kamatne stope najmanje dva puta, počevši od sledećeg sastanka u junu, osim ako povoljan ishod sukoba u Iranu brzo ne vrati cene energije na nivo pre rata.
Objavljene nove cene goriva koje će važiti do 8. maja
30.04.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do petka, 8. maja.
Država pušta još 30.000 tona dizela iz rezervi, produžena i zabrana izvoza nafte i derivata
30.04.2026.•
2
Vlada Srbije donela je odluku da pusti još 30.000 tona dizela iz rezervi, što je sa prethodno preuzetim količinom od strane naftnih kompanija ukupno 65.000 tona.
Za državu je zaduživanje od tri milijarde evra "izuzetan uspeh": Ekonomista o tome da li je to zaista tako
30.04.2026.•
18
Država je realizovala najveću emisiju državnih obveznica vrednu tri milijarde evra, koju su Narodna banka i Ministarstvo finansija nazvali "izuzetno uspešnom", posebno kada je reč o interesovanju stranih investitora.
AikBank Puls štednje: Srbi bi se osećali spokojno sa 20.000 evra štednje
30.04.2026.•
0
Prvo istraživanje o stavovima građana o štednji pokazalo da je 74% ispitanika ima neki oblik štednje, a da je sigurnost novca važniji faktor od visine kamate kada se štedi u banci.
Komentari 22
Пантелија
Sve će to...
Fuj49
Da, ali ogromnoj većini su u pitanju lopine i bizMismeni.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar