Deca bogataša - oporezuje li Srbija išta?
Svake godine u Srbiji je sve više bogatih ljudi.
Foto: Pexels (Karolina Grabowska)
Stariji se još sećaju kakvo je iznenađenje bilo kada je u poslednjoj deceniji postojanja jugoslovenske države u novinama prvi put oglašena prodaja vile na Dedinju po ceni od milion dolara.
Danima se nagađalo ko je vlasnik tako skupe imovine. Zaista, za stil i vrednosni sistem u socijalističkom društvu bila je to nedostižna svota.
Prva generacija umire
Danas su prilike sasvim drugačije, možda i dijametralno suprotne. Srbija, tačnije ceo istočnoevropski blok, vratila se u kapitalizam. Samim tim vratila se i mogućnost posedovanja neobično vredne, u nekim slučajevima i basnoslovne, imovine.
Istina, reč je o izuzetno retkim pojedincima, dok je način sticanja pravog blaga različit, najčešće u vezi sa privatizacijom nekadašnje društvene imovine. Prva generacija novih srpskih kapitalista sve češće okončava radni vek. Po zakonima prirode, polako i napušta ovaj svet.
Iza ovako bogatih ljudi ostaje velika imovina, a tu su i potomci. Naravno, kada dođe vreme postavlja se i pitanje nasleđivanja. No, izgleda da, za evropske prilike izuzetno siromašno, srpsko društvo kani da bogate i superbogate još jednom nagradi - putem zakonske regulative o nasleđivanju. Reč je o pravnoj materiji manje-više nasleđenoj iz socijalističkih vremena, mada su druge bivše socijalističke države u ovoj sferi učinile bitne promene.
Granica iznad koje se oporezuje
Ukratko, u nas naslednici nasleđuju svu imovinu, a za naslednike prvog reda poreska stopa je nula. Bez obzira na vrednost imovine koja se nasleđuje. Drugim rečima, deca srpskih milijardera naslediće celokupnu imovinu roditelja, a da pri tome neće platiti ni paru poreza.
U svetu nije tako, propisi o nasleđivanju itekako imaju u vidu vrednost imovine koja se nasleđuje. I to što je zemlja "kapitalističkija", oporezivanje je oštrije.
Pogledajmo kakva je situacija u Velikoj Britaniji čije je nasledno pravo često uzor drugim zemljama kako da regulišu ovu pravnu materiju. Predmet oporezivanja je sve u posedu pokojnika, a što ima tržišnu vrednost - novac, stanovi, druga fizička imovina, obveznice, hartije od vrednosti, slike, umetnine, firme, udeli u preduzećima, kolekcionarski vredni predmeti, pod uslovom da je vrednije od 325.000 funti. Ukoliko je nasledstvo manje vrednosti, nije predmet oporezivanja.
Suviše siromašni da bi bili oporezovani
Ako se zna da je vrednost imovine polovine porodica u Velikoj Britaniji ispod 300.000 funti, vidi se da gro stanovnika Ostrva prilikom nasleđivanja neće biti pod udarom zakona. To je i logično, cilj je oporezovati bogate, posebno najbogatije, a sprečavanje dodatnog socijalnog raslojavanja je samo jedan od ciljeva britanske nasledne regulative. Podjednako je važno da bogati novac ulažu u obrazovanje dece i drugih naslednika, a ne da podstiče naviku življenja od rentiranja nasleđenog.
Poreska stopa je ista, bez obzira ko nasleđuje i iznosi 40 odsto. Pola miliona funti je vrednost nasleđa oslobođenog oporezivanja. Primer radi, ako je nasledna imovina procenjena na 4,5 miliona funti, porez na nasleđivanje iznosiće 1.6 miliona funti, 40 odsto od četiri miliona (vrednost imovine umanjene za svotu koja se oslobađa oporezivanja).
Poklanjanje imovine
Izuzeci su ako imovinu nasleđuje bračni partner, od pre petnaestak godina i vanbračni partner, koji ne plaćaju ovaj zakon. Porez se ne plaća i u slučaju da se imovina pokloni dobrotvornoj ustanovi, lokalnoj zajednici, amaterskom sportskom društvu ili za nabavku muzealija u državnim muzejima.
Postoje izuzeci u čijoj osnovi je sama struktura nasledne imovine. Tako se u slučaju kada se nasleđuje firma ili akcije u kompaniji vodi računa da naslednik nasledi iste uslove za vođenje biznisa. Oporezivanjem ne sme da se vrednost nasleđenih akcija umanji toliko da naslednik izgubi većinsko pravo odlučivanja, jer bi time izgubio najvažniji osnov za donošenje važnih poslovnih odluka.
U osnovi britanske nasledne regulative je cilj da se ulaže u obrazovanje naslednika i u povećanje produktivnosti firme, a ne u podsticanje rentijerstva. Tako, primera radi, mašine ili zgrade unutar nasledne imovine biće izuzete od oporezivanja ako su bitne za funkcionisanje firme, ali stan u kome je pokojnik stanovao neće, čak i ako se vodi na firmu, što je u Britaniji običaj čest koliko i u Srbiji.
Pročitaj još
Primer za ugled
Zanimljivo je da se u naslednu imovinu uračunava i sve ono što je pokojnik eventualno poklonio tokom poslednjih sedam godina života. Razlog je jasan, ovakvim pristupom sprečava se davanje imovine radi izbegavanja oprezivanja.
Britanska regulativa je upečatljiv primer kako država može uspešno da uskladi društveno prihvaćeni princip nasleđivanja od strane najbližih srodnika sa humanim načelom da bogatiji pomažu siromašnijim zarad razvoja cele zajednice. Očito da Srbija ima na šta da se ugleda kako bi donela efikasniju i društveno prihvatljiviju regulativu nasleđivanja.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
.jpg "Ukinuto rešenje o zadržavanju studenta FTN zbog navodnog napada na dekana DIF-a")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mask ukinuo hiljade radnih mesta i priznao poraz
01.05.2025.•
0
Najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask priznao je da njegova kampanja za smanjenje američke savezne potrošnje nije u potpunosti ostvarila svoje početne ciljeve.
Pogledajte šta su nagrade: Novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi"
01.05.2025.•
6
Počeo je novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" koju organizuje država Srbija.
Radni sat u Evropi i u Srbiji - ispod proseka
01.05.2025.•
8
Tokom 2024. godini cena rada po satu se u zemljama Evropske unije kretala se od 10,6 evra u Bugarskoj do 55,2 evra u Luksemburgu.
NIS: Dobit manja 16 odsto u prvom kvartalu ove godine
30.04.2025.•
1
Neto dobit Naftne industrije Srbije (NIS) u prvom kvartalu iznosila je 1,5 milijardi dinara, što je 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je danas ta kompanija.
Srbija će se nakon praznika zadužiti za 372 miliona evra
30.04.2025.•
19
Uprava za javni dug najavila je za 13. maj treću emisiju 10,5 godišnje obveznice u vrednosti od 43,5 milijardi dinara (oko 372 miliona evra), a koje su preostale od 180 milijardi emisije iz januara.
Objavljeno koliko će koštati gorivo do narednog petka
30.04.2025.•
2
Cena evrodizela do narednog petka biće jeftinija za jedan dinar i koštaće 188 dinara, dok će cena benzina biti nepromenjena 176 dinara, prenosi RTS.
Zbog zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz
29.04.2025.•
16
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko.
Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine
29.04.2025.•
2
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.
Dve kineske kompanije na srpskim rudama ostvarile dobit od skoro milijardu evra
29.04.2025.•
9
Kineske kompanije Ziđin koper i Ziđin majning su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra.
Radosavljević: Vučićeva tvrdnja da će blokade smanjiti plate i penzije je netačna, ovo su razlozi
29.04.2025.•
13
Najava Aleksandra Vučića da će plate i penzije manje rasti nego što je planirano nema veze sa blokadama studenata, već modelom rasta koji je udario u "plafon" pa nema doboljno para u budžetu.
Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
28.04.2025.•
2
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Šejn povećao cene za potrošače u SAD i do 377 odsto
28.04.2025.•
0
Kineski gigant onlajn prodaje Šejn povećao je cene svojih proizvoda za potrošače u SAD i do 377 odsto uoči uvođenja američkih carina na manje pakete.
Počelo dostavljanje poreskih rešenja onima koji izdaju stan na dan
28.04.2025.•
2
Poreska uprava Srbije najavila je da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.
Apple planira da u 2026. preseli proizvodnju svih telefona za američko tržište u Indiju
27.04.2025.•
3
Američka tehnološka kompanija Apple planira da do kraja sledeće godine premesti proizvodnju svih iPhone-a za američko tržište u Indiju.
Globalna kriza za domaću upotrebu: Lošija prognoza MMF-a za Srbiju zbog protesta ili carinskog rata?
27.04.2025.•
3
Ovogodišnji prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke dolazi u vreme velikih globalnih geopolitičkih neizvesnosti.
Kompanije će početi da zapošljavaju virtuelne AI radnike već od 2026.
27.04.2025.•
2
Velike korporacije će već od sledeće godine početi da zapošljavaju virtuelne zaposlene koje je stvorila veštačka inteligencija (AI) i to na puno radno vreme.
Kalifornija postala četvrta najjača globalna ekonomska sila, pretekla Japan
27.04.2025.•
4
Američka savezna država Kalifornija zvanično je pretekla ekonomiju Japana i trenutno je četvrta najjača globalna ekonomska sila.
Janafu na još 60 produžena licenca za transport nafte u Srbiji
27.04.2025.•
1
Društvo Jadranski naftovod (JANAF) saopštilo je da mu je na 60 dana produžena licenca za transport nafte u rafineriju u Pančevu u Srbiji koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je malo odobrenih kredita za mlade: Nepoverenje naroda ili nestašica odgovarajućih stanova?
27.04.2025.•
10
Ugovoreno je 165 kredita za stanove, još 256 je odobreno, a 579 zahteva je u obradi, prema rečima Aleksandra Vučića.
Četiri srpska grada potencijalni magneti za strane investicije: Među njima i Novi Sad
27.04.2025.•
1
Na osnovu najnovijeg izveštaja fDi Intelligence za 2025, četiri srpska grada našla su se među najatraktivnijim destinacijama za strane direktne investicije (FDI).
Šejn i Temu podigli cene zbog Trampovih carina: Evo šta treba znati
27.04.2025.•
0
Šejn i Temu, veliki internet prodavci poznati po izuzetno niskim cenama, podigli su cene određenih proizvoda nakon što je Donald Tramp uveo visoke carine na kinesku robu.
Komentari 22
Пантелија
Sve će to...
Fuj49
Da, ali ogromnoj većini su u pitanju lopine i bizMismeni.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar