Koliko su zarađivali građani, a koliko trgovci na maržama u 2023. godini?

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Info

22.03.2024.

10:38 > 12:13

Prosečna zarada u Srbiji, bez poreza i doprinosa, prošle godine je iznosila 86.000 dinara.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Koliko su zarađivali građani, a koliko trgovci na maržama u 2023. godini?

Foto: 021.rs

U odnosu na godinu pre toga, zarada je nominalno viša za 14,8 odsto, a realno, tek za 2,4 odsto, pokazuje publikacija Republičkog zavoda za statistiku.

Prosečna zarada, prema podacima RZS, beleži trend rasta i u decembru 2023. godine, što je i uobičajeno za ovaj mesec. Sa iznosom od 95.093 dinara, prosečna zarada dostiže međugodišnji rast od skoro 13 odsto nominalno, a realno manje od pet odsto. Na rast zarada uticala je i odluka o povećanju minimalne cene rada sa 201 na 230 dinara po satu.

U javnom sektoru su najviše prosečne zarade bez poreza i doprinosa bile u javnim državnim preduzećima i iznosile su skoro 99 hiljada dinara, dok su zaposleni u lokalnim preduzećima zarađivali manje od 80 hiljada.

Najniža prosečna plata u javnom sektoru bila je u obrazovanju i kulturi i iznosila je oko 81 hiljadu dinara. Sledi zdravstvo i socijalni rad sa 86,7 hiljada dinara.

Kada se zarade uporede po sektorima, zapaža se da je najveći realan rast u odnosu na 2022. godinu ostvaren u trgovini na veliko i malo i popravci motornih vozila (3,2 odsto).

Najviše zarade bez poreza i doprinosa u 2023. godini ostvarene su u programiranju (264 hiljade dinara) i u vazdušnom saobraćaju (193 hiljade dinara).

S druge strane zaposleni u pripremanju i posluživanju hrane u proseku su zarađivali oko 47 hiljada dinara mesečno.

Posmatrano po regionima, najviša prosečna zarada u 2023. godini zabeležena je u beogradskom regionu (109,4 hiljade dinara), dok su Vojvođani u proseku zarađivali 81,3 hiljade mesečno.

Prosečna zarada pokrivala je prosečnu potrošačku korpu samo u Beogradu, dok su Novosađani skoro "dobacivali" do prosečne korpe, sa odnosom prosečne korpe i zarade od 1,06.

U svim ostalim lokalnim samoupravama u Srbiji, sem u Nišu, prosečne zarade pokrivale su minimalnu, ali ne i prosečnu potrošačku korpu.

Treba, ipak, imati u vidu da prosečne zarade ne oslikavaju realno stanje. U realnosti, većina građana Srbije zarađivala je manje od 70 hiljada dinara.

Podsetimo i da je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine početkom godine objavilo izveštaj o kupovnoj moći stanovništva u kome se navodi da je prošlogodišnja prosečna potrošačka korpa bila više od 100 hiljada dinara, a minimalna oko 52.000. Prema strukturi trošenja, moglo se videti da porodice koje kupuju minimalnu potrošačku korpu štede na nekim važnim namirnicama za zdravlje i ishranu.

Kroz sagledavanje razlika u prosečnim platama i kupovnoj moći, moguće je primetiti i neujednačen ekonomski rast u Srbiji. Osim beogradskog regiona, koji nema nijednu nerazvijenu opštinu, u ostala tri regiona (Vojvodina, Južna i Istočna Srbija i Šumadija i Zapadna Srbija), broj i veličina nerazvijenih opština variraju.

Od ukupno 46 opština, u Vojvodini je samo jedna nedovoljno razvijena, a nijedna opština nije devastirana, odnosno sa stepenom razvijenosti ispod 50 odsto od republičkog proseka.

Iza Beograda je po učešću u bruto domaćem proizvodu Vojvodina. Primetan je i trend odlaska lokalnog stanovništva iz manjih opština u Vojvodini, pa je tako u osam gradova pokrajine koncentrisano više od polovine njenog stanovništva.

Republički zavod za statistiku istraživao je i marže u trgovini i prehrambenoj industriji i njihov uticaj na inflaciju cena hrane u Srbiji.

Kako se ističe u publikaciji RZS, posebno zabrinjava to da se hrana izdvojila kao vodeća u rastu cena, čime je udar na životni standard snažniji, pogotovo u Srbiji, gde izdaci za hranu imaju visok udeo u ukupnim troškovima domaćinstava. Ovome su, u velikom, doprinele i trgovačke marže.

Istraživanje o prihodima od prodaje prehrambenih proizvoda pokazalo je da je prosečna stopa bruto marže za sve posmatrane subjekte u trgovini iznosila skoro 15 odsto. Male specijalizovane trgovine imale su više marže. Najveći raspon u kretanju visine bruto marže zabeležen je kod maslaca, sa maksimalnom vrednošću od 76,4 odsto, nasuprot minimalnoj od devet odsto. Generalno, proizvodi kod kojih veliki trgovinski lanci ostvaruju više marže od ostalih prodavnica su bili maslac i kafa.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

Statistika

22.03.2024 • 17:37

@njonjo
Statističar ne može da gleda u pasulj niti da ide kod gatare da mu ona otkrije koji radnici dobijaju novac u koverti mimo zakona i koliko dobijaju, te je stoga nepošteno i bezobrazno tvrditi da statističar laže. Možemo zato reći da statistika nije precizna jer ne radi sa preciznim podacima koje je nemoguće dobiti te da je prava prosečna plata značajno veća od one koja je javno objavljena.

7 4 +3
njonjo

22.03.2024 • 17:03

Smejurija

Ko laže za sebe taj je lažov a ko laže za državu taj je statističar. Radnici u posluživanju hrane prosek 47K mesečno ali puta dva jer su SVI prijavljeni na minimalac a razliku do soma konobari ili dva eura kuvari, dobijaju na crno!!!

12 3 +9
Ja

22.03.2024 • 14:03

Marža u prodaji prehrambenih proizvoda 15%. Jeste, ali na to se treba dodati još 50%

22 9 +13

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.