Koliko su zarađivali građani, a koliko trgovci na maržama u 2023. godini?
Prosečna zarada u Srbiji, bez poreza i doprinosa, prošle godine je iznosila 86.000 dinara.
Foto: 021.rs
U odnosu na godinu pre toga, zarada je nominalno viša za 14,8 odsto, a realno, tek za 2,4 odsto, pokazuje publikacija Republičkog zavoda za statistiku.
Prosečna zarada, prema podacima RZS, beleži trend rasta i u decembru 2023. godine, što je i uobičajeno za ovaj mesec. Sa iznosom od 95.093 dinara, prosečna zarada dostiže međugodišnji rast od skoro 13 odsto nominalno, a realno manje od pet odsto. Na rast zarada uticala je i odluka o povećanju minimalne cene rada sa 201 na 230 dinara po satu.
U javnom sektoru su najviše prosečne zarade bez poreza i doprinosa bile u javnim državnim preduzećima i iznosile su skoro 99 hiljada dinara, dok su zaposleni u lokalnim preduzećima zarađivali manje od 80 hiljada.
Najniža prosečna plata u javnom sektoru bila je u obrazovanju i kulturi i iznosila je oko 81 hiljadu dinara. Sledi zdravstvo i socijalni rad sa 86,7 hiljada dinara.
Kada se zarade uporede po sektorima, zapaža se da je najveći realan rast u odnosu na 2022. godinu ostvaren u trgovini na veliko i malo i popravci motornih vozila (3,2 odsto).
Najviše zarade bez poreza i doprinosa u 2023. godini ostvarene su u programiranju (264 hiljade dinara) i u vazdušnom saobraćaju (193 hiljade dinara).
S druge strane zaposleni u pripremanju i posluživanju hrane u proseku su zarađivali oko 47 hiljada dinara mesečno.
Posmatrano po regionima, najviša prosečna zarada u 2023. godini zabeležena je u beogradskom regionu (109,4 hiljade dinara), dok su Vojvođani u proseku zarađivali 81,3 hiljade mesečno.
Prosečna zarada pokrivala je prosečnu potrošačku korpu samo u Beogradu, dok su Novosađani skoro "dobacivali" do prosečne korpe, sa odnosom prosečne korpe i zarade od 1,06.
U svim ostalim lokalnim samoupravama u Srbiji, sem u Nišu, prosečne zarade pokrivale su minimalnu, ali ne i prosečnu potrošačku korpu.
Treba, ipak, imati u vidu da prosečne zarade ne oslikavaju realno stanje. U realnosti, većina građana Srbije zarađivala je manje od 70 hiljada dinara.
Podsetimo i da je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine početkom godine objavilo izveštaj o kupovnoj moći stanovništva u kome se navodi da je prošlogodišnja prosečna potrošačka korpa bila više od 100 hiljada dinara, a minimalna oko 52.000. Prema strukturi trošenja, moglo se videti da porodice koje kupuju minimalnu potrošačku korpu štede na nekim važnim namirnicama za zdravlje i ishranu.
Kroz sagledavanje razlika u prosečnim platama i kupovnoj moći, moguće je primetiti i neujednačen ekonomski rast u Srbiji. Osim beogradskog regiona, koji nema nijednu nerazvijenu opštinu, u ostala tri regiona (Vojvodina, Južna i Istočna Srbija i Šumadija i Zapadna Srbija), broj i veličina nerazvijenih opština variraju.
Od ukupno 46 opština, u Vojvodini je samo jedna nedovoljno razvijena, a nijedna opština nije devastirana, odnosno sa stepenom razvijenosti ispod 50 odsto od republičkog proseka.
Iza Beograda je po učešću u bruto domaćem proizvodu Vojvodina. Primetan je i trend odlaska lokalnog stanovništva iz manjih opština u Vojvodini, pa je tako u osam gradova pokrajine koncentrisano više od polovine njenog stanovništva.
Pročitaj još
Republički zavod za statistiku istraživao je i marže u trgovini i prehrambenoj industriji i njihov uticaj na inflaciju cena hrane u Srbiji.
Kako se ističe u publikaciji RZS, posebno zabrinjava to da se hrana izdvojila kao vodeća u rastu cena, čime je udar na životni standard snažniji, pogotovo u Srbiji, gde izdaci za hranu imaju visok udeo u ukupnim troškovima domaćinstava. Ovome su, u velikom, doprinele i trgovačke marže.
Istraživanje o prihodima od prodaje prehrambenih proizvoda pokazalo je da je prosečna stopa bruto marže za sve posmatrane subjekte u trgovini iznosila skoro 15 odsto. Male specijalizovane trgovine imale su više marže. Najveći raspon u kretanju visine bruto marže zabeležen je kod maslaca, sa maksimalnom vrednošću od 76,4 odsto, nasuprot minimalnoj od devet odsto. Generalno, proizvodi kod kojih veliki trgovinski lanci ostvaruju više marže od ostalih prodavnica su bili maslac i kafa.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NIS: Dobit manja 16 odsto u prvom kvartalu ove godine
30.04.2025.•
0
Neto dobit Naftne industrije Srbije (NIS) u prvom kvartalu iznosila je 1,5 milijardi dinara, što je 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je danas ta kompanija.
Srbija će se nakon praznika zadužiti za 372 miliona evra
30.04.2025.•
17
Uprava za javni dug najavila je za 13. maj treću emisiju 10,5 godišnje obveznice u vrednosti od 43,5 milijardi dinara (oko 372 miliona evra), a koje su preostale od 180 milijardi emisije iz januara.
Objavljeno koliko će koštati gorivo do narednog petka
30.04.2025.•
2
Cena evrodizela do narednog petka biće jeftinija za jedan dinar i koštaće 188 dinara, dok će cena benzina biti nepromenjena 176 dinara, prenosi RTS.
Zbog zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz
29.04.2025.•
16
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko.
Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine
29.04.2025.•
2
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.
Dve kineske kompanije na srpskim rudama ostvarile dobit od skoro milijardu evra
29.04.2025.•
9
Kineske kompanije Ziđin koper i Ziđin majning su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra.
Radosavljević: Vučićeva tvrdnja da će blokade smanjiti plate i penzije je netačna, ovo su razlozi
29.04.2025.•
13
Najava Aleksandra Vučića da će plate i penzije manje rasti nego što je planirano nema veze sa blokadama studenata, već modelom rasta koji je udario u "plafon" pa nema doboljno para u budžetu.
Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
28.04.2025.•
2
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Šejn povećao cene za potrošače u SAD i do 377 odsto
28.04.2025.•
0
Kineski gigant onlajn prodaje Šejn povećao je cene svojih proizvoda za potrošače u SAD i do 377 odsto uoči uvođenja američkih carina na manje pakete.
Počelo dostavljanje poreskih rešenja onima koji izdaju stan na dan
28.04.2025.•
2
Poreska uprava Srbije najavila je da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.
Apple planira da u 2026. preseli proizvodnju svih telefona za američko tržište u Indiju
27.04.2025.•
3
Američka tehnološka kompanija Apple planira da do kraja sledeće godine premesti proizvodnju svih iPhone-a za američko tržište u Indiju.
Globalna kriza za domaću upotrebu: Lošija prognoza MMF-a za Srbiju zbog protesta ili carinskog rata?
27.04.2025.•
3
Ovogodišnji prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke dolazi u vreme velikih globalnih geopolitičkih neizvesnosti.
Kompanije će početi da zapošljavaju virtuelne AI radnike već od 2026.
27.04.2025.•
2
Velike korporacije će već od sledeće godine početi da zapošljavaju virtuelne zaposlene koje je stvorila veštačka inteligencija (AI) i to na puno radno vreme.
Kalifornija postala četvrta najjača globalna ekonomska sila, pretekla Japan
27.04.2025.•
4
Američka savezna država Kalifornija zvanično je pretekla ekonomiju Japana i trenutno je četvrta najjača globalna ekonomska sila.
Janafu na još 60 produžena licenca za transport nafte u Srbiji
27.04.2025.•
1
Društvo Jadranski naftovod (JANAF) saopštilo je da mu je na 60 dana produžena licenca za transport nafte u rafineriju u Pančevu u Srbiji koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je malo odobrenih kredita za mlade: Nepoverenje naroda ili nestašica odgovarajućih stanova?
27.04.2025.•
10
Ugovoreno je 165 kredita za stanove, još 256 je odobreno, a 579 zahteva je u obradi, prema rečima Aleksandra Vučića.
Četiri srpska grada potencijalni magneti za strane investicije: Među njima i Novi Sad
27.04.2025.•
1
Na osnovu najnovijeg izveštaja fDi Intelligence za 2025, četiri srpska grada našla su se među najatraktivnijim destinacijama za strane direktne investicije (FDI).
Šejn i Temu podigli cene zbog Trampovih carina: Evo šta treba znati
27.04.2025.•
0
Šejn i Temu, veliki internet prodavci poznati po izuzetno niskim cenama, podigli su cene određenih proizvoda nakon što je Donald Tramp uveo visoke carine na kinesku robu.
Anet Kjobe je nova šefica misije MMF-a za Srbiju
26.04.2025.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je da je za novu šeficu misije MMF za Srbiju imenovana Anet Kjobe.
Donald Tramp Mlađi stigao u Beograd: Razgovarao sa privrednicima
26.04.2025.•
22
Donald Tramp Junior se u Beogradu sastao sa privrednicima u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo javni poziv za nabavku novih traktora
26.04.2025.•
5
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za nabavku novih traktora za 2025. godinu.
Komentari 3
Statistika
Statističar ne može da gleda u pasulj niti da ide kod gatare da mu ona otkrije koji radnici dobijaju novac u koverti mimo zakona i koliko dobijaju, te je stoga nepošteno i bezobrazno tvrditi da statističar laže. Možemo zato reći da statistika nije precizna jer ne radi sa preciznim podacima koje je nemoguće dobiti te da je prava prosečna plata značajno veća od one koja je javno objavljena.
njonjo
Ja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar