Koliko su zarađivali građani, a koliko trgovci na maržama u 2023. godini?
Prosečna zarada u Srbiji, bez poreza i doprinosa, prošle godine je iznosila 86.000 dinara.
Foto: 021.rs
U odnosu na godinu pre toga, zarada je nominalno viša za 14,8 odsto, a realno, tek za 2,4 odsto, pokazuje publikacija Republičkog zavoda za statistiku.
Prosečna zarada, prema podacima RZS, beleži trend rasta i u decembru 2023. godine, što je i uobičajeno za ovaj mesec. Sa iznosom od 95.093 dinara, prosečna zarada dostiže međugodišnji rast od skoro 13 odsto nominalno, a realno manje od pet odsto. Na rast zarada uticala je i odluka o povećanju minimalne cene rada sa 201 na 230 dinara po satu.
U javnom sektoru su najviše prosečne zarade bez poreza i doprinosa bile u javnim državnim preduzećima i iznosile su skoro 99 hiljada dinara, dok su zaposleni u lokalnim preduzećima zarađivali manje od 80 hiljada.
Najniža prosečna plata u javnom sektoru bila je u obrazovanju i kulturi i iznosila je oko 81 hiljadu dinara. Sledi zdravstvo i socijalni rad sa 86,7 hiljada dinara.
Kada se zarade uporede po sektorima, zapaža se da je najveći realan rast u odnosu na 2022. godinu ostvaren u trgovini na veliko i malo i popravci motornih vozila (3,2 odsto).
Najviše zarade bez poreza i doprinosa u 2023. godini ostvarene su u programiranju (264 hiljade dinara) i u vazdušnom saobraćaju (193 hiljade dinara).
S druge strane zaposleni u pripremanju i posluživanju hrane u proseku su zarađivali oko 47 hiljada dinara mesečno.
Posmatrano po regionima, najviša prosečna zarada u 2023. godini zabeležena je u beogradskom regionu (109,4 hiljade dinara), dok su Vojvođani u proseku zarađivali 81,3 hiljade mesečno.
Prosečna zarada pokrivala je prosečnu potrošačku korpu samo u Beogradu, dok su Novosađani skoro "dobacivali" do prosečne korpe, sa odnosom prosečne korpe i zarade od 1,06.
U svim ostalim lokalnim samoupravama u Srbiji, sem u Nišu, prosečne zarade pokrivale su minimalnu, ali ne i prosečnu potrošačku korpu.
Treba, ipak, imati u vidu da prosečne zarade ne oslikavaju realno stanje. U realnosti, većina građana Srbije zarađivala je manje od 70 hiljada dinara.
Podsetimo i da je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine početkom godine objavilo izveštaj o kupovnoj moći stanovništva u kome se navodi da je prošlogodišnja prosečna potrošačka korpa bila više od 100 hiljada dinara, a minimalna oko 52.000. Prema strukturi trošenja, moglo se videti da porodice koje kupuju minimalnu potrošačku korpu štede na nekim važnim namirnicama za zdravlje i ishranu.
Kroz sagledavanje razlika u prosečnim platama i kupovnoj moći, moguće je primetiti i neujednačen ekonomski rast u Srbiji. Osim beogradskog regiona, koji nema nijednu nerazvijenu opštinu, u ostala tri regiona (Vojvodina, Južna i Istočna Srbija i Šumadija i Zapadna Srbija), broj i veličina nerazvijenih opština variraju.
Od ukupno 46 opština, u Vojvodini je samo jedna nedovoljno razvijena, a nijedna opština nije devastirana, odnosno sa stepenom razvijenosti ispod 50 odsto od republičkog proseka.
Iza Beograda je po učešću u bruto domaćem proizvodu Vojvodina. Primetan je i trend odlaska lokalnog stanovništva iz manjih opština u Vojvodini, pa je tako u osam gradova pokrajine koncentrisano više od polovine njenog stanovništva.
Pročitaj još
Republički zavod za statistiku istraživao je i marže u trgovini i prehrambenoj industriji i njihov uticaj na inflaciju cena hrane u Srbiji.
Kako se ističe u publikaciji RZS, posebno zabrinjava to da se hrana izdvojila kao vodeća u rastu cena, čime je udar na životni standard snažniji, pogotovo u Srbiji, gde izdaci za hranu imaju visok udeo u ukupnim troškovima domaćinstava. Ovome su, u velikom, doprinele i trgovačke marže.
Istraživanje o prihodima od prodaje prehrambenih proizvoda pokazalo je da je prosečna stopa bruto marže za sve posmatrane subjekte u trgovini iznosila skoro 15 odsto. Male specijalizovane trgovine imale su više marže. Najveći raspon u kretanju visine bruto marže zabeležen je kod maslaca, sa maksimalnom vrednošću od 76,4 odsto, nasuprot minimalnoj od devet odsto. Generalno, proizvodi kod kojih veliki trgovinski lanci ostvaruju više marže od ostalih prodavnica su bili maslac i kafa.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija pregovara sa Rusima o izgradnji nuklearne elektrane, pominje se i "povoljni kredit"
18.09.2025.•
9
Srpske vlasti i ruska državna korporacija Rosatom započeli su razgovore o projektu izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji, izjavio je ambasador Srbije u Moskvi Momčilo Babić za tamošnji medij Izvestija.
Američka centralna banka snizila kamatne stope i najavila moguća nova smanjenja do kraja godine
18.09.2025.•
0
Zvaničnici američkih Federalnih rezervi (Fed) snizili su referentnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena, uz najavu još dva moguća smanjenja do kraja godine.
FOTO: Zlatna statua Trampa koji drži bitkoin postavljena ispred Kongresa u Vašingtonu
18.09.2025.•
2
U Vašingtonu je ispred zgrade američkog Kongresa postavljena neobična instalacija - zlatni kip Donalda Trampa visok 3,6 metara, na kojem bivši predsednik u rukama drži simbolički prikaz bitkoina.
Održan jednosatni štrajk zbog visokih normi u fabrici Elard u Vlasotincu
17.09.2025.•
3
Radnici fabrike "Elrad" u Vlasotincu su na jedan sat obustavili proizvodnju zbog strogih normi i otpuštanja radnika uz 1.500 evra, bez zakonske otpremnine, a za petak, 19. septembar najavili su celodnevnu obustavu rada.
Bitkoin blago porastao na više od 98.000 evra, itirijum vredi 3.800 evra
17.09.2025.•
0
Vrednost bitkoina je danas u 15 časova na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens blago porasla za 0,61 odsto na 98.097,15 evra.
Tramp produžio rok za prodaju Tiktoka
17.09.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je ukaz kojim se do 16. decembra produžava rok kineskoj matičnoj kući Tiktoka BajtDens za prodaju te popularne društvene mreže nekome ko nije u vezi s Kinom.
Zbog slabe prodaje električnih vozila: Ford gasi još 1.000 radnih mesta u Kelnu
17.09.2025.•
2
Američki proizvođač automobila Ford je saopštio da će ukinuti dodatnih 1.000 radnih mesta u svom nemačkom pogonu u Kelnu, jer prodaja električnih vozila ne ispunjava očekivanja.
Nekoliko modela automobila povlači se sa tržišta Srbije
17.09.2025.•
1
Putničko vozilo Citroen modeli Berlingo, C3 Aircross, C3, C4, Cactus, C5 Aircross, Celysee, Jumpy Jumper povlače se sa tržišta Srbije, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine (NEPRO).
Kalas: Evropska komisija predlaže carine na izraelsku robu
16.09.2025.•
3
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da Evropska komisija predlaže da se ponovo uvedu carine na izraelsku robu zbog rata u Gazi i kršenja prava na Zapadnoj obali.
Za one koji imaju poteškoće u otplati kredita: Od 15. oktobra važiće olakšice
16.09.2025.•
2
Narodna banka Srbije usvojila je Odluku o olakšicama u otplati kredita, kojom se bliže uređuju uslovi pod kojima su davaoci kredita dužni da korisnicima koji imaju poteškoće u otplati kredita ponude određene olakšice.
Torlak bio u blokadi: Vlada brzometno preko tekuće budžetske rezerve prebacila 100 miliona dinara
16.09.2025.•
3
Gotovo 100 miliona dinara, tačnije 98,6 prebacila je Vlada Srbije preko tekuće budžetske rezerve Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak.
Na jednom mestu objavljene ponude banaka za povoljnije kredite građanima: Pogledajte šta se nudi
16.09.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je svoje posebne ponude kredita za zaposlene i penzionere s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara.
U julu izdato 4,6 odsto manje građevinskih dozvola nego u isto vreme 2024.
15.09.2025.•
1
U Srbiji su u julu ove godine izdate 2.532 građevinske dozvole, što je 4,6 odsto manje u odnosu na isti period 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Mask kupio deonice Tesle za milijardu dolara, porasle akcije firme
15.09.2025.•
0
Akcije američke kompanije Tesla porasle su danas za oko šest odsto.
SAD: Sa Kinom postignut okvirni sporazum o vlasništvu nad TikTokom
15.09.2025.•
1
Postignut je okvirni sporazum o vlasništvu nad popularnom društvenom platformom TikTok, rekao je danas ministar finansija SAD Skot Besent.
Ministarstvo: Uljare će po završetku žetve objaviti otkupnu cenu suncokreta
15.09.2025.•
0
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede Srbije dogovorili su danas sa proizvođačima suncokreta i predstavnicima uljara da uljare u narednih mesec dana, po završetku žetve, objave konačnu otkupnu cenu suncokreta.
VIDEO: Svoč na svojim satovima zamenio mesta brojevima tri i devet zbog Trampovih carina
15.09.2025.•
2
Švajcarski proizvođač časovnika Svoč podstaknut američkim carinama od 39 odsto na američki uvoz iz Švajcarske počeo je prodaju specijalne serije satova na kojima je brojevima tri i devet zamenio mesta.
Sve banke obavezne da ponude kredite po nižnim kamatama: Računica na primeru od pola miliona dinara
15.09.2025.•
5
Sve banke u Srbiji su od danas, 15. septembra u obavezi da klijentima ponude potrošačke, gotovinske i stambene kredite po novim, nižim kamatama.
Ponovo menjana Uredba o ograničenju trgovačkih marži: Jedna izmena se tiče svežeg voća i povrća
14.09.2025.•
7
Vlada Srbije je na sednici u četvrtak, 11. septembra usvojila izmene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine.
Kamiondžije iz Srbije od 12. oktobra u problemu: Upozoravaju na moguću lančanu reakciju
14.09.2025.•
11
Evropska komisija najavila je da će od 12. oktobra početi postepena primena novog Sistema ulaska i izlaska (EES) u zemlje Šengen zone.
Na računima nemačkih banaka 4,2 milijarde evra koje ne pripadaju nikome
14.09.2025.•
2
Na računima nemačkih banaka nalazi se čak 4,2 milijarde evra koji nemaju vlasnika, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na zahtev Ministarstva obrazovanja i istraživanja Nemačke.
Komentari 3
Statistika
Statističar ne može da gleda u pasulj niti da ide kod gatare da mu ona otkrije koji radnici dobijaju novac u koverti mimo zakona i koliko dobijaju, te je stoga nepošteno i bezobrazno tvrditi da statističar laže. Možemo zato reći da statistika nije precizna jer ne radi sa preciznim podacima koje je nemoguće dobiti te da je prava prosečna plata značajno veća od one koja je javno objavljena.
njonjo
Ja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar