Problemi sa električnim vozilima
Već desetak godina u Evropskoj uniji se insistira na sve bržoj realizaciji "Zelende agende".
Foto: Pixabay
Pod njom se podrazumeva snažno suzbijanje zagađivanja životne sredine, a centralni cilj je smanjenje emitovanja ugljen-dioksida okrivljenog za dramatično povećanje temperature vazduha i uzroćenje sledstvenih klimatskih promena.
Kao stožerna tačka preobražaja zamišljen je prelazak sa fosilnih na električne automobile. Za transformaciju brodova i šlepera na nov pogon mnogo više se očekuje od upotrebe vodonika, a prioritet je, za sada, dat automobilskoj branši s obzirom na to da se u razvoju električnih baterija odmaklo mnogo dalje.
Vreme e-vozila
Ekonomije najvećih i najrazvijenih zemalja umnogome su preoblikovane tako da se prilagode, u nekim segmentima i podrede, ostvarivanju novog cilja. Krenulo je prilično dobro, umnogome i zahvaljujući snažnoj državnoj podršci širom sveta kako proizvođačima "četvorotočkaša", tako i kupcima električnih vozila.
Prednjače najbogatije zemlje, unutar njih (naj)bogatiji sloj stanovništva koji prvi akumulira ušteđevinu dovoljnu da kupi ne baš jeftinu novotariju.
Stoga već deceniju i duže slušamo o naglom porastu broja e-vozila na evropskim putevima, posebno u Norveškoj koja planira da već 2025. godine zabrani prodaju vozila na dizel, benzin i gas. Desetak godina kasnije zabranila bi se i sama upotreba klasičnih automobila.
Udeo električnih u ukupnoj prodaji automobila širom Starog kontinenta je iz godine u godinu snažno rastao i lane je iznosio 13,9, uz još 24 odsto prodatih hibridnih automobila. Sa 39 odsto učešća na tržištu benzinci se nekako održavaju, dok su dizelaši lane pali na samo 14,4 odsto udela i prvi su viđeni za muzej.
Vapaji najvećih proizvođača
Međutim, na samom kraju prošle godine primećeno je bitno usporavanje transformacije. Neočekivan trend je nastavljen i početkom tekuće sezone, da bi mart mesec doneo upozoravajuće rezultate. Prodaja svih vozila u EU je smanjena za 5,2 odsto, dok je pad u kategoriji električnih automobila 11,3 odsto u odnosu na 12 meseci ranije. Hrabri novo povećanje plasmana "hibrida", čiji je udeo u ukupnoj prodaji skočio na čak 29,3 odsto.
Statistčki podaci jasno ukazuju ne samo da više nije realno očekivati ranije procenjivani rast prodaje od 18 odsto, nego da će u 2024. biti veoma teško izbeći vidljiv pad prodaje e-vozila. Još je veće iznenađenje da slični vapaji dolaze i od najvećih svetskih proizvođača e-automobila, "Tesle" i kineskog "BYD".
Teško bez subvencija
Tako je tokom marta u Uniji prodato tek 134.397 e-automobila, a posebno je zabrinjavajući pad prodaje u Nemačkoj. Tamo je već lane u decembru plasirano 48 odsto manje nego godinu dana ranije. Nema spora da je na drastičan pad prodaje najviše uticalo loše stanje ekonomije najveće evropske države i nadovezujući pad standarda stanovništva. Ipak, glavni razlog je odluka Nemačke da ukine subvencije kupcima pojedincima, nakon što je prethodni mesec ukinula i podršku kompanijama da vozni park inoviraju e-vozilima.
Razvoj situacije u vodećoj motornoj sili EU pokazuje da je e-transformacija državni projekat i uspeh je umnogome uslovljen svotom novca koji država usmerava u ove namene. Vidljivo je i u "elektrizovanijoj" Norveškoj, gde je lane, nakon ukidanja državnih subvencija, prodato oko 102.000 e-automobila, skoro 38.000 manje nego prethodne sezone.
Bogati već kupili
Sa svetske scene takođe stižu nepovoljne vesti: najveći svetski proizvođač "Tesla" je u prvom kvartalu ove godine prodao za 8,5 odsto manje nego prethodne, dok se najveći kineski proizvođać "BYD" hvalisao kada je u decembru prodao 500.860 e-vozila, da bi se poprilično utišao kada je u januaru plasirao tek 301.000 svojih četvorotočkaša. Nesporno da je došlo ne samo do usporavanja rasta nego i do pada prodaje, ponajviše u Evropskoj uniji.
Naravno da su se poslodavci i političari upitali šta je razlog nepovoljnoj promeni. Vidljivo je da su subvencije države igrale veliku ulogu. No, kraj državnoj pomoći celom projektu došao je, usled krize uzrokovane ratom u Ukrajini, pre nego što je bilo planirano, a time i pad prodaje.
Možda je još značajnije da je bogatiji deo stanovništva pri kraju zadovoljavanja potrebe za e-vozilom. Siromašniji će do novotarije doći mnogo teže i sporije nego što se očekivalo, posebno stoga što je nenadano usledila kriza ekonomije i pad standarda.
Pojavila su se i kineska e-vozila po gotovo upola nižoj ceni od vozila iste klase evropskog, američkog ili kanadskog proizvođača. Kupac, pogotovo siromašniji, ne razmišlja o tome da li kineska država zaobilazno pomaže svoje kompanije, očekuje da mu i domaći proizvođač uskoro predstavi povoljniju ponudu.
Dodatni troškovi
Pokazuje se da je e-vozilo skupo za siromašnije slojeve. Otprilike je 30 odsto iznad cene klasičnog vozila iste klase. Međutim, kod kineskih proizvođača ova razlika ne premašuje 12, 13 odsto, pa potencijalni kupac skromnije platežne moći iščekuje jeftiniju ponudu procenjujući da evropski i američki proizvođač ima prostora za korekciju cene.
Inače, e-vozilo ima oko 15.000 delova, naspram 28.000 delova u klasičnom. U proizvodnji e-vozila učestvuje 25 odsto manje radnika nego u proizvodnji klasičnog, kako funkcioniše bez motora mnogo ređe se i kvari. Biće znatno manje posla i za automehaničare. Dakle, bitno utiče na profil stručnosti novih radnih mesta i njegova upotreba ukinuće mnoga danas sasvim pristojno prinosna zanimanja.
Najvažniji deo e-vozila je baterija za čiju proizvodnju i funkcionisanje su potrebni litijum, kobalt, nikl i bakar, i daleko je najteži deo vozila. Upravo zbog njenih 600-700 kilograma i e-vozilo je znatno teže od klasičnog parnjaka. Kako je teže u udarima pričinjava veću štetu, pa je i osiguranje za njega skuplje najmanje 30 odsto. Zbog težine ovo vozilo i mnogo više tare i kruni asfalt, pa se stoga u Kanadi i Australiji vlasnicima naplaćuje posebna nadoknada za oporavak puteva. Svi dodatni troškovi e-vozilo takođe udaljavaju od siromašnijeg čoveka.
Udvostručena potrošnja struje
Ipak, najveći je problem potrošnja energije. Broj automobila je toliko velik da je ukupna potrošnja struje drastično uvećana. Tako u Holandiji, gde je udeo e-vozila izrazito visok, sve češće dolazi do nestašica električne energije, kako na visokom, tako i na niskom naponu, u lokalnoj strujnoj mreži. Planira se bar udvostručenje proizvodnje struje, ali do tolikog rasta ne može se doći ni brzo, ni jeftino.
Poseban su problem baterije. Nema dovoljno stanica sa punjačima dovoljne snage, pa se gro e-vozila napaja preko kućnih strujnih utičnica. Nevolja je što u tom slučaju napajanje traje satima, često celu noć.
E-vozila se retko kvare. Najčešći kvar je oštećenje baterije koje su programirane tako da se ne popravljaju, već eventualno zamenjuju. Na temperaturi ispod minus 18 litijumska baterija ne funkcioniše i vozilo je "umrtvljeno", auto ne mrda, sve dok ne ojuži.
No, baterija je istovremeno i daleko najskuplji deo e-vozilo i na nju otpada i 40 odsto cene. To zamenu čini skoro neisplativom, pa tržišta polovnih e-vozila gotovo i da nema, a kupac je prinuđen da kupuje novo vozilo mnogo češće nego što je slučaj kod upotrebe klasičnog vozila. Siromašnima je to, na duži rok, možda i najveća prepreka da se koriste novotarijom.
Pročitaj još
Iščekivanje ekološkijih baterija
Poseban je problem iskopavanje, potom prerada litijuma. Obe faze pridobijanja ovog izrazito lakog metala su ekološki veoma problematične i praćene su protestima u lokalnoj sredini. Pojavljuju se i ekološki mnogo prihvatljivije baterije na grafen i natrijum čija je upotreba sa stanovišta zaštite životne sredine mnogo poželjnija. Ne mali broj ekoloških zanesenjaka se "iz principa" ne upušta u zamenu fosilnog e-automobilom sve dok se ne dođe do poželjnijeg rešenja za baterije.
Masovna, upotreba e-vozila, pogotovo primena celokupne "Zelene agende", podrazumeva uvećanje potrošnju struje za 130-140 odsto. Tu se postavlja pitanje je li moguće ovolika proizvodnja samo iz obnovljivih izvora, kao što se i otvara dilema koliko je izrada pojedinih delova vetro i solarnih generatora, posebno zbog velike primene retkih ili takozvanih strateških elemenata, i sama ekološki prihvatljiva? Kod baterija, ključnog elementa e-vozila, postavlja se i pitanje reciklaže nakon upotrebe.
Proterivanje gasa
Rešenje brojnih tehnoloških nedoumica dodatno će poskupeti kako proizvodnju, tako i korišćenje e-vozila. Time ova novotarija postaje još skuplja, gotovo nedostupna, siromašnijim slojevima. Smanjivanje prodaje pokazuje da je zainteresovanost za kupovinu u padu. Pri tome sve češće se može čuti argumentacija kako su kopanje i proizvodnja pojedinih metala neophodnih za funkcionsanje e-vozila ekološki takođe sporni.
Stoga se sve češće mogu čuti osporavanja odluke EU da gas, koji je dugo važio za ekološki prihvatljivo gorivo, pod američkim pritiskom predstave u najgorem svetlu i prekategorišu u neprihvatljivo. Planirano rešenje u vidu oslonca na obnovljive izvore zastaje već na prvom koraku, pri transformaciji fosilnih automobile na novu pogonsku energiju.
Neugodno iznenađenje je tim veće što probleme u ovoj fazi primene "Zelende agende" niko nije očekivao. Izgleda da zbivanja na Starom kontinentu pokazuju da je "proterivanje gasa" prvenstveno bila politička odluka, ekologija je poslužila samo kao zgodan okvir da se javnosti prikaže na, navodno, prihvatljiv način.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Potoci prosutog mleka ubrzavaju odumiranje srpskog sela
18.02.2026.•
14
Srbija se suočava sa tišim, ali opasnijim egzodusom od onog migratornog - nestankom mlečnog govedarstva koji direktno ugrožava prehrambeni suverenitet zemlje.
NALED: Privredni rast Srbije u 2025. godini usporen
18.02.2026.•
0
U Srbiji je u 2025. godini bruto domaći proizvod (BDP) porastao za dva odsto, što je ispod ranijih projekcija, te označava usporavanje privrednog rasta.
Tender za naftovod od Novog Sada do Mađarske produžen do 26. februara
18.02.2026.•
5
Tender za izgradnju naftovoda između Mađarske i Srbije produžen je do 26. februara.
"Skok u budućnost" kao konkretan plan ne postoji, ali ga građani Srbije poprilično plaćaju
18.02.2026.•
16
Građani Srbije plaćaju 14 do 18 milijardi evra na nešto što postoji samo kao naziv - "Skok u budućnost".
EU pokreće istragu protiv Šeina zbog prodaje spornih proizvoda i "zavisničkog dizajna" platforme
17.02.2026.•
1
Evropska unija pokrenuće zvaničnu istragu protiv kineskog internet-trgovca Šein zbog sumnje na višestruka kršenja evropskih zakona, uključujući prodaju seksualnih lutaka koje liče na decu i oružja.
Ministar Glamočić se sastaje sa poljoprivrednicima: Dogovor o svemu što je realno
17.02.2026.•
7
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić sastaće se u 13 časova sa poljoprivrednicima koji protestuju.
Đedović Handanović: Očekujem do kraja nedelje odgovor na zahtev za produženje licence NIS-u
17.02.2026.•
6
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović očekuje do kraja nedelje odgovor na zahtev za produženje licence NIS-u.
ByteDance obećava zaštitu autorskih prava na AI video alatu nakon pretnji Diznija
16.02.2026.•
1
Kineska tehnološka kompanija ByteDance saopštila je da će preduzeti korake kako bi sprečila neovlašćeno korišćenje autorskih prava na svom novom AI alatu za generisanje videa, nakon pretnji pravnim postupkom iz američke
Metla Group kupila Nišku pivaru
16.02.2026.•
3
Domaća kompanija Metla Group iz Leskovca zvanično je preuzela Nišku pivaru, čime je završen proces promene vlasničke strukture, saopštio je novi vlasnik.
EU do 2028. zabranjuje rusku naftu i gas: Koliko će to uticati na energetsku bezbednost Srbije?
16.02.2026.•
17
EU je na putu da do kraja 2027. godine u potpunosti ukine uvoz ruskog gasa i nafte, a većina zemalja članica ima izlaz na more i problem snabdevanjem gasom mogle bi da reše izgradnjom sopstvenih LNG terminala.
Hiljade poslodavaca u Nemačkoj odbile prošle godine da isplate minimalnu platu
15.02.2026.•
1
Hiljade poslodavaca u Nemačkoj odbile su da isplate minimalnu platu tokom 2025. godine.
Voće u Srbiji u 2025. bilo skuplje 68 odsto nego prethodne godine
15.02.2026.•
2
Najveći uticaj na rast cena u grupi proizvoda poljoprivrede i ribarstva u prošloj godini imalo je poskupljenje voća od 68,2 odsto i žita od 12,3 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Čekaju li nas nova poskupljenja: Uredba o ograničenju trgovačkih marži ističe 1. marta
15.02.2026.•
19
Iako uredba o ograničenim trgovačkim maržama ističe 1. marta, deo nabavnih cena je već odmrznut, a kompanija Delez najavila je tužbu protiv Srbije.
Evropska centralna banka proširuje pristup svom fondu za likvidnost u evrima
15.02.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da namerava da proširi pristup svom fondu za likvidnost u evrima, kako bi bio globalno dostupan u cilju jačanja jedinstvene evropske valute na međunarodnom planu.
Pošto prodaja e-automobila nije išla po planu: Stelantis ipak uvodi nova dizel vozila u Evropu
15.02.2026.•
15
Kompanija Stelantis ponovo uvodi dizel verzije najmanje sedam modela automobila i putničkih kombija širom Evrope, što predstavlja zaokret od ranije snažne orijentacije ka električnim vozilima (EV).
Srbija se zadužila za još 200 miliona evra: Svaki građanin "duguje" oko 6.000 evra
15.02.2026.•
29
Srbija se u četvrtak zadužila za još 200 miliona evra, za koliko je prodala petnaestogodišnje državne obveznice po stopi prinosa od pet odsto.
Na kraju prošle godine zabeležen porast broja građevinskih dozvola
14.02.2026.•
1
U Srbiji je u decembru prošle godine izdato 2.948 građevinskih dozvola, što je 10,8 odsto više u odnosu na isti mesec prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Odbor za poljoprivredu usvojio da 10 do 15 odsto mleka koje se otkupljuje bude prerađeno u mleko u prahu
13.02.2026.•
4
Parlamentarni Odbor za poljoprivredu usvojio je danas predloge da 10 do 15 odsto količine mleka koje se otkupljuje bude prerađeno u mleko u prahu i da država dotira 1,5 evra na bazi skladištenja.
NIS podneo zahtev za novu licencu Ministarstva finansija SAD
13.02.2026.•
2
Naftna industrija Srbije uputila je 12. februara Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se omogućava nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti kompanije i posle 20. februara.
Šta se najviše prodaje u Srbiji: Polovnjaci, "škoda", "tojota", "reno"...
13.02.2026.•
8
U Srbiji je u 2025. godini zabeležen rast prodaje novih vozila za 13,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Komentari 8
Pero Postar
Milos
Rolling coal
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar