Kakva je veza između iskopavanja litijuma i širenja kineskog Minta u Srbiji?
Usvajanjem teksta Memoranduma o razumevanju između Srbije i kineske kompanije Mint, vlada je načinila prvi korak ka otvaranju još jednog pogona za automobilsku industriju.
Foto: Pixabay
Kineska kompanija Mint holdings limited gradiće objekte za proizvodnju u Inđiji, a planirano je da u te svrhe tokom 10 godina bude uloženo 870 miliona evra i da posao dobije 2.220 radnika.
Mint kao strani investitor već posluje u Srbiji. Ima proizvodne pogone u Loznici i Šapcu, a krajem maja ove godine od Srbije je dobio preko 23 miliona evra subvencija da proširi proizvodnju.
Osim toga, i Međunarodna finansijska korporacija (IFC) razmatra da mu odobri zajam od 598 miliona evra za proširenje kapaciteta u Srbiji i u Poljskoj, kako bi pogurala proizvodnju kućišta za baterije električnih automobila.
Ovo bi bila još jedna u nizu investicija u proizvodnju delova za autoindustriju da nije zanimljivih veza koje se protežu do kontroverznog projekta kopanja litijuma, piše "Danas".
Uporedo sa širenjem poslovanja Minta, pretprošle godine slovačka fabrika baterija InoBat objavila je da razgovara sa Srbijom o gradnji fabrike baterija u Ćupriji.
Još novembra 2022, ta firma potpisala je sporazume sa srpskom vladom da gradi giga-fabriku u Srbiji. Čak se pominjalo da će država podržati investiciju sa 419 miliona evra podsticaja.
Kako su prošle godine priznali njeni predstavnici, dolazak InoBata u Srbiju delimično je podstaknut upravo iskustvom i poslovanjem Minta u našoj zemlji, a sa Mintom je potpisala i Memorandum o razumevanju, na osnovu koga će dve kompanije sarađivati u celokupnom lancu snabdevanja baterijama, kako u Srbiji, tako i u Evropi.
Kakve to veze ima sa Rio Tintom?
Osim što se litijum iskopava da bi se "upakovao" u baterije, veza između ove tri firme je i novčana.
Jedan od investitora u InoBat upravo je bio Rio Tinto, a izvršni direktor InoBata javno je isticao kako je "oduševljen" što će sarađivati sa ovim globalnim rudarskim konglomeratom i što će "rame uz rame razvijati ekosistem litijumskih baterija".
Prema pisanju EBA (European Battery Alliance), dve kompanije su još 2021. potpisale Memorandum o razumevanju, sa ciljem da se ubrza uspostavljanje lokalnog lanca vrednosti baterija u Srbiji. Prema njemu, partnerstvo treba da pokrije ceo životni ciklus, od rudarstva do reciklaže baterija.
Zato se postavlja pitanje da li se, uprkos negodovanju građana Srbije, već uveliko priprema teren za otvaranje ne samo rudnika, već i ostalih postrojenja u lancu, kao i da li se ovim kompanijama isplati poslovanje u Srbiji i bez litijuma iz naše zemlje.
Mihailo Gajić, ekonomista Libeka, kaže da poslovanje pomenutih firmi ne bi bilo ugroženo ako se rudnik ne bi otvorio, jer one svakako ne bi čekale da celo njihovo investiranje zavisi od projekta "Jadar".
"Ne samo zato što još uvek nije sigurno da li će se on realizovati, već jer je potrebno nekoliko godina da rudnik krene sa radom, čak i kada bi danas bio odobren. Oni neće da investiraju i završe radove ove godine, a da onda imaju fabriku koja će biti prazna narednih par godina dok ne krene Jadar da izvlači rudu koja im je neophodna. Kompanije ovde dolaze sa biznis planom, koji veorvatno, u početku ne uključuje saradnju sa Jadrom. Ukoliko bi rudnik bio otvoren, tada bi postojala mogućnost uvezivanja u sistem", pojašnjava ovaj ekonomista.
Gajić takođe dodaje i da dolazak ovih kompanija nema značajnu ulogu u motivisanju Rio Tinta da bude dodatno zagrejan za otvaranje rudnika.
"Rio Tinto ima svoje interese u vezi sa otvaranjem rudnika u svakom slučaju. Njih ne interesuje nužno ko će im biti kupac robe, jer je njihova roba berzanska i tražena, pa je mogu prodati nizu drugih igrača. Njihovo funkcionisanje u Srbiji ne zavisi od toga da li će doći neka kompanija da koristi litijum, jer mogu relativno lako da ga izvezu, pre svega u EU", navodi on.
Pročitaj još
Naposletku, Gajić podseća da se ovakva struktura firmi može posmatrati iz vizure širenja zajedničkog lanca proizvodnje, od sirovine, preko katoda, baterija, do konačnog proizvoda kao što je električni automobil.
"Postoji niz igrača u tom tržištu, pravi se nekoliko gigafabrika u Evropi koje su proizvođači baterija za automobile, i u Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj, ali i u komšijskoj Mađarskoj. Oni prate odluke da se smanji broj automobila sa unutrašnjim sagorevanjem i da se pređe na električna ili hibridna vozila. To podrazumeva uvezivanje proizvodnih procesa, da bi se od sirovine došlo do konačnog proizvoda. Kod nas postoje naznake kreiranja takvog lanca snabdevanja", kaže on.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vučićeve "čudesne mere": "Bože, da l’ iko još može da poveruje?"
23.08.2025.•
28
Kako je najavio, predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstaviće u nedelju "paket novih ekonomskih mera".
Rajaner traži reakciju evropskih institucija zbog štrajka kontrole letenja u Srbiji
23.08.2025.•
5
Najveći evropski lou-kost avio-prevoznik Rajaner saopštio je da je samo u prva dva dana štrajka srpskog Sindikata kontrole letenja odložio 99 letova.
Američke Federalne rezerve najavile mogućnost smanjenja kamate
22.08.2025.•
0
Predsednik Federalnih rezervi (Fed) Džerom Pauel danas je najavio mogućnost snižavanja kamatne stope narednih meseci.
Mask tražio od Zakerberga da mu pomogne da finansira preuzimanje OpenAI
22.08.2025.•
0
Najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask tražio je od izvršnog direktora kompanije Meta Marka Zakerberga da mu pomogne da finansira preuzimanje OpenAI vredno 97,4 milijardi dolara početkom 2025, pokazuju sudski dokumenti.
NIS od SAD traži ponovno odlaganje sankcija
22.08.2025.•
2
Naftna industrija Srbije (NIS) uputila je zvaničan zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije (OFAC) SAD za ponovno odlaganje sankcija.
Objavljene nove cene goriva
22.08.2025.•
9
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti danas u 15 časova.
Nove sankcije SAD za kineske kompanije koje ilegalno trguju sa Teheranom
22.08.2025.•
0
Američki Stejt department uveo je sankcije protiv dve kineske kompanije koje upravljaju terminalom i skladištem za sirovu naftu i naftne derivate.
EU i SAD objavile zajedničku izjavu o transatlantskoj trgovini
21.08.2025.•
0
Evropska unija i SAD su danas objavile zajedničku izjavu u kojoj se obavezuju da će raditi na obnavljanju stabilnosti i predvidljivosti u međusobnoj trgovini i investicijama, u korist preduzeća i građana.
Mali: Marže u najvećim trgovinskim lancima biće do 20 odsto
21.08.2025.•
6
Ministar finansija Siniša Mali je posle sastanka sa predstavnicima trgovinskih lanaca najavio da će marže u najvećim lancima biti ograničene na maksimalnih 20 odsto.
Vučićeve ekonomske mere za pomoć siromašnima: "Još jedna njegova prevara, a i nije nadležan"
21.08.2025.•
31
Nove ekonomske mere, koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao pomoć siromašnima, biće prevara kao i sve što je do sada radio u ekonomskoj politici, izjavio je ekonomista Božo Drašković.
MMF smatra da struja u Srbiji treba da poskupi jednom godišnje: Postoji li opravdanje za to?
21.08.2025.•
38
Nakon nedavne najave da će cena struje za domaćinstva do kraja septembra poskupeti za sedam odsto, što je, kako su rekli predstavnici države, dogovoreno sa MMF, iz ove finansijske institucije stigla je nova preporuka.
ASNS: Da minimalna zarada od januara bude 750 evra
20.08.2025.•
19
Povodom utvrđivanja nove minimalne cene rada, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata ukazuje da ponovo nisu adekvatno vrednovani kriterijumi utvrđeni Zakonom o radu.
Prepolovljeni prinosi šećerne repe u Srbiji
19.08.2025.•
3
Prinosi šećerne repe u Srbiji su zbog suše više nego prepolovljeni - koren joj je malo deblji od šargarepe, kažu poljoprivrednici.
Kad realnost demantuje politički performans: Cene koje Vučić obećava već postoje ili su čak i niže
19.08.2025.•
37
Aleksandar Vučić je u subotu na svom Instagram nalogu govorio o novoj borbi države protiv visokih cena i "onih koji ostvaruju velike profite".
Minimalac od 500 evra dovoljan i za 2026. godinu, smatra Unija poslodavaca
18.08.2025.•
104
Povećanje minimalne zarade u Srbiji od 1. oktobra sa 53.592 dinara (457 evra) na 58.630 dinara (500 evra), koje bi važilo do kraja ove godine, dovoljno je i za 2026. godinu.
Kripto edukacija na srpskom - zaostajemo li za svetom?
18.08.2025.•
0
U Srbiji ima ljudi koji su rudarili bitkoin još dok mu je cena bila ispod 100 dolara. Mnogi frilenseri već godinama primaju uplate iz inostranstva upravo u kriptu.
Nedeljama ne radi sistem za overu: Advokat o tome imate li pravo na odštetu
17.08.2025.•
9
Pad pravnog informacionog sistema usled hakerskog napada izazvao je veliku štetu građanima koji u ovoj situaciji već mesec dana ne mogu da overe ugovore.
MMF predlaže da se cene struje u Srbiji "koriguju" jednom godišnje - prvo poskupljenje stiže u oktobru
17.08.2025.•
28
Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Lev Ratnovski izjavio je da za naredni period MMF preporučuje da se cene struje koriguju jednom godišnje, na osnovu kretanja inflacije i troškova u energetskom sektoru.
U većini gradova prosečna zarada nije dovoljna za prosečnu potrošačku korpu
16.08.2025.•
8
Kupovna moć merena odnosom prosečne zarade i potrošačke korpe u maju opala je za 0,2 u odnosu na prethodni mesec.
Toplotni talas, pali klimu
16.08.2025.•
2
Posle snažnog toplotnog talasa krajem juna, Srbija se ovih dana ponovo suočava sa naletom neizdržive jare.
Pregovori o "minimalcu" počinju 18. avgusta: Da li je 600 evra dovoljno za život?
15.08.2025.•
39
Pregovori reprezentativnih sindikata, Vlade Srbije i Unije poslodavaca o minimalnoj zaradi za 2026. godinu počinju u ponedeljak, 18. avgusta.
Komentari 4
sale
Samo pretpostavka
Uporni su i ne odustaju. Očekuju i subvencije. Nije na odmet da se ogrebu.
Možda su po sredi i neke druge rude i minerali (koje i kakve?). Za sada se ne pominje. Ali, upornost ostaje, bez obzira na pad cena litijuma i moguća nova i bolja rešenja.
Slucaj
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar