Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad kompanijom Tranšped - Beograd, čuvenim preduzećem koje je osamdesetih godina zapošljavalo 1.800 ljudi u svim jugoslovenskim republikama.
Kako piše Biznis.rs, razlog za otvaranje stečaja je, kako je navedeno u sudskoj dokumentaciji, "trajnija nesposobnost plaćanja", a prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, računi Tranšpeda su u blokadi ukupno 2.835 dana, odnosno neprestano najmanje od 2022. godine.
Stečajni postupak pokrenut je na predlog poverioca - kompanije Grand Star, koja je, prema podacima Privrednog suda, otkupila potraživanje ranije Tranšpedovog poverioca u iznosu od 12 miliona dinara, koliko i potražuje od bivšeg giganta.
Prvo poverilačko ročište održaće se 18. septembra, dok je za 14. novembar zakazano ispitno ročište.
Od zaprega preko "Kamiondžija" do aviona
Da nisu slučajno Paja i Jare, čije su likove u seriji i filmovima dočarali legendarni Pavle Vuisić i Miodrag Petrović Čkalja, deo svoje kamiondžijske karijere proveli u Tranšpedu, potvrđuje u razgovoru za Biznis.rs i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović, poznavalac aktuelnih logističkih trendova, ali i istorije ovog sektora u Srbiji.
"Tranšped je bio ključna špediterska kuća u bivšoj Jugoslaviji - za špediciju i transport bio je ono što je Genex bio za spoljnu trgovinu. Posao koji bi Genex ugovorio, on bi realizovao, tako da ako nekoj kompaniji priliči titula giganta - to je Tranšped", objašnjava Aćimović.
On podseća da je beogradska kompanija, pored drumskog i železničkog, imala i odeljenje za vazdušni transport, pa ne čudi da je bio fokusiran na poslovanje širom sveta, odnosno na međunarodnu špediciju i transport robe.
Početak Tranšpeda svakako nije bio glamurozan - ta radna organizacija je daleke 1950. godine posedovala konjske zaprege i dva stara kamiona, da bi četiri godine kasnije zaprege bile poslate u penziju, a kupljeni novi kamioni Škoda i Dajc, da bi kasnije u vozni park stigli i Lejlandi i Mercedesi.
Početkom osamdesetih, kada je poslovala na vrhuncu, firma je zapošljavala 1.800 radnika širom Jugoslavije, a najviše u Beogradu, a njihova vozila prevalila su 1980. godine 20 miliona kilometara. Ukupan prihod premašio je tri milijarde tadašnjih dinara, stoji u monografiji Srbijatransporta, izdatoj 1981. povodom 30. godišnjice osnivanja tog i danas uglednog i aktivnog udruženja.
Sunovrat poslovanja i privatizacija
Problemi u poslovanju nastaju devedesetih godina prošlog veka, sa raspadom SFRJ i uvođenjem sankcija nekadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Bolji dani za Tranšped nisu došli ni sa 2000. godinom i pokretanjem novog kruga privatizacije. Akcije Tranšpeda je 2003. na Beogradskoj berzi kupilo preduzeće Novoline iz Slovenije čiji je vlasnik, prema pisanju domaćim medija, bio Dušan Plut.
Već sledeće godine pokušana je prodaja Tranšpedove zgrade u samom centru Beograda, u ulici Kralja Petra 45. Uvid u javne podatke katastra, međutim, ne govori ništa o toj transakciji, već se Tranšped i dalje vodi kao vlasnik poslovnih prostora i stana u zgradi od oko tri hiljade kvadrata koja od 2017. nosi oznaku da ima svojstvo kulturnog dobra.
Slovenački Novoline je i danas većinski vlasnik kompanije Tranšped - Beograd d.o.o, ali se njegovim akcijama više ne trguje na Beogradskoj berzi - isključene su još 2009. godine, kada je promenio pravnu formu i postao društvo sa ograničenom odgovornošću.
Od marta ove godine, kada je Grand Star otkupio potraživanje Tranšpedovog poverioca i pokrenuo stečajnu proceduru, u katastru stoji i zabeležba zabrane otuđenja zgrade i njenih posebnih delova.
Se raspao pre 15-20 god. Nastala je privatna firma Proteam ( vlasnici bivsi direktori) koja je povukla skoro sve zaposlene. Patrljak koji je ostao bio je neprimetan
Da te pitam,evo trazis subvencije,dobijes 300 hiljada evra i zaposlis,jos 20 ljudi i na njih dobijes po 10 hiljada eura,sta bi radio,proizvodio,izvozio…jer trebas biti koliko toliko,produktivan bar +1 od dobijene pomoci na 4 godine,eto neka bude i 5 godina.
Subvencije domacim preduzecima, ovom nasem gazdi svega u Srbiji , ne padaju na pamet! Iskljucivo strancima. Na poklon strancima desetine i stotine miliona evra, a oni sve rasprodaju i smugnu cim potrose te subvencije. Domace firme, ni dinara subvencije, nego u bankrot, a onda provjereni prijatelji kupe stecajnu firmu,i za taj novac dobiju nekretnine i zemljiste koji vrijede deset do 20 puta vise. Onda se grade stanovi i prodaje..Mozda se nesto i pokloni zasluznim.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Svetski finansijski časopis "Global Finance" danas je u Bangkoku dodelio nagradu guvernerki Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanki Tabaković za ocenu A-, jednu od najviših ocena u okviru izveštaja Ocena rada guvernera.
Nemački proizvođač automobila Folksvagen priprema opoziv nekoliko hiljada električnih vozila u Nemačkoj zbog neispravnih ćelija visokonaponskih baterija.
Broj poljoprivrednih apoteka se smanjuje u poslednjih nekoliko godina od kada su češće suše zbog klimatskih promena, a njihove poslove sve više preuzimaju "organizatori proizvodnje", piše časopis Biznis i finansije.
Američko Ministarstvo finansija produžilo je do 24. aprila 2027. godine licencu koja dozvoljava Lukoilu da obavlja određene transakcije koje uključuju njegovu stranu imovinu.
Američka kompanija Netfliks otpustiće oko 1.000 zaposlenih, što predstavlja približno šest odsto njene radne snage, uglavnom u sektorima razvoja proizvoda, tehnologije, ljudskih resursa i pravnih poslova.
Srbija se nalazi na 18. mestu, od ukupno 23, prema nivou rizika s kojim se kupci suočavaju prilikom kupovine polovnih automobila, što je napredak za jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu.
Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je rešenje kojim se daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje budućeg magistralnog naftovoda koji će spajati Mađarsku i Srbiju.
Prema donedavnom predsedniku države, 41,93 milijarde dolara javnog duga je tek 43,7 odsto nacionalnog BDP-a, pa je Srbija primetno ispod u Evropskoj uniji dopuštene zaduženosti od 60 odsto.
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju septembra ove godine iznosile 29,8 milijardi evra i da su u odnosu na kraj avgusta smanjene za 946,2 miliona evra.
Srbija uoči predstojećih izbora neće biti pod velikim pritiskom Trampove administracije po pitanju NIS-a, ali nakon izbornog dana treba očekivati drugačiju dinamiku u kojoj više neće biti beskonačnog odlaganja.
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3" može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da bi otkazivanje specijalizovane izložbe Ekspo bilo politički i ekonomski neprihvatljivo, jer je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da je organizuje.
Komentari 4
Biljana
Ty
Gradjanin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar