.jpg "U Srbiji ima 10.000 indijskih radnika, u 2025. se očekuje još toliko: Plan da se dovedu i lekari")
Zašto radnici iz Indije u tolikom broju dolaze u Srbiju: Dobri uslovi ili odskočna daska za EU?
Naši radnici u inostranstvu, a strani radnici kod nas - ovo je šablon koji je sve prisutniji poslednjih godina u Srbiji.
Foto: 021.rs
Iz Srbije je na radu u inostranstvu više od 300.000 ljudi, pokazuju procene Republičkog zavoda za statistiku. Pored toga stanovništvo Srbije je sve starije i sve je manje radne snage, brojna zanimanja su deficitarna, pa su mnogi poslodavci pribegli zapošljavanju radnika iz inostranstva.
Tako su bolje plate, lakši život, veći standard ili neki drugi motivi bili razlog da više od 50.000 radnika iz drugih zemalja potraži posao na srpskom tržištu, sudeći prema izveštaju Nacionalne službe za zapošljavanje o broju izdatih radnih dozvola. Taj broj je verovatno daleko veći, jer mnogi stranci u Srbiji rade na crno. Prema izveštaju Inspektorata za rad za 2023, svaki deveti strani radnik radio je bez radne dozvole.
Među najbrojinijim strancima sa radnim dozvolama na našem tržištu rada su građani Kine, Egipta, Indije i Tadžikistana. U pogledu ljudi koji rade na crno, prema izveštaju Inspektorata, najviše je onih iz Turske, zatim iz Kine, Indije, Kube, Egipta, Uzbekistana.
Takođe, što se tiče onih koji dolaze u Srbiju kao gastarbajteri ima i visokoobrazovanih, menadžera, poslovnih ljudi, ali i vozača, dostavljača, zidara, kuvara...
Radnici iz Indije su među onima čija se brojnost u Srbiji povećava iz godine u godinu, a prema procenama Indijsko-srpske poslovne komore, oni će u narednim godinama biti sve zastupljeniji u Srbiji.
Kako predsednik Indijsko-srpske poslovne komore Savikes Goel ističe za NIN, radnici koji su iz Indije došli na rad u Srbiju sklapaju ugovor istovetan onom koji potpisuje i domaće stanovništvo, sa istim obavezama i odgovornostima koje dokument inače predviđa. Prema proceni koju iznosi, u Srbiji trenutno aktivno radi više od 5.000 Indijaca.
"Nije poznat tačan broj radnika, ali je oko 10.000 njih do sada došlo u Srbiju. Možda trenutno aktivno radi njih 5.000 ili 6.000, zato što se mnogi vrate kući kada im se posao završi. Ovde dolaze zbog različitih poslova, mada najviše zbog građevinskih. Srbija je rastuća ekonomija. U njoj se dosta gradi, pa su zato potrebni i radnici. Druga sfera su naravno vozači, pre svega autobusa i kamiona. Takođe su aktivni i u poljoprivredi. Radnici iz Indije postoje u praktično svakoj industriji - negde su zastupljeni više, negde manje, u pitanju je pravi miks", kaže Goel i dodaje da je u tom pogledu teže zaposliti doktore iz Indije zato što moraju da poznaju srpski jezik na nekom višem nivou, premda ima dosta Indijaca koji su došli na studije medicine i kojima se taj put onda znatno olakšava.
On navodi da su jednom angažovanom radniku obezbeđeni smeštaj i hrana, ili pak određena suma namenjena za kupovinu hrane i namirnica za samostalno spremanje. Plate su dosta više u odnosu na one koje bi u Indiji zaradili za isti posao, mada im zbog skupljeg života u Srbiji ne ostaje naročit prihod u novčanicima na kraju meseca.
"Potpisuju isti ugovor kao radnici iz Srbije, sa istim uslovima, koji mogu da produže ukoliko se dopadnu poslodavcu, ili mogu da se vrate nazad. Plata zavisi od njihovih veština. Ona može da ide od recimo 500 do 700 evra mesečno. Za neke specijalizovane poslove kao što su vozači, kuvar u hotelu, radnik u pekari, plate mogu biti i nešto veće, oko 800-850 evra. Naravno, plate za isti posao su ovde veće nego u Indiji, ali zbog većih troškova u Srbiji, njihov prihod često nije veliki. Ipak, u pitanju je privlačnost ka novoj državi, kulturi, kontinentu i učenju novih veština, što je podjednako važno za indijske radnike kao i sama plata", kaže Goel.
On objašnjava da je uprkos mnogobrojnim poslovima koje indijsko tržište nudi domaćem stanovništvu izuzetno teško pronaći posao koji bi kao takav odgovarao potrebama radnika, zbog čega Indijci često idu za boljim uslovima u druge zemlje.
"Očigledno je da Srbija pruža priliku za indijske radnike. Indija je velika zemlja sa mnogo stanovnika. Ona nudi mogućnosti, ali zbog velike populacije i taj broj mogućnosti postaje ograničen, pa se često za isti posao prijavi i po nekoliko hiljada ljudi. Uz to, populacija u Srbiji opada, stari, a i mnogo ljudi odavde takođe ide u druge zemlje da radi. Zato postoji potreba za radnicima, postoji potražnja i to je dobra prilika za radnike iz Indije", kaže sagovornik NIN-a.
Prema njegovim rečima, milioni indijskih radnika angažovani su u industrijskom sektoru na Bliskom istoku godinama unazad, iako mnogi žele upravo priliku da svoje veštine prošire i unovče u zemljama EU. Goel navodi da je Srbija na tom planu odličan početak.
"Srbija predstavlja dobar prolaz ka Evropi, dobru polaznu tačku. To su neki od glavnih razloga zašto indijski radnici dolaze ovde. Ekonomija raste kao jedna od malo takvih u Evropi, što znači da je otvorena za rad i za radnike koji bi hteli da steknu neko novo iskustvo, pored rada u Indiji i na Bliskom istoku. Za njih je Evropa atrakcija, mesto za istraživanje drugačijih kultura i sfera rada", objašnjava on.
Uzevši sve u obzir, Goel ipak smatra da u ovom momentu nije naročit broj indijskih radnika u Srbiji, iako veruje da će se ti podaci u narednim godinama u dobroj meri promeniti.
"Rekao bih da je broj radnika iz Indije ipak još uvek veoma mali, imajući u vidu zahteve i potrebe koje Srbija ima u ovom trenutku. Ipak, očekujem da će on porasti kroz dve-tri godine, jer se i same kompanije razvijaju. Ima mnogo međunarodnih, naročito evropskih kompanija koje otvaraju fabrike u Srbiji, čime pružaju mogućnost za srpske radnike, a ako nema dovoljno njih, mislim da indijski mogu da urade prilično dobar posao takođe", kaže predsednik komore koji smatra da se tu radi o obostranom benefitu.
I ekonomista Ljubodrag Savić misli da će broj stranih radnika u Srbiji rasti u narednom periodu, jer kao što radnici iz Srbije idu u Nemačku i druge zemlje za boljim uslovima, tako i stranci dolaze u Srbiju zato što su im bolji uslovi u odnosu na one u njihovoj zemlji.
"Rekao bih da je tendencija u svetu, ali i u Evropi, na našem Balkanu, da zapravo nema dovoljno radne snage. To je posledica dve činjenice - jedna je da smo sve starija nacija, a sa druge strane da ljudi ipak idu za boljim životom. Ko god može, otišao je u Zapadnu Evropu, tj. Nemačku, Francusku i to je tradicija koja traje od privredne reforme iz 1965. godine. S treće strane, naš prirodni priraštaj je prilično mršav, i da čak i nema tih stvari mi bismo malo oskudevali sa radnom snagom. Četvrto, možda čak i nije problem da li brojčano imamo dovoljno radne snage, već što nema pojedinih kvalifikacija, odnosno specijalnosti", kaže Savić za NIN i dodaje da određeni broj srpskog stanovništva ne želi da radi pojedine poslove.
"To su uglavnom majstorski i teški fizički poslovi i to je nešto što stanovnici države Srbije rade samo kada moraju. Ali iako u Evropi pripadamo siromašnijim narodima, ima i siromašnijih od nas - ljudi sa Bliskog i Dalekog istoka, iz azijskih zemalja gde su primanja na mesečnom nivou ispod 100 dolara, možda čak i niže. To je jedna migracija koja se dešava", objašnjava on.
Ceo tekst NIN-a možete čitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
IATA: Povratak normalnih zaliha kerozina i niže cene nafte zahtevaće mesece
08.04.2026.•
1
Za povratak normalnih zaliha kerozina avio-sektora i smanjenje cena ugljovodonika biće potrebno nekoliko meseci, čak i ako se Ormuski moreuz trajno ponovo otvori.
Dženeral motors povlači preko 270.000 vozila u SAD zbog problema sa kamerom za vožnju unazad
08.04.2026.•
0
Proizvođač automobila Dženeral motors opozvao je 271.770 vozila u SAD zbog problema sa kamerom za vožnju unazad, saopštila je danas Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na auto-putevima (NHTSA).
Poljoprivrednici: U Srbiji ima dovoljno mineralnih đubriva za prolećnu setvu, ali cene rastu
08.04.2026.•
3
U Srbiji ima dovoljno mineralnih đubriva za prolećnu setvu, uprkos ratu na Bliskom istoku, jer su najveće nabavke obavljene u januaru, pre početka energetske krize, izjavili su danas poljoprivrednici.
Rokovi za poreske obaveze pomereni na 14. april zbog vaskršnjih praznika
08.04.2026.•
1
Rok za izmirenje poreskih obaveza koje dospevaju 13. aprila, zbog vaskršnjih praznika pomera se na 14. april, saopštila je danas Poreska uprava.
Vrednost bora koji će u Srbiji vaditi Kanađani je 5,5 milijardi dolara
08.04.2026.•
5
Procenjena vrednost resursa bora u Piskanji kod Raške iznosi čak 5,5 milijardi dolara.
Gorivo u Srbiji više nije drastično skuplje nego u regionu: Rat u Iranu povećao cene, evo gde najviše
08.04.2026.•
22
Dve zemlje u regionu koje su tradicionalno imale najniže cene goriva, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina, u poslednjih mesec dana, odnosno od početka rata u Iranu, zabeležile su najdrastičnije poskupljenje.
Cene nafte naglo pale nakon sporazuma SAD i Irana o dvonedeljnom primirju
08.04.2026.•
2
Globalne cene nafte naglo su pale, dok su akcije na berzama porasle nakon što su SAD i Iran postigli uslovni dvonedeljni sporazum o prekidu vatre koji predviđa ponovno otvaranje ključnog plovnog puta kroz Ormuski moreuz.
Ford povlači više od 420.000 vozila u SAD zbog problema sa brisačima
07.04.2026.•
0
Američki proizvođač automobila Ford motor danas je pokrenuo opoziv 422.613 vozila u SAD zbog problema sa brisačima, saopštila je Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na auto-putevima (NHTSA).
Nafta u Srbiju dolazi jednim putem: Koliko smo zavisni od JANAF-a?
07.04.2026.•
12
Sirova nafta se ovih dana, od početka rata u Iranu, kako je Forbes Srbija već pisao, nabavlja sa svih strana. Jagma za njom je tolika da je NIS kupuje "odakle god može" - iz Kazahstana, Iraka, Gvajane, Norveške, SAD-a…
Peskov: Rusija u kontaktu sa Srbijom i Mađarskom oko isporuke energenata
07.04.2026.•
0
Rusija je u kontaktu sa Srbijom i Mađarskom u vezi sa isporukom energenata, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Aman kupio DIS
07.04.2026.•
1
Kompanija Aman iz Beograda objavila je da je, posle devet uspešnih akvizicija trgovinskih sistema u Srbiji, postala vlasnik 100 udela udela i u kompaniji PTP DIS iz Krnjeva.
Čelnica MMF objavila koga će najgore pogoditi kriza zbog rata u Iranu
07.04.2026.•
1
Rat na Bliskom istoku dovešće do više inflacije i sporijeg globalnog rasta, izjavila je sinoć čelnica Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva za Rojters uoči planirane objave prognoze za svetsku ekonomije.
Frilenseri imaju rok do kraja aprila da podnesu poresku prijavu
07.04.2026.•
0
Rok za podnošenje poreskih prijava za prvi kvartal u ovoj godini za frilensere traje do 30. aprila, saopštila je Poreska uprava.
Drastično poskupele sirovine za proizvodnju plastike: To bi moglo da podigne cene hrane, lekova, odeće...
06.04.2026.•
7
Rast cene nafte zbog rata na Bliskom istoku ne predstavlja problem za građane samo zbog poskupljenja dizela i benzina, već i zbog mnogih drugih proizvoda koji se dobijaju preradom nafte, a koje svakodnevno koristimo.
Ministarstvo poljoprivrede: Za podsticaje do sada isplaćeno 37,5 milijardi dinara
06.04.2026.•
3
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Srbije Željko Radošević rekao je da je do sada iz agrarnog budžeta isplaćeno 33 odsto sredstava, namenjenih za podsticaje u 2026, odnosno 37,5 milijardi dinara.
Javni dug Srbije na kraju februara više od 39 milijardi evra
06.04.2026.•
4
Javni dug Srbije na kraju februara ove godine iznosio je 39,1 milijardu evra.
EU pokreće pregovore o ukidanju roming troškova za Zapadni Balkan
06.04.2026.•
10
Generalni sekretarijat Saveta EU zakazao je za sutra sastanak u Briselu na kojem će biti razmatran predlog o ukidanju dodatnih roming troškova za Zapadni Balkan.
Objavljena procena kako bi cenovni šok na tržištu energenata uticao na kreditni rejting Srbije
06.04.2026.•
2
Globalna rejting agencija S&P objavila je istraživanje o tome kako bi cenovni šok na tržištu energenata mogao da utiče na kreditni rejting država centralne i istočne Evrope (CEE), Srbije i Turske.
PKS: Zaliha đubriva ima dovoljno, ne zavisimo direktno od uvoza iz kriznih regiona
05.04.2026.•
2
Član Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić izjavio je da zaliha đubriva u Srbiji trenutno ima dovoljno i da država nije direktno zavisna od uvoza iz kriznih regiona.
Mickoski: Žestok pritisak iz komšiluka, građani susednih zemalja dolaze kod nas da pune rezervoare
05.04.2026.•
6
Premijer Severne Makedonije izjavio je da je njegova vlada danas donela odluku o smanjenju akciza na benzin i dizel i produžila uredbu o snižavanju poreza na dodatu vrednost (PDV) za dve sedmice.
Ministri ekonomije pet zemalja: EU da uvede porez na ekstraprofite energetskih kompanija
05.04.2026.•
3
Ministri finansija Španije, Nemačke, Italije, Portugala i Austrije pozvali su Evropsku uniju da uvede porez na neočekivanu dobit energetskih kompanija na nivou celog bloka.
Komentari 16
Коузи Пауел
Да не би губили време, а и од нечег мора да се живи, раде овде у међувремену. Чувени републички завод за статистику има само процене о броју радника, као и национална служба за запошљавање. Статистички завод је мобилисан за "регулисање" избора, тако да остале послове обављају левом ногом. А нисам чуо да је неког служба за запошљавање запослила.
rale
salvini?
Kritike o glasanju i o vlasti su mi jasne.
Međutim, kritike na račun Pakistanaca, Filipinaca i Indijaca baš i ne razumem. U Italiji ima mnogo više radnika iz vanevropskih zemalja nego u Srbiji. Čudi me kako ti uspeva da opstaneš sa takvim stavovima. Ili si se možda tu učlanio u pravu stranku.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar