Zašto radnici iz Indije u tolikom broju dolaze u Srbiju: Dobri uslovi ili odskočna daska za EU?
Naši radnici u inostranstvu, a strani radnici kod nas - ovo je šablon koji je sve prisutniji poslednjih godina u Srbiji.
Foto: 021.rs
Iz Srbije je na radu u inostranstvu više od 300.000 ljudi, pokazuju procene Republičkog zavoda za statistiku. Pored toga stanovništvo Srbije je sve starije i sve je manje radne snage, brojna zanimanja su deficitarna, pa su mnogi poslodavci pribegli zapošljavanju radnika iz inostranstva.
Tako su bolje plate, lakši život, veći standard ili neki drugi motivi bili razlog da više od 50.000 radnika iz drugih zemalja potraži posao na srpskom tržištu, sudeći prema izveštaju Nacionalne službe za zapošljavanje o broju izdatih radnih dozvola. Taj broj je verovatno daleko veći, jer mnogi stranci u Srbiji rade na crno. Prema izveštaju Inspektorata za rad za 2023, svaki deveti strani radnik radio je bez radne dozvole.
Među najbrojinijim strancima sa radnim dozvolama na našem tržištu rada su građani Kine, Egipta, Indije i Tadžikistana. U pogledu ljudi koji rade na crno, prema izveštaju Inspektorata, najviše je onih iz Turske, zatim iz Kine, Indije, Kube, Egipta, Uzbekistana.
Takođe, što se tiče onih koji dolaze u Srbiju kao gastarbajteri ima i visokoobrazovanih, menadžera, poslovnih ljudi, ali i vozača, dostavljača, zidara, kuvara...
Radnici iz Indije su među onima čija se brojnost u Srbiji povećava iz godine u godinu, a prema procenama Indijsko-srpske poslovne komore, oni će u narednim godinama biti sve zastupljeniji u Srbiji.
Kako predsednik Indijsko-srpske poslovne komore Savikes Goel ističe za NIN, radnici koji su iz Indije došli na rad u Srbiju sklapaju ugovor istovetan onom koji potpisuje i domaće stanovništvo, sa istim obavezama i odgovornostima koje dokument inače predviđa. Prema proceni koju iznosi, u Srbiji trenutno aktivno radi više od 5.000 Indijaca.
"Nije poznat tačan broj radnika, ali je oko 10.000 njih do sada došlo u Srbiju. Možda trenutno aktivno radi njih 5.000 ili 6.000, zato što se mnogi vrate kući kada im se posao završi. Ovde dolaze zbog različitih poslova, mada najviše zbog građevinskih. Srbija je rastuća ekonomija. U njoj se dosta gradi, pa su zato potrebni i radnici. Druga sfera su naravno vozači, pre svega autobusa i kamiona. Takođe su aktivni i u poljoprivredi. Radnici iz Indije postoje u praktično svakoj industriji - negde su zastupljeni više, negde manje, u pitanju je pravi miks", kaže Goel i dodaje da je u tom pogledu teže zaposliti doktore iz Indije zato što moraju da poznaju srpski jezik na nekom višem nivou, premda ima dosta Indijaca koji su došli na studije medicine i kojima se taj put onda znatno olakšava.
On navodi da su jednom angažovanom radniku obezbeđeni smeštaj i hrana, ili pak određena suma namenjena za kupovinu hrane i namirnica za samostalno spremanje. Plate su dosta više u odnosu na one koje bi u Indiji zaradili za isti posao, mada im zbog skupljeg života u Srbiji ne ostaje naročit prihod u novčanicima na kraju meseca.
"Potpisuju isti ugovor kao radnici iz Srbije, sa istim uslovima, koji mogu da produže ukoliko se dopadnu poslodavcu, ili mogu da se vrate nazad. Plata zavisi od njihovih veština. Ona može da ide od recimo 500 do 700 evra mesečno. Za neke specijalizovane poslove kao što su vozači, kuvar u hotelu, radnik u pekari, plate mogu biti i nešto veće, oko 800-850 evra. Naravno, plate za isti posao su ovde veće nego u Indiji, ali zbog većih troškova u Srbiji, njihov prihod često nije veliki. Ipak, u pitanju je privlačnost ka novoj državi, kulturi, kontinentu i učenju novih veština, što je podjednako važno za indijske radnike kao i sama plata", kaže Goel.
On objašnjava da je uprkos mnogobrojnim poslovima koje indijsko tržište nudi domaćem stanovništvu izuzetno teško pronaći posao koji bi kao takav odgovarao potrebama radnika, zbog čega Indijci često idu za boljim uslovima u druge zemlje.
"Očigledno je da Srbija pruža priliku za indijske radnike. Indija je velika zemlja sa mnogo stanovnika. Ona nudi mogućnosti, ali zbog velike populacije i taj broj mogućnosti postaje ograničen, pa se često za isti posao prijavi i po nekoliko hiljada ljudi. Uz to, populacija u Srbiji opada, stari, a i mnogo ljudi odavde takođe ide u druge zemlje da radi. Zato postoji potreba za radnicima, postoji potražnja i to je dobra prilika za radnike iz Indije", kaže sagovornik NIN-a.
Prema njegovim rečima, milioni indijskih radnika angažovani su u industrijskom sektoru na Bliskom istoku godinama unazad, iako mnogi žele upravo priliku da svoje veštine prošire i unovče u zemljama EU. Goel navodi da je Srbija na tom planu odličan početak.
"Srbija predstavlja dobar prolaz ka Evropi, dobru polaznu tačku. To su neki od glavnih razloga zašto indijski radnici dolaze ovde. Ekonomija raste kao jedna od malo takvih u Evropi, što znači da je otvorena za rad i za radnike koji bi hteli da steknu neko novo iskustvo, pored rada u Indiji i na Bliskom istoku. Za njih je Evropa atrakcija, mesto za istraživanje drugačijih kultura i sfera rada", objašnjava on.
Uzevši sve u obzir, Goel ipak smatra da u ovom momentu nije naročit broj indijskih radnika u Srbiji, iako veruje da će se ti podaci u narednim godinama u dobroj meri promeniti.
"Rekao bih da je broj radnika iz Indije ipak još uvek veoma mali, imajući u vidu zahteve i potrebe koje Srbija ima u ovom trenutku. Ipak, očekujem da će on porasti kroz dve-tri godine, jer se i same kompanije razvijaju. Ima mnogo međunarodnih, naročito evropskih kompanija koje otvaraju fabrike u Srbiji, čime pružaju mogućnost za srpske radnike, a ako nema dovoljno njih, mislim da indijski mogu da urade prilično dobar posao takođe", kaže predsednik komore koji smatra da se tu radi o obostranom benefitu.
I ekonomista Ljubodrag Savić misli da će broj stranih radnika u Srbiji rasti u narednom periodu, jer kao što radnici iz Srbije idu u Nemačku i druge zemlje za boljim uslovima, tako i stranci dolaze u Srbiju zato što su im bolji uslovi u odnosu na one u njihovoj zemlji.
"Rekao bih da je tendencija u svetu, ali i u Evropi, na našem Balkanu, da zapravo nema dovoljno radne snage. To je posledica dve činjenice - jedna je da smo sve starija nacija, a sa druge strane da ljudi ipak idu za boljim životom. Ko god može, otišao je u Zapadnu Evropu, tj. Nemačku, Francusku i to je tradicija koja traje od privredne reforme iz 1965. godine. S treće strane, naš prirodni priraštaj je prilično mršav, i da čak i nema tih stvari mi bismo malo oskudevali sa radnom snagom. Četvrto, možda čak i nije problem da li brojčano imamo dovoljno radne snage, već što nema pojedinih kvalifikacija, odnosno specijalnosti", kaže Savić za NIN i dodaje da određeni broj srpskog stanovništva ne želi da radi pojedine poslove.
"To su uglavnom majstorski i teški fizički poslovi i to je nešto što stanovnici države Srbije rade samo kada moraju. Ali iako u Evropi pripadamo siromašnijim narodima, ima i siromašnijih od nas - ljudi sa Bliskog i Dalekog istoka, iz azijskih zemalja gde su primanja na mesečnom nivou ispod 100 dolara, možda čak i niže. To je jedna migracija koja se dešava", objašnjava on.
Ceo tekst NIN-a možete čitati OVDE.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
U Grčkoj porast prijavljenih prekovremenih sati rada, naročito u samoposlugama
06.09.2024.•
1
U Grčkoj je zabeležen porast prijavljenih prekovremenih sati rada od kako se koristi digitalna radna kartica, izjavio je zamenik grčkog prermijera i portparol vlade Pavlos Marinakis.
Nove cene goriva: Benzin pojeftinio tri dinara, dizel ostao isti
06.09.2024.•
5
Objavljene su nove cene goriva.
Moguća nestašica ulja na globalnom tržištu: Ima li Srbija razloga za brigu?
05.09.2024.•
19
Žetva suncokreta je na samom kraju, a prve prognoze kažu da ćemo zbog suše imati 10 do 15 odsto manji rod od desetogodišnjeg proseka.
Ekonomista o akciji "Najbolja cena": Ne rešava problem niskih plata, a cene su nam kao u EU
05.09.2024.•
19
Akcija pojeftinjenja "Najbolja cena" dobra je kao socijalna mera, ali je kratkoročna i ne rešava problem cena koje su slične cenama u EU, jer su plate dva i po puta niže.
Vučić o Putinovom pozivu na samit BRIKS-a: Hvala, ali tada imamo važne goste iz inostranstva
05.09.2024.•
47
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobio poziv Vladimira Putina da se pridruži samitu BRIKS-a od 22. do 24. oktobra u Kazanju, ali kaže da će tada imati važne goste iz inostranstva.
Sve veće interesovanje za nekretninama u banjama: Evo u kojima su skočile cene kvadrata i koliko
05.09.2024.•
0
Domaći i inostrani kupci su sve više zainteresovani za kupovinu nekretnina u srpskim banjama, navodi se u analizi portala 4zida.
Putin pozvao Vučića da učestvuje na samitu BRIKS-a: Treba li da ide?
05.09.2024.•
34
Predsednik Aleksandar Vučić dobio je, preko Aleksandra Vulina, poziv od Vladimira Putina da učestvuje na Samitu BRIKS-a.
U SAD zahtev da se istraži trgovanje sajtova za onlajn kupovinu Šejn i Temu
05.09.2024.•
0
Dvojica čelnika američke Komisije za bezbednost potrošačkih proizvoda (CPSC) traže istragu e-trgovina "Šejn" i "Temu", zbog prodaje "smrtonosnog proizvoda za bebe i malu decu".
Momirović računao koliko ćete uštedeti ako kupujete "Najbolju cenu": Između 8.000 i 22.000 dinara
04.09.2024.•
42
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović rekao je za RTS da će akcija "Najbolja cena" omogućiti građanima da kupe više proizvoda za manje novca.
Vlast se hvali nikad većim povećanjem plata: Zarade rastu, ali cene još više
04.09.2024.•
11
U Srbiji su zarade u poslednjih petnaestak godina uvećane skoro tri puta, a istovremeno je rasla i vrednost potrošačke korpe, samo sporijim tempom, ali veliki deo rasta plata je posledica inflacije.
Poreske olakšice i podsticaji za multimilionere koji iskorišćavaju prirodne resurse: Isplati li se?
04.09.2024.•
8
Sestre kompanije Ziđin Koper i Ziđin Majning platile su prošle godine Srbiji porez na dobit 31,5 milion evra.
Objavljeno koliko je katastar rešio predmeta za godinu dana i koliko službenik u proseku radi dnevno
04.09.2024.•
37
Republički geodetski zavod (RGZ) saopštio je da je za proteklih godinu dana smanjen broj zaostalih predmeta u sistemu sa 417.105 na 365.466, što je smanjenje za 51.639 predmeta.
Predsednik Brazila: Svet ne mora da trpi ultradesničare poput Maska samo zato što su bogati
04.09.2024.•
6
Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva rekao je da se nada da bi kriza u vezi sa zabranom mreže "X" u Brazilu "mogla da nauči svet da nije dužan da trpi krajnje desničare poput Ilona Maska sa
"Najbolja cena" možda ne zaživi u svim marketima: Jesu li trgovinski lanci "poslušna dečica"?
03.09.2024.•
9
U septembru prošle godine predsednik Srbije je na konferenciji za novinare obelodanio državnu akciju "Bolja cena". Ovog puta demonstrator je bio premijer Miloš Vučević.
Savez ekonomista Srbije dobio organizaciju Svetskog kongresa ekonomista 2026.
03.09.2024.•
2
Savez ekonomista Srbije objavio je danas da je, odlukom Izvršnog odbora Međunarodne ekonomske asocijacije (IEA), izabran da bude domaćin XXI Svetskog kongresa ekonomista u junu 2026.
Poljoprivrednici uputili zahteve Vladi: Ukoliko ih ne ispuni za 15 dana - protesti
03.09.2024.•
52
Poljoprivrednici su Vladi Srbije uputili niz zahteva, a najavljuju da ukoliko isti ne budu ispunjeni za 15 dana, slede protesti.
I zvanično: Ustavni sud Brazila potvrdio odluku o blokadi mreže X u celoj zemlji
03.09.2024.•
0
Brazilski Vrhovni sud danas je jednoglasno potvrdio odluku jednog od svojih sudija da širom zemlje blokira platformu "X" u vlasništvu Ilona Maska, objavljeno je na sajtu suda.
Folksvagen u minusu pet milijardi evra, ne isključuje mogućnost zatvaranja fabrika i otkaza
03.09.2024.•
14
Menadžment Folksvagena odlučio se za veliki program štednje do 2026. i želi da ukine garanciju zaposlenja za oko 110.000 radnika kako bi se izborio sa manjkom u kasi koji iznosi pet milijardi evra.
Vlasnik trgovinskog lanca o "Najboljoj ceni": Intervencija Vlade neuspeh privredne politike
02.09.2024.•
26
Od 1. septembra se u 2.500 maloprodajnih objekata u Srbiji sprovodi akcija "Najbolja cena", kroz koju su snižene cene 700 proizvoda iz 81 kategorije.
Proizvođači: Oko 70 odsto prodatih malina još nam nije plaćeno
02.09.2024.•
2
Predsednik uduženja proizvođača malina "Vilamet" Mileta Pilčević rekao je da otkupljivači malina još nisu proizvođačima platili oko 70 odsto preuzetih količina, iako je berba završena pre mesec dana.
Cene nekretnina ove godine skočile do 20 odsto "zbog opšteg poskupljenja", najviše u Vojvodini
02.09.2024.•
35
Cene nekretnina u Srbiji skočile su ove godine od pet do 20 odsto, zavisno od mikrolokacije, a zbog opšteg poskupljenja, a Beograd je "šampion" po ceni kvadrata.
Komentari 16
Коузи Пауел
Да не би губили време, а и од нечег мора да се живи, раде овде у међувремену. Чувени републички завод за статистику има само процене о броју радника, као и национална служба за запошљавање. Статистички завод је мобилисан за "регулисање" избора, тако да остале послове обављају левом ногом. А нисам чуо да је неког служба за запошљавање запослила.
rale
salvini?
Kritike o glasanju i o vlasti su mi jasne.
Međutim, kritike na račun Pakistanaca, Filipinaca i Indijaca baš i ne razumem. U Italiji ima mnogo više radnika iz vanevropskih zemalja nego u Srbiji. Čudi me kako ti uspeva da opstaneš sa takvim stavovima. Ili si se možda tu učlanio u pravu stranku.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar