Na tržištu nekretnina anarhija: Ko kontroliše izdavanje stanova u Srbiji?
Cene kirija u Srbiji su dvostruko veće nego pre dve godine, a ponuda stanova je, zbog platformi koje nude kratkoročni zajam, kao što je AirBnB, sve manja.
Foto: 021.rs
Zakon ne reguliše oblast izdavanja stanova, te na tržištu nekretnina vlada anarhija.
Vlada u Hrvatskoj je odlučila da uvede nova pravila koja drastično utiču na tržište nekretnina.
Stanodavci za izdavanje stana moraju dobiti saglasnost komšija, a ko ne poštuje novi Zakon - plaća kaznu i do 10.000 evra, piše Index.hr.
Najzvučniji deo novog zakona je ograničavanje iznajmljivanja stanova u zgradama, bilo da je reč o kratkoročnom (turističkom) najmu ili o najmu radnicima.
Hrvati su, dakle, na dobrom putu da ograniče masovno izdavanje stanova zakonskom regulativom.
Primenom ovog Zakona, najviše bi ispaštali oni koji daju svoje stanove u zakup putem platformi kao što je AirBnB ili Booking, a koje znatno utiču na cene kirije.
Da bi se stan iznajmio turistima ili stranim radnicima, stanodavci će morati da prikupe saglasnost 80 odsto suvlasnika. Odredbama ovoga člana uređuje se da je za davanje stana u kratkoročni najam i/ili najam za radnike potrebna saglasnost kvalifikovane većine stanara tog stambenog objekta.
Za one suvlasnike koji bez saglasnosti kvalifikovane većine suvlasnika za kratkoročni najam stanova i/ili najam stanova za radnike iznajme stan propisana je novčana kazna od 2.000 do 10.000 evra.
Predlog Zakona naišao je na kritike i negodovanje stanodavaca, uz agrument da "komšije nemaju prava da odlučuju o tome šta će vlasnik da uradi sa svojim stanom".
Kako je u Srbiji?
U međuvremenu, na srpskom tržištu nekretnina, svako diktira svoja pravila. Kratkoročni najam stanova turistima i radnicima niko ne kontroliše, dok je cena kirije i dvtostruko veća nego pre početka rusko-ukrajinskog sukoba.
Glavni problem je taj što su u Srbiji vlasnici nekretnina i ti koji su jedini odgovorni za sve što se dešava u stanu, kaže za Vreme predsednik udruženja profesionalnih upravnika Ljubiša Banovački.
"Logično je da će stanodavci, pogotovo ukoliko poseduju nekoliko nekretnina, želeti da svoje stanove komercijalizuju. To mogu putem kratkoročnog izdavanja, preko Bookinga ili AirBnB ili dugoročno. Kada je u pitanju dugoročno izdavanje, iznos kirije se dogovara direktno sa zakupcima", kaže Banovački.
Prava i obaveze stanodavaca i zakupca definišu se ugovorom između ove dve strane, ali se ipak, u većini slučajeva, stanovi izdaju "na crno" i na osnovu usmenog dogovora.
"Mi kao profesionalni upravnici nemamo nikakve nadležnoati, a ni obaveze u ovakvom odnosu. Upravnici nemaju prava da legitimišu lica koja žive u stanovima, te je jeidna interakcija sa zakupcima ukoliko postoji neki problem ili kvar u stanu", navodi sagovornik Vremena.
Srbija bi mogla da se ugleda na Hrvatsku
Kada je u pitanju primer Hrvatske i novi predlog Zakona njihove Vlade, Banovački kaže da ovaj predlog može znatno doprineti kvalitetu života i interesu celokupne stambene zajednice.
"Svakome ko ima stan u nekoj zgradi je u interesu da zna ko mu je komšija i da svi zajedno učestvuju u poboljšavanju uslova za život. U Srbiji je neophodna bolja zakonska regulacija", smatra on.
Promene predviđene izmenom i dopunom Zakona o stanovanju i održavanju zgrada samo se donekle podudaraju sa hrvatskim Predlogom zakona.
"Izmenom i dopunom Zakona je predviđeno da vlasnik stana ima saglasnost stambene zajednice samo ako želi da izda stan nekom pravnom licu npr. advokatskoj kancelariji, teretani ili turističkoj agenciji. U tim slučajevima je potrebna saglasnost 50 odsto ostalih stanara", dodaje on.
Zaključuje da na izmenama i dopunama ovog Zakona u Srbiji treba još mnogo raditi, te da smo u ovoj oblasti daleko od komšija..
Zakonski preglod o kontrolisanoj kiriji
Inicijativa da se uslovi stanovanja i sam Zakon o stanovanju i održavanju zgrada je bilo, iako još uvek nisu zaživele.
Jedan od autora zakonskog predloga o kontrolisanoj kiriji je Svetislav Kostić, profesor Pravnog fakulteta.
On za Vreme kaže da su zakonska pravila o tome koliko često i za koliki procenat se tačno kirija može na snazi u mnogim evropskim gradovima, te da bi ovaj predlog znatno poboljšao uslove za život u velikim gradovima.
"Ova mera je od znatne pomoći kada urbane sredine postanu preskupe za život običnih ljudi. Time se rast zakupnina ograničava na razumnu meru. Mi trenutno imamo veliki problem zbog toga što sada brojni studenti, zbog cene kirija, odustaju od školovanja u Beogradu, a tržište je potpuno neuređeno", priča Kostić.
Sve je počelo, kako on tvrdi, kada je došlo do ogromnog priliva ruskih i ukrajinskih državljana, koji je stanodavce motivisao da to iskoriste za znatno povećanje svojih prihoda.
"Mi smo tada sastavili ceo Zakon o stanovanju, a ograničavanje zakupnina bi o bio samo jedan od elemenata nove stambene politike. Potrebno je uvesti i obaveznu notarizaciju Ugovora o zakupnini, kao jednu od mera", navodi on.
AirBnB- pretnja tržištu nekretnina i turizmu
Kratkoročni zajam je, kako kaže Kostić, sasvim posebna kategorija, koja ne ugrožava u velikoj meri stambenu zajednicu neke zgrade, a ni potencijalne zakupce, već najviše utiče na oblast turizma.
"AirBnB ima uticaj na porast kirija, ali indirektan. Stanovi koji se inače daju u zakup na duže, tako se povlače sa tržišta. Više se ne nude za dugoročni najam, već najviše turistima", kaže Kostić.
Ovakvi stanovi, dakle, utiču na smanjenje celokupne ponude stambenih objekata na tržištu, ali i predstavljaju veliku konkurenciju hotelima i motelima.
Pročitaj još
Utaja poreza koju niko ne proverava
Direktor turističke agencije YUTA Aleksandar Seničić govorio je ranije za Vreme da platforma AirBnB sa sobom vuče niz opasnosti, jer ovakvu vrstu najma niko ne kontroliše, pa dolazi do raznih poreskih malverzacija.
Upravo zbog toga, ali i zbog manjka stambenog prostora i sumanutih cena kirije, mnoge zemlje su zabranile ili ograničile izdavanje smeštaja na ovakvim platformama, osim ako su u pitanju hoteli, moteli i drugi zvanični objekti.
"Jedini ko može ovo da kontroliše je turistička inspekcija, i to tako što inspektori sami odu do nekog smeštaja. Oni se preko platforme prijave za boravak tamo, pa na licu mesta provere da li vlasnici imaju potrebna dokumenta", objašnjava on.
Dodaje da ovakvi najmovi predstavljaju ozbiljan problem, s obzirom na to da se prihodi ne prijavljuju i stanodavci vrše krivično delo za koje mogu biti gonjeni - utaju poreza.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ministarstvo: Uvodi se oznaka "100% odsto iz Srbije", uvode se prelevmani na mleko u prahu
20.02.2026.•
6
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić sastao se sa predstavnicima više od 100 različitih udruženja poljoprivrednika iz Srbije, a dogovoreno je da se uvodi oznaka "100% iz Srbije".
Poskupljuje gorivo - ovo su nove cene
20.02.2026.•
14
Gorivo u Srbiji poskupelo je za dva dinara po litru.
Vreme sankcija: Družba je družba, služba je služba
20.02.2026.•
10
Stigao je 20. februar i svi iščekujemo odobrenje američke Agencije za kontrolu imovine u inostranstvu.
Tabaković: Inflacija u januaru 2,4 odsto
19.02.2026.•
2
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da je inflacija u Srbiji u granicama cilja i da će tako biti i u srednjem roku.
Ministar poljoprivrede: Država neće dozvoliti prekomeran uvoz malina
19.02.2026.•
5
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je da država razume koliko veliki značaj malinarstvo ima za izvoz, prihode poljoprivrednih gazdinstava i za razvoj sela u Srbiji.
Srbija trenutno ima 53,3 tone zlata u rezervama
19.02.2026.•
13
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je da Srbija trenutno poseduje u rezervama više od 53,3 tone zlata.
Potoci prosutog mleka ubrzavaju odumiranje srpskog sela
18.02.2026.•
17
Srbija se suočava sa tišim, ali opasnijim egzodusom od onog migratornog - nestankom mlečnog govedarstva koji direktno ugrožava prehrambeni suverenitet zemlje.
NALED: Privredni rast Srbije u 2025. godini usporen
18.02.2026.•
1
U Srbiji je u 2025. godini bruto domaći proizvod (BDP) porastao za dva odsto, što je ispod ranijih projekcija, te označava usporavanje privrednog rasta.
Tender za naftovod od Novog Sada do Mađarske produžen do 26. februara
18.02.2026.•
5
Tender za izgradnju naftovoda između Mađarske i Srbije produžen je do 26. februara.
"Skok u budućnost" kao konkretan plan ne postoji, ali ga građani Srbije poprilično plaćaju
18.02.2026.•
17
Građani Srbije plaćaju 14 do 18 milijardi evra na nešto što postoji samo kao naziv - "Skok u budućnost".
EU pokreće istragu protiv Šeina zbog prodaje spornih proizvoda i "zavisničkog dizajna" platforme
17.02.2026.•
1
Evropska unija pokrenuće zvaničnu istragu protiv kineskog internet-trgovca Šein zbog sumnje na višestruka kršenja evropskih zakona, uključujući prodaju seksualnih lutaka koje liče na decu i oružja.
Ministar Glamočić se sastaje sa poljoprivrednicima: Dogovor o svemu što je realno
17.02.2026.•
7
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić sastaće se u 13 časova sa poljoprivrednicima koji protestuju.
Đedović Handanović: Očekujem do kraja nedelje odgovor na zahtev za produženje licence NIS-u
17.02.2026.•
6
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović očekuje do kraja nedelje odgovor na zahtev za produženje licence NIS-u.
ByteDance obećava zaštitu autorskih prava na AI video alatu nakon pretnji Diznija
16.02.2026.•
1
Kineska tehnološka kompanija ByteDance saopštila je da će preduzeti korake kako bi sprečila neovlašćeno korišćenje autorskih prava na svom novom AI alatu za generisanje videa, nakon pretnji pravnim postupkom iz američke
Metla Group kupila Nišku pivaru
16.02.2026.•
3
Domaća kompanija Metla Group iz Leskovca zvanično je preuzela Nišku pivaru, čime je završen proces promene vlasničke strukture, saopštio je novi vlasnik.
EU do 2028. zabranjuje rusku naftu i gas: Koliko će to uticati na energetsku bezbednost Srbije?
16.02.2026.•
17
EU je na putu da do kraja 2027. godine u potpunosti ukine uvoz ruskog gasa i nafte, a većina zemalja članica ima izlaz na more i problem snabdevanjem gasom mogle bi da reše izgradnjom sopstvenih LNG terminala.
Hiljade poslodavaca u Nemačkoj odbile prošle godine da isplate minimalnu platu
15.02.2026.•
1
Hiljade poslodavaca u Nemačkoj odbile su da isplate minimalnu platu tokom 2025. godine.
Voće u Srbiji u 2025. bilo skuplje 68 odsto nego prethodne godine
15.02.2026.•
3
Najveći uticaj na rast cena u grupi proizvoda poljoprivrede i ribarstva u prošloj godini imalo je poskupljenje voća od 68,2 odsto i žita od 12,3 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Čekaju li nas nova poskupljenja: Uredba o ograničenju trgovačkih marži ističe 1. marta
15.02.2026.•
19
Iako uredba o ograničenim trgovačkim maržama ističe 1. marta, deo nabavnih cena je već odmrznut, a kompanija Delez najavila je tužbu protiv Srbije.
Evropska centralna banka proširuje pristup svom fondu za likvidnost u evrima
15.02.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da namerava da proširi pristup svom fondu za likvidnost u evrima, kako bi bio globalno dostupan u cilju jačanja jedinstvene evropske valute na međunarodnom planu.
Pošto prodaja e-automobila nije išla po planu: Stelantis ipak uvodi nova dizel vozila u Evropu
15.02.2026.•
15
Kompanija Stelantis ponovo uvodi dizel verzije najmanje sedam modela automobila i putničkih kombija širom Evrope, što predstavlja zaokret od ranije snažne orijentacije ka električnim vozilima (EV).
Komentari 62
Istina
Samo u ovakvoj drzavi jos uvek vlada neogranicen kriminal na svim nivoima,mito i korupcija,gde je ispalo da je placanje poreza na extra dobit cista sitnica! Moze li neko od ovi pametnih koji brane sopstvene interese da nama neukim objasne kako u jednoj Nemackoj,Austriji,Svajcarskoj pojjedinci nisu stekli enorman kapital za 20 godina i kako nemaju tolike nekretnine,vec pola stanovnistva zivi u rentiranim stanovima?
Kako to tamo funkcionise poreski sistem i da li je ispravan ili neispravan pa nasi ljudi odlaze tamo da rade i ne vracaju se u ovaj tamni vilajet?
Molim ove bezobzirne i prepametne da ne guraju prst u oko postenom i sirotom narodu i da se suzdrze komentara kojima pokusavaju da amnestiraju klasican lopovluk pidstaknut od najvisih nivoa izvrsne vlasti. Da je srece odavno je trebalo da funkcionise usvojeni zakon.o poreklu imovine,ali kao sto rece nas narod " vrana vrani oci ne vadi"
Vlada
Kako mali Perica zamišlja pravo. Svaka država koja u Ustavu ima utvrđenu nepovredivost privatne svojine ima i zakone kojim se pod posebnim okolnostima to pravo svojine ograničava.
Joca
Rekao sam da se porez vec placa na nekretninu gde se ne zivi i to duplo u odnosu na onu gde zivis.
Lepo sto si taksista sada bih te pitao ko placa pdv na voznju, ti ili kupac tvojih usluga? Mada iskreno nikada mi ni jedan taksista nije izdao fiskalni izgleda da ga ni vi ne placate... Placate pausal koji na kraju plate korisnici vasih usluga. Nije problem da se placa porez ali kao sto znas on ce se ugraditi u cenu.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar