Struja je skupa, zima dolazi - a šta će Srbija?
Pred mnogim gradovima u Srbiji postoji potreba da povećaju cene grejanja u lokalnim sistemima.
Foto: 021.rs
Od 2021. godine, cene struje i gasa su sukcesivno uvećane za 50,6, odnosno 139 odsto, dok je cena grejanja, zavisno od opštine, povećana samo 14 do 20 odsto. Nedovoljno, pošto su glavne stavke u troškovniku toplane upravo energenti.
Srpska vlada je, slično većini evropskih, pozivajući se na posledice epidemije korone, opštinama dugo tolerisala nevoljnost da povise cenu. Nema te vlasti koja ne voli da izbegavanjem nepopularnih odluka pomalo kupuje naklonost birača.
Ubogaljena proizvodnja struje
Međutim, ekstremna potrošnja struje tokom leta ogolila je jadno stanje Elektroprivrede Srbije, čija je osnovna slabost u tome što dnevno ne može da proizvede više od 93 miliona kilovat-sati. Zimske dnevne potrebe Srbije su, zavisno od temperature, između 95 i 120 miliona kilovat-sati, a bilo je slučajeva kada je potrošnja struje i desetak dana kontinuirano dostizala 125 do 135 miliona kilovat-sati.
Dve poslednje, nezabeleženo blage zime su učinile da poprilično zaboravimo na sneg i studen, ali samo politički neodgovorna osoba može očekivati i treću ekstremno blagu zimu, a sa njom i toliko umanjenu potrošnju toplotne energije koja bi ponovo prikrila nemoć EPS-a.
Realno, Srbija tokom jeseni i zime mora da računa na značajan uvoz struje, i to ne samo u periodu od Svetog Nikole do Nove godine po julijanskom kalendaru, kada Srbija redovno, decenijama, kupuje relativno malu količinu električne energije.
Zebnja vlasti ne bi bila posebno izražena da Evropa i sama ne kuburi sa strujom, pa cene električne energije skoče u nebesa čim se pojavi i najmanja nestašica. Tako su letos dostizale i po 350 i 400 evra po megavat-satu, mada je njihova uobičajena vrednost između 60 i 110 evra.
Vratolomne cene
Upravo izrazita volatilnost berzanske cene i jeste ono što naročito zabrinjava – u njoj se krije opasnost da se mala količina uvezene struje plati veoma skupo, četiri-pet puta više nego u vreme kada su države određivale cene.
Nestalnom proizvodnjom, sve veći broj solarnih i vetroelektrana dodatno pospešuje ekstremne promene cena struje. U Srbiji je dodatni problem što ceo region jugoistočne i dela srednje Evrope nema dovoljno snažnu konekciju sa većim delom Starog kontinenta, pa su mogućnosti uvoza poprilično skučene.
Kako je u Nemanjinoj 14 jasno da će Srbija, osim ako ne bude imala "ludu" sreću, predstojeće jeseni i zime kupovati struju, nesporna je i potreba da se povećanjem cene grejanja toplane učine tehnički i ekonomski sposobne za što veću proizvodnju toplote. Od dobrog rada toplana nema efikasnije pomoći za smanjenje potrošnje struje. Time se pomaže štednji električne energije, te, posredno, i umanjuje potreba za uvozom.
Komšije u nevolji
Srpske nevolje ne umanjuje ni to što i susede more slične brige. Tako je u Hrvatskoj vlada najavila povećanje cene struje i gasa za najmanje 20 odsto, mada ima zagovornika i za 30 odsto uvećanja. Kako bi predupredila moguće izlive nezadovoljstva građana, tamošnja vlada je odlučila da plate u javnom sektoru ozbiljnije poveća, pa su sada u proseku za čak 39 odsto iznad zarada zaposlenih u privatnom sektoru.
To je novi budžetski izdatak od oko 1,6 milijardi evra godišnje, za čiju popunu je vlada uvela porez na stanove u kojima niko ne živi, a nisu ni registrovani za turističku ponudu.
Srpska vlada je postupila slično, već je donela odluku o povećanju penzija od 1. decembra za nepunih 11 odsto. Nema spora da će i tim gotovo nevidljivog premijera Vučevića učiniti sve da i grejanje poskupi.
Prekid prirodne saradnje
Svakako da snabdevanje Srbije energijom ne bi potencijalno bilo toliko neugodno da nema tih vratolomnih oscilacija cena struje i gasa u celoj Evropi. Nedostajuća količina bi se kupila od inopartnera po obostrano zadovoljavajućoj ceni. No, u uslovima neviđene volatilnosti mnogi upadaju u zamku iz koje se mogu izvući jedino uvozom u periodu preskupe struje.
Došli smo do osnovnog pitanja: zašto su cene energije u EU toliko volatilne da je najbolje i ne računati na uvoz sa ovog područja? Odgovor je u kontinuiranom manjku gasa i povremeno dramatičnim nedostacima, uslovljenim koliko nestalnošću obnovljivih izvora energije, toliko i haosom na gasnom tržištu.
Trenutno Nemačka uvozi gas po tri do četiri puta višoj ceni nego što plaćaju Amerikanci, a cena struje je dva i po puta viša nego s druge strane Atlantika. Krizna situacija je posledica prekida energetske saradnje sa Rusijom i uzrokovala je manjak gasa delom nadoknađen uvozom iz Alžira, Azerbejdžana i povećanjem uvoza iz Norveške, delom pomoću LNG tankera, kada je cena i tri puta viša nego u tradicionalnom uvozu gasovodom iz Rusije. Samo dve ekstremno blage zime su sprečile da muke Evropljana ne budu još veće.
Pročitaj još
Najskuplja struja
Nedaće za Stari kontinent su tim veće jer gas u velikoj meri određuje i cenu struje. Oscilacije u proizvodnji solarnih i vetroelektrana su tolike da je često potrebno nedostajuće količine nadoknaditi strujom iz gasnih elektrana.
A to je najskuplja električna energija, posebno u situaciji kada Evropljani gas plaćaju trostruko više nego što bi plaćali da je nastavljen višedecenijski uvoz iz Rusije. Upravo u ovakvim situacijama dolazi do brzog i izuzetno visokog skoka cena na berzama električne energije.
Iznenadne nestašice i ekstremne cene struje su tim češće što se svojevrsni energetski haos na Starom kontinentu događa u vreme kada se prelazi na električna vozila i odvija tranzicija na obnovljive izvore energije. Prvim se potrošnja naglo i neprekidno uvećava, dok drugim van upotrebe ostaju tradicionalni proizvođači struje, čiji udeo nije lako nadomestiti.
Postoji samo jedan način da se situacija brzo sanira i reguliše — prestanak rata u Ukrajini i obnova uobičajenih ekonomskih i energetskih veza Evrope sa Rusijom. U suprotnom, nedaće sa nestašicama i volatilnošću cene struje biće češće i još ekstremnije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Investicioni fondovi u Srbiji upravljaju sa više od dve milijarde evra
12.09.2025.•
0
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Srbije Marko Janković izjavio je da su krajem avgusta ove godine investicioni fondovu koji posluju u Srbiji upravljali sa više od dve milijarde evra.
RZS: Potrošačke cene 4,7 odsto više nego prošle godine
12.09.2025.•
2
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu ove godine, u poređenju sa istim mesecom 2024. godine, povećane su 4,7 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Sindikat Zastava oružja: Zabrana izvoza ugrozila isplatu plata kragujevačkim oružarima
12.09.2025.•
0
Samostalni sindikat fabrike "Zastava oružje" iz Kragujevca upozorio je da je "zbog zabrane izvoza naoružanja najdirektnije ugrožena isplata zarada zaposlenima" i zatražio hitan sastanak sa nadležnim organima.
Objavljene nove cene goriva
12.09.2025.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Kompanija DDOR svečano obeležila 80 godina postojanja
11.09.2025.•
0
DDOR osiguranje, jedna od vodećih osiguravajućih kompanija u Srbiji, s ponosom je obeležila 80 godina uspešnog poslovanja.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
11.09.2025.•
2
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na 5,75 odsto.
Sektor informisanja i telekomunikacija imao najveću prosečnu zaradu - 326.000 dinara
11.09.2025.•
4
Najveća prosečna zarada po delatnostima zabeležena je u junu u sektoru informisanja i telekomunikacija od 326.580 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Novo zaduživanje države - ovaj put za 410 miliona evra: Kod koga i šta je potencijalno sporno
11.09.2025.•
10
Vlada Srbije je prošle nedelje uputila Skupštini Srbije predloge zakona o zaduživanju zemlje u ukupnom iznosu od oko 410 miliona evra.
Proizvođač leka Ozempik ukida 9.000 radnih mesta
10.09.2025.•
0
Danska farmaceutska kompanija Novo Nordisk, matična kompanija leka Ozempik za dijabetičare, saopštila je da će ukinuti 9.000 radnih mesta širom sveta, što predstavlja više od 11 odsto njenog platnog spiska.
Nenadić: Nepal i Srbiju deli samo jedan poen po percepciji korupcije
10.09.2025.•
5
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija izjavio je da se Nepal i Srbija prema indeksu percepcije korupcije smatraju veoma korumpiranim zemljama.
Većina domaćinstava u Srbiji preživljava od plate do plate: Koliko vrede ekonomske mere?
10.09.2025.•
28
Dok Vlada uvodi ekonomske mere, propisane kako bi pomogle građanima sa nižim primanjima i pospešile kupovnu moć, nameće se pitanje koliko će one zaista postići željeni efekat.
Cene nafte porasle nakon napada Izraela na teritoriju Katara
09.09.2025.•
2
Cene nafte porasle su danas za oko jedan odsto i to Brenta na 67 dolara po barelu, a američke sirove nafte WTI (West Texas Intermediate) na iznad 63 dolara po barelu.
Novi zakon o izvršenju ne garantuje svima zaštitu: Ko ipak može ostati bez doma?
09.09.2025.•
4
Građani koji imaju bilo kakva dugovanja, bilo prema bankama, ili prema komunalnim preduzećima, moraju pažljivo pročitati predlog Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Digitalni evro je uskoro među nama
09.09.2025.•
8
Subota, 25. oktobar, biće značajan dan za Evropsku uniju, zapravo za sve koji se oslanjaju na evro, monetu najlukrativnije političke zajednice na svetu.
Minimalac u Srbiji u 2026. će biti 551 evro
09.09.2025.•
16
Ministar finanasija Siniša Mali i ministarka za rad Milica Đurđević Stamenkovski saopštili su da će zvaničan predlog biti da minimalna zarada od 1. januara iznosi 551 evro ili 64.554 dinara.
Firma koja je "ugostila" SNS kol centar dobila milionski posao od Pošte, pa poništen postupak
09.09.2025.•
1
Javno preduzeće "Pošta Srbije" dodelilo je posao grupi ponuđača u kojoj je kompanija Prointer, poznata po tome što je bila "domaćin" SNS kol centra, iako ovaj konzorcijum nije ispunjavao sve uslove.
Razvoj KUL održivog preduzetništva u skladu sa principima cirkularne ekonomije
09.09.2025.•
0
Nakon višemesečne obuke i podrške u razvoju svojih ideja, preduzetnici iz Srbije predstavili su svoje proizvode i usluge u Bjelovaru u Hrvatskoj tokom 29. i 30. avgusta.
Skladištenjem do jeftinijeg gasa
08.09.2025.•
1
Kako se u januaru i februaru ne bismo smrzavali, pripreme za energetsku sezonu treba početi na vreme.
Saradnik Bečkog instituta: Strane investicije u Srbiji manje za 40 odsto nego prošle godine
08.09.2025.•
13
Saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović ocenio je da će rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2025. godini biti između dva i 2,5 odsto.
Pregovori o minimalcu za narednu godinu počinju sutra: Vlada daje 550, sindikati traže 600 evra
08.09.2025.•
13
Na sednici Socijalno-ekonomskog saveta sutra će još jednom biti razmatrana odluka o povećanju minimalne zarade za 2026. godinu.
Država se zadužuje 27,25 miliona evra za modernizaciju poreske administracije
08.09.2025.•
9
Država Srbija zadužiće se 27,25 miliona evra za modernizaciju poreske administracije.
Komentari 26
Kuzman
Po iskustvu
Bbb
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar