Struja je skupa, zima dolazi - a šta će Srbija?
Pred mnogim gradovima u Srbiji postoji potreba da povećaju cene grejanja u lokalnim sistemima.
Foto: 021.rs
Od 2021. godine, cene struje i gasa su sukcesivno uvećane za 50,6, odnosno 139 odsto, dok je cena grejanja, zavisno od opštine, povećana samo 14 do 20 odsto. Nedovoljno, pošto su glavne stavke u troškovniku toplane upravo energenti.
Srpska vlada je, slično većini evropskih, pozivajući se na posledice epidemije korone, opštinama dugo tolerisala nevoljnost da povise cenu. Nema te vlasti koja ne voli da izbegavanjem nepopularnih odluka pomalo kupuje naklonost birača.
Ubogaljena proizvodnja struje
Međutim, ekstremna potrošnja struje tokom leta ogolila je jadno stanje Elektroprivrede Srbije, čija je osnovna slabost u tome što dnevno ne može da proizvede više od 93 miliona kilovat-sati. Zimske dnevne potrebe Srbije su, zavisno od temperature, između 95 i 120 miliona kilovat-sati, a bilo je slučajeva kada je potrošnja struje i desetak dana kontinuirano dostizala 125 do 135 miliona kilovat-sati.
Dve poslednje, nezabeleženo blage zime su učinile da poprilično zaboravimo na sneg i studen, ali samo politički neodgovorna osoba može očekivati i treću ekstremno blagu zimu, a sa njom i toliko umanjenu potrošnju toplotne energije koja bi ponovo prikrila nemoć EPS-a.
Realno, Srbija tokom jeseni i zime mora da računa na značajan uvoz struje, i to ne samo u periodu od Svetog Nikole do Nove godine po julijanskom kalendaru, kada Srbija redovno, decenijama, kupuje relativno malu količinu električne energije.
Zebnja vlasti ne bi bila posebno izražena da Evropa i sama ne kuburi sa strujom, pa cene električne energije skoče u nebesa čim se pojavi i najmanja nestašica. Tako su letos dostizale i po 350 i 400 evra po megavat-satu, mada je njihova uobičajena vrednost između 60 i 110 evra.
Vratolomne cene
Upravo izrazita volatilnost berzanske cene i jeste ono što naročito zabrinjava – u njoj se krije opasnost da se mala količina uvezene struje plati veoma skupo, četiri-pet puta više nego u vreme kada su države određivale cene.
Nestalnom proizvodnjom, sve veći broj solarnih i vetroelektrana dodatno pospešuje ekstremne promene cena struje. U Srbiji je dodatni problem što ceo region jugoistočne i dela srednje Evrope nema dovoljno snažnu konekciju sa većim delom Starog kontinenta, pa su mogućnosti uvoza poprilično skučene.
Kako je u Nemanjinoj 14 jasno da će Srbija, osim ako ne bude imala "ludu" sreću, predstojeće jeseni i zime kupovati struju, nesporna je i potreba da se povećanjem cene grejanja toplane učine tehnički i ekonomski sposobne za što veću proizvodnju toplote. Od dobrog rada toplana nema efikasnije pomoći za smanjenje potrošnje struje. Time se pomaže štednji električne energije, te, posredno, i umanjuje potreba za uvozom.
Komšije u nevolji
Srpske nevolje ne umanjuje ni to što i susede more slične brige. Tako je u Hrvatskoj vlada najavila povećanje cene struje i gasa za najmanje 20 odsto, mada ima zagovornika i za 30 odsto uvećanja. Kako bi predupredila moguće izlive nezadovoljstva građana, tamošnja vlada je odlučila da plate u javnom sektoru ozbiljnije poveća, pa su sada u proseku za čak 39 odsto iznad zarada zaposlenih u privatnom sektoru.
To je novi budžetski izdatak od oko 1,6 milijardi evra godišnje, za čiju popunu je vlada uvela porez na stanove u kojima niko ne živi, a nisu ni registrovani za turističku ponudu.
Srpska vlada je postupila slično, već je donela odluku o povećanju penzija od 1. decembra za nepunih 11 odsto. Nema spora da će i tim gotovo nevidljivog premijera Vučevića učiniti sve da i grejanje poskupi.
Prekid prirodne saradnje
Svakako da snabdevanje Srbije energijom ne bi potencijalno bilo toliko neugodno da nema tih vratolomnih oscilacija cena struje i gasa u celoj Evropi. Nedostajuća količina bi se kupila od inopartnera po obostrano zadovoljavajućoj ceni. No, u uslovima neviđene volatilnosti mnogi upadaju u zamku iz koje se mogu izvući jedino uvozom u periodu preskupe struje.
Došli smo do osnovnog pitanja: zašto su cene energije u EU toliko volatilne da je najbolje i ne računati na uvoz sa ovog područja? Odgovor je u kontinuiranom manjku gasa i povremeno dramatičnim nedostacima, uslovljenim koliko nestalnošću obnovljivih izvora energije, toliko i haosom na gasnom tržištu.
Trenutno Nemačka uvozi gas po tri do četiri puta višoj ceni nego što plaćaju Amerikanci, a cena struje je dva i po puta viša nego s druge strane Atlantika. Krizna situacija je posledica prekida energetske saradnje sa Rusijom i uzrokovala je manjak gasa delom nadoknađen uvozom iz Alžira, Azerbejdžana i povećanjem uvoza iz Norveške, delom pomoću LNG tankera, kada je cena i tri puta viša nego u tradicionalnom uvozu gasovodom iz Rusije. Samo dve ekstremno blage zime su sprečile da muke Evropljana ne budu još veće.
Pročitaj još
Najskuplja struja
Nedaće za Stari kontinent su tim veće jer gas u velikoj meri određuje i cenu struje. Oscilacije u proizvodnji solarnih i vetroelektrana su tolike da je često potrebno nedostajuće količine nadoknaditi strujom iz gasnih elektrana.
A to je najskuplja električna energija, posebno u situaciji kada Evropljani gas plaćaju trostruko više nego što bi plaćali da je nastavljen višedecenijski uvoz iz Rusije. Upravo u ovakvim situacijama dolazi do brzog i izuzetno visokog skoka cena na berzama električne energije.
Iznenadne nestašice i ekstremne cene struje su tim češće što se svojevrsni energetski haos na Starom kontinentu događa u vreme kada se prelazi na električna vozila i odvija tranzicija na obnovljive izvore energije. Prvim se potrošnja naglo i neprekidno uvećava, dok drugim van upotrebe ostaju tradicionalni proizvođači struje, čiji udeo nije lako nadomestiti.
Postoji samo jedan način da se situacija brzo sanira i reguliše — prestanak rata u Ukrajini i obnova uobičajenih ekonomskih i energetskih veza Evrope sa Rusijom. U suprotnom, nedaće sa nestašicama i volatilnošću cene struje biće češće i još ekstremnije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NIS podneo novi zahtev za licencu za rad
27.07.2026.•
0
Naftna industrija Srbije (NIS) podnela je Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za licencu koja bi omogućila nastavak operativnog rada kompanije, prenosi Radio televizija Srbije (RTS).
Moreuz, nafta i strepnje Evropljana
27.07.2026.•
0
Nije sporno da je Bliski istok najveći svetski proizvođač i izvoznik nafte i gasa.
Kako banke u Srbiji gledaju na kreditiranje verskih organizacija i sveštenika?
27.07.2026.•
1
Crkve, verske zajednice i sveštenici u Srbiji imaju specifičan status koji ih u pravnom i finansijskom sistemu smešta u neodređenu zonu između neprofitnih organizacija, privrednih društava i slobodnih umetnika.
Cena nafte pala
27.07.2026.•
3
Cene akcija su se danas uglavnom povećale, a cene nafte opale za skoro 7% jer su se SAD i Iran uzdržali od sukoba dok se razgovara o mogućem nastavku pregovora o privremenom sporazumu o prekidu vatre.
Srpski startap postao prvi domaći "jednorog" - vredi više od milijardu evra
27.07.2026.•
5
Srpska startap kompanija Ominimo zatvorila je investicionu rundu Serije B, uz učešće investicionog ogranka Evropske banke za obnovu i razvoj, dostigavši tržišnu vrednost od 1,6 milijardi dolara.
Menja se zakon: Više neće biti ograničenja od 20 odsto za smanjenje akciza na gorivo
27.07.2026.•
3
Ministarstvo finansija radi na izmeni Zakona o akcizama, a najveća promena bila bi ukidanje ograničenja umanjenja akciza od 20 odsto - što je po važećem zakonu maksimalni procenat za koliko Vlada može da smanji akcize.
Frilenserima stižu poreska rešenja za 2021. i opomene za 2023. godinu
27.07.2026.•
7
Frilenseri u Srbiji počeli su da dobijaju poreska rešenja za prihode ostvarene tokom 2021. godine, ali i opomene koje se odnose na neizmirene obaveze iz 2023. godine.
Velike razlike u platama u Srbiji: Programeri na vrhu, uslužne delatnosti na dnu
26.07.2026.•
7
Raspon plata među pojedinim delatnostima u Srbiji je veliki, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Privredna komora: Evo koje carine je Amerika ukinula Srbiji, a koje važe
26.07.2026.•
3
Nova odluka administracije predsednika SAD Donalda Trampa, doneta 24. jula, o uvođenju dodatnih uvoznih carina ne donosi pogoršanje uslova za izvoz robe iz Srbije na američko tržište, navodi Privredna komora Srbije.
MOL traži povraćaj 320 miliona evra od države zbog poreza na ugljen-dioksid
26.07.2026.•
1
Naftna mađarska kompanija MOL podnela je tužbu protiv mađarske poreske uprave od koje traži isplatu 126 milijardi forinti (oko 320 miliona evra).
Ford povlači preko pola miliona vozila u SAD zbog opasnosti od požara
26.07.2026.•
1
Američki proizvođač automobila Ford povući će 565.691 vozilo u SAD zbog rizika od požara u motornom prostoru izazvanog mogućim oštećenjem instalacije električnih kablova.
Akcize na gorivo 20 odsto niže i narednih nedelju dana
26.07.2026.•
0
Vlada Srbije još jednom je produžila Odluku o privremenom smanjenju iznosa akciza na naftne derivate do 2. avgusta.
Objavljeno koji su najprodavaniji automobili u Srbiji
26.07.2026.•
3
U prvih šest meseci u Srbiji je prvi put registrovano 22.155 novih vozila, što je za 3.327 više nego u istom periodu 2025. godine, kada je prvi put registrovano 18.828 vozila.
Neto profit Folksvagena pao za 30 odsto, sprema masovna otpuštanja
26.07.2026.•
1
Nemački proizvođač automobila Folksvagen objavio je da je njegov neto profit u prvoj polovini ove godine pao za više od 30 odsto međugodišnje.
Sporazum o spajanju Paramaunta i Vorner Brosa odložen do juna 2027. godine
26.07.2026.•
0
Kompanija Paramaunt Skajdens saopštila je da pristaje da se odloži spajanje sa medijskom grupacijom Vorner Bros Diskaveri do 1. juna 2027. godine.
Pokemon kartice vrede milione dolara: Japan razmatra regulisanje tržišta zbog falsifikata i pranja para
26.07.2026.•
0
Japan, postojbina Pokemona, počinje da razmatra regulisanje tržišta ovih kolekcionarskih karata, budući da vrtoglavi rast njihove vrednosti, koja dostiže milione dolara, podstiče falsifikovanje i pranje novca.
Proizvođač baterija Varta ide u stečaj
26.07.2026.•
9
Nemački proizvođač baterija Varta potvrdio je da je podneo zahtev za pokretanje stečajnog postupka, navodeći kao razloge slabu potražnju, nepovoljne valutne kurseve i gubitak ključnog kupca, prenosi nemačka agencija DPA.
Privredna komora pruža podršku za primenu Uredbe o ambalaži i ambalažnom otpadu
25.07.2026.•
0
Privredna komora Srbije pružiće podršku kompanijama za usklađivanje sa Uredbom Evropske unije o ambalaži i ambalažnom otpadu.
Euribor ponovo raste: Koliko će građanima porasti rate kredita?
25.07.2026.•
3
Iako je Evropska centralna banka zadržala ključne kamatne stope na istom nivou, tromesečni Euribor, promenljiva komponenta kamata na kredite u evrima, zabeležio je rast i dostigao najviši nivo od novembra 2024.
Plate u javnom sektoru veće nego kod privatnika
25.07.2026.•
38
Prosečna majska neto plata zaposlenih u javnom sektoru je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila 123.511 dinara.
Ministarstvo: Ne stoji pretpostavka da će iko dobiti 144.000 dinara iz Akcionarskog fonda
25.07.2026.•
18
Ministarstvo privrede saopštilo je da ne stoji pretpostavka da će iko dobiti 144.000 dinara iz Akcionarskog fonda.
Komentari 26
Kuzman
Po iskustvu
Bbb
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar