Struja je skupa, zima dolazi - a šta će Srbija?
Pred mnogim gradovima u Srbiji postoji potreba da povećaju cene grejanja u lokalnim sistemima.
Foto: 021.rs
Od 2021. godine, cene struje i gasa su sukcesivno uvećane za 50,6, odnosno 139 odsto, dok je cena grejanja, zavisno od opštine, povećana samo 14 do 20 odsto. Nedovoljno, pošto su glavne stavke u troškovniku toplane upravo energenti.
Srpska vlada je, slično većini evropskih, pozivajući se na posledice epidemije korone, opštinama dugo tolerisala nevoljnost da povise cenu. Nema te vlasti koja ne voli da izbegavanjem nepopularnih odluka pomalo kupuje naklonost birača.
Ubogaljena proizvodnja struje
Međutim, ekstremna potrošnja struje tokom leta ogolila je jadno stanje Elektroprivrede Srbije, čija je osnovna slabost u tome što dnevno ne može da proizvede više od 93 miliona kilovat-sati. Zimske dnevne potrebe Srbije su, zavisno od temperature, između 95 i 120 miliona kilovat-sati, a bilo je slučajeva kada je potrošnja struje i desetak dana kontinuirano dostizala 125 do 135 miliona kilovat-sati.
Dve poslednje, nezabeleženo blage zime su učinile da poprilično zaboravimo na sneg i studen, ali samo politički neodgovorna osoba može očekivati i treću ekstremno blagu zimu, a sa njom i toliko umanjenu potrošnju toplotne energije koja bi ponovo prikrila nemoć EPS-a.
Realno, Srbija tokom jeseni i zime mora da računa na značajan uvoz struje, i to ne samo u periodu od Svetog Nikole do Nove godine po julijanskom kalendaru, kada Srbija redovno, decenijama, kupuje relativno malu količinu električne energije.
Zebnja vlasti ne bi bila posebno izražena da Evropa i sama ne kuburi sa strujom, pa cene električne energije skoče u nebesa čim se pojavi i najmanja nestašica. Tako su letos dostizale i po 350 i 400 evra po megavat-satu, mada je njihova uobičajena vrednost između 60 i 110 evra.
Vratolomne cene
Upravo izrazita volatilnost berzanske cene i jeste ono što naročito zabrinjava – u njoj se krije opasnost da se mala količina uvezene struje plati veoma skupo, četiri-pet puta više nego u vreme kada su države određivale cene.
Nestalnom proizvodnjom, sve veći broj solarnih i vetroelektrana dodatno pospešuje ekstremne promene cena struje. U Srbiji je dodatni problem što ceo region jugoistočne i dela srednje Evrope nema dovoljno snažnu konekciju sa većim delom Starog kontinenta, pa su mogućnosti uvoza poprilično skučene.
Kako je u Nemanjinoj 14 jasno da će Srbija, osim ako ne bude imala "ludu" sreću, predstojeće jeseni i zime kupovati struju, nesporna je i potreba da se povećanjem cene grejanja toplane učine tehnički i ekonomski sposobne za što veću proizvodnju toplote. Od dobrog rada toplana nema efikasnije pomoći za smanjenje potrošnje struje. Time se pomaže štednji električne energije, te, posredno, i umanjuje potreba za uvozom.
Komšije u nevolji
Srpske nevolje ne umanjuje ni to što i susede more slične brige. Tako je u Hrvatskoj vlada najavila povećanje cene struje i gasa za najmanje 20 odsto, mada ima zagovornika i za 30 odsto uvećanja. Kako bi predupredila moguće izlive nezadovoljstva građana, tamošnja vlada je odlučila da plate u javnom sektoru ozbiljnije poveća, pa su sada u proseku za čak 39 odsto iznad zarada zaposlenih u privatnom sektoru.
To je novi budžetski izdatak od oko 1,6 milijardi evra godišnje, za čiju popunu je vlada uvela porez na stanove u kojima niko ne živi, a nisu ni registrovani za turističku ponudu.
Srpska vlada je postupila slično, već je donela odluku o povećanju penzija od 1. decembra za nepunih 11 odsto. Nema spora da će i tim gotovo nevidljivog premijera Vučevića učiniti sve da i grejanje poskupi.
Prekid prirodne saradnje
Svakako da snabdevanje Srbije energijom ne bi potencijalno bilo toliko neugodno da nema tih vratolomnih oscilacija cena struje i gasa u celoj Evropi. Nedostajuća količina bi se kupila od inopartnera po obostrano zadovoljavajućoj ceni. No, u uslovima neviđene volatilnosti mnogi upadaju u zamku iz koje se mogu izvući jedino uvozom u periodu preskupe struje.
Došli smo do osnovnog pitanja: zašto su cene energije u EU toliko volatilne da je najbolje i ne računati na uvoz sa ovog područja? Odgovor je u kontinuiranom manjku gasa i povremeno dramatičnim nedostacima, uslovljenim koliko nestalnošću obnovljivih izvora energije, toliko i haosom na gasnom tržištu.
Trenutno Nemačka uvozi gas po tri do četiri puta višoj ceni nego što plaćaju Amerikanci, a cena struje je dva i po puta viša nego s druge strane Atlantika. Krizna situacija je posledica prekida energetske saradnje sa Rusijom i uzrokovala je manjak gasa delom nadoknađen uvozom iz Alžira, Azerbejdžana i povećanjem uvoza iz Norveške, delom pomoću LNG tankera, kada je cena i tri puta viša nego u tradicionalnom uvozu gasovodom iz Rusije. Samo dve ekstremno blage zime su sprečile da muke Evropljana ne budu još veće.
Pročitaj još
Najskuplja struja
Nedaće za Stari kontinent su tim veće jer gas u velikoj meri određuje i cenu struje. Oscilacije u proizvodnji solarnih i vetroelektrana su tolike da je često potrebno nedostajuće količine nadoknaditi strujom iz gasnih elektrana.
A to je najskuplja električna energija, posebno u situaciji kada Evropljani gas plaćaju trostruko više nego što bi plaćali da je nastavljen višedecenijski uvoz iz Rusije. Upravo u ovakvim situacijama dolazi do brzog i izuzetno visokog skoka cena na berzama električne energije.
Iznenadne nestašice i ekstremne cene struje su tim češće što se svojevrsni energetski haos na Starom kontinentu događa u vreme kada se prelazi na električna vozila i odvija tranzicija na obnovljive izvore energije. Prvim se potrošnja naglo i neprekidno uvećava, dok drugim van upotrebe ostaju tradicionalni proizvođači struje, čiji udeo nije lako nadomestiti.
Postoji samo jedan način da se situacija brzo sanira i reguliše — prestanak rata u Ukrajini i obnova uobičajenih ekonomskih i energetskih veza Evrope sa Rusijom. U suprotnom, nedaće sa nestašicama i volatilnošću cene struje biće češće i još ekstremnije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Slovenija planira da "panda obveznicama" privuče kineske investitore
30.10.2025.•
0
Slovenija planira da sledeće godine emituje "panda obveznice" u vrednosti pet milijardi juana (700 miliona dolara) u sklopu strategije za dalje otvaranje njene ekonomije u uslovima pojačanih trgovinskih tenzija.
Postignut sporazum Misije MMF-a sa vlastima Srbije
30.10.2025.•
0
Misija MMF-a saopštila je da je sa vlastima Srbije postigla sporazum u okviru druge revizije tekućeg nefinansijskog aranžmana (Instrument za koordinaciju politika-PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.
NBS: Štednja u Srbiji nastavlja da raste
30.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije saopštila je da dinarska i devizna štednja u Srbiji nastavljaju da rastu i dostižu rekordne nivoe i tokom ove godine, uprkos pojačanim globalnim neizvesnostima.
Evropska centralna banka zadržala važeće kamatne stope
30.10.2025.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je važeće kamatne stope jer se inflacija u zoni evra vratila na oko ciljnih dva odsto, a privreda izgleda otporno, izjavila je danas predsednica te banke Kristin Lagard.
Šta ako Srbija odluči da nacionalizuje NIS: Ekonomista o mogućim preprekama
30.10.2025.•
22
Ukoliko država Srbija odluči da nacionalizuje Naftnu industriju Srbije (NIS), što sugeriše američka administracija, za to ne postoji cena.
Vučić: Drago mi je za prodaju Lukoila u Srbiji, ali nama ostaje veći deo problema - NIS
30.10.2025.•
4
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobro što je ruska naftna kompanija Lukoil koja je pod sankcijama, a posluje i u Srbiji, dogovorila prodaju svoje imovine van Rusije.
NBS: Navodi da će centralnoj banci biti uvedene sankcije zbog Dina kartica - širenje panike
30.10.2025.•
5
Narodna banka Srbije saopštila je da je neosnovano širenje panike objava u medijima da su zbog plaćanja Dina karticom na pumpama NIS-a sankcije centralnoj banci "gotovo izvesne".
Poznato ko će kupiti Lukoil u Srbiji
30.10.2025.•
6
Kompanija Lukoil saopštila je da je s Gunvor grupom dogovorila prodaju celokupne svoje imovine u inostranstvu.
Frilenseri još danas imaju vremena da podnesu poresku prijavu - onda slede penali
30.10.2025.•
1
Frilenseri imaju rok do 30. oktobra da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Najavljeno da Srbija dobija fabriku AI: Zašto baš naša zemlja i imamo li dovoljno stručnjaka?
30.10.2025.•
40
Dok se u Srbiji zatvaraju tradicionalne fabrike, najavljuje se otvaranje fabrike veštačke inteligencije.
Gde u EU je najskuplji i najjeftini gas, a gde struja?
30.10.2025.•
3
Cena gasa za domaćinstva u Evropskoj uniji u prvoj polovini ove godine pala je 8,1 odsto u odnosu na drugu polovinu 2024. godine.
Nvidia postala prva kompanija koja vredi pet biliona dolara
30.10.2025.•
0
Kompanija Nvidia postala je prva u istoriji sa berzanskom vrednošću većom od pet biliona dolara.
Vučić: Postoje ideje da neki fondovi preuzmu deo NIS-a, ne znam da li će Amerikanci to prihvatiti
30.10.2025.•
48
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da postoje ideje da neki fondovi preuzmu deo NIS-a, ali da nije siguran da li će Amerikanci to prihvatiti ili ne.
Počinje izrada zakona o kritičnim sirovinama kojim se Srbija usklađuje sa EU
29.10.2025.•
3
Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je da je započeta izrada Nacrta novog Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji će zameniti aktuelni zakon iz 2015. godine.
Evropski proizvođači automobila pred obustavom proizvodnje: Nestašica poluprovodnika
29.10.2025.•
3
Evropski proizvođači automobila upozorili su da će, ukoliko se ne pronađe rešenje, biti primorani da zaustave proizvodnju u roku od nekoliko dana zbog pogoršanja nestašice poluprovodnika.
Ministarka energetike: Rafinerija u Pančevu radi do 25. novembra, Srbija ima zalihe nafte i derivata
29.10.2025.•
9
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da će rafinerija u Pančevu, koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS) koja su SAD uvele sankcije, nastaviti da radi do 25. novembra.
APR: Usklađivanje sa novim Zakonom o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika do 1. decembra
29.10.2025.•
4
Agencija za privredne registre (APR) saopštila je da registrovani subjekti treba da se sa novim Zakonom o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika usklade do 1. decembra.
Sankcije NIS-u i problemi sa gasom mogu uticati na ocenu MMF-a o Srbiji
29.10.2025.•
3
Predstavnici MMF-a do sutra su u Srbiji, gde prikupljaju podatke za drugu reviziju aranžmana koji ta finansijska institucija ima sa Beogradom.
Pred uvođenje sankcija: Šta Lukoil ima u Srbiji i kako je tekla sporna privatizacija
29.10.2025.•
1
Iz ruske naftne kompanije Lukoil, koja će od 21. novembra biti pod američkim sankcijama, najavljuju prodaju imovine izvan Rusije, što bi značilo i prodaju te firme u Srbiji.
SAD nisu spremne na kompromis oko NIS-a: Prihvataju samo dva rešenja, evo koja
29.10.2025.•
42
Vašington nije spreman na bilo kakve kompromise u vezi sa sankcijama protiv NIS-a i očekuje od Vlade Srbije da iznese konkretan predlog, odnosno plan, kako će eliminisati rusku kontrolu i vlasništvo u ovoj kompaniji.
Vučić: Molim naše američke partnere da nam ne uvode sekundarne sankcije
29.10.2025.•
74
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je zamolio američke partnere da ne uvode sekundarne sankcije finansijskim institucijama Srbije.
Komentari 26
Kuzman
Po iskustvu
Bbb
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar