Građani Srbije od plate za hranu izdvajaju više nego što je prosek u Evropi, a jedu znatno manje
Srbija je na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu krajem septembra proglašena za zemlju koja mora da obnavlja svoj prehrambeni suverenitet jer za sopstvene potrebe mora da uvozi hranu.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Zavisna je od uvoza svinjskog i junećeg mesa, ribe, mleka i prerađevina.
Agroanalitičar Branislav Gulan kaže za Biznis.rs da, nažalost, Srbija sada mora da meso uvozi da bi prehranila sopstveni narod.
Na uvoz hrane, pre svega, svinjskog i junećeg mesa, mleka, mleka u prahu, sira i prerađevina je u 2023. godini bilo potrošeno čak 600 miliona evra. U toj godini uvezeno je i oko 30.000 tona svinjskog mesa treće kategorije, 300.000 svinja za klaničnu industriju i 500.000 prasića.
"Sve to ne može da obnovi posrnuli stočni fond u zemlji. Jer, nije ni uništavan nekoliko godina, već nekoliko decenija. Sada približno toliko vremena treba, uz ubzani razvoj, da se on obnovi. U oborima je trenutno samo 2,25 miliona grla svinja. Proizvodnja je manja za 250.000 tona nego pre tri i po decenije. Analize pokazuju da je rast agara u poslednjoj deceniji bio samo 1,7 odsto. Dakle, Strategija agrara, odnosno poljoprivredni Ustav, je bio skup nerealnih i neostvarivih želja kreatora agroekonomske politike i političara. U protekloj deceniji to je bila decenija pada, a ne rasta proizvodnje", iznosi svoju analizu Gulan.
Da bi Srbija stigla zemlje EU po proizvodnji i potrošnji potrebno je da prođe više od pola veka.
Prema najnovijim podacima, u Srbiji se u dobrim godinama uzgaja oko 725.000 goveda, što je rezultat popisa poljoprivrednih gazdinstava iz 2024. godine.
Ipak, stočari tvrde da je taj broj danas znatno manji.
Loše strategije i političke mere
Uzgoj goveda u Srbiji organizovan je u dva glavna vida - kroz poljoprivredna preduzeća i porodična gazdinstva. Više od 90 odsto stoke uzgajaju mala porodična domaćinstva, iako poseduju mali broj grla po domaćinstvu, dok veći broj kvalitetnijih grla dolazi iz agroindustrijskih preduzeća.
Najveći broj goveda nalazi se u regionima Šumadije i Zapadne Srbije, gde se uzgaja oko 45 odsto ukupnog broja grla, dok Vojvodina učestvuje sa 28 odsto. Zlatiborski okrug, s opštinama kao što su Arilje, Užice, i Nova Varoš, prednjači sa oko 10 odsto ukupnog broja grla u zemlji.
Foto: Pixabay
Proizvodnja goveđeg mesa u Srbiji trenutno iznosi između 73.000 i 86.000 tona godišnje, što je otprilike 10 kilograma po stanovniku. Međutim, potrošnja je daleko manja - svega između 3,1 i 3,5 kilograma po stanovniku. Ovaj pad je drastičan u odnosu na pre deset godina, kada je godišnja proizvodnja dostizala i do 120.000 tona.
"Srbija učestvuje sa manje od jedan odsto u ukupnoj evropskoj proizvodnji mesa, a goveđe meso se u strukturi domaće proizvodnje nalazi na trećem mestu, iza svinjskog i pilećeg. Telesna masa goveda prilikom klanja je relativno mala, između 450 i 480 kilograma. Takođe, zabrinjavajuće je visok procenat klanja teladi, koja čine čak 30 odsto zaklanih grla, što negativno utiče na ukupnu proizvodnju mesa", navodi Gulan.
Tovno govedarstvo u Srbiji se nalazi u ozbiljnoj krizi, što stočari već godinama upozoravaju. Iako se pojavljuju šanse za izvoz, problemi sa nedostatkom stoke i nestabilnim tržištem koče napredak. Državne mere nisu donele željene rezultate, zbog čega su stočari odlučili da se sami organizuju i predlože sopstveni plan za oporavak ove privredne grane.
"Kao posledica loših strategija i političkih mera, u Srbiji je danas prazno oko 200.000 staja. Srbija, sa svojim malim brojem stanovnika u poređenju sa Evropskom unijom, ima i znatno nižu proizvodnju goveđeg mesa - gotovo 59 odsto manju od proseka EU. Poljska i Mađarska su lideri po proizvodnji po glavi stanovnika, dok je najniža proizvodnja u EU na Malti. Ovi podaci jasno ukazuju na razmere krize u ovoj privrednoj grani Srbije", zaključuje Gulan.
Koliko kog mesa pojedemo?
Svinjsko meso, nekada osnovna namirnica na trpezi u Srbiji, danas postaje sve ređa pojava. Statistika pokazuje da prosečan stanovnik Srbije godišnje potroši tek 15 kilograma svinjetine, dok je pre samo nekoliko godina ta brojka bila 18 kilograma. Ovaj pad, prema stručnjacima, jasan je pokazatelj siromaštva. Dok se potrošnja svinjskog mesa smanjuje, konzumacija živinskog mesa raste - danas prosečan građanin Srbije pojede 18 kilograma piletine godišnje.
Domaća proizvodnja svinjskog mesa jedva prelazi 200.000 tona za godinu dana, dok Srbija postaje sve više zavisna od uvoza.
Kada je reč o živinskom mesu, Srbija proizvodi oko 125.000 tona, što je dovoljno da zadovolji rastuću potrošnju. Proizvodnja junećeg mesa je na nivou od 86.000 tona, dok prosečan stanovnik godišnje pojede svega 3,5 kilograma govedine.
Što se tiče ribe, prosečan građanin Srbije godišnje konzumira oko 3,1 kilogram, dok je zemlji potrebno oko 50.000 tona rečne i morske ribe. Nažalost, domaća proizvodnja pokriva samo trećinu te potrebe, sa 15.000 tona, dok se preostalih 35.000 tona uvozi.
Ukupno, građani Srbije godišnje pojedu oko 38 kilograma mesa po osobi, što je daleko ispod standarda iz 1991. godine, kada je prosečna potrošnja iznosila 65 kilograma mesa po stanovniku, a Srbija proizvodila oko 650.000 tona mesa godišnje.
Pročitaj još
Potrošnja hrane u Srbiji ispod proseka EU
Prema rečima Gulana, Srbija je agrarna zemlja sa izuzetno niskom produktivnošću. Zbog niskih plata, potrošnja hrane u Srbiji je znatno ispod proseka Evropske unije.
"Dok u Srbiji jedan građanin godišnje potroši 15 kilograma svinjetine, u EU taj broj iznosi 32 kilograma. Situacija sa junećim mesom je još drastičnija - u Srbiji se konzumira manje od četiri kilograma godišnje, dok je u EU ta brojka 15 kilograma", navodi sagovornik Biznis.rs.
Živinsko meso je jedina svetla tačka, sa 18 kilograma godišnje po stanovniku u Srbiji, u poređenju sa 21,6 kilograma u EU. Međutim, razlike su očigledne i kod mlečnih proizvoda - prosečan građanin Srbije godišnje potroši oko 180 litara mleka i mlečnih prerađevina, dok se u EU konzumira čak 300 litara. Najveći jaz postoji kod putera - dok građanin Srbije potroši svega 200 grama godišnje, građanin EU pojede četiri do pet kilograma.
Na kraju, Gulan podseća da prosečan građanin Srbije na hranu troši između 42 i 48 odsto svojih prihoda, što je najviše u Evropi. Ovi podaci jasno ukazuju na teško stanje u kom se nalazi domaća poljoprivreda, ali i širu sliku ekonomske situacije u zemlji.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Privrednici: Država da potpuno preuzme trošak podizanja minimalca
04.06.2025.•
5
Najavljeno povećanje minimalne zarade i penzija naišlo je na odobravanje radnika sa najnižim primanjima, dok deo privrednika smatra da bi država trebalo da preuzme trošak podizanja minimalca.
Glamočić: Analize u Centralnoj laboratoriji za kontrolu kvaliteta mleka od januara 2026.
04.06.2025.•
0
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će Centralna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka početi da radi od januara 2026. godine.
Evropska komisija: Bugarska spremna da uvede evro
04.06.2025.•
2
Evropska komisija objavila je da je Bugarska ispunila uslove za uvođenje evra od 1. januara 2026. godine.
Budžet Srbije u prva četiri meseca ove godine imao deficit od 78 milijardi dinara
04.06.2025.•
3
Srbija je u prva četiri meseca ove godine imala deficit u republičkom budžetu u iznosu od 78 milijardi dinara.
Na snagu stupile Trampove udvostručene carine na čelik: Najteže pogođeni Meksiko i Kanada
04.06.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je sinoć izvršnu uredbu kojom se carine na uvoz čelika i aluminijuma povećavaju sa 25 na 50 odsto, i ona je stupila na snagu u ponoć po lokalnom vremenu.
Plata vam je mala - velika je samo u SNS spotu
03.06.2025.•
33
Predsednik Srbije se često hvali rezultatima postignutim tokom već gotovo trinaestogodišnje neprekidne vladavine njegove stranke.
Nezavisna asocijacija poljoprivrednika Srbije sutra sa Glamočićem: Tražićemo kredite na vreme
03.06.2025.•
0
Članovi Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAPS) razgovaraće sutra, 4. juna, sa ministrom poljoprivrede Srbije Draganom Glamočićem o problemima u agraru.
Digital Day 2025: Vodeći svetski i domaći eksperti predstavili budućnost digitalnog marketinga
03.06.2025.•
0
Konferencija Digital Day 2025 održana je 29. i 30. maja u Domu omladine u Beogradu.
Uprkos dobrim prihodima: Dizni otpušta stotine radnika širom sveta
03.06.2025.•
1
Kompanija Volt Dizni potvrdila je će otpustiti još nekoliko stotina zaposlenih širom sveta uprkos tome što su nedavno objavljeni rezulati za prvi kvartal 2025. ukazali na solidan rast prihoda.
Ministar najavio kazne za nepoštovanje uredbe o biljnim uljima: Od 250.000 do tri miliona
02.06.2025.•
3
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će puna primena Uredbe o dodatnim zahtevima za stavljanje na tržište proizvoda koji sadrže palmino i druga biljna ulja stupiti na snagu 1. avgusta.
Ministarka rekla MMF-u: Od pada nadstrešnice traju razna ometanja koja usporavaju projekte
02.06.2025.•
8
Zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu traju razna ometanja, koja usporavaju realizaciju pojedinih projekata.
Srbija nudila da preuzme aerodrome u Tivtu i Podgorici, ali Crna Gora nije oduševljena
02.06.2025.•
17
Srbija je zainteresovana za koncesiju dva međunarodna putnička aerodroma u Podgorici i Tivtu, rekao je ministar finansija Siniša Mali, a saopštio je njegov kabinet.
Fudbalskom savezu i Košarkaškom savezu Srbije pet miliona evra iz budžeta
02.06.2025.•
4
Vlada Srbije odlučila je da prebaci više od pola milijarde dinara, ili oko pet miliona evra, Fudbalskom savezu Srbije i Košarkaškom savezu Srbije.
Bankama dobro i ove godine: U prva tri meseca profit veći od 400 miliona evra
01.06.2025.•
4
Poslovne banke u Srbiji, od marta njih 19, u prva tri meseca ove godine zaradile su 416,5 miliona evra.
Svaki drugi građanin Bugarske se protivi uvođenju evra
01.06.2025.•
4
Svaki drugi anketirani građanin Bugarske se protivi uvođenju evra, navodi se u najnovijem istraživanju Evrobarometra.
Mali juče najavio minimalac od 650 evra za dve godine, danas obećava vanredno povećanje 1. oktobra
31.05.2025.•
30
Ministar finansija Siniša Mali najavio je "vanredno povećanje minimalne zarade od 1. oktobra na 500 evra i dodatno povećanje 1. januara iduće godine".
Mali predložio da minimalac bude 650 evra, ali do kraja 2027. godine
30.05.2025.•
11
Ministar finansija Siniša Mali predstavio je na sastanku Socijalno-ekonomskog saveta radnu verziju predloga dinamike rasta minimalne zarade u Srbiji koja bi, do kraja 2027. godine, iznosila 650 evra.
Zavod za statistiku: Stopa nezaposlenosti u Srbiji smanjena
30.05.2025.•
5
U Srbiji je u prvom kvartalu ove godine bilo 2.887.100 zaposlenih, a stopa zaposlenosti je iznosila 51,4 odsto, dok je nezaposlenih bilo 289.400 i stopa nezaposlenosti bila je 9,1 odsto.
Izvoz od početka godine veći osam odsto nego pre godinu dana
30.05.2025.•
2
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-april ove godine iznosla je oko 24,85 milijardi evra.
Objavljene nove cene goriva
30.05.2025.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Elektrodistribucija: Odlaže se tromesečno očitavanje brojila
30.05.2025.•
69
Elektrodistribucija Srbije saopštila je da se privremeno odlaže najavljeno očitavanje brojila na tri meseca.
Komentari 11
Zoja
"Statistika pokazuje da prosečan stanovnik Srbije godišnje potroši tek 15 kilograma svinjetine, dok je pre samo nekoliko godina ta brojka bila 18 kilograma."
I zatim kaže:
"Dok se potrošnja svinjskog mesa smanjuje, konzumacija živinskog mesa raste - danas prosečan građanin Srbije pojede 18 kilograma piletine godišnje."
A onda nastavi usporedbu:
"Domaća proizvodnja svinjskog mesa jedva prelazi 200.000 tona za godinu dana, dok Srbija postaje sve više zavisna od uvoza.
Kada je reč o živinskom mesu, Srbija proizvodi oko 125.000 tona, što je dovoljno da zadovolji rastuću potrošnju. Proizvodnja junećeg mesa je na nivou od 86.000 tona, dok prosečan stanovnik godišnje pojede svega 3,5 kilograma govedine."
Pitam se pitam kako je onda moguće da je 200.000 tona nedovoljno za stanovništvo koje već troši 15 kilograma po osobi, pa je neophodan uvoz, a dovoljno je 125.000 tona piletine, koju stanovništvo troši 18 po osobi?
Franc
goca
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar