U Srbiji sve više stranih radnika: Država želi da privuče lekare i druge visokokvalifikovane, ali...
Strane radnike u Srbiji susrećemo na svakom koraku. Oni nas vou javnom saobraćaju, često projure na biciklu ili motoru kao dostavljači, čujemo ih kako razgovaraju na nekom gradilištu...
Na rad u Srbiju dolaze državljani Indije, Pakistana, Šri Lanke, Kube, Turske, Nepala, Kenije i još niza drugih zemalja. Reč je o ljudima koji uglavnom potiču iz država u kojima su primanja niža nego u Srbiji te u naše krajeve dolaze "trbuhom za kruhom" u potrazi za boljim životom. Pojedinima je Srbija samo prolazna stanica do neke od zemalja Evropske unije.
Prostor za dolazak stranih radnika u Srbiju stvorio se iz dva osnovna razloga. Prvi je taj što je kod nas sve manje onih koji rade u odnosu na broj penzionera, što je posledica niske stope nataliteta, a drugi pak treba tražiti u činjenici da sve veći broj radnika iz naše zemlje odlazi da radi u zemlje Evropske unije i druge države u svetu gde su plate znatno bolje nego kod nas. Tendencije su takve da će stranih radnika u Srbiji iz godine u godinu biti sve više i da će u jednom trenutku možda imati i ključnu ulogu u funkcionisanju srpske privrede.
Statistički podaci Nacionalne službe za zapošljavanje otkrivaju da je prošle godine stranim radnicima izdato više od 52.000 radnih dozvola, što je za 50 odsto više nego u 2022. kada je taj broj iznosio 37.000. Očekuje se da će do kraja ove godine broj izdatih dozvola nadmašiti onaj koji je postignut u 2023. Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović nedavno je izjavio za Radio-televiziju Srbije da očekuje da će broj stranih radnika u Srbiji premašiti 100.000 tokom 2026. godine.
On je dodao da poslodavcima u Srbiji u narednom periodu predstoji "borba za radnike". Prema njegovim rečima, sve upućuje na to da će taj kontingent biti prvenstveno iz jugoistočne Azije sve dok se ugovori za velike infrastrukturne projekte potpisuju sa partnerima iz Kine, Turske i Azerbejdžana.
Strani radnici u Srbiji najčešće rade u sektoru građevinarstva, ugostiteljstva, poljoprivrede, takođe i kao vozači. Dosta stranih radnika angažovanih u Srbiji pripada takozvanoj nekvalifikovanoj ili polukvalifikovanoj radnoj snazi. Ipak, to ne znači da kod nas ne dolaze i radnici sa veštinama. Naprotiv, ima ih i oni su uglavnom koncentrisani u sektorima građevinarstva i ugostiteljstva. S druge strane, profil radne snage koji vidljivo nedostaje u našoj zemlji, a svi pokazatelji su da će tako biti i u budućnosti, jeste onaj koji čine visokoobrazovani kadrovi. Izuzetak su Rusi koji u Srbiju dolaze zbog rata u Ukrajini, a među njima se ističu uglavnom IT stručnjaci i lekari, piše dalje NIN.
Pred nadležnima u Srbiji je važan, ali izuzetno težak zadatak da na naše prostore privuku visokokvalifikovanu radnu snagu. Pitanje od "milion dolara" na koje se mora dati adekvatan odgovor jeste kako taj traženi i cenjeni profil radne snage iz inostranstva motivisati da dođe i privređuje na našim prostorima.
Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić za NIN kaže da je prva prepreka za tako nešto činjenica da zarade, primera radi, lekara ili profesora nisu dovoljno visoke u Srbiji, a druga je taj što se za određeni broj zanimanja koja obavljaju visokoobrazovani kadrovi moraju steći stručni uslovi i položiti odgovarajući ispiti na srpskom jeziku.
"Uvoz radne snage je neminovnost koja je već sad aktuelna, jer i domaće firme i kompanije strani investitori u Srbiji trenutno imaju nedostatak osnovne, a posebno kvalitetno obučene radne snage u mnogim delatnostima koje obavljaju", kaže Rajić.
Da se situacija sa nedostatkom radne snage brzo pogoršava govori i podatak iz istraživanja vršenih u proteklih pet godina. U poslednjem kvartalu 2018. godine poslodavci su naveli da imaju problem sa nedostatkom zaposlenih u ukupno 34 zanimanja. Krajem 2023, i početkom ove, u sličnoj anketi, identifikovan je nedostatak zaposlenih čak u 127 zanimanja. U ovom trenutku taj broj dostiže skoro jednu petinu od ukupnog broja zanimanja u privredi Srbije, što predstavlja ozbiljnu kočnicu u daljem radu i razvoju tih firmi, a osetno ograničava celokupan privredni razvoj.
Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Ivica Cvetanović kaže za NIN da će se Srbija u narednom periodu sve više suočavati sa nedostatkom radne snage zbog povećanja obima privrednih aktivnosti, ali i odlaska naših radnika u inostranstvo.
"S druge strane, zbog toga što kod nas mogu da zarade više nego kod svoje kuće, u Srbiji je sve više stranih radnika iz raznih zemalja, uglavnom sa prostora Azije. Reč je uglavnom o nekvalifikovanim radnicima. U vreme izbegličke krize nastale zbog rata u Siriji, u Srbiju su dolazili i obrazovaniji ljudi, kao i oni koji se ubrajaju u kvalifikovanu radnu snagu. Međutim, oni su se na našim prostorima zadržali kratko jer im je krajnji cilj bio odlazak u razvijene zemlje Evrope gde mogu da zarade znatno više nego kod nas", navodi sagovornik NIN-a.
Prema njegovim rečima, ako Srbija želi da privuče kvalifikovanu radnu snagu iz inostranstva, tim ljudima mora da obezbedi adekvatne zarade kako bi oni bili zainteresovani za dolazak na naše prostore.
Pročitaj još
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže za NIN da su Srbiji potrebni svi profili stranih radnika zbog toga što je na tržištu prisutan sve manji broj domaćih.
"Natalitet u Srbiji je, kao što je inače slučaj i u većini zemalja Evrope, nizak, a mladi ljudi odlaze u inostranstvo i tamo stvaraju svoje porodice. Zbog toga je u Srbiji sve manje domaćeg stanovništva koje može da radi i nameće se potreba da se dovode radnici iz inostranstva", navodi Atanacković.
Prema njegovim rečima, tržištu u Srbiji su pored nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika potrebni i oni visokoobrazovani te bi trebalo raditi na donošenju mera koje bi ih motivisale da žive i rade u Srbiji. Povećanje neoporezivog dela zarade je jedan od načina da se to ostvari, jer tako stručnjaci iz inostranstva mogu da računaju na veću zaradu.
"U ovom trenutku, kada je reč o visokoobrazovanim radnicima, imamo one koji dolaze sa prostora Ukrajine i Rusije, a potrebno je raditi na stvaranju uslova kako bi u značajnijem broju pristizali izbaciti u dovoljnom broju i oni iz drugih zemalja", ističe sagovornik beogradskog lista.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Novosadski startap "Knjigapriča" ima novog vlasnika iz Poljske
21.10.2026.•
0
Poljska Audioteka postala je većinski vlasnik novosadske platforme za audio-knjige "Knjigapriča". Nenad Iđoški ostaje na čelu kompanije, dok su među prvim planovima širenje kataloga i izlazak na hrvatsko tržište.
Bajatović: Izvozna privreda budućnost Srbije, gasna pouzdanost oslonac
21.10.2026.•
5
Nije prošla nezapaženo izjava Dušana Bajatovića da je trenutni ekonomski model iscrpljen i da će trajati samo da završetka izložbe Ekspo.
Koliko su primenjive ekonomske teorije i istraživanja: Šta one znače potrošačima?
21.10.2026.•
1
Očekivanja građana i privrede utiču na inflaciju, potrošnju i investicije, a time i na rezultate državne ekonomske politike. Istraživanje nobelovaca ukazuju na značaj ponašanja domaćinstava i kompanija.
Mađari demantuju tvrdnje Malog: Sve po starom između NIS-a i MOL-a
21.10.2026.•
17
Vest da je potpisan ugovor o preuzimanju većinskog ruskog udela u NIS-u od strane mađarske kompanije MOL, što je za TV Blumberg Adria izjavio ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali, odjeknula je u javnosti.
Rusi i Mol potpisali ugovor o preuzimanju NIS-a
21.10.2026.•
28
Potpisan je ugovor o preuzimanju većinskog ruskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) od strane mađarske kompanije Mol.
Cena gasa u Evropi dostigle najviši nivo od decembra 2022. godine
20.10.2026.•
4
Evropske spot cene gasa premašile su 1.050 dolara za 1.000 kubnih metara tokom današnjeg trgovanja.
Bitkoin pao za 1,21 odsto na 72.640 evra, itirijum za 1,39 odsto na 2.130 evra
20.10.2026.•
0
Vrednost bitkoina je na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens pala za 1,21 odsto na 72.641,32 evra.
AI bum podstiče inflaciju: Teret na građanima i manjim firmama
20.10.2026.•
0
Američke Federalne rezerve (FED) suočavaju se sa sve većim izazovom u suzbijanju inflacije, jer snažna ulaganja u veštačku inteligenciju podstiču potražnju i rast cena.
Višestruko uvećani troškovi pruge do Nacionalnog stadiona: "Neko svakom građaninu iz džepa izvukao pet evra"
20.10.2026.•
21
Izgradnja pruge od Zemun Polja do budućeg Nacionalnog stadiona u Surčinu mogla bi da košta najmanje 450 miliona evra, iako je prvobitna procenjena vrednost projekta iznosila 188,1 milion evra.
Ilon Mask najavio da će svakom detetu u Americi pokloniti po jednu akciju SpaceX-a
20.10.2026.•
3
Izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask najavio je da će sledeće godine svakom detetu u Sjedinjenim Američkim Državama pokloniti po jednu svoju akciju te kompanije.
Bečki institut: Ekonomija Srbije pod Vučićem daleko od čuda
19.10.2026.•
30
Godine vlasti Srpske napredne stranke (SNS) nisu bez ekonomskih dostignuća, ali je ukupan rezultat daleko od čuda kakvim vlada voli da ga predstavlja.
Čelnica MMF: Razvijene privrede najveći krivci za budžetske neravnoteže
18.10.2026.•
3
Zemlje sa nižim prihodima se suočavaju sa potezima bogatijih država, poput rastućih troškova otplate dugova, više inflacije i rizikom da se, usled buma AI, nađu u još većem ekonomskom nedostatku.
"Global Finance" nagradio Jorgovanku Tabaković jednom od najviših ocena za guvernere
17.10.2026.•
35
Svetski finansijski časopis "Global Finance" danas je u Bangkoku dodelio nagradu guvernerki Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanki Tabaković za ocenu A-, jednu od najviših ocena u okviru izveštaja Ocena rada guvernera.
Folksvagen povlači više hiljada električnih vozila zbog rizika od požara
16.10.2026.•
1
Nemački proizvođač automobila Folksvagen priprema opoziv nekoliko hiljada električnih vozila u Nemačkoj zbog neispravnih ćelija visokonaponskih baterija.
Objavljene nove cene goriva
16.10.2026.•
2
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Besparica u agraru donela nove finansijere - organizatore proizvodnje
16.10.2026.•
1
Broj poljoprivrednih apoteka se smanjuje u poslednjih nekoliko godina od kada su češće suše zbog klimatskih promena, a njihove poslove sve više preuzimaju "organizatori proizvodnje", piše časopis Biznis i finansije.
SAD produžile licencu Lukoilu za poslovanje u inostranstvu do aprila 2027.
15.10.2026.•
1
Američko Ministarstvo finansija produžilo je do 24. aprila 2027. godine licencu koja dozvoljava Lukoilu da obavlja određene transakcije koje uključuju njegovu stranu imovinu.
Iako je poslovanje uspešno: Netfliks otpušta 1.000 ljudi
15.10.2026.•
4
Američka kompanija Netfliks otpustiće oko 1.000 zaposlenih, što predstavlja približno šest odsto njene radne snage, uglavnom u sektorima razvoja proizvoda, tehnologije, ljudskih resursa i pravnih poslova.
Manjak dizela u Evropi
14.10.2026.•
11
Ratovi na obodu Evrope i na Bliskom istoku sve više počinju da utiču i na svakodnevni život na Starom kontinentu.
Vlada Srbije objedinjuje podatke o svim taksama i naknadama na jednom mestu
14.10.2026.•
1
Vlada Srbije objedinjuje podatke o taksama i naknadama na jednom mestu.
Nivoi rizika "polovnjaka" u Srbiji: Više od 40 odsto prodatih automobila imalo udes ili skrivena oštećenja
14.10.2026.•
11
Srbija se nalazi na 18. mestu, od ukupno 23, prema nivou rizika s kojim se kupci suočavaju prilikom kupovine polovnih automobila, što je napredak za jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu.
Komentari 24
Pitanje
Veoma su vas lepo vaspitali da na pitanje odgovarate pitanjem. Vidim sve ste se polomili da "prave i stručne domaće radnike" sami zaposlite uz velike plate.
@Olivq
Možda sam trebao biti jasniji iako je trebalo biti jasno na šta se moje pitanje odnosi obzirom da se u ovom tekstu radi o radnicima u Srbiji a ne radnicima u inostranstvu. Ne bih se toliko osvrtao da bi verovatno većina rekla da je neto plata koju ste ovde naveli čak i za Srbiju mala dok je za EU države izjednačena sa bedom većom nego da u Srbiji primate polovinu tog iznosa, hteo bih samo izraziti zadovoljstvo da i u EU upražnjavate te stečene navike isplaćivanja novca "na ruke" tom vašem jednom usamljenom radniku. U najmanju ruku sam očekivao da eto makar u EU isplaćujete minimalno 5.000 evra neto plate i to za značajno veći broj radnika od jednog, no hvala vam što ste podelili informaciju.
Milan
Olivq
Živim u EU za komplenu sliku
Dovoljno?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar