Talas inflacije zahvatio svet - da li je stigao u Srbiju
Iako su globalni ekonomski potresi sve izraženiji, Srbija još ne oseća krizu u punom obimu, ocenjuje za RTS Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
Foto: 021.rs (AI)
Ipak, rast inflacije, usporavanje evropske privrede i pritisci na cene energenata mogli bi u narednom periodu da utiču na životni standard građana i privredni rast.
U prva dva meseca ove godine BDP Srbije uvećan je za 1,9 odsto, a ključan izvor rasta bili su građevinarstvo i neto porezi, a negativan doprinos potekao je od industrije.
Međutim, energetska kriza zbog rata na Bliskom istoku izaziva posledice i u svetu, i kod nas.
Od januara do marta u Nemačkoj je gotovo pet hiljada preduzeća proglasilo bankrot, uglavnom u građevinarstvu i maloprodaji.
Stanić za RTS kaže da je na globalnom nivou formiran inflatorni talas kao posledica rata na Bliskom istoku. Iako je proglašeno primirje, posledice su i dalje prisutne.
Postavlja se pitanje koliko će taj inflatorni talas pogoditi evropsku privredu, uključujući i Srbiju. Inflacija u Evropskoj uniji porasla je sa 1,9 na 2,5 odsto, dok se u Srbiji očekuju novi podaci Narodne banke.
Da li je kriza već stigla u Srbiju
Prema rečima Stanića, Srbija još nije osetila krizu u punom obimu. Makroekonomski pokazatelji su i dalje stabilni i pozitivni.
Ipak, ključni izazov ostaje inflacija i nemogućnost daljeg snižavanja kamatnih stopa, napominje Stanić. Centralne banke, poput Federalnih rezervi i Evropske centralne banke, pod pritiskom su da ih povećavaju kako bi obuzdale rast cena.
Navodi da je posebno važno kako će se sve ovo odraziti na domaću potrošnju, koja je jedan od glavnih pokretača rasta privrede Srbije.
Potrošnja, energenti i stabilnost budžeta
Infrastrukturni projekti za sada ostaju stabilan oslonac privrede. Međutim, potrošnja će zavisiti od nivoa inflacije i od sposobnosti države da kontroliše cene energenata bez ugrožavanja budžeta.
Fiskalna disciplina ostaje jedan od ključnih stubova makroekonomske stabilnosti i investicionog poverenja, kaže sagovornik RTS-a.
Izazovi u industriji i izvozu
Osnovni zadatak je očuvanje potencijala prerađivačke industrije i izvozne snage u uslovima krize.
Stanić ukazuje da trenutna situacija u pojedinim segmentima podseća na krizu iz 2008. godine. Primetan je i pad cene zlata, koji nije posledica gubitka poverenja, već potrebe investitora da pokriju gubitke u drugim aktivama.
Dodatni problem predstavlja smanjenje konkurentnosti evropske privrede, što može dovesti do uvođenja zaštitnih mera koje bi pogodile i Srbiju kao izvoznika.
Energetika kao relativna prednost Srbije
Srbija trenutno ima određene prednosti u energetskom sektoru: pristup sirovoj nafti preko JANAF-a i povoljan tromesečni sporazum o snabdevanju gasom sa Rusijom.
Ipak, ostaje pitanje kako će se sve ovo odraziti na tržište rada, gde je nezaposlenost blago porasla na oko 8,9 odsto.
Uprkos izazovima, očekuje se da kriza u Srbiji neće biti duboka i da će privredni rast ostati oko 2,5 do 3,5 odsto.
Pročitaj još
Zavisnost od Evropske unije
Srbija će najveći pritisak osetiti preko Evropske unije, jer se oko dve trećine izvoza plasira upravo na to tržište.
Problem predstavljaju i sve češće zaštitne mere EU, poput kvota i necarinskih barijera, kao i ograničenja u transportu.
"Zbog toga je važno nastaviti proces ekonomskih evrointegracija i obezbediti bolji pristup jedinstvenom evropskom tržištu", kaže Stanić.
Rast cena hrane i uticaj na građane
U Srbiji čak 50 odsto potrošačke korpe otpada na hranu, pa se upravo tu može očekivati najveći rast cena.
Ipak, trenutna inflacija iznosi oko 2,5 odsto, a očekuje se da ostane u okvirima cilja Narodne banke (do 4,5 odsto).
Ključno je da rast zarada prati inflaciju kako bi se očuvala kupovna moć stanovništva.
Uloga države u ublažavanju krize
Država ima prostor da interveniše, zahvaljujući stabilnim javnim finansijama i prethodnoj fiskalnoj konsolidaciji. Mere mogu uključivati kontrolu cena osnovnih namirnica, smanjenje akciza i podršku privredi i stanovništvu.
"Obim mera zavisiće od dubine krize", navodi dalje Stanić.
Nemačka kao pokazatelj budućih kretanja
Srbija pažljivo prati dešavanja u Nemačkoj, koja se suočava sa strukturnim problemima - reformom penzionog sistema, energetskom tranzicijom i industrijskom politikom.
"Ipak, Srbija ostaje pouzdan partner, a rast IT sektora (skoro 10 odsto BDP-a) pokazuje pozitivan trend razvoja", ocenjuje Stanić.
Rast cena kerozina već utiče na poskupljenje avio-karata. Ipak, scenariji o potpunoj nestašici goriva u kratkom roku nisu realni, jer postoje strateške rezerve.
Očekuje se da će pritisak na avio-industriju, turizam i transport ostati, što će se odraziti i na cene putovanja.
Evropa nastoji da poveća učešće industrije u BDP-u sa 15 na 20 odsto do 2035. godine i sve više promoviše kupovinu domaćih proizvoda.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Manjak dizela u Evropi
14.10.2026.•
0
Ratovi na obodu Evrope i na Bliskom istoku sve više počinju da utiču i na svakodnevni život na Starom kontinentu.
Vlada Srbije objedinjuje podatke o svim taksama i naknadama na jednom mestu
14.10.2026.•
0
Vlada Srbije objedinjuje podatke o taksama i naknadama na jednom mestu.
Nivoi rizika "polovnjaka" u Srbiji: Više od 40 odsto prodatih automobila imalo udes ili skrivena oštećenja
14.10.2026.•
6
Srbija se nalazi na 18. mestu, od ukupno 23, prema nivou rizika s kojim se kupci suočavaju prilikom kupovine polovnih automobila, što je napredak za jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu.
Vlada Srbije iz budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na projekte i izbore
13.10.2026.•
5
Vlada Srbije je iz tekuće budžetske rezerve preusmerila 2,2 milijarde dinara na različite projekte, izbore i pomoć opštinama, objavio je Forbs Srbija.
Radiće se Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za naftovod od Novog Sada do Mađarske
13.10.2026.•
0
Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je rešenje kojim se daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje budućeg magistralnog naftovoda koji će spajati Mađarsku i Srbiju.
Vlast se zaduživala, sada rastu kamate
13.10.2026.•
7
Prema donedavnom predsedniku države, 41,93 milijarde dolara javnog duga je tek 43,7 odsto nacionalnog BDP-a, pa je Srbija primetno ispod u Evropskoj uniji dopuštene zaduženosti od 60 odsto.
EU ograničava uvoz hibridnih vozila iz Kine
13.10.2026.•
9
Evropska unija ograničiće od decembra uvoz hibridnih automobila iz Kine na 350.000 vozila godišnje.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru bila 4,1 odsto
12.10.2026.•
6
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru ove godine bila je 4,1 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Bruto devizne rezerve u septembru smanjene za 946 miliona evra
12.10.2026.•
4
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju septembra ove godine iznosile 29,8 milijardi evra i da su u odnosu na kraj avgusta smanjene za 946,2 miliona evra.
Hladniji dani i skuplji gas
12.10.2026.•
6
Hladne noći i jutra početkom oktobra su nas podsetile da dolaze hladniji dani i sezona grejanja.
Vlada produžila smanjenje akciza na derivate nafte do 18. oktobra
11.10.2026.•
2
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto.
Kristofer Hil: Srbija posle izbora više neće moći da kupuje vreme za NIS, opcija B je nacionalizacija
11.10.2026.•
57
Srbija uoči predstojećih izbora neće biti pod velikim pritiskom Trampove administracije po pitanju NIS-a, ali nakon izbornog dana treba očekivati drugačiju dinamiku u kojoj više neće biti beskonačnog odlaganja.
Mala statistika: Koliko je registrovano novih vozila ove godine, koja su najprodavanija...
11.10.2026.•
3
U prvih devet meseci ove godine u Srbiji je prvi put registovano 33.448 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila.
Đedović Handanović: Đerdap 3 može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD
10.10.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3" može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD.
Arsić: Otkazivanje Ekspo izložbe bilo bi politički i ekonomski neprihvatljivo, Srbiji prete i tužbe
10.10.2026.•
25
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da bi otkazivanje specijalizovane izložbe Ekspo bilo politički i ekonomski neprihvatljivo, jer je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da je organizuje.
Koliko će nas koštati grejanje ove zime: Od 60.000 do 250.000 dinara za stan od 60 kvadrata
10.10.2026.•
16
Grejanje stana od 60 kvadratnih metara tokom šest meseci moglo bi da košta od oko 60.000 do čak 250.000 dinara, u zavisnosti od energenta i načina grejanja, pokazuje analiza Agencije za energetiku Srbije.
U Beogradu se okuplja 600 poslovnih ljudi iz regiona: Kako do veće prodaje i novih poslovnih prilika?
09.10.2026.•
0
Kako povećati prodaju, unaprediti poslovne rezultate i pronaći nove partnere neka su od pitanja o kojima će razgovarati direktori i menadžeri kompanija iz Srbije i regiona na 3. SALES kongresu 12. oktobra u Crowne Plaza.
Objavljene nove cene goriva
09.10.2026.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Ministarstvo: Povećava se značaj rudarstva za srpsku privredu
09.10.2026.•
7
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Ivan Janković izjavio je da rudarstvo ima sve veći značaj za srpsku privredu, energetsku sigurnost i industrijski razvoj.
Cena nafte pala nakon Trampovih poslednjih izjava o Iranu
09.10.2026.•
8
Cena sirove nafte Brent, koja se koristi kao globalni standard za cenu nafte, danas je pala.
MAT: Realni BDP Srbije za osam meseci porastao oko 3,6 odsto
08.10.2026.•
8
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih osam meseci 2026. međugodišnje porastao za oko 3,6 odsto.
Komentari 22
znamo se odavno
da
nikad nije izasao iz nje
S56
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar