Talas inflacije zahvatio svet - da li je stigao u Srbiju
Iako su globalni ekonomski potresi sve izraženiji, Srbija još ne oseća krizu u punom obimu, ocenjuje za RTS Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
Foto: 021.rs (AI)
Ipak, rast inflacije, usporavanje evropske privrede i pritisci na cene energenata mogli bi u narednom periodu da utiču na životni standard građana i privredni rast.
U prva dva meseca ove godine BDP Srbije uvećan je za 1,9 odsto, a ključan izvor rasta bili su građevinarstvo i neto porezi, a negativan doprinos potekao je od industrije.
Međutim, energetska kriza zbog rata na Bliskom istoku izaziva posledice i u svetu, i kod nas.
Od januara do marta u Nemačkoj je gotovo pet hiljada preduzeća proglasilo bankrot, uglavnom u građevinarstvu i maloprodaji.
Stanić za RTS kaže da je na globalnom nivou formiran inflatorni talas kao posledica rata na Bliskom istoku. Iako je proglašeno primirje, posledice su i dalje prisutne.
Postavlja se pitanje koliko će taj inflatorni talas pogoditi evropsku privredu, uključujući i Srbiju. Inflacija u Evropskoj uniji porasla je sa 1,9 na 2,5 odsto, dok se u Srbiji očekuju novi podaci Narodne banke.
Da li je kriza već stigla u Srbiju
Prema rečima Stanića, Srbija još nije osetila krizu u punom obimu. Makroekonomski pokazatelji su i dalje stabilni i pozitivni.
Ipak, ključni izazov ostaje inflacija i nemogućnost daljeg snižavanja kamatnih stopa, napominje Stanić. Centralne banke, poput Federalnih rezervi i Evropske centralne banke, pod pritiskom su da ih povećavaju kako bi obuzdale rast cena.
Navodi da je posebno važno kako će se sve ovo odraziti na domaću potrošnju, koja je jedan od glavnih pokretača rasta privrede Srbije.
Potrošnja, energenti i stabilnost budžeta
Infrastrukturni projekti za sada ostaju stabilan oslonac privrede. Međutim, potrošnja će zavisiti od nivoa inflacije i od sposobnosti države da kontroliše cene energenata bez ugrožavanja budžeta.
Fiskalna disciplina ostaje jedan od ključnih stubova makroekonomske stabilnosti i investicionog poverenja, kaže sagovornik RTS-a.
Izazovi u industriji i izvozu
Osnovni zadatak je očuvanje potencijala prerađivačke industrije i izvozne snage u uslovima krize.
Stanić ukazuje da trenutna situacija u pojedinim segmentima podseća na krizu iz 2008. godine. Primetan je i pad cene zlata, koji nije posledica gubitka poverenja, već potrebe investitora da pokriju gubitke u drugim aktivama.
Dodatni problem predstavlja smanjenje konkurentnosti evropske privrede, što može dovesti do uvođenja zaštitnih mera koje bi pogodile i Srbiju kao izvoznika.
Energetika kao relativna prednost Srbije
Srbija trenutno ima određene prednosti u energetskom sektoru: pristup sirovoj nafti preko JANAF-a i povoljan tromesečni sporazum o snabdevanju gasom sa Rusijom.
Ipak, ostaje pitanje kako će se sve ovo odraziti na tržište rada, gde je nezaposlenost blago porasla na oko 8,9 odsto.
Uprkos izazovima, očekuje se da kriza u Srbiji neće biti duboka i da će privredni rast ostati oko 2,5 do 3,5 odsto.
Pročitaj još
Zavisnost od Evropske unije
Srbija će najveći pritisak osetiti preko Evropske unije, jer se oko dve trećine izvoza plasira upravo na to tržište.
Problem predstavljaju i sve češće zaštitne mere EU, poput kvota i necarinskih barijera, kao i ograničenja u transportu.
"Zbog toga je važno nastaviti proces ekonomskih evrointegracija i obezbediti bolji pristup jedinstvenom evropskom tržištu", kaže Stanić.
Rast cena hrane i uticaj na građane
U Srbiji čak 50 odsto potrošačke korpe otpada na hranu, pa se upravo tu može očekivati najveći rast cena.
Ipak, trenutna inflacija iznosi oko 2,5 odsto, a očekuje se da ostane u okvirima cilja Narodne banke (do 4,5 odsto).
Ključno je da rast zarada prati inflaciju kako bi se očuvala kupovna moć stanovništva.
Uloga države u ublažavanju krize
Država ima prostor da interveniše, zahvaljujući stabilnim javnim finansijama i prethodnoj fiskalnoj konsolidaciji. Mere mogu uključivati kontrolu cena osnovnih namirnica, smanjenje akciza i podršku privredi i stanovništvu.
"Obim mera zavisiće od dubine krize", navodi dalje Stanić.
Nemačka kao pokazatelj budućih kretanja
Srbija pažljivo prati dešavanja u Nemačkoj, koja se suočava sa strukturnim problemima - reformom penzionog sistema, energetskom tranzicijom i industrijskom politikom.
"Ipak, Srbija ostaje pouzdan partner, a rast IT sektora (skoro 10 odsto BDP-a) pokazuje pozitivan trend razvoja", ocenjuje Stanić.
Rast cena kerozina već utiče na poskupljenje avio-karata. Ipak, scenariji o potpunoj nestašici goriva u kratkom roku nisu realni, jer postoje strateške rezerve.
Očekuje se da će pritisak na avio-industriju, turizam i transport ostati, što će se odraziti i na cene putovanja.
Evropa nastoji da poveća učešće industrije u BDP-u sa 15 na 20 odsto do 2035. godine i sve više promoviše kupovinu domaćih proizvoda.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vrednost domaće konditorske industrije 220 miliona evra, izvozi se trećina
12.04.2026.•
0
Konditorska industrija u Srbiji godišnje proizvodi od 140.000 do 160.000 tona slatkiša, keksa i sličnih proizvoda, vrednosti oko 220 miliona evra.
MMF i Svetska banka snizili očekivanja rasta
12.04.2026.•
0
Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke da bi razmotrili posledice rata na Bliskom istoku, prenosi Rojters.
Čeri planira ekspanziju u Evropi: Kineski automobili će se sklapati u evropskim fabrikama
12.04.2026.•
3
Kineski proizvođač automobila Čeri planira da proširi proizvodnju u Evropi i to namerava da učini kroz partnerstvo sa drugim proizvođačima automobila, koji bi dozvolili da se koriste njihove postojeće fabrike.
Prva dva meseca 2026: Veći BDP, ali veći i deficit u budžetu
12.04.2026.•
4
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prva dva meseca 2026. međugodišnje je uvećan za oko 1,9 odsto, što je za 0,9 procentnih poena bolji rezultat u odnosu na isti period 2025. godine.
Istorijat ukrupnjavanja trgovine u Srbiji: Šta spajanje Amana i DIS-a znači za tržište?
12.04.2026.•
9
Kompanija Aman iz Beograda preuzela je stopostotni udeo u vlasništvu preduzeća PTP DIS iz Krnjeva, čime je formiran najveći domaći trgovinski lanac na tržištu maloprodaje.
Evropa će morati da prizemlji avione za tri nedelje ako se Ormuski moreuz ne otvori
12.04.2026.•
4
Evropa će se suočiti sa nestašicom goriva za avione za samo tri nedelje ako se Ormuski moreuz ponovo ne otvori, upozorila je evropska podružnica Međunarodnog saveta aerodroma (ACI).
Evropska centralna banka o uvođenju evra u Bugarskoj: Cene skoro nepromenjene, podrška preko 50 odsto
12.04.2026.•
3
Prelazak na evro u Bugarskoj početkom godine je minimalno uticao na cene u zemlji, a podrška bugarske javnosti za evropsku valutu je porasla na više od 50 odsto.
Premijer Severne Makedonije najavio pojeftinjenje goriva u utorak
11.04.2026.•
2
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski izjavio je danas da očekuje da od utorka dizel pojeftini za 2,5 denara (pet dinara), a benzini za 1,5 denara (tri dinara) po litru.
Profesor Đukić: Rast plata fiktivan, realno inflacija izjela najveći deo dohotka
11.04.2026.•
10
Upozorenja na inflaciju stižu sa svih strana. Saglasni su donosioci odluka i u Srbiji i u inostranstvu da je pred nama nestabilan period. Kriza će potrajati.
Na šta građani najviše troše i koliko zarađuju: Podaci RZS o kućnom budžetu
11.04.2026.•
6
U Srbiji su prosečni mesečni prihodi u novcu i naturi po domaćinstvu u 2025. godini iznosili 109.136 dinara, a izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava 109.787 dinara.
Na ePorezima omogućena elektronska registracija obveznika koji nisu u APR-u
11.04.2026.•
0
Na ePorezima je omogućena elektronska registracija, izmene podataka i brisanje poreskih obveznika koji se ne registruju u Agenciji za privredne registre (APR), saopštila je Poreska uprava.
Pregovori o NIS-u: Postoje crvene linije
11.04.2026.•
6
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su pregovori o preuzimanju ruskog udela u NIS-u kompleksni i da u tim pregovorima MOL i Gasromnjeft brane svoje interese.
Država već dala 80 miliona evra za hotele zbog izložbe EXPO
11.04.2026.•
6
Srbija je do sada odobrila subvencije u ukupnom iznosu od 66,7 miliona evra privatnim firmama za rekonstrukciju ili izgradnju hotela u Beogradu.
Sve više avio-kompanija podiže cene letova zbog rasta troškova goriva
11.04.2026.•
0
Rast cena mlaznog goriva, koji je u poslednjim nedeljama skočio sa oko 85-90 na 150-200 dolara po barelu, primorao je veliki broj avio-kompanija širom sveta da podižu cene karata.
Sve veći broj oglasa za AI stručnjake u Srbiji - ponude rastu u Beogradu i Novom Sadu
11.04.2026.•
13
Dok se diskutuje o tome hoće li veštačka inteligencija ukinuti radna mesta, srpsko tržište rada šalje drugačiju poruku.
Najveće mesečno poskupljenje goriva u SAD dovelo do skoka inflacije
10.04.2026.•
1
Najveći mesečni porast cena goriva u SAD za poslednjih šest decenija doveo je do oštrog skoka inflacije u martu.
Simulator preživljavanja: Probajte da živite sa 12.266 dinara
10.04.2026.•
11
Inicijativa A11 objavila je simulator preživljavanja u kom pred vas stavlja finansijski izazova.
A onda se pojavi glad - uprkos robnim rezervama
10.04.2026.•
6
Šest nedelja razaranja proizvodnih kapaciteta gasa i nafte na Bliskom Istoku i zatvaranje Ormuskog moreuza su se i te kako reflektovali na svetsku ekonomiju.
Ponovo umanjene akcize za gorivo, ali ništa od Vučićeve najave
10.04.2026.•
22
Državne akcize na bezolovni benzin i dizel dodatno su smanjene od 10. aprila.
NBS: Smanjene devizne rezerve
09.04.2026.•
12
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS), kako je objavila danas, na kraju marta ove godine iznosile su 28,48 milijardi evra i u odnosu na kraj februara smanjene su za 1,33 milijarde evra.
Komentari 10
Kolle
Kru
Jednostavno
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar