Srbija sve bliže tome da dobije digitalni dinar: Čemu će služiti i kako će se koristiti?
Srbija će moći da dobije digitalnu nacionalnu valutu, digitalni dinar, pošto je izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, nacionalnoj banci omogućeno njegovo izdavanje.
Foto: 021.rs (Ilustracija)
Naime, dopuna člana 53 tog zakona precizira da Narodna banka Srbije "ima isključivo pravo izdavanja dinara u digitalnom obliku (digitalni dinar) u skladu s propisom koji može doneti Izvršni odbor". Ako poslanici Skupštine Srbije usvoje izmene i predloge tog zakona, više neće postojati bilo kakve prepreke da Srbija svoju nacionalnu valutu dobije i u digitalnoj formi.
U praksi, digitalna valuta bi predstavljala dopunu gotovinskom i bezgotovinskom obliku plaćanja, odnosno građani i privreda bi mogli da obavljaju određene finansijske transakcije, a da ne moraju da koriste novac u fizičkom obliku ili da plaćaju provizije bankama za tu uslugu, piš NIN.
Iako nalikuju virtuelnim ili kriptovalutama, digitalne valute centralnih banaka znatno se razlikuju od njih. Za razliku od decentralizovanih kriptovaluta, kontrolu nad emisijom digitalnih valuta, kakav bi bio digitalni dinar, imaju centralne banke.
Šta su digitalne valute centralnih banaka
Digitalna valuta predstavlja digitalnu verziju novca, koji bi u ovom slučaju bio pod kontrolom centralne banke. On bi tako imao isti status kada je u pitanju njegova stabilnost i sigurnost kao i papirni novac i mogao bi da se menja za keš. Kada je, recimo, u pitanju digitalni evro, koji se dugo planira, on bi, prema navodima Evropske centralne banke (ECB), bio novac u digitalnoj formi kojim bi mogla da se obavljaju sva elektronska plaćanja u prodavnicama, onlajn ili između pojedinaca.
"Kao što je sada keš, digitalni evro bi mogao da bude korišćen bilo gde u evro zoni i bio bi bezbedan i privatan", navode iz ECB.
Kako dodaju, digitalna valuta bi bila idealna za plaćanje na celom području evro zone, budući da se 13 od 20 zemalja oslanja na međunarodne platne kartice, a digitalna valuta mogla bi da se koristi u svim zemljama.
Iz ECB objašnjavaju i kako digitalne valute funkcionišu:
"One bi bile deponovane u elektronskom novčaniku kod neke od komercijalnih banaka ili javnih posrednika. On bi omogućavao plaćanje u radnjama, onlajn, davanje novca prijateljima... To bi moglo da se izvodi uz pomoć telefona ili kartice, i onlajn i oflajn", objašnjavaju iz ECB.
Još jedna od prednosti je i to što bi digitalnim novcem moglo da se plaća bez pristupa internetu, pa čak i da građani nemaju račun u banci i ne plaćaju provizije za transakcije.
Ekonomista Ljubodrag Savić za NIN kaže da bi uvođenje digitalnog dinara značilo veliki napredak i da bi bilo korisno kako za državu sa jedne, tako i za građane i privredu sa druge strane.
"Uvođenje digitalne valute bi predstavljalo i jeftiniju opciju jer bi sva plaćanja i kupovine mogle da se obavljaju od kuće i iz kancelarije bez provizija i faktura. Takođe, pojednostavio bi se i ubrzao platni promet zemlje a država bi na efikasniji način mogla da kontroliše naplatu poreza i kontrolu rada bankarskog sistema", naglašava sagovornik NIN-a.
On ističe da je reč o procesu koji neće ići brzo ali da bi bilo značajno da u jednom trenutku bude implementiran ali tek nakon pažljivog praćenja kako se on odvija u zemljama koje su počele da ga sprovode pre nas.
"Tehnologija je znatno napredovala i to je dobra stvar. Sa druge strane, to omogućava i razne vrste prevara, ali sam uveren da Narodna banka Srbije ima mehanizme koje bi to sprečile u slučaju uvođenja digitalne nacionalne valute. Definitivno u jednom delu javnosti postoji bojazan da uvođenje digitalnog novca predstavlja određeni rizik, ali on postoji i kada imate fizički novac koji, primera radi, možete da izgubite na ulici ili nekom drugom mestu", kaže Savić.
Pročitaj još
Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić objašnjava za NIN da je ozbiljnija inicijativa o digitalnoj valuti centralnih banaka potekla iz Sjedinjenih Američkih Država nakon čega je to dobilo globalne razmere.
"Ideja je osmišljena u mandatu administracije predsednika SAD Džozefa Bajdena nakon čega su počele da je razmatraju i zemlje Evropske unije. U ovom trenutku transakcije tog tipa nisu zaživele nigde na Starom kontinentu i stoga se sa pravom može konstatovati da je reč o procesu koji je tek u povojima. Da bi se ova inicijativa uspešno implementirala u prvom redu je potrebna geopolitička stabilnost što trenutno na globalnom nivou nikako nije slučaj. Teško je poverovati da će trgovina posredstvom digitalnog novca odnosno nacionalnih valuta zaživeti dok se prethodno ne reše neki drugi prioritetni problemi. Jedan od njih koji je aktuelan je pitanje da li će administracija novog američkog predsednika Donalda Trampa uvesti carine na robu koja dolazi iz Evrope. Shodno tome, s pravom se može reći da je uvođenje nacionalnih valuta u elektronskoj formi projekat na dugačkom štapu", navodi ovaj sagovornik.
Ceo tekst NIN-a čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kalas: Evropska komisija predlaže carine na izraelsku robu
16.09.2025.•
0
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da Evropska komisija predlaže da se ponovo uvedu carine na izraelsku robu zbog rata u Gazi i kršenja prava na Zapadnoj obali.
Za one koji imaju poteškoće u otplati kredita: Od 15. oktobra važiće olakšice
16.09.2025.•
2
Narodna banka Srbije usvojila je Odluku o olakšicama u otplati kredita, kojom se bliže uređuju uslovi pod kojima su davaoci kredita dužni da korisnicima koji imaju poteškoće u otplati kredita ponude određene olakšice.
Torlak bio u blokadi: Vlada brzometno preko tekuće budžetske rezerve prebacila 100 miliona dinara
16.09.2025.•
2
Gotovo 100 miliona dinara, tačnije 98,6 prebacila je Vlada Srbije preko tekuće budžetske rezerve Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak.
Na jednom mestu objavljene ponude banaka za povoljnije kredite građanima: Pogledajte šta se nudi
16.09.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je svoje posebne ponude kredita za zaposlene i penzionere s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara.
U julu izdato 4,6 odsto manje građevinskih dozvola nego u isto vreme 2024.
15.09.2025.•
1
U Srbiji su u julu ove godine izdate 2.532 građevinske dozvole, što je 4,6 odsto manje u odnosu na isti period 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Mask kupio deonice Tesle za milijardu dolara, porasle akcije firme
15.09.2025.•
0
Akcije američke kompanije Tesla porasle su danas za oko šest odsto.
SAD: Sa Kinom postignut okvirni sporazum o vlasništvu nad TikTokom
15.09.2025.•
0
Postignut je okvirni sporazum o vlasništvu nad popularnom društvenom platformom TikTok, rekao je danas ministar finansija SAD Skot Besent.
Ministarstvo: Uljare će po završetku žetve objaviti otkupnu cenu suncokreta
15.09.2025.•
0
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede Srbije dogovorili su danas sa proizvođačima suncokreta i predstavnicima uljara da uljare u narednih mesec dana, po završetku žetve, objave konačnu otkupnu cenu suncokreta.
VIDEO: Svoč na svojim satovima zamenio mesta brojevima tri i devet zbog Trampovih carina
15.09.2025.•
2
Švajcarski proizvođač časovnika Svoč podstaknut američkim carinama od 39 odsto na američki uvoz iz Švajcarske počeo je prodaju specijalne serije satova na kojima je brojevima tri i devet zamenio mesta.
Sve banke obavezne da ponude kredite po nižnim kamatama: Računica na primeru od pola miliona dinara
15.09.2025.•
5
Sve banke u Srbiji su od danas, 15. septembra u obavezi da klijentima ponude potrošačke, gotovinske i stambene kredite po novim, nižim kamatama.
Ponovo menjana Uredba o ograničenju trgovačkih marži: Jedna izmena se tiče svežeg voća i povrća
14.09.2025.•
7
Vlada Srbije je na sednici u četvrtak, 11. septembra usvojila izmene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine.
Kamiondžije iz Srbije od 12. oktobra u problemu: Upozoravaju na moguću lančanu reakciju
14.09.2025.•
11
Evropska komisija najavila je da će od 12. oktobra početi postepena primena novog Sistema ulaska i izlaska (EES) u zemlje Šengen zone.
Na računima nemačkih banaka 4,2 milijarde evra koje ne pripadaju nikome
14.09.2025.•
2
Na računima nemačkih banaka nalazi se čak 4,2 milijarde evra koji nemaju vlasnika, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na zahtev Ministarstva obrazovanja i istraživanja Nemačke.
Investicioni fondovi u Srbiji upravljaju sa više od dve milijarde evra
12.09.2025.•
0
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Srbije Marko Janković izjavio je da su krajem avgusta ove godine investicioni fondovu koji posluju u Srbiji upravljali sa više od dve milijarde evra.
RZS: Potrošačke cene 4,7 odsto više nego prošle godine
12.09.2025.•
3
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu ove godine, u poređenju sa istim mesecom 2024. godine, povećane su 4,7 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Sindikat Zastava oružja: Zabrana izvoza ugrozila isplatu plata kragujevačkim oružarima
12.09.2025.•
2
Samostalni sindikat fabrike "Zastava oružje" iz Kragujevca upozorio je da je "zbog zabrane izvoza naoružanja najdirektnije ugrožena isplata zarada zaposlenima" i zatražio hitan sastanak sa nadležnim organima.
Objavljene nove cene goriva
12.09.2025.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Kompanija DDOR svečano obeležila 80 godina postojanja
11.09.2025.•
0
DDOR osiguranje, jedna od vodećih osiguravajućih kompanija u Srbiji, s ponosom je obeležila 80 godina uspešnog poslovanja.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
11.09.2025.•
2
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na 5,75 odsto.
Sektor informisanja i telekomunikacija imao najveću prosečnu zaradu - 326.000 dinara
11.09.2025.•
4
Najveća prosečna zarada po delatnostima zabeležena je u junu u sektoru informisanja i telekomunikacija od 326.580 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Novo zaduživanje države - ovaj put za 410 miliona evra: Kod koga i šta je potencijalno sporno
11.09.2025.•
10
Vlada Srbije je prošle nedelje uputila Skupštini Srbije predloge zakona o zaduživanju zemlje u ukupnom iznosu od oko 410 miliona evra.
Komentari 17
Decembar
Ova vlast ima takav ugled u narodu da apsolutno niko ne brine da bi tu nešto moglo poći po zlu.
Teško nama
Pare su kada osetiš da šuška među prstima.
Marko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar