NIS - svako ima svoj interes
Sjedinjene Američke Države zapretile su da će američkim kompanijama zabraniti da posluju sa firmama koje posle 15. januara budu u aranžmanu sa Rafinerijom nafte u Pančevu.
Foto: 021.rs
Razlog je većinsko rusko vlasništvo u jedinom prerađivaču nafte u Srbiji, pa, po mišljenju odlazeće ekipe iz Bele kuće, i prema ovom uspešnom preduzeću treba primeniti sankcije kakve su na snazi prema firmama čije se poslovanje odvija u najprostranijoj zemlji na svetu.
Svejedno što poslovanje rafinerije gotovo da ni ne dotiče Rusiju, a od krucijalnog je značaja za Srbiju, gde se delatnost, bezmalo u celosti, obavlja i gde se plaćaju porezi.
Uvoz sirove nafte
Obrazloženje da se sankcije primenjuju kako bi se sprečilo da (ruski) vlasnici dobit prenesu u matičnu zemlju i tako pomognu uvećanju kapitala kojim Moskva finansira ratovanje u Ukrajini ne deluje uverljivo. U dosadašnjih 15 godina rada u novoj vlasničkoj strukturi, dobit je uvek ulagana u razvoj. Štaviše, novi vlasnici su redovno investirali još i dodatni kapital. Upravo snažnim i dobro osmišljenim ulaganjem, rafinerija je od stare i prevaziđene postala jedna od modernijih u Evropi.
Naravno, nijedna veća kompanija ne želi da se liši poslovanja sa američkim partnerima ili izgubi pristup američkom, daleko najživljem tržištu. Praktično, Vašington ovom odlukom sve, ne samo američke, dosadašnje ili potencijalne partnere, pre svega dobavljače sirove nafte, odvraća od saradnje sa pančevačkim prerađivačem, koji od 4,5 miliona tona godišnje prerađene nafte najviše milion tona pribavi sa domaćih naftnih polja, dok sve ostalo uveze preko Jadranskog (nekada Jugoslovenskog) naftovoda.
Ovaj naftovod od Omišlja na Krku transportuje "crno zlato" prema pet nekadašnjih rafinerija (Rijeka, Sisak, Slavonski Brod, Novi Sad, Pančevo), od kojih već duže vreme radi samo jedna. Nisu realna nadanja da će se evropske kompanije oglušiti o indirektnu naredbu sa druge strane Atlantika, mada ekonomije i najmoćnijih zemalja Evropske unije već duže vreme posrću baš zbog političke nesamostalnosti Starog kontinenta i prihvatanja svih naređenja Bele kuće, čak i onih koja direktno vode u minus.
Jadranskim naftovodom
Jadranski naftovod izuzetno je uspešna firma kojoj je transport sirove nafte prema Srbiji osnovni posao. Tek nakon što su uvedene sankcije prema saradnji sa ruskim firmama, počeo je protok nafte prema Slovačkoj i povećan je prema Mađarskoj, dok se u perspektivi može još računati na češke rafinerije.
Prošle godine je prosledio oko tri i po miliona tona ka Srbiji, sedam ka Mađarskoj, dve prema Slovačkoj i nešto prema rafineriji u Rijeci. Prihodovao je oko 154 miliona evra, a neto dobit 435 zaposlenih iznosila je čak 53 miliona evra.
Raspolaže i kapacitetima za skladištenje oko dva miliona tona sirove nafte i pola miliona tona prerađenih destilata, dok u firmi ističu da bi uz malo ulaganja kapacitet naftovoda mogli da povećaju na 24 miliona tona godišnje. Nadaju se da će naredne godine sklopiti posao sa češkim rafinerijama, što bi podrazumevalo i ulaganje u proširenje kapaciteta.
Međutim, i njima je jasno da bi u slučaju prestanka sankcija partneri iz Mađarske u najboljem slučaju prepolovili nabavku jadranskim pravcem, a Slovaci bi verovatno još više smanjili. Pančevo je daleko najsigurnija destinacija, mada i u Srbiji nameravaju da se izgradnjom naftne spojnice do Budimpešte oslobode zavisnosti od JANAF-a.
I Mađari su se bunili na visoku cenu usluge transporta ovom trasom, a i iz srpskih naftnih kompanija mogle su se čuti prigovori na istu nadoknadu. JANAF ima jasan poslovni interes da nastavi transport, ali je teško očekivati da će firma u državnom vlasništvu izlaziti iz generalne političke orijentacije države Hrvatske. Drugim rečima, nisu realna nadanja da neće uslišiti volju sa drugog kontinenta.
Prepoloviti broj zaposlenih
Razmotrimo kako će, po svemu sudeći, izgledati situacija na srpskom naftnom tržištu nakon 15. januara, naravno, ako u međuvremenu ne dođe do nekih promena. Prva dva-tri meseca snabdevenost će biti kao i do sada. Država Srbija, a i sama rafinerija i veći potrošači imaju određene rezerve i one će se trošiti dok ne presahnu.
No, blizu tri četvrtine derivata na pumpama su iz Pančeva, dok jednu četvrtinu čine uvezeni derivati iz inostranih rafinerija. Posle 15. januara, uvoz bi se znatno uvećao, bar utrostručio. Eventualne nestašice ne bi trebalo da budu prevelike, ali je lako moguće da se u blažoj panici cene goriva nešto uvećaju.
Efekat američke zabrane najviše će se osetiti na pančevačkoj rafineriji. Moći će da računa na sirovinu sa domaćeg tržišta i na ono što se prošvercuje. Teško da će imati nafte dovoljno i za polovinu dosadašnje prerade od četiri miliona tona, a svakako će biti izuzetno teško da sačuva i ono malo izvoza u Rumuniju, Bugarsku i BiH. Za drastično umanjen rad, realno govoreći, biće dovoljna i četvrtina sada zaposlenih.
Udar
Udar na pančevačku rafineriju i jeste cilj. Formalno obrazloženje za grubu intervenciju pronalazi se u sukobu na evropskom istoku. Čini se da mnogima smeta baš uspešan razvoj kompanije, od zaostalog siročeta do prerađivača koji po kvalitetu prerade spada u prvi evropski divizion. Još više smeta što se preporod dogodio od kada je većinsko vlasništvo rusko i tako se pokazalo da, suprotno ustaljenom verovanju, u ovoj velikoj zemlji ima prvorazrednih i tehnologa i upravljača.
Uporedo sa najavom uvođenja sankcija, podstaknuta je i priča da bi bilo dobro vlasništvo nad NIS-om, time i rafinerijom, vratiti u "srpske ruke", pošto aktuelni vlasnici izvlače (pre)veliku zaradu. Pri tome se potpuno ignoriše poslovna situacija Naftne industrije Srbije pre dolaska stranaca, dok je bila u vlasništvu države Srbije.
Podsetimo se, mada nije bilo nikakvih zabrana, povremeno je bilo nestašice, kvalitet goriva bio je uočljivo slabiji od ponude konkurenata. Tehnologija prerade bila je decenijama zaostala i firma je dugovala oko milijardu evra. Nije bilo osnova ni da se pomisli na osavremenjavanje.
Malo tržište, bez sirovina
U takvoj situaciji jedini izlaz bio je ulazak stranog kapitala. Pokojni premijer Zoran Đinđić je pokušao da privuče vodeće američke rafinerije, svakako najbolje u svetu. Pola vlade je otišlo u SAD da uspostavi bližu ekonomsku saradnju, prvenstveno da nađe partnera koji bi ulaskom u suvlasništvo revitalizovao srpsku naftnu industriju. Ameri su u dve rečenice odbili - nemate sirovine i malo ste tržište, bilo je kratko objašnjenje njihove totalne nezainteresovanosti.
Nešto kasnije kupac je pronađen u kapitalu iz Rusije. Osim 400 miliona evra, prihvatio je i da nadoknadi blizu milijardu evra gubitaka, kao i da ulaganjem ojača firmu. Uložio je još milijardu evra, izgradio kompaniju u rangu evropski modernijih i, naravno, sada ubira profit, ali i nadalje znatan deo zarade investira u dodatno tehnološko usavršavanje firme.
Pročitaj još
Galama
Izvesnih slabosti u kupoprodajnom ugovoru bilo je u nepotrebnom davanju kupcu na korišćenje nalazišta termalnih voda i plaćanju rudne naknade od samo tri odsto, koliko je po zakonu iznosila u vreme aranžmana. Tek kasnije je povećana na sedam odsto, ali se ruska strana kupoprodajnim ugovorom obezbedila od rasta ovog nameta, što je, inače, svetska praksa. Zaboravne treba podsetiti da u vreme dok je NIS bio srpska državna firma rudna naftna naknada uopšte nije bila ni definisana, pa se nije ni plaćala.
Američku sankciju prema pančevačkoj rafineriji prati obnavljanje galame kako bi rešenje bilo u "vraćanju NIS-a Srbiji i Vojvodini". Od američkog ambasadora Hila do zaboravljenih provincijalnih političara, svi su horski uzviknuli da se povrati dosta neprecizno "domaće vlasništvo".
Prvi cilj je da se izuzme iz neočekivano uspešnog ruskog vlasništva, prećutkuje se poslovanje kompanije dok je bila državna. Ili je, možda, cilj da se dobra firma otkupi i potom proda drugom kupcu i tako prekine čvrsta energetska veza Rusije i Srbije, kako je, u nevešto prikrivenoj formi, poželeo i američki ambasador Hil, a potom horski graknula i gomila likova koji pokušavaju da preko političkog aktivizma za sebe nešto ućare.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NIS: Dobit manja 16 odsto u prvom kvartalu ove godine
30.04.2025.•
0
Neto dobit Naftne industrije Srbije (NIS) u prvom kvartalu iznosila je 1,5 milijardi dinara, što je 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je danas ta kompanija.
Srbija će se nakon praznika zadužiti za 372 miliona evra
30.04.2025.•
16
Uprava za javni dug najavila je za 13. maj treću emisiju 10,5 godišnje obveznice u vrednosti od 43,5 milijardi dinara (oko 372 miliona evra), a koje su preostale od 180 milijardi emisije iz januara.
Objavljeno koliko će koštati gorivo do narednog petka
30.04.2025.•
2
Cena evrodizela do narednog petka biće jeftinija za jedan dinar i koštaće 188 dinara, dok će cena benzina biti nepromenjena 176 dinara, prenosi RTS.
Zbog zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz
29.04.2025.•
16
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko.
Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine
29.04.2025.•
2
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.
Dve kineske kompanije na srpskim rudama ostvarile dobit od skoro milijardu evra
29.04.2025.•
9
Kineske kompanije Ziđin koper i Ziđin majning su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra.
Radosavljević: Vučićeva tvrdnja da će blokade smanjiti plate i penzije je netačna, ovo su razlozi
29.04.2025.•
13
Najava Aleksandra Vučića da će plate i penzije manje rasti nego što je planirano nema veze sa blokadama studenata, već modelom rasta koji je udario u "plafon" pa nema doboljno para u budžetu.
Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
28.04.2025.•
2
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Šejn povećao cene za potrošače u SAD i do 377 odsto
28.04.2025.•
0
Kineski gigant onlajn prodaje Šejn povećao je cene svojih proizvoda za potrošače u SAD i do 377 odsto uoči uvođenja američkih carina na manje pakete.
Počelo dostavljanje poreskih rešenja onima koji izdaju stan na dan
28.04.2025.•
2
Poreska uprava Srbije najavila je da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.
Apple planira da u 2026. preseli proizvodnju svih telefona za američko tržište u Indiju
27.04.2025.•
3
Američka tehnološka kompanija Apple planira da do kraja sledeće godine premesti proizvodnju svih iPhone-a za američko tržište u Indiju.
Globalna kriza za domaću upotrebu: Lošija prognoza MMF-a za Srbiju zbog protesta ili carinskog rata?
27.04.2025.•
3
Ovogodišnji prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke dolazi u vreme velikih globalnih geopolitičkih neizvesnosti.
Kompanije će početi da zapošljavaju virtuelne AI radnike već od 2026.
27.04.2025.•
2
Velike korporacije će već od sledeće godine početi da zapošljavaju virtuelne zaposlene koje je stvorila veštačka inteligencija (AI) i to na puno radno vreme.
Kalifornija postala četvrta najjača globalna ekonomska sila, pretekla Japan
27.04.2025.•
4
Američka savezna država Kalifornija zvanično je pretekla ekonomiju Japana i trenutno je četvrta najjača globalna ekonomska sila.
Janafu na još 60 produžena licenca za transport nafte u Srbiji
27.04.2025.•
1
Društvo Jadranski naftovod (JANAF) saopštilo je da mu je na 60 dana produžena licenca za transport nafte u rafineriju u Pančevu u Srbiji koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je malo odobrenih kredita za mlade: Nepoverenje naroda ili nestašica odgovarajućih stanova?
27.04.2025.•
10
Ugovoreno je 165 kredita za stanove, još 256 je odobreno, a 579 zahteva je u obradi, prema rečima Aleksandra Vučića.
Četiri srpska grada potencijalni magneti za strane investicije: Među njima i Novi Sad
27.04.2025.•
1
Na osnovu najnovijeg izveštaja fDi Intelligence za 2025, četiri srpska grada našla su se među najatraktivnijim destinacijama za strane direktne investicije (FDI).
Šejn i Temu podigli cene zbog Trampovih carina: Evo šta treba znati
27.04.2025.•
0
Šejn i Temu, veliki internet prodavci poznati po izuzetno niskim cenama, podigli su cene određenih proizvoda nakon što je Donald Tramp uveo visoke carine na kinesku robu.
Anet Kjobe je nova šefica misije MMF-a za Srbiju
26.04.2025.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je da je za novu šeficu misije MMF za Srbiju imenovana Anet Kjobe.
Donald Tramp Mlađi stigao u Beograd: Razgovarao sa privrednicima
26.04.2025.•
22
Donald Tramp Junior se u Beogradu sastao sa privrednicima u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo javni poziv za nabavku novih traktora
26.04.2025.•
5
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za nabavku novih traktora za 2025. godinu.
Komentari 27
Temerinac
Sa Vučićem na vlasti stalno neki lomovi i vanredne situcije, šta će sad novo da izmisli, da Kurti sa 300 Staraca ispod Šlemova napada Srbe u pokrajini KiM ?
Vučiću je odzvonilo posle pada nadstrešice , OstAVka, a nova vlast će da se mnogo stabilnije i bez tenzija bavi NIS-om i pokrajinom KiM.
A bolje mu je da sam ode nego da izda Rusiju, jer onda
Ze Roberto
Ilja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar