NIS - svako ima svoj interes
Sjedinjene Američke Države zapretile su da će američkim kompanijama zabraniti da posluju sa firmama koje posle 15. januara budu u aranžmanu sa Rafinerijom nafte u Pančevu.
Foto: 021.rs
Razlog je većinsko rusko vlasništvo u jedinom prerađivaču nafte u Srbiji, pa, po mišljenju odlazeće ekipe iz Bele kuće, i prema ovom uspešnom preduzeću treba primeniti sankcije kakve su na snazi prema firmama čije se poslovanje odvija u najprostranijoj zemlji na svetu.
Svejedno što poslovanje rafinerije gotovo da ni ne dotiče Rusiju, a od krucijalnog je značaja za Srbiju, gde se delatnost, bezmalo u celosti, obavlja i gde se plaćaju porezi.
Uvoz sirove nafte
Obrazloženje da se sankcije primenjuju kako bi se sprečilo da (ruski) vlasnici dobit prenesu u matičnu zemlju i tako pomognu uvećanju kapitala kojim Moskva finansira ratovanje u Ukrajini ne deluje uverljivo. U dosadašnjih 15 godina rada u novoj vlasničkoj strukturi, dobit je uvek ulagana u razvoj. Štaviše, novi vlasnici su redovno investirali još i dodatni kapital. Upravo snažnim i dobro osmišljenim ulaganjem, rafinerija je od stare i prevaziđene postala jedna od modernijih u Evropi.
Naravno, nijedna veća kompanija ne želi da se liši poslovanja sa američkim partnerima ili izgubi pristup američkom, daleko najživljem tržištu. Praktično, Vašington ovom odlukom sve, ne samo američke, dosadašnje ili potencijalne partnere, pre svega dobavljače sirove nafte, odvraća od saradnje sa pančevačkim prerađivačem, koji od 4,5 miliona tona godišnje prerađene nafte najviše milion tona pribavi sa domaćih naftnih polja, dok sve ostalo uveze preko Jadranskog (nekada Jugoslovenskog) naftovoda.
Ovaj naftovod od Omišlja na Krku transportuje "crno zlato" prema pet nekadašnjih rafinerija (Rijeka, Sisak, Slavonski Brod, Novi Sad, Pančevo), od kojih već duže vreme radi samo jedna. Nisu realna nadanja da će se evropske kompanije oglušiti o indirektnu naredbu sa druge strane Atlantika, mada ekonomije i najmoćnijih zemalja Evropske unije već duže vreme posrću baš zbog političke nesamostalnosti Starog kontinenta i prihvatanja svih naređenja Bele kuće, čak i onih koja direktno vode u minus.
Jadranskim naftovodom
Jadranski naftovod izuzetno je uspešna firma kojoj je transport sirove nafte prema Srbiji osnovni posao. Tek nakon što su uvedene sankcije prema saradnji sa ruskim firmama, počeo je protok nafte prema Slovačkoj i povećan je prema Mađarskoj, dok se u perspektivi može još računati na češke rafinerije.
Prošle godine je prosledio oko tri i po miliona tona ka Srbiji, sedam ka Mađarskoj, dve prema Slovačkoj i nešto prema rafineriji u Rijeci. Prihodovao je oko 154 miliona evra, a neto dobit 435 zaposlenih iznosila je čak 53 miliona evra.
Raspolaže i kapacitetima za skladištenje oko dva miliona tona sirove nafte i pola miliona tona prerađenih destilata, dok u firmi ističu da bi uz malo ulaganja kapacitet naftovoda mogli da povećaju na 24 miliona tona godišnje. Nadaju se da će naredne godine sklopiti posao sa češkim rafinerijama, što bi podrazumevalo i ulaganje u proširenje kapaciteta.
Međutim, i njima je jasno da bi u slučaju prestanka sankcija partneri iz Mađarske u najboljem slučaju prepolovili nabavku jadranskim pravcem, a Slovaci bi verovatno još više smanjili. Pančevo je daleko najsigurnija destinacija, mada i u Srbiji nameravaju da se izgradnjom naftne spojnice do Budimpešte oslobode zavisnosti od JANAF-a.
I Mađari su se bunili na visoku cenu usluge transporta ovom trasom, a i iz srpskih naftnih kompanija mogle su se čuti prigovori na istu nadoknadu. JANAF ima jasan poslovni interes da nastavi transport, ali je teško očekivati da će firma u državnom vlasništvu izlaziti iz generalne političke orijentacije države Hrvatske. Drugim rečima, nisu realna nadanja da neće uslišiti volju sa drugog kontinenta.
Prepoloviti broj zaposlenih
Razmotrimo kako će, po svemu sudeći, izgledati situacija na srpskom naftnom tržištu nakon 15. januara, naravno, ako u međuvremenu ne dođe do nekih promena. Prva dva-tri meseca snabdevenost će biti kao i do sada. Država Srbija, a i sama rafinerija i veći potrošači imaju određene rezerve i one će se trošiti dok ne presahnu.
No, blizu tri četvrtine derivata na pumpama su iz Pančeva, dok jednu četvrtinu čine uvezeni derivati iz inostranih rafinerija. Posle 15. januara, uvoz bi se znatno uvećao, bar utrostručio. Eventualne nestašice ne bi trebalo da budu prevelike, ali je lako moguće da se u blažoj panici cene goriva nešto uvećaju.
Efekat američke zabrane najviše će se osetiti na pančevačkoj rafineriji. Moći će da računa na sirovinu sa domaćeg tržišta i na ono što se prošvercuje. Teško da će imati nafte dovoljno i za polovinu dosadašnje prerade od četiri miliona tona, a svakako će biti izuzetno teško da sačuva i ono malo izvoza u Rumuniju, Bugarsku i BiH. Za drastično umanjen rad, realno govoreći, biće dovoljna i četvrtina sada zaposlenih.
Udar
Udar na pančevačku rafineriju i jeste cilj. Formalno obrazloženje za grubu intervenciju pronalazi se u sukobu na evropskom istoku. Čini se da mnogima smeta baš uspešan razvoj kompanije, od zaostalog siročeta do prerađivača koji po kvalitetu prerade spada u prvi evropski divizion. Još više smeta što se preporod dogodio od kada je većinsko vlasništvo rusko i tako se pokazalo da, suprotno ustaljenom verovanju, u ovoj velikoj zemlji ima prvorazrednih i tehnologa i upravljača.
Uporedo sa najavom uvođenja sankcija, podstaknuta je i priča da bi bilo dobro vlasništvo nad NIS-om, time i rafinerijom, vratiti u "srpske ruke", pošto aktuelni vlasnici izvlače (pre)veliku zaradu. Pri tome se potpuno ignoriše poslovna situacija Naftne industrije Srbije pre dolaska stranaca, dok je bila u vlasništvu države Srbije.
Podsetimo se, mada nije bilo nikakvih zabrana, povremeno je bilo nestašice, kvalitet goriva bio je uočljivo slabiji od ponude konkurenata. Tehnologija prerade bila je decenijama zaostala i firma je dugovala oko milijardu evra. Nije bilo osnova ni da se pomisli na osavremenjavanje.
Malo tržište, bez sirovina
U takvoj situaciji jedini izlaz bio je ulazak stranog kapitala. Pokojni premijer Zoran Đinđić je pokušao da privuče vodeće američke rafinerije, svakako najbolje u svetu. Pola vlade je otišlo u SAD da uspostavi bližu ekonomsku saradnju, prvenstveno da nađe partnera koji bi ulaskom u suvlasništvo revitalizovao srpsku naftnu industriju. Ameri su u dve rečenice odbili - nemate sirovine i malo ste tržište, bilo je kratko objašnjenje njihove totalne nezainteresovanosti.
Nešto kasnije kupac je pronađen u kapitalu iz Rusije. Osim 400 miliona evra, prihvatio je i da nadoknadi blizu milijardu evra gubitaka, kao i da ulaganjem ojača firmu. Uložio je još milijardu evra, izgradio kompaniju u rangu evropski modernijih i, naravno, sada ubira profit, ali i nadalje znatan deo zarade investira u dodatno tehnološko usavršavanje firme.
Pročitaj još
Galama
Izvesnih slabosti u kupoprodajnom ugovoru bilo je u nepotrebnom davanju kupcu na korišćenje nalazišta termalnih voda i plaćanju rudne naknade od samo tri odsto, koliko je po zakonu iznosila u vreme aranžmana. Tek kasnije je povećana na sedam odsto, ali se ruska strana kupoprodajnim ugovorom obezbedila od rasta ovog nameta, što je, inače, svetska praksa. Zaboravne treba podsetiti da u vreme dok je NIS bio srpska državna firma rudna naftna naknada uopšte nije bila ni definisana, pa se nije ni plaćala.
Američku sankciju prema pančevačkoj rafineriji prati obnavljanje galame kako bi rešenje bilo u "vraćanju NIS-a Srbiji i Vojvodini". Od američkog ambasadora Hila do zaboravljenih provincijalnih političara, svi su horski uzviknuli da se povrati dosta neprecizno "domaće vlasništvo".
Prvi cilj je da se izuzme iz neočekivano uspešnog ruskog vlasništva, prećutkuje se poslovanje kompanije dok je bila državna. Ili je, možda, cilj da se dobra firma otkupi i potom proda drugom kupcu i tako prekine čvrsta energetska veza Rusije i Srbije, kako je, u nevešto prikrivenoj formi, poželeo i američki ambasador Hil, a potom horski graknula i gomila likova koji pokušavaju da preko političkog aktivizma za sebe nešto ućare.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Banke ublažile standarde kreditiranja za stanovništvo, a pooštrile uslove privredi
12.08.2025.•
1
Banke u Srbiji su u prvom tromesečju ove godine umereno pooštrile uslove po kojima su odobravale kredite privredi, dok su standardi za odobravanje pozajmica građanima ublaženi.
Ruska "Izvestija": Tri države razmatraju izgradnju novog gasovoda
12.08.2025.•
2
Moskva, Beograd i Budimpešta vrše finansijsku procenu izgradnje zajedničkog gasovoda, tvrdi ruski dnevni list "Izvestija".
RZS: Voće za godinu dana poskupelo za 81,4 odsto
12.08.2025.•
3
Cene poljoprivrednih i ribarskih proizvoda u junu su, u odnosu na jun prošle godine, povećane za 13,4 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
"Fijat" u Kragujevcu će zaposliti 800 ljudi iz Maroka i Nepala: Sindikalac o tome zašto ne domaće radnike
12.08.2025.•
17
U Fijatovoj fabrici u Kragujevcu biće zaposleno 800 radnika iz Nepala i Maroka, jer ih u Kragujevcu nema, prenela je Televizija Kragujevac, pozivajući se na izjavu gradskog većnika za privredu Radomira Erića.
Stručnjaci objasnili zašto Vučićeve najave o nižoj trgovačkoj marži i povoljnijim kreditima "ne piju vodu"
12.08.2025.•
43
Stručnjaci za trgovinu i finansije ocenili su da bi ograničavanje trgovačkih marži i obezbeđenje povoljnijih kredita sa nižim kamatama za građane sa manjim primanjima imalo kratkoročni efekat na standard građana.
SAD i Kina produžile trgovinsko primirje
11.08.2025.•
0
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp produžio je danas trgovinsko primirje sa Kinom.
Smanjena vrednost građevinskih radova u Srbiji u drugom kvartalu
11.08.2025.•
0
U Srbiji je u drugom kvartalu ove godine vrednost izvedenih građevinskih radova opala u tekućim cenama za 12,7 odsto, u odnosu na isti period 2024. godine.
Carine SAD: Kako će uticati na Srbiju?
11.08.2025.•
6
Amerikanci su uveli žestoku zaštitu na robu uvezenu iz Srbije i tako, praktično, doveli u pitanje međusobno poslovanje.
Devizne rezerve NBS na kraju jula 28,3 milijarde evra
11.08.2025.•
2
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju jula ove godine iznosile 28,3 milijarde evra, i u odnosu na kraj juna povećane su za 931,1 milion evra, saopštila je NBS.
Finansijski konsultant: Platu od 60.000 dinara ne bi trebalo opteretiti sa više od 30 odsto
10.08.2025.•
9
Mere koje Narodna banka Srbije priprema za smanjenje marži banaka trebalo bi pre svega da pomognu slojevima stanovništva sa najnižim primanjima.
Za njih nema krize: Neto dobit banaka u Srbiji u prvih šest meseci ove godine 775 miliona evra
10.08.2025.•
5
Poslovne banke u Srbiji su u prvom polugođu 2025. godine ostvarile profit od 90,7 milijardi dinara, odnosno 775 miliona evra, preneo je Danas.
Više od dva miliona evra iz budžetske rezerve za organizaciju Evropskog prvenstva u vaterpolu
10.08.2025.•
2
Vlada Srbije donela je odluku da prebaci više od dva miliona evra iz budžetske rezerve Ministarstvu sporta, za organizaciju Evropskog prvenstva u vaterpolu.
Kad će ne znamo: Već mesec dana se ne overavaju ugovori o prodaji nekretnina
09.08.2025.•
24
Već više od mesec dana građani ne mogu da overavaju svoje ugovore o kupoprodaji nekretnina kod javnih beležnika. Pored notara, i sudovi i izvršitelji i dalje svoje predmete ne mogu da prosleđuju u katastar.
Država gleda kako NIS polako propada: Ima li vlast uopšte plan B?
09.08.2025.•
20
Sankcije Sjedinjenih Američkih Država prema Naftnoj industriji Srbije odložene su peti put krajem jula, pa je država dobila još mesec dana nesmetanog poslovanja jedne od najznačajnijih strateških kompanija u zemlji.
U Srbiji prošle godine izgrađeno nešto manje stanova nego 2023.
09.08.2025.•
2
U Srbiji je prošle godine izgrađeno 35.380 stanova, što je bilo neznatno manje nego 2023. godine, kada su bila sagrađena 35.652 stana, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Hrana u julu poskupela svuda u svetu za 7,6 odsto
08.08.2025.•
1
Indeks cena hrane FAO, koji predstavlja globalni reper za cene prehrambenih sirovina, u julu je povećan u odnosu na jun za 1,6 odsto, saopštila je Organizacija za poljoprivredu i hranu Ujedinjenih nacija.
Pregovori o minimalcu za 2026. godinu počinju 18. avgusta
08.08.2025.•
7
Početak pregovora o minimalnoj ceni rada za 2026. godinu zakazani su za 18. avgust, objavljeno je na sajtu Socijalno ekonomskog saveta.
Objavljene nove cene goriva
08.08.2025.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od 15 sati.
Hoće li Srbija ostati bez kamiona u tranzitu: Označena kao rupa koju bi evropska privreda trebalo da zaobilazi
08.08.2025.•
51
Via Karpatija, ili kako je drugačije zovu "evropski put svile", jeste transportna ruta koju je inicirala takozvana Višegradska grupa.
NBS: Referentna kamatna stopa ostaje 5,75 odsto
07.08.2025.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Tramp najavljuje stoprocentne carine na čipove, moguće i nove carine Kini
07.08.2025.•
4
Američki predsednik Donald Tramp saopštio je da namerava da uvede 100 odsto carine na "čipove i poluprovodnike", ne precizirajući, za sada, datum stupanja na snagu ove nove carinske takse.
Komentari 27
Temerinac
Sa Vučićem na vlasti stalno neki lomovi i vanredne situcije, šta će sad novo da izmisli, da Kurti sa 300 Staraca ispod Šlemova napada Srbe u pokrajini KiM ?
Vučiću je odzvonilo posle pada nadstrešice , OstAVka, a nova vlast će da se mnogo stabilnije i bez tenzija bavi NIS-om i pokrajinom KiM.
A bolje mu je da sam ode nego da izda Rusiju, jer onda
Ze Roberto
Ilja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar