Prava radnika u Srbiji: U procepu između nesavesnih poslodavaca i države koja od toga okreće glavu
Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo ocenjuje da izazovi za radnike ostaju isti i u 2025. godini a to su borba sa nesavesnim poslodavcima i države koja od toga okreće glavu.
Foto: 021.rs
Da li će u ovoj godini radnici u Srbiji ostvariti boljitak?
Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo ocenjuje za N1 da izazovi za radnike ostaju isti, a to je: borba sa nesavesnim poslodavcima i okretanje glave države.
"Radnicima može biti bolje ako u 2025. godini podignu glas, pobede strah i jasno kažu - na ovo više ne pristajemo. Ako su mogli studenti - mogu i radnici", poručila je Ranka Savić, predsednica ASNS.
Bojana Tamindžija iz organizacije CPE kaže da će i u 2025. glavni izazov za radnike u Srbiji i dalje biti - kako da prežive sa zaradama koje nisu dovoljne za podmirivanje osnovnih životnih potreba.
Novu godinu pojedini radnici u Srbiji dočekali su sa friško uručenim otkazima ugovora o radu - firma Mei Ta iz Bariča otpustila je krajem decembra 299 radnika pravdajući to "potrebom za optimizacijom resursa".
U državi u kojoj poslodavci potencijalne radnike privlače oglasima o „dva dana odmora nedeljno“, "20 radnih dana plaćenog godišnjeg", o "plaćenom prekovremenom" i gde sami radnici umeju da kažu da su zadovoljni uslovima rada jer "imaju i grejanje", s pravom se postavlja pitanje – kakva su radna prava radnika u Srbiji i šta će nam, po tom pitanju, doneti ova 2025.
"Ova godina neće ostati upamćena po nekim većim izmenama u politikama države, zakonodavstvu, kao ni lošim praksama. Počela je još jednim talasom ‘istraživanja lažnih bolovanja’ od kojeg kao i od prethodnih nije bilo ništa. Bilo je puno pogibija radnika, nije bilo većih izmena i dopuna zakona koje bi posebno privukle pažnju u svetu rada", kaže Mario Reljanović, sa Instituta za uporedno pravo.
Sindikati su nas, dodaje, izneverili kod određivanja minimalne zarade, "ni ta predstava nije se bitno razlikovala od prethodnih".
"Za mene je vest godine kada je reč o radnicima stigla u decembru, to je prva konkretna posledica primene nemačkog zakona o dužnoj pažnji u lancima snabdevanja u Srbiji, kada je kompanija u vlasništvu Folksvagena otkazala saradnju (ugovor) sa Linglongom (detaljnije na sajtu Peščanik) što je veliki podsticaj daljoj organizaciji radnika za borbu, makar u onim kompanijama koje se nalaze u lancima snabdevanja nemačkih kompanija“, navodi Reljanović.
U svemu ostalom, dodaje, stanje je podjednako loše kao i prethodnih godina.
"Tako da ne bih mogao da izdvojim neki novi poseban problem - postoji dovoljno starih, pre svega u vidu nepoštovanja zakona od strane poslodavca (povodom trajanja radnog vremena i zarade, ali i zlostavljanja na radu i diskriminacije, da navedem samo neke primere), kao i teška dostupnost pravdi (skupi i dugi radni sporovi sa impotentnim alternativama), sistematsko ignorisanje države na masovno kršenje kolektivnih prava (prava na rad sindikata, prava na štrajk, najčešće)", objašnjava naš sagovornik.
Radnički izazovi 2025.
Reljanović ističe da ćemo sve što važi za dosadašnje prakse - preneti i u 2025. godinu.
"Dakle očekuju se isti izazovi kod nesavesnih poslodavaca i jasno okretanje glave države od tekućih problema. Dodatno, za sindikate ali i širu stručnu zajednicu, novi izazov će biti ukoliko dođe do pisanja novog zakona o radu (po ko zna koji put je najavljen početak tog posla, ovoga puta za proleće 2025. godine). Ovaj proces će, ako ga budu sprovodile iste politike na vlasti koje su aktuelne, biti jako mučan i verovatno rezervisan samo za stvarne centre moći (strani kapital) uz fingiranje socijalnog dijaloga i pokušaje daljeg urušavanja prava radnika", zaključuje on.
Ranka Savić: Ako su mogli studenti - mogu i radnici
O tome kakvo je stanje radnih prava u Srbiji, prema rečima Ranke Savić, predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata ASNS, najbolje govore podaci Globalnog indeksa radnih prava.
Tu se, kaže, navodi da veliki broj kompanija izbegava zaključivanje kolektivnih ugovora, zabranjuje formiranje sindikata, ne poštuje Zakon o radu, a veliki problem su i takozvani “žuti sindikati” - to su sindikati koje formira poslodavac.
"Međunarodna konfederacija slobodnih sindikata (MKSS) je sve države sveta podelio u pet grupa. Srbija se nalazi u izuzetno lošoj četvrtoj grupi gde se sistemski krše radna prava i to i u javnom i u privatnom sektoru", ukazuje Ranka Savić.
Ona smatra da 2025. godina neće doneti bitne pomake.
"Da bi bilo bolje potrebna je promena vlasti i promena politike prema zaposlenima", ističe Savić.
Sve dok se radnici, kako kaže - tretiraju samo kao sredstvo ostvarenja profita poslodavaca, dok se Zakon primenjuje selektivno, a inspekcija rada ispunjava zahteve političara – radnicima Srbije neće biti bolje.
"Bolje im može biti i u slučaju da u 2025. godini podignu glas, pobede strah i jasno kažu – na ovo više ne pristajemo. Ako su mogli studenti - mogu i radnici", zaključuje Ranka Savić.
Tamindžija: U regionu - "trka ka dnu"
Bojana Tamindžija iz organizacije Centar za politike emancipacije, stanje radnih prava u Srbiji na pragu 2025. ocenjuje kao nepromenjeno - loše.
"Mi smo ove godine uradili niz istraživanja koja dokumentuju da se na polju radnih prava u Srbiji stvari ne pomeraju na bolje. Terensko istraživanje o uslovima rada u automobilskoj i tekstilnoj industriji pokazalo je da se radnicama i radnicima i dalje uskraćuje pravo na bolovanje, da rade u halama bez adekvatne ventilacije i klimatizacije, da je praksa da se prekoračuju zakonom dozvoljeni prekovremeni radni sati, da je režim preraspodele radnog vremena siva zona u kojoj je moguće detektovati mesece kad se radi više, ali ne i one kad se radi manje itd", navodi Tamindžija.
Kršenje radnih prava, kaže, nije ekcesno i sporadično, "nego sistemsko i normalizovano".
"Padanje u nesvest usled visokih temperatura i loše ventilacije je redovna pojava. Sa druge strane, komparativna analiza stanja radnih prava u regionu Zapadnog Balkana pokazala je da je slična situacija u celom regionu. Region je u potpunosti zavistan od tzv. stranih investicija i međusobno se takmičimo u ‘trci ka dnu’ – ko će niže srozati radno zakonodavstvo i sniziti zarade ne bi li snižavanjem troškova proizvodnje privukli neku od multinacionalnih kompanija", ističe Tamindžija.
Ova situacija, kaže, nije ohrabrujuća, ali nas i upućuje na mogućnost ili pre nužnost regionalne saradnje u borbi za bolje uslove rada.
Jedan od osnovnih izazova i u 2025, smatra Tamindžija, ostaje - kako preživeti sa zaradama koje nisu dovoljne za podmirivanje osnovnih životnih potreba.
"Niske zarade su gorući problem radnica i radnika u Srbiji. Ugovorena zarada u radno intenzivnoj industriji, poput tekstilne ili automobilske, je tek nešto malo viša od minimalca, a to je gotovo tri puta niže od plate za život. Sa takvim zaradama radnici su prinuđeni da rade sve prekovremene sate koji im se ponude, pa makar to bilo i više od zakonski dozvoljenog, da pristaju na problematične bonuse, poput bonusa apsolutne prisutnosti, a pored svega toga prinuđeni su da rade i dodatne poslove ne bi li uspeli da nadomeste manjak u kućnom budžetu za podmirivanje osnovnih životnih potreba. Ne vidim da će se stanje sa zaradama značajno menjati u narednoj godini", navodi ona.
Pročitaj još
Od vanrednih izazova, sa zebnjom se, kaže, gleda u promene i krizu automobilskog sektora u Nemačkoj.
"Ukoliko se kriza produbi, to će imati direktan uticaj na radnice i radnike u Srbiji, jer gotovo da nema fabrike u sektoru koja nije deo lanaca snabdevanja nemačkih automobilskih kompanija. Već sada se u Srbiji u pojedinim fabrikama oseća smanjenje porudžbina, a postoje i učestale pretnje otkazima. Treba pratiti kako će se situacija dalje odvijati", upozorava Tamindžija.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kina ublažila restrikcije na izvoz retkih metala u SAD
09.11.2025.•
0
U novom znaku smirivanja odnosa, Kina je danas potvrdila da je suspendovala zabranu izvoza u SAD retkih metala galijuma, germanijuma i antimona, važnih u industrijskoj proizvodnji.
Ko će od sledeće godine morati da plaća porez na ugljen-dioksid?
09.11.2025.•
0
Od januara naredne godine u Srbiji će biti uveden novi porez, ali neće ga plaćati svi građani, već neke firme.
Na šta će vlast trošiti novac u 2026. i 2027: Milijarde za Expo, Nacionalni fudbalski stadion i rafale
09.11.2025.•
5
Vlada Srbije usvojila je predlog budžeta za 2026. godinu, kojim je planiran deficit od tri odsto, s prihodima od 2.414 milijardi i rashodima od 2.751 milijardu dinara.
Najbogatiji čovek na svetu je Ilon Mask: Ima 449 milijardi dolara
09.11.2025.•
3
Najbogatiji čovek na svetu je vlasnik kompanija Tesla, SpaceX i društvene mreže X, Ilon Mask, čije se bogatstvo trenutno procenjuje na 449 milijardi dolara (388 milijardi evra), pokazuje lista Blumberga.
Cene električnih vozila i benzinaca se sve više približavaju
09.11.2025.•
1
Cene električnih automobila se sve više približavaju cenama vozila koja koriste motor sa unutrašnjim sagorevanjem, pokazuje najnovija analiza tržišnih transakcija nemačkog automobilskog stručnjaka Ferdinanda Dudenhefera.
Šta za Srbiju znači stopiranje prodaje Lukoila?
08.11.2025.•
9
Prošlonedeljna najava ruske naftne kompanije "Lukoil" da namerava da proda svoju podružnicu u inostranstvu švajcarskoj kompaniji "Gunvor" zbog američkih sankcija, donela je Evropi i Srbiji samo kratkoročno olakšanje.
Drva po povlašćenim cenama: Penzioneri i socijalno ugroženi mogu kupiti po nižoj ceni
08.11.2025.•
2
Komercijalni direktor "Srbijašuma" Aleksandar Šalipur rekao je danas da je u tom preduzeću kubik drva 50 odsto jeftiniji i košta 5.269 dinara sa PDV-om, a u okviru državnih mera podrške građanima, od septembra do marta.
Sekundarne sankcije NIS-u: Devet meseci posledica za tržište i privredu
08.11.2025.•
9
Devet meseci pretnji sankcijama Naftnoj industriji Srbije, tokom kojih je kompanija obavljala delatnost u skladu sa posebnom licencom Ministarstva SAD, ostavile su vidljive posledice po njene poslovne rezultate.
Bugarska preuzela kontrolu nad rafinerijom Lukoil
07.11.2025.•
8
Bugarski parlament je danas doneo zakon kojim se pod državnu kontrolu stavlja rafinerija ruske grupe Lukoil u Burgasu, na Crnom moru.
Kompanija Gunvor odustala od preuzimanja Lukoila
07.11.2025.•
5
Kompanija Gunvor Group, jedan od najvećih svetskih trgovaca naftom i gasom, povukla je svoju ponudu za međunarodnu imovinu ruske naftne kompanije Lukoil.
Mesarović: Kineska firma planira da zaposli preko 3.000 ljudi u Srbiji
07.11.2025.•
16
Kineski tekstilni gigant "Guan Nan" dolazi u Srbiju i zaposliće 3.000 ljudi, potvrdili su predsednik grupacije Caj Šoking i ministarka privrede Adrijana Mesarović posle sastanka u kineskoj opštini Kećao.
Rat za retke minerale
07.11.2025.•
3
Do pre pola veka samo su fizikohemičari znali za elemente poput galijuma ili telura čija je upotreba i na globalnom planu, samim tim i potražnja, bila minimalna.
Nisan prodaje sedište firme, otpušta 15 odsto zaposlenih
06.11.2025.•
0
Japanski proizvođač automobila Nisan saopštio je danas da prodaje sedište kompanije u Jokohami za oko 540 miliona evra, ali i da će je kasnije zakupiti.
Cene stanova u Srbiji u drugom tromesečju veće oko šest odsto nego godinu dana ranije
06.11.2025.•
2
Cene stanova u Srbiji u drugom tromesečju ove godine veće su 5,78 odsto u odnosu na isti period prošle godine, objavio je Republički zavod za statistiku.
BDP Srbije veći dva odsto
06.11.2025.•
0
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u periodu od januara do septembra 2025. međugodišnje je uvećan za oko dva odsto, a najveću zaslugu za to ima rast industrijske proizvodnje.
Od 1. januara se menjaju naknade za registraciju i druge usluge APR-a: Ovo su detaljni iznosi
06.11.2025.•
3
Od 1. januara 2026. godine važiće nove naknade za registraciju i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre (APR).
Banka broj 1 za oročenu deviznu štednju
06.11.2025.•
0
AikBank, najveća domaća privatna banka u Srbiji, još jednom opravdava svoju reputaciju banke broj jedan za oročenu deviznu štednju građana i u Nedelji štednje.
U Turskoj otkriveno nalazište zlata vredno 1,7 milijardi dolara
06.11.2025.•
3
Rudarska kompanija Erdemir je objavila da je u turskoj provinciji Sivas otkrila oko 424.000 unci zlata čija se vrednost procenjuje na 1,7 milijardi dolara.
Direktor Gunvora: Moguće nestašice goriva ako ne dođe dogovora o kupovini Lukoil-a
05.11.2025.•
2
Evropa bi mogla da se suoči sa problemima u snabdevanju gorivom i gubicima radnih mesta ako regulatori ne odobre dogovor Gunvor grupe o preuzimanju međunarodne aktive Lukoila za oko 22 milijarde dolara.
Vučić: Rusi traže rešenje za NIS, više rade oni nego mi, srećan sam što su ozbiljno shvatili situaciju
05.11.2025.•
17
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Rusija traži rešenje za NIS i da se nada pozitivnom ishodu.
Komentari 2
Pazi
Стојко Бранковић
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar