Glavni ekonomista Fiskalnog saveta: Srbija će u 2025. samo za kamate dati 1,9 milijardi evra
Srbija je prinuđena da se i u 2025. godini zadužuje zbog deficita u budžetu, a samo za kamate će ove godine država morati da plati 1,9 milijardi evra.
Foto: 021.rs
To tvrdi glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević koji smatra da je to šteta "jer je taj novac mogao da bude bolje iskorišćen".
Tako veliki trošak za kamate, kako je rekao, mogao je da se izbegne, iako ekonomija Srbije može da ga podnese, da su se u prethodnim godinama pravili bolji ekonomski izbori, umesto što se novac delio bez bilo kakvog kriterijuma svim punoletnim građanima, penzionerima, mladima, deci, a iz budžeta su se pokrivali i ogromni gubici loše vođenih javnih preduzeća u energetici.
"Za sve to država se zaduživala pod nepovoljnim uslovima i sada plaćamo ceh takvih politika", rekao je Brčerević.
Dodao je da postoje evropske zemlje, poput Rumunije i Poljske, u kojima će izdaci budžeta za kamate snažno rasti u ovoj godini, slično kao u Srbiji, ali razlika je u tome što su te zemlje u ozbiljnim fiskalnim problemima, dok Srbija nije i mogla je da izbegne ovaj trošak.
Brčerević je rekao da povećanje ovogodišnjeg budžetskog deficita na tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) još nije opasno, mada fiskalna politika jeste napravila zaokret u lošem smeru.
Od završetka fiskalne konsolidacije 2017. pa do 2023, Srbija je, kako je rekao, imala u osnovi stabilan budžet, a veliki deficiti tokom pandemije bili su posledica loše kontrolisanih vanrednih troškova koji, ipak, nisu dugoročno ugrozili budžetsku ravnotežu jer su bili prolaznog karaktera.
"Rastrošne" politike i višegodišnji projekti: Promenili budžet i podigli deficit
Međutim, od 2024. uvode se, kako je naveo, nove "rastrošne" politike i višegodišnji projekti poput Ekspa (EXPO 2027), koji koštaju više nego što je prvobitno planirano, pa su oni strukturno promenili budžet i podigli deficit na relativno visok nivo od tri odsto BDP-a.
"Zbog toga su morala da se suspenduju opšta fiskalna pravila koja su u 2025. predviđala deficit 1,5 odsto BDP-a. Budžet sa tri odsto deficita postaje napregnut, pa se odlažu neki važni projekti, kao što je metro. Za nove politike, koje se najavljuju, više nema mnogo mesta, posebno jer je tu i Međunarodni monetarni fond sa kojim Srbija ima aranžman i koji će teško dozvoliti veće odstupanje od dogovorene fiskalne politike", rekao je Brčerević.
Glavni ekonomista Fiskalnog saveta Brčarević je istakao da se budžetski deficit mora finansirati novim zaduživanjem zemlje, pa je Vlada Srbije zbog toga projektovala da će javni dug da se poveća tokom 2025. sa 39,3 milijardi evra na 41,9 milijardi evra.
Na taj novi dug plaćaće se, kako je rekao i relativno veliki rashodi za kamate, jer su uslovi zaduživanja još uvek nepovoljni.
"Ekonomija to može da podnese i neće biti rizika od fiskalne krize, ali glavno pitanje je da li su ovi troškovi opravdani i hoće li privreda imati dugoročne koristi od Ekspa ili Nacionalnog stadiona koji bi opravdali taj novi dug", rekao je Brčerević.
Dodao je da bi Vlada Srbije konačno trebala da pokaže studije opravdanosti tih i svih drugih projekata jer poreski obveznici imaju pravo da znaju u šta se njihov novac ulaže.
Odgovarajući na pitanje da li će rasti zahtevi za povećanjem plata i penzija, Brčerević je rekao da je povećanje penzija u Srbiji zakonski precizno definisano, na ekonomski dobar način, a da i rast plata u javnom sektoru ima zakonsko ograničenje koje sprečava da ukupni trošak zarada u budžetu raste brže od mogućnosti privrede da ih finansira.
"Odstupanje od ovih pravila bio bi put u haos i krizu, pa Vlada Srbije na ovom polju ne bi smela da pravi improvizacije. Videli smo već kako se to završilo, krajem 2014. kad su penzije i plate u javnom sektoru morale da se smanje. Penzije i plate su najveći budžetski rashod i uređene zemlje teže da na njihovo povećanje ne utiče politička volja već objektivni kriterijumi", naveo je Brčerević.
Važno je, prema njegovim rečima, da Vlada Srbije, napokon bolje i objektivnije uredi sistem zarada i zaposlenosti u državi u različitim oblastima - zdravstvu, prosveti, MUP-u, vojsci, administraciji.
"Ta reforma najavljuje se još od 2013, ali smo se sapleli, već na prvom koraku, u prebrojavanju zaposlenih u javnom sektoru", rekao je Brčerević.
Na pitanje da li će Srbija dobaciti projektovani privredni rast u 2025. od 4,2 odsto, Brčerević je rekao da rizici postoje, ali je konsenzus međunarodnih i domaćih institucija, uključujući i Fiskalni savet, da će Srbija u 2025. ostvariti solidan privredni rast od oko četiri odsto.
To, kako je rekao, podrazumeva rast najvećeg dela privrede od nešto ispod četiri odsto, uz očekivani oporavak poljoprivrede od suše iz 2024, odnosno rast tog sektora od oko deset odsto.
"Važno je skrenuti pažnju na to da je trenutno glavni pokretač privrednog rasta Srbije relativno visoka domaća tražnja, što je održivo samo u ograničenom roku, jer tako neuravnotežen rast nepovoljno utiče na inflaciju i trgovinski deficit zemlje", istakao je on.
Brčerević je rekao da veruje da će se inflacija u Srbiji postepeno smanjivati, ali da je pitanje, koliko brzo.
Prosečna inflacija u 2024. iznosila je, kako je naveo, 4,7 odsto, i po podacima Eurostata, veći rast cena od Srbije imale su samo Turska i Rumunija. Ono što je, prema njegovim rečima, važno razumeti jeste da se u 2024. struktura inflacije u Srbiji promenila.
Ranijih godina dominirala je, kako je naveo, "uvezena" inflacija zbog svetskog rasta cena energenata, hrane i drugih proizvoda, a sada je ona praktično na nuli, što znači da je domaća inflacija postala ključni problem.
"Radili smo neke grube interne procene koje pokazuju da je domaća inflacija trenutno na nivou od oko sedam odsto. Za dalji pad inflacije veoma je važna koordinacija monetarne i fiskalne politike, koja trenutno izostaje. Narodna banka Srbije je od septembra opravdano obustavila spuštanje referentne kamatne stope zbog jakih cenovnih pritisaka, ali fiskalna politika ide u suprotnom smeru, povećavajući deficit budžeta što deluje inflatorno", ocenio je Brčerević.
To je, kako je istakao, još jedan važan razlog zbog koga planirano povećanje budžetskog deficita nije dobra ekonomska politika.
Istakao je da povećanje deficita tekućeg platnog bilansa može biti ozbiljan problem u srednjem roku.
"Deficit tekućeg računa platnog bilansa u 2024. ubrzano je rastao i verovatno će premašiti 5,5 odsto BDP-a, što je više nego dvostruko u odnosu na 2023. godinu, kada je bio 2,4 odsto BDP-a. Dva su ključna razloga za ovaj rast. Prvi je preveliko oslanjanje ekonomije na domaću tražnju, što podstiče rast uvoza i stvara neravnoteže", rekao je Brčerević.
Drugi razlog, je prema njegovim rečima, povezan sa stranim direktnim investicijama (SDI).
Od 2017. Srbija je, kako je naveo, imala veliki priliv SDI, što je donosilo snažne prilive deviza i tako uticalo na jačanje dinara, međutim sa završetkom ciklusa investiranja stranci počinju da iznose profit iz zemlje "što je prirodno, jer oni su i došli u Srbiju radi zarade".
"Srbija sad prelazi u tu fazu, što pokazuju podaci da je u prvih deset meseci 2024. neto priliv novih SDI bio 3,5 milijardi evra, a strani investitori su iz zemlje izneli 3,3 milijarde evra. Za godinu ili dve, počeće da iznose više deviza nego što unose u zemlju, što će dodatno opteretiti već veliki spoljnotrgovinski deficit", rekao je Brčerević.
Kako je ocenio, strane investitore dosad je u Srbiji privlačila jeftina i dostupna radna snaga, međutim, situacija se brzo menja jer je stopa nezaposlenosti pala na osam odsto, a tržište rada sve više oseća negativne demografske trendove i emigraciju radno sposobnog stanovništva.
U Srbiji se, kako je naveo, već neko vreme pojačava problem manjka kvalifikovane radne snage, pa rast plata premašuje rast produktivnosti. Ovaj ekonomista je ocenio da će jedan broj investitora zbog povećanih troškova poslovanja i manjka radne snage, verovatno smanjiti aktivnost ili se odlučiti za selidbu na jeftinije lokacije.
Investicije koje, prema njegovim rečima, nisu toliko osetljive na veći trošak radne snage su one koje iskorišćavaju prirodne resurse ili koriste "prljave tehnologije".
"Međutim, pitanje je da li nam treba takva ekonomija. Najbolji strani investitori su oni koji donose napredna znanja i tehnologije, ali njih dosad nismo uspeli da privučemo u dovoljnoj meri", rekao je Brčerević.
Domaće investicije će, prema njegovim rečima, početi da rastu kada se napravi dobar ambijent za njih. Danas su, kako je ocenio, strane investicije velike, a domaće privatne investicije skromne. Razlika je, prema njegovim rečima, u tome što strani investitori manje zavise od domaćeg okruženja.
"Strani investitori svoje proizvode, uglavnom plasiraju na inostrano tržište i kad naiđu na administrativne ili pravne prepreke mogu da računaju na podršku svojih ambasada. Domaći investitori su, međutim zavisni od kvaliteta naših institucija, efikasnosti administracije, rasprostranjenosti korupcije, vladavine prava i tržišne konkurencije. A po tim pitanjima Srbija ne stoji dobro", rekao je Brčerević.
Brčerević je naveo da istraživanje Svetske banke pokazuje da je Srbija po tim kriterijumima među poslednjima u Evropi, a da je zabrinjavajuće što se od 2014. situacija pogoršava.
Pored toga, važna su i kako je ocenio, ulaganja u obrazovanje jer motor razvoja privrede trebalo bi da bude obrazovana mlada radna snaga, koja lako koristi nove tehnologije, usvaja napredna znanja i brzo se prilagođava tržišnim promenama u efikasnoj državi u koju ima poverenja.
Brčerević je rekao da je Srbija planirala javne investicije u 2025. godini od 7,4 odsto BDP-a što je, uz Estoniju, najviše u Evropi. Taj, kako je rekao, na prvi pogled, impresivan rezultat postignut je, međutim, na specifičan način.
"Srbija je sve najveće investicije izmestila iz standardnih precedura. Umesto toga, sklopljeni su međudržavni ugovori i usvojeni posebni zakoni (lex specialis) koji omogućavaju da se projekti biraju bez jasnih kriterijuma i objavljenih analiza isplativosti. Omogućeno je i da se radovi ugovaraju direktnim pogodbama umesto na tenderima, često uz tajnost ugovora i lošu projektnu dokumentaciju", rekao je Brčerević.
Dodao je da taj ad-hok pristup jeste otkočio neke važne projekte koji su godinama tapkali u mestu, ali s njim se preteralo i problemi postaju sve očigledniji.
Jedan od njih je, kako je naveo, izbor prioriteta, ali trebalo bi utvrditi i zašto cene pojedinih projekata toliko probijaju prvobitne procene, kakav je kvalitet, pa i bezbednost, ovako sprovedenih radova i kakvi su uslovi zaduživanja.
Srbija ne može, kako je istakao, da nastavi da vodi investicionu politiku kao da procedure ne postoje, već mora odmah da obezbedi punu transparentnost projekata, zatim ojača institucije, zadužene za javne investicije i vrati se u uređen sistem.
Odgovarajući na pitanje kada bi Srbija mogla da dostigne dohodak zemalja centralne i istočne Evrope (CIE) sa kojima je uporediva, on je rekao da Srbija trenutno ima nešto brži privredni rast od tih zemalja, ali da taj podatak može da zavara.
"Naš rast, uglavnom se zasniva na državnim investicijama i SDI koje idu u tradicionalne sektore privrede, što nije dugoročno održivo. S druge strane, zemlje CIE svoj rast zasnivaju na povećanju produktivnosti i sve više se oslanjaju na razvoj naprednih, visokotehnoloških sektora. Zato njihov privredni rast u dugom roku ima bolju prespektivu", ocenio je on.
Razlika se, kako je rekao, vidi čak i kad se posmatraju napredni sektori koji i u Srbiji brzo rastu, poput IT industrije, jer, kazao je Brčarević, "kod nas taj sektor dominantno čine usluge radne snage za strano tržište i strane firme, dok u zemljama CIE nastaju velike domaće kompanije, 'jednorozi' koji vrede preko milijardu evra".
"Da bi Srbija ušla u klub razvijenijih zemalja neophodno je da prvo promeni model privrednog rasta. Tek tada može da počne da odbrojava godine kad će dostići dohodak zemalja CIE", rekao je glavni ekonomista Fiskalnog saveta, Danko Brčerević.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "VIDEO: Kolona oklopnih policijskih vozila krenula ka Novom Beogradu")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Prepolovljeni prinosi šećerne repe u Srbiji
19.08.2025.•
1
Prinosi šećerne repe u Srbiji su zbog suše više nego prepolovljeni - koren joj je malo deblji od šargarepe, kažu poljoprivrednici.
Kad realnost demantuje politički performans: Cene koje Vučić obećava već postoje ili su čak i niže
19.08.2025.•
35
Aleksandar Vučić je u subotu na svom Instagram nalogu govorio o novoj borbi države protiv visokih cena i "onih koji ostvaruju velike profite".
Minimalac od 500 evra dovoljan i za 2026. godinu, smatra Unija poslodavaca
18.08.2025.•
93
Povećanje minimalne zarade u Srbiji od 1. oktobra sa 53.592 dinara (457 evra) na 58.630 dinara (500 evra), koje bi važilo do kraja ove godine, dovoljno je i za 2026. godinu.
Kripto edukacija na srpskom - zaostajemo li za svetom?
18.08.2025.•
0
U Srbiji ima ljudi koji su rudarili bitkoin još dok mu je cena bila ispod 100 dolara. Mnogi frilenseri već godinama primaju uplate iz inostranstva upravo u kriptu.
Nedeljama ne radi sistem za overu: Advokat o tome imate li pravo na odštetu
17.08.2025.•
9
Pad pravnog informacionog sistema usled hakerskog napada izazvao je veliku štetu građanima koji u ovoj situaciji već mesec dana ne mogu da overe ugovore.
MMF predlaže da se cene struje u Srbiji "koriguju" jednom godišnje - prvo poskupljenje stiže u oktobru
17.08.2025.•
28
Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Lev Ratnovski izjavio je da za naredni period MMF preporučuje da se cene struje koriguju jednom godišnje, na osnovu kretanja inflacije i troškova u energetskom sektoru.
U većini gradova prosečna zarada nije dovoljna za prosečnu potrošačku korpu
16.08.2025.•
8
Kupovna moć merena odnosom prosečne zarade i potrošačke korpe u maju opala je za 0,2 u odnosu na prethodni mesec.
Toplotni talas, pali klimu
16.08.2025.•
2
Posle snažnog toplotnog talasa krajem juna, Srbija se ovih dana ponovo suočava sa naletom neizdržive jare.
Pregovori o "minimalcu" počinju 18. avgusta: Da li je 600 evra dovoljno za život?
15.08.2025.•
39
Pregovori reprezentativnih sindikata, Vlade Srbije i Unije poslodavaca o minimalnoj zaradi za 2026. godinu počinju u ponedeljak, 18. avgusta.
Dinarska štednja u prvoj polovini godine povećana za 4,5 milijardi
15.08.2025.•
2
Dinarska štednja je u prvoj polovini 2025. godine povećana za 4,5 milijardi dinara (2,4 odsto) i krajem juna je iznosila 195,7 milijardi dinara.
Objavljene nove cene goriva
15.08.2025.•
0
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Manji rod jabuka zbog prolećnog mraza
15.08.2025.•
0
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je da je kasni prolećni mraz uništio deo roda jabuka u Srbiji.
Izvoz IKT usluga iz Srbije veći za 14 odsto nego prošle godine
14.08.2025.•
1
Vrednost izvoza usluga u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija iz Srbije za prvih šest meseci ove godine iznosio je 2,21 milijardu evra.
Marko Đuković: Kako domaći tim Schneider Electrica osvaja poverenje globalnog tržišta
14.08.2025.•
0
Zašto je novosadski Centar za istraživanje i inženjering (REC – Research and Engineering Center) prepoznat kao strateški inženjerski hub, kako privlači talente i šta znači voditi globalni razvoj iz lokalnog okruženja.
NBS: Trešnje skuplje čak 200 odsto nego pre godinu dana
13.08.2025.•
7
Trenutno, cene voća i povrća daju najveći doprinos inflaciji, rekao je direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u Narodnoj banci Srbije Savo Jakovljević.
Radiće se studija o proceni uticaja izložbe "Ekspo 2027"
13.08.2025.•
0
Preduzeće "Ekspo 2027" objavilo je poziv za izradu studije procene uticaja te specijalizovane izložbe.
Struja iz kosmosa
13.08.2025.•
9
Pakleno je toplo ovih dana, maksimalne dnevne temperature prelaze i četrdeset stepeni Celzijusa.
Javni sektor duguje 53 milijarde dinara: Među najvećim dužnicima Klinički centar Vojvodine
13.08.2025.•
5
Neizmirene obaveze direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava Srbije, uključujući lokalne samouprave i ustanove u Vojvodini, dostigle su ukupan iznos od skoro 53 milijarde dinara.
Startap Perplexity AI nudi 34,5 milijardi dolara za Google Chrome
13.08.2025.•
0
Startap veštačke inteligencije Perplexity AI podneo je neformalnu ponudu vrednu 34,5 milijardi dolara za kupovinu Google-ovog internet pregledača Chrome, potvrdio je CNBC.
Tabaković: Inflacija do kraja godine iznad projekcije NBS, a manji rast BDP-a zbog blokada
13.08.2025.•
10
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da će inflacija u Srbiji u narednim mesecima biti iznad projekcije centralne banke, a da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti manji od očekivanog.
NIS-ove pumpe u Bugarskoj postaju Avia, za kupovinu bio zainteresovan i Srbijagas
13.08.2025.•
1
Bugarska Komisija za zaštitu konkurencije saopštila je da je obaveštena o nameri kompanije Uni Energy OOD da preuzme NIS Petrol Bugarska, koja je podnela zahtev za odobrenje koncentracije.
Komentari 7
Cane
dacic
Kal Drogo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar