Subvencije prošle godine dobile 54 kompanije: Dominira autoindustrija
Srbija već godinama isplaćuje milione evra stranim i domaćim kompanijama, kao podsticaj za ulaganja.
Međutim, te subvencije većinski dobijaju strani investitori, a struka je podeljenih mišljenja oko toga da li to predstavlja diskriminaciju domaćih privrednika.
Samo u 2024. godini novac na ime subvencija za investicije isplaćen je na račune 54 kompanije, a ukupno je uplaćeno više od 93 miliona evra, pokazuje računica portala Biznis.rs.
Izveštaj Ministarstva privrede pokazuje da su novac dobile kompanije iz najrazličitijih grana poslovanja - od farmaceutskih, prehrambenih do onih koje proizvode obuću ili električne kućne aparate.
Ipak, ono što se iz ovog izveštaja takođe može videti jeste da kompanije koje rade u okviru autoindustrije i dalje dobijaju ogroman novac iako je ova industrija trenutno u krizi, posebno u Evropi. To se vidi i po najavljenih 48 miliona evra podsticaja za FCA Srbija u Kragujevcu za proizvodnju novog električnog modela "Grande Panda".
Takođe, kompaniji "Toyo Tire" u Inđiji isplaćeno je nešto manje od 2,7 miliona evra u 2024. godini, dok joj je godinu pre toga isplaćena tranša od preko 20 miliona, a 2022. godine oko 17,5 miliona evra. Država je ukupno ovoj kompaniji odobrila 41 milion evra podsticaja za investicije.
Dalje, kompanija "Continental automotive Serbia" prošle godine od države je dobila nešto manje od 5,8 miliona evra, dok je u prethodne tri godine dobila 22,2 miliona.
Takođe, nemačka kompanija "Brose d.o.o." od države je poslednjih godina dobila više od 15 miliona evra, dok je ukupno planirano 21,3 miliona. I kompanija "ZF" iz Pančevu poslednjih pet godina dobila je 19,6 miliona evra podsticaja od države.
Profesorka ekonomije u penziji Danica Popović za Danas podseća da je podsticaje uveo još Mlađan Dinkić i da ih ne treba vezivati isključivo za politiku koju vodi Srpska napredna stranka.
"Ideja je bila da se privuku strane investicije u Srbiju po svaku cenu, brzo i pre nego što se izgrade institucije", ukazuje ona.
Popović ističe da je podsticaj za dolazak stranih investitora uvek profit.
"Međutim, kada je zarada rizična, onda je to način da se investitori direktno plate - subvencijama", upozorava sagovornica beogradskog lista.
Popović tvrdi da su strane kompanije u povlašćenom položaju u odnosu na domaće.
"Ali one Srbiji donose nešto što domaće kompanije ne daju, a to je kapital kojim kupuju svojinu ili pravo korišćenja postrojenja u koje dolaze. U tom smislu vlada ravnoteža, od stranih investitora se dobija ono što se od domaćih ne dobija, a to su devize koje uplaćuju u državnu kasu, pa im se i daje ono što se domaćim investitorima ne daje, a to su subvencije", objašnjava ona.
Popović naglašava i da se novcem od stranih investitora povećava količina deviza u zemlji, što osigurava da imamo stabilan kurs dinara, u odnosu 117 dinara za jedan evro.
"Ko god misli da je u redu da kurs dinara sutra bude 150 dinara za jedan evro neka i dalje tvrdi da su podsticaji stranim investitorima neopravdani", poručuje ova sagovornica.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milorad Filipović, s druge strane, smatra da se politika subvencionisanja investicija odnosi kako na strane, tako i na domaće investitore, odnosno podjednako važi za sve.
"Međutim, činjenica je da su se strani investitori daleko bolje uklopili u ovakve projekte, pa je i većina subvencija završila kod stranih ulagača. Razlozi za to su mnogobrojni, a poslednjih godinu dana smo svedoci da sve širi krug javnosti uočava da su investicije domaćeg privatnog sektora u debelom zaostatku u odnosu na njihovo učešće u BDP-u u odnosu na zemlje sličnog nivoa razvijenosti. Čini se da domaći poslovni ljudi nemaju poverenja u poslovni ambijent u Srbiji i da se uzdržavaju od ulaganja u proizvodne delatnosti, već se ulaže u nekretnine, zemljište, zlato...", objašnjava on.
Pročitaj još
Politika subvencionisanja investicija otpočela je, kako podseća, još 2006. godine sa osnovnim motivom većeg zapošljavanja u situaciji kada je stopa nezaposlenosti dostigla preko 20 odsto, što je, kako dodaje, tada bilo opravdano.
"Ipak, brzo se ovakav polazni motiv izvitoperio, pa su subvencije bivale sve veće, a po jednom radnom mestu se davalo sve više. U sadašnjoj situaciji, kada se uvozi radna snaga čak i iz Pakistana, Šri Lanke i drugih zemalja, davanje subvencija radi povećanja zaposlenosti izgubilo je svaki smisao", ukazuje Filipović.
Podsticaje treba davati samo za nove proizvodnje u visokotehnološkim, inovativnim i akumulativnim delatnostim, smatra ovaj sagovornik.
Ceo tekst čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ministar poljoprivrede: Država neće dozvoliti prekomeran uvoz malina
19.02.2026.•
0
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je da država razume koliko veliki značaj malinarstvo ima za izvoz, prihode poljoprivrednih gazdinstava i za razvoj sela u Srbiji.
Srbija trenutno ima 53,3 tone zlata u rezervama
19.02.2026.•
9
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je da Srbija trenutno poseduje u rezervama više od 53,3 tone zlata.
Potoci prosutog mleka ubrzavaju odumiranje srpskog sela
18.02.2026.•
16
Srbija se suočava sa tišim, ali opasnijim egzodusom od onog migratornog - nestankom mlečnog govedarstva koji direktno ugrožava prehrambeni suverenitet zemlje.
NALED: Privredni rast Srbije u 2025. godini usporen
18.02.2026.•
1
U Srbiji je u 2025. godini bruto domaći proizvod (BDP) porastao za dva odsto, što je ispod ranijih projekcija, te označava usporavanje privrednog rasta.
Tender za naftovod od Novog Sada do Mađarske produžen do 26. februara
18.02.2026.•
5
Tender za izgradnju naftovoda između Mađarske i Srbije produžen je do 26. februara.
"Skok u budućnost" kao konkretan plan ne postoji, ali ga građani Srbije poprilično plaćaju
18.02.2026.•
17
Građani Srbije plaćaju 14 do 18 milijardi evra na nešto što postoji samo kao naziv - "Skok u budućnost".
EU pokreće istragu protiv Šeina zbog prodaje spornih proizvoda i "zavisničkog dizajna" platforme
17.02.2026.•
1
Evropska unija pokrenuće zvaničnu istragu protiv kineskog internet-trgovca Šein zbog sumnje na višestruka kršenja evropskih zakona, uključujući prodaju seksualnih lutaka koje liče na decu i oružja.
Ministar Glamočić se sastaje sa poljoprivrednicima: Dogovor o svemu što je realno
17.02.2026.•
7
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić sastaće se u 13 časova sa poljoprivrednicima koji protestuju.
Đedović Handanović: Očekujem do kraja nedelje odgovor na zahtev za produženje licence NIS-u
17.02.2026.•
6
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović očekuje do kraja nedelje odgovor na zahtev za produženje licence NIS-u.
ByteDance obećava zaštitu autorskih prava na AI video alatu nakon pretnji Diznija
16.02.2026.•
1
Kineska tehnološka kompanija ByteDance saopštila je da će preduzeti korake kako bi sprečila neovlašćeno korišćenje autorskih prava na svom novom AI alatu za generisanje videa, nakon pretnji pravnim postupkom iz američke
Metla Group kupila Nišku pivaru
16.02.2026.•
3
Domaća kompanija Metla Group iz Leskovca zvanično je preuzela Nišku pivaru, čime je završen proces promene vlasničke strukture, saopštio je novi vlasnik.
EU do 2028. zabranjuje rusku naftu i gas: Koliko će to uticati na energetsku bezbednost Srbije?
16.02.2026.•
17
EU je na putu da do kraja 2027. godine u potpunosti ukine uvoz ruskog gasa i nafte, a većina zemalja članica ima izlaz na more i problem snabdevanjem gasom mogle bi da reše izgradnjom sopstvenih LNG terminala.
Hiljade poslodavaca u Nemačkoj odbile prošle godine da isplate minimalnu platu
15.02.2026.•
1
Hiljade poslodavaca u Nemačkoj odbile su da isplate minimalnu platu tokom 2025. godine.
Voće u Srbiji u 2025. bilo skuplje 68 odsto nego prethodne godine
15.02.2026.•
2
Najveći uticaj na rast cena u grupi proizvoda poljoprivrede i ribarstva u prošloj godini imalo je poskupljenje voća od 68,2 odsto i žita od 12,3 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Čekaju li nas nova poskupljenja: Uredba o ograničenju trgovačkih marži ističe 1. marta
15.02.2026.•
19
Iako uredba o ograničenim trgovačkim maržama ističe 1. marta, deo nabavnih cena je već odmrznut, a kompanija Delez najavila je tužbu protiv Srbije.
Evropska centralna banka proširuje pristup svom fondu za likvidnost u evrima
15.02.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da namerava da proširi pristup svom fondu za likvidnost u evrima, kako bi bio globalno dostupan u cilju jačanja jedinstvene evropske valute na međunarodnom planu.
Pošto prodaja e-automobila nije išla po planu: Stelantis ipak uvodi nova dizel vozila u Evropu
15.02.2026.•
15
Kompanija Stelantis ponovo uvodi dizel verzije najmanje sedam modela automobila i putničkih kombija širom Evrope, što predstavlja zaokret od ranije snažne orijentacije ka električnim vozilima (EV).
Srbija se zadužila za još 200 miliona evra: Svaki građanin "duguje" oko 6.000 evra
15.02.2026.•
29
Srbija se u četvrtak zadužila za još 200 miliona evra, za koliko je prodala petnaestogodišnje državne obveznice po stopi prinosa od pet odsto.
Na kraju prošle godine zabeležen porast broja građevinskih dozvola
14.02.2026.•
1
U Srbiji je u decembru prošle godine izdato 2.948 građevinskih dozvola, što je 10,8 odsto više u odnosu na isti mesec prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Odbor za poljoprivredu usvojio da 10 do 15 odsto mleka koje se otkupljuje bude prerađeno u mleko u prahu
13.02.2026.•
4
Parlamentarni Odbor za poljoprivredu usvojio je danas predloge da 10 do 15 odsto količine mleka koje se otkupljuje bude prerađeno u mleko u prahu i da država dotira 1,5 evra na bazi skladištenja.
Komentari 3
predrag
Sad samo da dune los vetar .. i ostadosmo bez icega
/
pazi, ne registruju ih u opstini gde rade vec u onom pozarevcu, srpskoj transilvaniji vampira milosevica
/
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar