Budžet dvostruko manji, turističke organizacije zabrinute: Šta se dešava sa turističkim vaučerima?
Budžetom za ovu godinu predviđeno je 500 miliona dinara za podelu turističkih vaučera, odnosno 100.000 vaučera po 5.000 dinara što je mnogo manje nego prethodne godine.
Predviđeni iznos je dvostruko manji nego što je bio prošle godine kada je za ovu svrhu izdvojeno milijardu dinara, odnosno podeljeno je 100.000 vaučera po 10.000 dinara.
Osim što je ove godine niži iznos za turističke vaučere, pojedine turističke organizacije zabrinule su se da bi taj novac ove godine mogao biti ukinut i preusmeren "tamo gde se sliva sav ostali novac, u EXPO", piše Danas.
Drugi pak smatraju da će novac biti preusmeren na konkurse koji će od ugostitelja i hotelijera tražiti da se potrude oko projekata da bi dobili novac.
Ukidanje turističkih vaučera, kako su rekli predstavnici turističkih organizacija, ugrozilo bi male ugostitelje i hotelijere koji su upravo zahvaljujući ovim subvencijama, koje postoje već 10 godina, uspeli da prežive na tržištu.
Mnogi ugostitelji i hotelijeri, upozoravaju iz turističkih organizacija, zabeležili bi pad prihoda, dok bi nekima od njih bilo ugroženo i samo poslovanje i opstanak.
Ranijih godina do 15. januara uveliko je objavljen početak prijave za vaučere. Međutim, ove godine Vlada Srbije još nije odobrila sredstva i dalje je nepoznato kada i da li će biti vaučera, u kom iznosu i kada će početi prijava.
Zbog toga oni koji su rezervisali smeštaj za odmor u januaru i februaru, nadajući se vaučerima, mogli bi da „izvise“ za ovu državnu pomoć.
Koliko vaučeri znače malim ugostiteljima?
Predstavnik udruženja "Moja Srbija" Milan Ristić rekao je da još nemaju informacije iz Ministarstva turizma i omladine o tome da li će vaučeri biti odobreni, u kom iznosu i kada.
"Za ovu godinu priča se da bi taj novac mogao da bude preusmeren tamo gde se preumerava sve od para, a to je za EXPO. S druge strane se priča da će se uložiti u neki seoski turizam, što nema nikakve veze, to bi trebalo da se radi paralelno, jer su vaučeri najbolja subvencija koja je bila namenjena za turizam", rekao je Ristić.
Prema njegovim rečima, turistički vaučeri su mnogo značili za razvoj domaćeg turizma, a pre svega za razvoj poslovanja malih ugostitelja. Dodaje da je tek jedan odsto vaučera trošeno na luksuzne hotele.
Ristić ukazuje da ukoliko se pogledaju podaci u vezi sa dolascima i noćenjem u Srbiji u poslednjih 10 godina, odnosno koliko se koriste vaučeri, može se, kako kaže, primetiti drastično povećanje.
Još jedan podatak, koji dodaje Ristić, a koji govori o važnosti vaučera za domaći turizam jeste da se 2015. godine za prijem vaučera prijavilo 120 ugostitelja i hotelijera, zatim 2016. oko 200, 2017. godine bilo ih je nešto više od 300, a da danas ih ima oko 5.000.
"Mali ugostitelji su najviše imali dobiti. Oni su najzad krenuli da se bave ozbiljnim izdavanjem smeštaja, jer je do 2015. godine to bio sporedan posao, niko nije mogao da živi od toga. Sada se to radi ozbiljnije, ugostitelji su podigli kredite, adaptirali apartmane, povećali broj smeštaja", naveo je Ristić.
Zbog toga ukoliko se ukinu ovi vaučeri to će biti jako veliki udarac na male ugostitelje i povratak na 2015. godinu.
"To vam je kao da gradite zgradu 10 godina i onda je udarite u temelj i ona se sruši", opisao je Ristić.
Na pitanje da li su razvoju domaćeg turizma više doprineli vaučeri ili Buking koji je i male smeštaje učinio vidljivijim, Ristić tvrdi da su vaučeri doprineli više.
"Vaučeri su svakako više doprineli razvoju domaćeg turizma", naglašava Ristić i dodaje da je jedna od anketa njihovog portala "Moja Srbija" pokazala da više od 80 odsto građana više voli da rezerviše smeštaj pozivanjem telefonom.
I ugostitelji, kako kaže, više vole rezervacije telefonom nego preko Bukinga.
"Mnogi od njih su odustali od Bukinga, jer im se mnogo više isplati da dobiju rezervaciju preko našeg portala ili preko nekih drugih sajtova. Preko Bukinga skuplje je i klijentu i ugostitelju", istakao je Ristić.
Ugostitelji će morati da se potrude za novac preko konkursa?
I direktor Agencije "Savetnik u turizmu" Branko Krasojević smatra da su vaučeri značajno doprineli razvoju domaćeg turizma, i sa aspekta ponude i sa aspekta tražnje.
"To je bila jedna vin-vin kombinacija koju smo mi preuzeli od Mađara. Mi smo jednu dobru poslovnu praksu usvojili i to je kod nas godinama funkcionisalo", rekao je Krasojević.
Međutim, sada se, kako kaže, promenila politika i dodaje da ne bi smeo da tvrdi da će vaučeri ponovo biti ove godine u funkciji.
"Sada se sve više ide na konkurse i apliciranje za sredstva, tako da se ti vaučeri zamenjuju tim drugim alternativama. Time se želi da ugostitelji i hotelijeri budu proaktivniji, da se potrude oko projekata, da delimično sami učestvuju sa svojim sredstvima i delimično da država pomogne", smatra Krasojević.
I on je mišljenja da bi ukidanje vaučera umanjilo promet, dodajući da turisti neće imati popust koji su imali, zbog čega će verovatno odustajati od putovanja, a to će, s druge strane, smanjiti tražnju.
Prošle godine pao i broj dolazaka i noćenja domaćih turista
Iako je prošle godine vrednost vaučera povećana na 10.000 dinara, ipak je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvih 11 meseci prošle godine u odnosu na isti period 2023. godine u Srbiji pao i broj dolazaka i noćenja domaćih turista.
Pad u broju dolazaka iznosi jedan odsto, a pad u broju noćenja iznosi 4,9 odsto.
Najveći pad u broju dolazaka (-10,3 odsto) i noćenja (-12,9 odsto) beleže banje. Banje koje su prošle godine imale najveći pad broja turista u odnosu na 2023. jesu Gornja Trepča, Sokobanja i Niška banja.
Planine su zabeležila rast dolazaka broja domaćih turista, ali pad u broju noćenja, dok su gradovi ostvarili blagi rast i u broju dolazaka i u broju noćenja.
Pročitaj još
Na pitanje šta nam govore podaci o padu broja dolazaka i noćenja domaćih turista, Krasojević kaže da je porast cena i smanjenje kupovne moći uskratio građane putovanja.
"Kupovna moć ne raste kao što se najčešće govori, već naprotiv. Mi imamo rast cena i povećanje troškova. Ovi statistički podaci govore o toj jednoj nestabilnosti, jer turizam je ipak nadgradnja, nije osnovna životna potreba. Naravno da je kretanje vrlo značajno, naročito su se posle korone ljudi odlučili da se okrenu sebi, zdravlju, boravku u prirodi i uopšte češćim odmorima. Međutim, sada novac ipak ide na osnovne životne potrebe, tu mislim na hranu, režiju, a što preostane to se korsti za putovanja", ukazao je Krasojević.
Ostaje da se vidi da li će, ukoliko vaučeri ove godine budu ukinuti, pad u statističkim podacima biti još drastičniji, s obzirom na to da je bio u minusu u godini kada su vaučeri iznosili 10.000 dinara.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Povećana zatezna kamata: Kašnjenje u plaćanju dugova i poreza od sada skuplje
13.11.2026.•
2
Narodna banka Srbije povećala je referentnu kamatnu stopu sa 5,75 na šest odsto, što se odrazilo i na visinu zatezne kamate, kao i kamate koja se obračunava na neblagovremeno plaćene javne prihode.
Poljoprivrednici ljuti: Traže isplatu 17.000 dinara za seme, razmatraju i krivičnu prijavu protiv Glamočića
13.11.2026.•
13
Poljoprivrednici u Srbiji ljuti su na ministra poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragana Glamočića koji je saopštio da nema para za isplatu podsticaja za kupovinu sertifikovanog semena.
Objavljene nove cene goriva
13.11.2026.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Glamočić: Trenutno nema novca za drugi deo subvencija za biljnu proizvodnju
13.11.2026.•
12
Ministar poljoprivrede Srbije u tehničkom mandatu Dragan Glamočić izjavio je danas da u ovom trenutku nema novca za isplatu drugog dela direktnih davanja po hektaru za biljnu proizvodnju.
Firma brata Davora Macure kupila vilu na Dedinju kreditom Alta banke
13.11.2026.•
12
Firma ALStone u vlasništvu Dubravka Macure kupila je vilu kreditom koji joj je odobrila ALTA banka, svega nekoliko meseci pre nego što je banka završila u stečaju.
Vlada Srbije danas odlučuje o produženju smanjenja akciza na derivate nafte
13.11.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu danas će na sednici u 15 časova odlučivati o produženju privremenog smanjenja akciza na derivate nafte od 25 odsto, rečeno je Beti u Ministarstvu finansija.
JANAF još nije počeo sanaciju naftovoda
13.11.2026.•
7
Kompanija NIS zatražila je od Vlade Srbije u tehničkom mandatu da joj, zbog privremenog prekida dopremanja sirove nafte naftovodom Janaf nakon oštećenja cevovoda, omoguće korišćenje sirove nafte i dizela iz rezervi.
NBS povećala kamatnu stopu: Ekonomisti se pitaju "zašto baš sada"
13.11.2026.•
7
Narodna banka Srbije je, posle punih 26 meseci, povećala referentnu kamatnu stopu, sa 5,75 na šest odsto.
U Poštanskoj štedionici počinje isplata osiguranih depozita Alta banke, u Novom Sadu na sedam mesta
13.11.2026.•
4
Isplata osiguranih depozita klijentima Alta banke u stečaju počeće danas u ekspoziturama Poštanske štedionice.
Ćulibrk o povećanju kamatne stope NBS: Signal da će inflacija biti veća od planirane
12.11.2026.•
9
Povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije na šest odsto signal je da će inflacija biti veća nego što je planirano, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk za N1.
Marketi Idea, Roda i Merkator: Nastavljamo redovno poslovanje, snabdevanje neometano
12.11.2026.•
3
Prodavnice Idea, Roda i Merkator nastavljaju sa radom, a snabdevanje maloprodajne mreže se odvija nesmetano, saopštila je kompanija Idea marketi.
Rafinerija u Pančevu sprema se za obustavu proizvodnje zbog havarije na JANAF-u
12.11.2026.•
5
Rafinerija u Pančevu smanjila je obim proizvodnje naftnih derivata, a priprema se i za potpunu obustavu zbog prekida transporta sirove nafte naftovodom JANAF, nezvanično saznaje N1.
Narodna banka Srbije povećala kamatnu stopu na šest odsto
12.11.2026.•
5
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.
Poštanska štedionica: Ne može se odgovornost za nedostatak novca na šalterima prebacivati na banku
12.11.2026.•
8
Banka Poštanska štedionica odbacila je tvrdnje Pošte Srbije da joj za isplatu penzija nije obezbedila dovoljno gotovine.
Počelo zakazivanje termina u Poštanskoj štedionici za isplatu novca klijentima Alta banke
12.11.2026.•
4
Banka Poštanska štedionica objavila je da je klijentima Alta banke u stečaju omogućeno zakazivanje termina za isplatu osiguranih depozita.
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
26
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
19
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
3
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Kalifornija ipak još ne uvodi poseban porez za milijardere: Predlog odbačen na glasanju
11.11.2026.•
4
Glasači u Kaliforniji odbacili su Predlog 40 za uvođenje posebnog jednokratnog poreza na bogatstvo od pet odsto za stanovnike ove američke savezne države čija neto imovina premašuje milijardu dolara.
Napravljen portal za zakazivanje termina za isplate klijentima Alta banke, u Novom Sadu isplata na sedam mesta
11.11.2026.•
0
Poštanska štedionica saopštila je da je spremna za početak isplate osiguranih iznosa depozita klijentima Alta banke u stečaju, koja počinje 13. novembra.
Šta je sve pokrenula afera oko Alta banke?
10.11.2026.•
7
Finansijsko tržište u Srbiji je stabilno, banke su dovoljno kapitalizovane i likvidne, sa niskim nivoom problematičnih kredita pa građani ne treba da brinu.
Komentari 11
Vera
Ahil
komsha
drugo, sobe u hotelima se uzimaju po ceni za 2, 3, 4 osobe, a samo u Srbiji je cena po osobi pa još dva tri puta veća...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar