Tabaković: Ograničiće se kamantne stope na skoro sve kredite
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da se Predlogom zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga ograničavaju kamatne stope na skoro sve vrste kredita.
Foto: 021.rs
To uključuje stambene kredite, potrošačke i gotovinske kredita, uključujući i kreditne kartice, kao i dozvoljeno i nedozvoljeno prekoračenje.
"Novim zakonom predloženo je ograničenje kamatnih stopa koji imaju za cilj da spreče banke da naplaćuju previsoke kametne stope, popout kamarta na kreditne kartice, dozvoljna i nedozvoljena prekoračenje i gotovinske kredite, kao i da u u slučaju naglog rasta kamatnih stopa, poput onog u 2022. i 2023. godini, taj rast bude usporen za korisnike i da im ostavi više vremena za prilagođavanje na novu stopu", kazala je Tabaković na sednici Odbora za finansije Skupštine Srbije na kojoj je obrazlagala predloge četiri zakona koje je podnela NBS.
Cilj je, kako je dodala, i da se banke podstaknu da odobravaju, a korisnici da uzimaju stambene kredite sa fiksnom kamatnom stopom.
"Maksimalan stopa koju smo predložili za stambene kredite je prosečna ponderisana stopa na stanje tih kredita uvećana za jednu četvrtinu te stope. Pri tom, uvećanje prosečne ponderisane stope će se primenjivati tek od 2028. godine, a do tada postoje dve prelazna perioda. Prvi traje tokom 2025. kada će maksimalna stopa iznositi pet procenata na sve postojeće i na novoodobrene stambene kredite sa promenjivom stopom, kao i na one odobrene sa fiksnom stopom", kazala je guvernerka.
Ona je dodala da će drugi prelazni period važiti tokom 2026. i 2027. godine "kada će maksimalna stopa biti jednaka prosečnoj ponderisanoj stopi na postjeće stanje kredita za promenjivu stopu i novoodobrene za fiksnu stopu, uvećane za jednu petinu".
"Smatramo da se na ovaj način obezbeđuje da ograničenje stope kredita ne dovodi u pitanje funkcionisanje tržišnih mehanizama, a da se istovremeno obezbeđuje postepenio prilagođavanje tržišnim stopama uz predviđena ograničenja", rekla je Tabaković.
Ona je podsetila da su zbog isteka prethodne privremene mere NBS, a u nastojanju da se nastavi pomoć građanima Srbije, ova ograničenja već u primeni od 1. januara ove godine.
"Predložili smo i ograničenje kamatnih stopa na kreditne kartice, dozvoljeno i nedozvoljeno prekoračenje. Za kreditne kartice će do sledeće promene referentne stope NBS ona iznositi 17,75 odsto, a za dozvoljeno i nedozvoljeno prekorčenje 19,75 odsto. S obzirom na prosečnu tržišnu stopu na ove proizvode, već od 1. januara je došlo do smanjenja kamatne stope na kreditne kartice za više od 4,58 procentnih poena, kod dozvoljenog prekoračenja za više od 8,17 nprocentnih poena, a kod nedozvolenog prekoračenja za vše od 6,3 procentna poena", kazala je guvernerka.
Dodala je da je uvedeno i ograničenje koje se odnos i na gorovinske i potrošačke kredite, pa bi tako maksimalna stopa za ove kredite iznosila 14,75 odsto, dok bi efektivna stopa bila ograničena na 15,75 odsto.
"Ova ogničenja će posebno uticati na određene korisnike ovih kredta gde su kamatne stope znatno iznad prosečne stope na tržištu, poput kredita za penzinere, i uopšte manjih iznosa kredita sa veoma kratkim rokovima dospeća", kazala je Tabaković.
Ona je podsetila da su i ove stope već u primeni.
"Jedna od ključnih novina predlođenog zakona je i obaveza banke da korisnicima koji imaju problem u otplati kredita ponude olakšice, posebno korisnicima stambenih kredita kojima banka mora da ponudi najmanje dve opscije, i to da korisnik u roku od najmanje 60 dana sam može da proda nekretninu i iz kupoprodajne cene izmiri dug prema banci i, pod dva, da prenese pravo svojine na banku čime se smatra da je izmirio dug prema banci", objasnila je guvernerka.
Kako je istakla, na ovaj način će se sprečiti da zbog niskih cena po kojima se hipotekovane nekretnine uobičajeno prodaju u izvršnom postupku, korisnici ostaju bez stana, a da i dalje duguju banci.
Dodala je da druga zakonska unapređenja uljučuju bolje i efikasnije informisanje korisnika usluga, kao i unapređenje po prigovoru i pritužbi korisnika.
Predlogom zakona o izmena i dopuna Zakona o bankama, kako je navela, želi se dodatno unapređenje te oblasti.
"Predloženim rešenjima pokušali smo da stvorimo pravne pretpostavke za unapređenje i osavremenjavanje poslovanja banaka u celini, kao i usklađivanje regulatornog i supervizorskog okvira za banke sa propisima EU", kazala je Tabaković.
Naglasila je da se jedna od najvažnijih novina odnosi na obrazovanje Fonda za restrukturiranje banaka kojim će upravljati NBS.
"Tim fondom se obezbeđuje dodatana zaštita zavnih sredstava, s obzirom na to da eventualno spasavanje banaka u cilju zaštite finansijske stabilnosti i interesa deponenata ne treba da padne na terest poreskih obveznika, već na one koji prouzrokuju ovakvu situaciju, odnosno na same banke", navela je guvernerka.
Ona je rekla da se ovim predlogom zakona pojačavaju supervizorska ovlašćenja NBS.
"Uvedeni su i novi mehanizmi kontrole i dužnosti banke, naročito u oblasti koroprativnog upravljanja, uključujući i obavezu identifikovanja ključnih funkcija i nosilaca tih funkcija u bankama od kojih će neki biti u obavezi da pribave prethodnu saglasnost NBS. Predloženim rešenjima se pojačavaju i obaveze banaka u oblasti upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma u skladu sa međunarodnom preporukama", kazala je Tabaković.
Govoreći o Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS, ona je navela da je osnovni cilj zakona usmeren ka "daljem razvoju savremenih rešenja u vršenju funkcije centralne banke, kako bi bile još efikasnije u odgovoru na novine na finansijskim tržištima".
Tabaković je istakla da je jedna od novina pravo preča kupovine NBS zlata koje je dobijeno eksploatacijim u Srbiji.
"Učvršćivanjem zakonskog prava preče kupovine zlata prirodni resursi Srbije se na najbolji način čuvaju i korste za naše potrebe, za uvećanje deviznih rezervi, umesto da se koriste za potrebe drugih zemalja. Predloženo je da se ovo pravo ostvaruje na tržišnim principima, pa će se uzimati u obzir cena zlata na svetskom tržištu, čime se obezbeđuje poštovanje pravila konkurencije, a privredna društa koja se bave eksploatacijom zlata stavljaju se u jednak položaj", ukazala je guvernerka.
Prema njenim rečima, tim predloženim zakonskim rešenjem se unapređuje i rad Saveta guvernera NBS.
"Pri izboru članova ovog Saveta vodiće se računa o postojanju znanja i iskustava u oblasti koje su u novije vreme dobile na značaju, kao što su upravljanje rizicima, usklađeanost poslovanja i bezbednost IKT sistema", rekla je Tabaković.
Navela je i da se predloženim zakom stvara i pravni osnov da NBS izdaje dinar u digitalnom obliku, ukoliko okolnosti to budu iziskivale u budućnosti, i propisuje da je to isključivo pravo centralne banke.
"Predlogom zakona se vrši i dalje usklađivanje sa pravniom tekovinama EU u okviru pregovaračkog poglavlja 17, koje se odnosi na ekonmsku i mopnetarnu politika", kazala je Tabaković.
Govoreći o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, navela je da su razlozi za njegovo donošenje zasnovani na potrebi za daljim unapređenjem pravnog okvra za kontrolu deviznog i menjačkog poslovanja i jačanje nadzornih ovlaščenja NBS, koje su 2019. vraćena od Poreske uprave u centralnu banku.
"Mogućnost izricanja ozbiljnih i odvarćajućih administrativnih kazni u postupku kontrole menjačkog poslovanja je izmena u odnosu na postojeće stanje prema kome je NBS mogla samo da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv ovlašćenog menjača u slučaju utvršene nepravilnosti", rekla je guvernerka, dodajući da u praksi nisu donošene kazne adekvatne prekršajima.
Ona je objasnila da će sada NBS moći neposredno da utiče na postupanje ovlaščenog menjača, čime će doprineti dodatnoj finansijskoj discipline u ovom segment pružanja finansijskih usluga.
"Ovim segmentom zakona predviđeno je ovlašćenje NBS da u postupcima kontrole neovlašćenog obavljanja menjačkih poslova, odnosno kontrole kupovine ili prodaje deviza suprotno zakonu, može da izrekne novčane kazne licima koja neovlašćeno obavljaju ove poslove, kao i da pokrene postupak prinudne likvidacije, odnosno brisanje iz APR-a", kazala je Tabaković.
Pročitaj još
Poslanici su na današnjoj sednici Odbora za finasije usvojili te predloge zakona, kao i predloge još četiri zakona koji se odnose na davanje finansijskih garancija "Srbijagasu" za nekolko projekata, koje je podnela Vlada Srbije.
Usvojeni su predlozi zakona o davanju garancije Srbije u korist banke Inteza za izmirivanje obaveza "Srbijagasa", po osnovu ugovora o kreditu radi izgradnje razvodnog gasovoda Beograd-Valjevo-Loznica, kao i zakona o davanju garancije Srbije u korist OTP banke Srbija i banke Poštanska štedionica za izmirivanje obaveza "Srbijagasa" po osnovu ugovora o kreditu radi izgradnje primopredajnih stanica Horgoš, Podzemno skladište gasa Banatski Dvor i Loznica.
Takođe, usvojeni su i Predlog zakona o davanju garancije Srbije u korist banke Inteza i Banke Poštanska štedionica za izmirivanje obaveza "Srbijagasa" po osnovu ugovora o kreditu radi izgradnje razvodnog gasovoda Leskovac-Vranje, kao i Predloga zakona o davanju garancije Srbije u korist Banke Poštanska štedionice za izmirivanje obaveza "Srbijagasa" za finansiranje razvoja distributivne mreže, uključujući merne stanice, kao i rehabilitaciju gasovodnog sistema i jačanje transportnih i skladišnih kapaciteta gasovoda u Srbiji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ilija Ivetić pred Schneider Electric PowerIT konferenciju: Važno je da prihvatimo promene
25.09.2025.•
0
"Veštačka inteligencija (AI) neće zameniti čoveka, ali ljudi koji koriste AI će zameniti one koji je ne koriste", kaže VP za globalne operacije i inovacije Schneider Electric-a Ilija Ivetić povodom PowerIT konferencije.
Kina može da proizvede više automobila nego što tržištu treba - i to je problem
25.09.2025.•
1
Kineska automobilska industrija, jedna od najvećih i najdinamičnijih u svetu, trenutno se suočava sa ozbiljnim strukturnim problemom - viškom proizvodnih kapaciteta.
Primena Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika od 1. oktobra
24.09.2025.•
4
Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika počinje da se primenjuje 1. oktobra.
Ministarstvo poljoprivrede: Srbija spremna na saradnju sa zemljama regiona u suzbijanju svinjske kuge
24.09.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da Srbija odgovorno sprovodi mere protiv afričke svinjske kuge i da je spremna na saradnju sa zemljama regiona u suzbijanju te zarazne bolesti.
Prve kazne države zbog nepoštovanja marži, Delezeu kazna od 24,5 miliona
24.09.2025.•
32
Dosadašnja kontrola tržišne inspekcije trgovinskih lanaca pokazala je da se vladina uredba o ograničavanju marži nije poštovala u 76 objekta, od kojih su čak 73 Delezeova.
I Velja Ilić je najavljivao legalizaciju za 100 evra: "Danas svi grade i još problematičnije je gde sve grade"
23.09.2025.•
8
Od 1997. do danas menjali su se ministri i zakoni, a broj nelegalnih objekata samo je rastao – sa nekoliko stotina hiljada na skoro pet miliona.
Evropska automobilska industrija u krizi, to će uticati i na Srbiju
23.09.2025.•
15
Evropska automobilska industrija je u recesiji, jer je Evropa, umesto da se bavila sobom i svojim razvojem, štitila svoje tržište od Kine, a to će imati posledice i na Srbiju.
Tabaković: Građani uredno vraćaju kredite, nećemo olakšati kupovinu stanova za izdavanje
23.09.2025.•
9
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da se Srbija nalazi na istorijskom minimumu kada je reč o učešću problematičnih, odnosno nenaplativih kredita.
Frilenseri u oktobru treba da podnesu poresku prijavu
23.09.2025.•
1
Frilenseri će od 1. do 30. oktobra moći da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Bajatović: Novi gasni aranžman sa Rusima u oktobru
23.09.2025.•
0
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da će ove sedmice biti završeni pregovori o novom gasnom aranžmanu sa Rusijom i da će novi ugovor biti potpisan u oktobru.
Evropske zemlje ograničavaju programe "zlatnih viza" za strane investitore: Ovo su razlozi
23.09.2025.•
0
Evropske zemlje sve više ograničavaju programe "zlatnih viza" za strane investitore, što je u kontrastu sa politikom SAD koje uvode nove opcije za bogate kako bi ih privukle da se presele u zemlju.
Cena zlata na rekordnom nivou
23.09.2025.•
0
Cene zlata su skočile na rekordnih 3.728 dolara po unci, pre svega zbog mogućeg daljeg smanjenja kamatnih stopa u SAD i stalnom potražnjom za sigurnim utočištima od političke neizvesnosti.
Bocan-Harčenko: Gasprom se ne povlači iz NIS-a
22.09.2025.•
12
Ambasador Ruske Federacije Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da promena vlasničke strukture u Naftnoj industriji Srbije ne znači da se Gasprom povlači.
Više leti nego zimi: Kakva nas potrošnja struje očekuje?
22.09.2025.•
2
Leto je stiglo do svog kalendarskog kraja, ali je i dalje veoma toplo, i maksimalne dnevne temperature dostižu, pa i premašuju 30 °C.
Promena vlasničke strukture u NIS-u prava ili podvala: "Sad čekamo da li će Amerikanci to progutati"
22.09.2025.•
8
Ruska kompanija "Gasprom" izašla je iz vlasništva u Naftnoj industriji Srbije - svoj udeo od 11,3 odsto prenela je na kompaniju "Intelligence" iz Sankt Peterburga, nedelju dana uoči isteka roka za uvođenje sankcija NIS.
Demanti kompanije Elrad Srbija
22.09.2025.•
0
Povodom netačnih i neproverenih informacija koje su se pojavile u pojedinim medijima tokom prethodne nedelje, kompanija Elrad Serbia d.o.o. Vlasotince izdaje sledeće saopštenje:
Dijaspora ove godine slala manje novca u Srbiju
22.09.2025.•
11
Priliv doznaka u Srbiju je u periodu januar-jun 2025, prema podacima Narodne banke Srbije, iznosio 2,3429 milijardi evra i bio je nešto niži u odnosu na isti period prošle godine kada je iznosio 2,541 milijardi.
Lidl pokreće međunarodnu kampanju "Lidl. Isplati se." - Obećanje potrošačima
22.09.2025.•
0
Lidl danas pokreće svoju prvu međunarodnu brend kampanju u 31 evropskoj zemlji pod sloganom "Lidl. Isplati se."
Tramp postigao sporazum sa Kinezima: Otkrio ko će upravljati američkim delom Tiktoka
22.09.2025.•
0
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će medijski mogul Laklan Merdok i poslovni lideri Lari Elison i Majkl Del biti američki investitori u predloženom sporazumu o nastavku rada društvene mreže Tiktok u SAD.
Srbija prošle godine izvezla drvene mrtvačke sanduke u vrednosti od 3,2 miliona evra
21.09.2025.•
7
Domaća drvna industrija već petu godinu zaredom beleži manjak u spoljnotrgovinskoj razmeni, a jedan od retkih sektora u plusu je proizvodnja drvenih sanduka za sahranjivanje, koje najviše izvozimo u Italiju i Holandiju.
Menja se vlasnička struktura: "Gasprom" ustupio svoje akcije u NIS-u, zadržao samo jednu
21.09.2025.•
20
Akcionarsko društvo "Intelidžens" iz Sankt Peterburga, koje je deo Gasprom grupe, postalo je vlasnik 11,304 odsto akcija Naftne industrije Srbije, navedeno je u dokumentu koji je objavila Beogradska berza.
Komentari 2
Dejan
Баба Перса
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar