Tabaković: Ograničiće se kamantne stope na skoro sve kredite
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da se Predlogom zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga ograničavaju kamatne stope na skoro sve vrste kredita.
Foto: 021.rs
To uključuje stambene kredite, potrošačke i gotovinske kredita, uključujući i kreditne kartice, kao i dozvoljeno i nedozvoljeno prekoračenje.
"Novim zakonom predloženo je ograničenje kamatnih stopa koji imaju za cilj da spreče banke da naplaćuju previsoke kametne stope, popout kamarta na kreditne kartice, dozvoljna i nedozvoljena prekoračenje i gotovinske kredite, kao i da u u slučaju naglog rasta kamatnih stopa, poput onog u 2022. i 2023. godini, taj rast bude usporen za korisnike i da im ostavi više vremena za prilagođavanje na novu stopu", kazala je Tabaković na sednici Odbora za finansije Skupštine Srbije na kojoj je obrazlagala predloge četiri zakona koje je podnela NBS.
Cilj je, kako je dodala, i da se banke podstaknu da odobravaju, a korisnici da uzimaju stambene kredite sa fiksnom kamatnom stopom.
"Maksimalan stopa koju smo predložili za stambene kredite je prosečna ponderisana stopa na stanje tih kredita uvećana za jednu četvrtinu te stope. Pri tom, uvećanje prosečne ponderisane stope će se primenjivati tek od 2028. godine, a do tada postoje dve prelazna perioda. Prvi traje tokom 2025. kada će maksimalna stopa iznositi pet procenata na sve postojeće i na novoodobrene stambene kredite sa promenjivom stopom, kao i na one odobrene sa fiksnom stopom", kazala je guvernerka.
Ona je dodala da će drugi prelazni period važiti tokom 2026. i 2027. godine "kada će maksimalna stopa biti jednaka prosečnoj ponderisanoj stopi na postjeće stanje kredita za promenjivu stopu i novoodobrene za fiksnu stopu, uvećane za jednu petinu".
"Smatramo da se na ovaj način obezbeđuje da ograničenje stope kredita ne dovodi u pitanje funkcionisanje tržišnih mehanizama, a da se istovremeno obezbeđuje postepenio prilagođavanje tržišnim stopama uz predviđena ograničenja", rekla je Tabaković.
Ona je podsetila da su zbog isteka prethodne privremene mere NBS, a u nastojanju da se nastavi pomoć građanima Srbije, ova ograničenja već u primeni od 1. januara ove godine.
"Predložili smo i ograničenje kamatnih stopa na kreditne kartice, dozvoljeno i nedozvoljeno prekoračenje. Za kreditne kartice će do sledeće promene referentne stope NBS ona iznositi 17,75 odsto, a za dozvoljeno i nedozvoljeno prekorčenje 19,75 odsto. S obzirom na prosečnu tržišnu stopu na ove proizvode, već od 1. januara je došlo do smanjenja kamatne stope na kreditne kartice za više od 4,58 procentnih poena, kod dozvoljenog prekoračenja za više od 8,17 nprocentnih poena, a kod nedozvolenog prekoračenja za vše od 6,3 procentna poena", kazala je guvernerka.
Dodala je da je uvedeno i ograničenje koje se odnos i na gorovinske i potrošačke kredite, pa bi tako maksimalna stopa za ove kredite iznosila 14,75 odsto, dok bi efektivna stopa bila ograničena na 15,75 odsto.
"Ova ogničenja će posebno uticati na određene korisnike ovih kredta gde su kamatne stope znatno iznad prosečne stope na tržištu, poput kredita za penzinere, i uopšte manjih iznosa kredita sa veoma kratkim rokovima dospeća", kazala je Tabaković.
Ona je podsetila da su i ove stope već u primeni.
"Jedna od ključnih novina predlođenog zakona je i obaveza banke da korisnicima koji imaju problem u otplati kredita ponude olakšice, posebno korisnicima stambenih kredita kojima banka mora da ponudi najmanje dve opscije, i to da korisnik u roku od najmanje 60 dana sam može da proda nekretninu i iz kupoprodajne cene izmiri dug prema banci i, pod dva, da prenese pravo svojine na banku čime se smatra da je izmirio dug prema banci", objasnila je guvernerka.
Kako je istakla, na ovaj način će se sprečiti da zbog niskih cena po kojima se hipotekovane nekretnine uobičajeno prodaju u izvršnom postupku, korisnici ostaju bez stana, a da i dalje duguju banci.
Dodala je da druga zakonska unapređenja uljučuju bolje i efikasnije informisanje korisnika usluga, kao i unapređenje po prigovoru i pritužbi korisnika.
Predlogom zakona o izmena i dopuna Zakona o bankama, kako je navela, želi se dodatno unapređenje te oblasti.
"Predloženim rešenjima pokušali smo da stvorimo pravne pretpostavke za unapređenje i osavremenjavanje poslovanja banaka u celini, kao i usklađivanje regulatornog i supervizorskog okvira za banke sa propisima EU", kazala je Tabaković.
Naglasila je da se jedna od najvažnijih novina odnosi na obrazovanje Fonda za restrukturiranje banaka kojim će upravljati NBS.
"Tim fondom se obezbeđuje dodatana zaštita zavnih sredstava, s obzirom na to da eventualno spasavanje banaka u cilju zaštite finansijske stabilnosti i interesa deponenata ne treba da padne na terest poreskih obveznika, već na one koji prouzrokuju ovakvu situaciju, odnosno na same banke", navela je guvernerka.
Ona je rekla da se ovim predlogom zakona pojačavaju supervizorska ovlašćenja NBS.
"Uvedeni su i novi mehanizmi kontrole i dužnosti banke, naročito u oblasti koroprativnog upravljanja, uključujući i obavezu identifikovanja ključnih funkcija i nosilaca tih funkcija u bankama od kojih će neki biti u obavezi da pribave prethodnu saglasnost NBS. Predloženim rešenjima se pojačavaju i obaveze banaka u oblasti upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma u skladu sa međunarodnom preporukama", kazala je Tabaković.
Govoreći o Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS, ona je navela da je osnovni cilj zakona usmeren ka "daljem razvoju savremenih rešenja u vršenju funkcije centralne banke, kako bi bile još efikasnije u odgovoru na novine na finansijskim tržištima".
Tabaković je istakla da je jedna od novina pravo preča kupovine NBS zlata koje je dobijeno eksploatacijim u Srbiji.
"Učvršćivanjem zakonskog prava preče kupovine zlata prirodni resursi Srbije se na najbolji način čuvaju i korste za naše potrebe, za uvećanje deviznih rezervi, umesto da se koriste za potrebe drugih zemalja. Predloženo je da se ovo pravo ostvaruje na tržišnim principima, pa će se uzimati u obzir cena zlata na svetskom tržištu, čime se obezbeđuje poštovanje pravila konkurencije, a privredna društa koja se bave eksploatacijom zlata stavljaju se u jednak položaj", ukazala je guvernerka.
Prema njenim rečima, tim predloženim zakonskim rešenjem se unapređuje i rad Saveta guvernera NBS.
"Pri izboru članova ovog Saveta vodiće se računa o postojanju znanja i iskustava u oblasti koje su u novije vreme dobile na značaju, kao što su upravljanje rizicima, usklađeanost poslovanja i bezbednost IKT sistema", rekla je Tabaković.
Navela je i da se predloženim zakom stvara i pravni osnov da NBS izdaje dinar u digitalnom obliku, ukoliko okolnosti to budu iziskivale u budućnosti, i propisuje da je to isključivo pravo centralne banke.
"Predlogom zakona se vrši i dalje usklađivanje sa pravniom tekovinama EU u okviru pregovaračkog poglavlja 17, koje se odnosi na ekonmsku i mopnetarnu politika", kazala je Tabaković.
Govoreći o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, navela je da su razlozi za njegovo donošenje zasnovani na potrebi za daljim unapređenjem pravnog okvra za kontrolu deviznog i menjačkog poslovanja i jačanje nadzornih ovlaščenja NBS, koje su 2019. vraćena od Poreske uprave u centralnu banku.
"Mogućnost izricanja ozbiljnih i odvarćajućih administrativnih kazni u postupku kontrole menjačkog poslovanja je izmena u odnosu na postojeće stanje prema kome je NBS mogla samo da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv ovlašćenog menjača u slučaju utvršene nepravilnosti", rekla je guvernerka, dodajući da u praksi nisu donošene kazne adekvatne prekršajima.
Ona je objasnila da će sada NBS moći neposredno da utiče na postupanje ovlaščenog menjača, čime će doprineti dodatnoj finansijskoj discipline u ovom segment pružanja finansijskih usluga.
"Ovim segmentom zakona predviđeno je ovlašćenje NBS da u postupcima kontrole neovlašćenog obavljanja menjačkih poslova, odnosno kontrole kupovine ili prodaje deviza suprotno zakonu, može da izrekne novčane kazne licima koja neovlašćeno obavljaju ove poslove, kao i da pokrene postupak prinudne likvidacije, odnosno brisanje iz APR-a", kazala je Tabaković.
Pročitaj još
Poslanici su na današnjoj sednici Odbora za finasije usvojili te predloge zakona, kao i predloge još četiri zakona koji se odnose na davanje finansijskih garancija "Srbijagasu" za nekolko projekata, koje je podnela Vlada Srbije.
Usvojeni su predlozi zakona o davanju garancije Srbije u korist banke Inteza za izmirivanje obaveza "Srbijagasa", po osnovu ugovora o kreditu radi izgradnje razvodnog gasovoda Beograd-Valjevo-Loznica, kao i zakona o davanju garancije Srbije u korist OTP banke Srbija i banke Poštanska štedionica za izmirivanje obaveza "Srbijagasa" po osnovu ugovora o kreditu radi izgradnje primopredajnih stanica Horgoš, Podzemno skladište gasa Banatski Dvor i Loznica.
Takođe, usvojeni su i Predlog zakona o davanju garancije Srbije u korist banke Inteza i Banke Poštanska štedionica za izmirivanje obaveza "Srbijagasa" po osnovu ugovora o kreditu radi izgradnje razvodnog gasovoda Leskovac-Vranje, kao i Predloga zakona o davanju garancije Srbije u korist Banke Poštanska štedionice za izmirivanje obaveza "Srbijagasa" za finansiranje razvoja distributivne mreže, uključujući merne stanice, kao i rehabilitaciju gasovodnog sistema i jačanje transportnih i skladišnih kapaciteta gasovoda u Srbiji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
0
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
0
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
20
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
19
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
46
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
11
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Carine EU na čelik mogle bi da ostave hiljade srpskih radnika bez posla
03.05.2026.•
28
Evropska unija postigla je dogovor o značajnom pooštravanju pravila za uvoz čelika, što bi od 1. jula moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora.
Nekoliko trgovinskih lanaca planira dolazak na srpsko tržište
03.05.2026.•
22
Evropsko maloprodajno tržište prolazi kroz turbulentan period i vidljiv je veliki broj povlačenja investicija, čak i sa daleko razvijenijih tržišta od srpskog.
Najskuplji stan u Srbiji u 2025. godini plaćen 1,8 miliona evra
02.05.2026.•
3
Najskuplji stan u Srbiji koji je prodat tokom 2025. godine plaćen je ukupno 1,8 miliona evra i nalazi se u naselju "Beograd na vodi", dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 66.000 evra.
Francuska zadržala maline iz Srbije zbog povećanog nivoa kadmijuma
02.05.2026.•
30
U isporuci malina u Francusku iz Srbije pronađene su dvostruko veće količine kadmijuma nego što je dozvoljeno, objavila je Evropska komisija.
NBS jedini kupac zlata Ziđina: 48,4 milijarde dinara od prodaje
02.05.2026.•
32
Kompletan prihod ostvaren od prodaje zlata, koji je u 2025. godini iznosio oko 48,4 milijardi dinara, kompanija Srbija Ziđin Koper ostvarila je od prodaje tog plemenitog metala Narodnoj banci Srbije (NBS).
Novi način za plaćanje u evrima od 5. maja: Počinje puna primena SEPA sistema u Srbiji
01.05.2026.•
9
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Plan za nuklearnu energiju u EU: Ulaganje od 241 milijarde evra do 2050.
01.05.2026.•
3
Evropska nuklearna asocijacija "NuclearEurope" predstavila je akcioni plan kojim se predviđa ulaganje od najmanje 241 milijarde evra do 2050. godine u nuklearnu energiju, kako bi se ojačala energetska suverenost EU.
Prvo povećanje kamatnih stopa očekuje se u junu
30.04.2026.•
2
Očekuje se da će zvaničnici Evropske centralne banke povećati kamatne stope najmanje dva puta, počevši od sledećeg sastanka u junu, osim ako povoljan ishod sukoba u Iranu brzo ne vrati cene energije na nivo pre rata.
Objavljene nove cene goriva koje će važiti do 8. maja
30.04.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do petka, 8. maja.
Država pušta još 30.000 tona dizela iz rezervi, produžena i zabrana izvoza nafte i derivata
30.04.2026.•
2
Vlada Srbije donela je odluku da pusti još 30.000 tona dizela iz rezervi, što je sa prethodno preuzetim količinom od strane naftnih kompanija ukupno 65.000 tona.
Komentari 2
Dejan
Баба Перса
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar