Pomama za solarnim energanama
Nesporno je da je prelazak na obnovljive izvore energije trend naročito izražen u Evropi, pa je prirodno da se i Srbija sa fosilnih preorijentiše na moderne energetske pogone.
Foto: Pixabay
Međutim, reč je o izuzetno osetljivoj tehnološkoj promeni sa krupnim ekonomskim posledicama. Energetičari ukazuju, a i iskustvo evropskih zemalja koje su odmakle u izgradnji modernih elektrana potvrđuje, da u transformaciju treba ići odmerenim korakom, naročito vodeći računa o zamkama koje ponajviše ishode iz izrazite nestalnosti obnovljivih izvora energije.
Iznenađenje u energetskom planu
Tim više je veliko iznenađenje novi energetski plan Srbije za narednih tridesetak godina. Predviđa se da će kapacitet eolskih i solarnih energana veoma brzo dostići 3.500 megavata ili tri i po gigavata. Najveći pojedinačan doprinos biće od posla čiju smo izgradnju ugovorili sa američkom kompanijom UGT o podizanju većeg broja solarki na više lokacija, a sve skupa kapaciteta 1.000 megavata.
Nadalje, računa se da do 2040. godine kapacitet obnovljivih izvora dostigne jedanaest, a deset sezona kasnije i svih 18.000 megavata. Nema šta, autor plana je prihvatio procenu da će se potrošnja struje, usled prelaska na električna vozila i oslonca na veštačku inteligenciju, najmanje udvostručiti, a ne bi bilo iznenađenje da rast bude i veći.
Dakle, umesto sadašnjih trideset milijardi kilovat-sati, godišnji utrošak struje u Srbiji dostići će najmanje šezdeset i pet, verovatno i svih sedamdeset milijardi kilovat-sati.
Zaboravili na balansiranje
Mada je među energetičarima preorijentacija na obnovljive izvore poželjna, malo ko je očekivao da se predviđa gotovo pravi galop u gradnji eolskih i, pre svega, solarnih energana. Međutim, još je veće iznenađenje da se izgradnja energana na drugi pogon ostavlja za kasnije. Tako se u novom planu izgradnja nove reverzibilne hidroelektrane "Bistrica" odlaže za tek nakon 2040., a "Đerdap 3" se pominje gotovo sasvim načelno, bez preciznog datuma početka gradnje.
Podsetimo se, do pre koji mesec upravo se "Bistrica" tretirala kao prioritet, dok smo od Amera očekivali da odobrovolje naše susede Rumune i priključe ih izgradnji treće energane u najvećoj klisuri na Dunavu.
Šta je, blago kazano, neobično u novim energetskim planovima Srbije, a na čije osmišljavanje i izradu je presudno uticala aktuelna naprednjačka vlast? Ne vidi se kako će se odvijati balansiranje, odnosno kako se planiraju zamenski kapaciteti za vreme kada obnovljivi izvori ne rade ili imaju minimalnu proizvodnju, a što je i kod solarki i kod eolki čest slučaj. Zapravo, to je bazična karakteristika oba nova izvora i velik izazov za uspešnu realizaciju kolosalne energetske transformacije.
Nestalni obnovljivi izvori
U Srbiji je problem balansiranja posebno zahtevan i težak. Imamo mali broj sunčanih sati, tek 2.560 u roku od godišnjih 8.650. Nedovoljna količina struje posebno dolazi do izražaja leti u večernjim časovima, preciznije u periodu od 19 do 23h i zimi. Već duže vreme imamo problem da struje iz domaćih izvora imamo dovoljno sva 24 časa dnevno, stoga smo pojedinih dana uvozili i po 30 odsto dnevne potrošnje.
Sličan problem, neravnomeran oslonac na različite energetske izvore, muči i Evropu, a najbolje se vidi po tome što je na energetskoj berzi sve češći slučaj da je cena struje od 10 do 15 časova nula evra, ili čak negativna, da bi isti dan uveče, od 19 do 23 časa, dostizala i 700–800 evra po megavatu. Poređenja radi, domaćinstva u Srbiji megavat plaćaju oko 54 evra.
Ovolika oscilatornost u proizvodnji struje je posledica velike nestalnosti obnovljivih izvora. Proizvode tokom dana kada sunce najžešće prži, ali uveče proizvodnja struje naglo pada, praktično na nulu.
Može se samo zamisliti koliko će ovaj debalans biti izražen kada budemo imali 3.500 umesto sadašnjih 1.400 megavata obnovljivih izvora, da se ne spominju onih jedanaest ili osamnaest hiljada megavata iz novog energetskog plana Srbije.
Izvoziti besplatno, uvoziti preskupo
Nevolja je u tome što uveče, a zimi tokom većeg dela dana, kapacitet svake solarke se naglo smanjuje. Sasvim precizno, svodi se na onoliko koliko može da se sačuva u takozvanom baterijskom skladištu. A to je, čak i kod solarki ugovorenih sa UGT i koje važe za najefikasnije, tek 200 megavata.
Dakle, od ugovorenih 1.000 megavata za korišćenje u svakom trenutku može da se računa na samo 200 megavata, odnosno od 3.500 iz plana u predvečerje ćemo moći računati na najviše tek 700 megavata. A leti potrošnja naglo skače upravo u povećerje, kada palimo svetlo, ali i nadalje hladimo stanove.
Sa previše solarki i eolki u energetskom sistemu upadamo u zamku da struje imamo za izvoz usred dana, kada je na evropskom tržištu cena niska, a povremeno i besplatna, dok u večernjim časovima, kada cena dramatično skače, upadamo u zamku velikog manjka električne energije.
Problem se rešava zamenskim kapacitetima iz stalnih izvora energije, odnosno iz termalki i hidroelektrana, dok je zbirni kapacitet tri gasne elektrane sasvim skromnih 400 megavata. Termalke nigde u svetu nisu projektovane da se čas pale, čas gase, odnosno da rade samo tri, četiri sata dnevno kada solarke prestaju. Kada se stave u pogon, neprekidno rade mesecima.
Hidroelektrane samo delimično mogu da nadoknade struju kad stanu solarke i eolke. Tako što danju rade ograničeno, čime čuvaju vodu u akumulacionom jezeru kako bi se zahvat naglo uvećao kada solarke prekinu sa proizvodnjom. Ali, to nisu velike, ali su za sada jedine mogućnosti koje Srbija ima za balansiranje.
Pročitaj još
Više prioriteta
Dakle, veoma je upitno da se sva energetska ulaganja usmere na obnovljive izvore. "Bistrica" bi morala ostati prioritet prvog reda, a čini se da bi se mogla pronaći još neka lokacija za još jednu reverzibilnu hidroelektranu. Takođe, čini se i da korišćenje preostalog energetskog potencijala reke Drine valja što pre aktivirati.
Naravno, i "Đerdap 3" postaje sve aktuelniji, a valja razmišljati i o izgradnji moderne termalke sa najboljim ekološkim parametrima. Naravno, uporedo valja postupno širiti pogone na solarni pogon, ali ritmom koji bi morao biti veoma usklađen sa brzinom izgradnje kapaciteta za balansiranje iz stalnih izvora.
U suprotnom, najavljena pomama za solarkama lako može da Srbiju dovede u situaciju da popodne ne zna šta će sa ne malim viškovima struje, a da za još veći večernji uvoz struje plaća ekstremnu cenu i izdvaja ogromnu količinu deviza.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Na kraju prošle godine zabeležen porast broja građevinskih dozvola
14.02.2026.•
0
U Srbiji je u decembru prošle godine izdato 2.948 građevinskih dozvola, što je 10,8 odsto više u odnosu na isti mesec prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Odbor za poljoprivredu usvojio da 10 do 15 odsto mleka koje se otkupljuje bude prerađeno u mleko u prahu
13.02.2026.•
4
Parlamentarni Odbor za poljoprivredu usvojio je danas predloge da 10 do 15 odsto količine mleka koje se otkupljuje bude prerađeno u mleko u prahu i da država dotira 1,5 evra na bazi skladištenja.
NIS podneo zahtev za novu licencu Ministarstva finansija SAD
13.02.2026.•
0
Naftna industrija Srbije uputila je 12. februara Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se omogućava nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti kompanije i posle 20. februara.
Šta se najviše prodaje u Srbiji: Polovnjaci, "škoda", "tojota", "reno"...
13.02.2026.•
8
U Srbiji je u 2025. godini zabeležen rast prodaje novih vozila za 13,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Glavna pravnica Goldman Saksa podnosi ostavku - dobijala poklone od Džefrija Epstina
13.02.2026.•
2
Glavna pravna službenica u bankarskoj instituciji Goldman Saks Keti Rumler podnela je ostavku, nakon što je otkriveno da je od seksualnog prestupnika Džefrija Epstina dobijala poklone.
Ministarstvo poljoprivrede traži konsultacije sa EU o stanju na tržištu mleka
12.02.2026.•
10
Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je danas da je zatražilo hitne konsultacije sa Evropskom komisijom (EK), povodom aktuelnih kretanja na tržištu mleka i mlečnih proizvoda.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
12.02.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne, 4,5 odsto i kreditne olakšice, sedam odsto.
Burger king stiže u Srbiju: Ministarka privrede imala sastanak sa predstavnicima kompanije
12.02.2026.•
40
Ministarka privrede Adrijana Mesarović sastala se sa predstavnicima kompanije "Burger King" sa kojima je razgovarala o njihovim planovima o ulaganju u Srbiju i otvaranju većeg broja restorana.
Država otkočila cene dobavljača: Da li će proizvodi u marketima poskupeti?
11.02.2026.•
34
Poslednjom u nizu izmena Uredbe o ograničenju marži, odmrznute su cene dobavljača, što znači da one mogu da budu slobodno formirane.
Profesor Đukić: Zaduživanje Srbije prodajom obveznica jeftinije, ali nije utešno
11.02.2026.•
2
Zaduživanje države Srbije prodajom obveznica u ovom trenutku je povoljnije nego da se uzimaju krediti od banaka, ocenjuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.
Hajneken ukida radna mesta: Manja potražnja za pivom
11.02.2026.•
4
Holandski proizvođač piva Hajneken je najavio da će ukinuti do 6.000 radnih mesta širom sveta od ukupno 85.000.
Gaspromnjeft otkrio nalazište rezervi nafte od 55 miliona tona
11.02.2026.•
4
Naftna kompanija Gaspromnjeft objavila je da je otkrila nalazište sa rezervama od 55 miliona tona nafte u ruskoj arktičkoj zoni Jamalo-neneckog autonomnog okruga.
Strane kompanije smanjuju investicije u Srbiji: Zbog čega je to tako?
11.02.2026.•
9
Sudeći po trendu u prva tri tromesečja, strane direktne investicije su se u Srbiji prošle godine gotovo prepolovile jer je za prvih devet meseci bruto priliv iznosio oko 2,5 milijardi evra.
Ministarstvo poljoprivrede: Pratićemo stanje na tržištu mleka i prilagođavati mere
11.02.2026.•
4
Država ostaje opredeljena za dijalog sa proizvođačima mleka i nastaviće da prati stanje na tržištu i prilagođava mere realnim uslovima, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
NBS: Bruto devizne rezerve u januaru skoro 29,4 milijarde evra
11.02.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da su bruto devizne rezerve Srbije na kraju januara 2026. iznosile 29,39 milijardi evra i u odnosu na kraj decembra 2025. povećane su za 388,4 miliona evra.
Nauči kako da primeniš AI u digitalnom marketingu za dva dana
11.02.2026.•
0
Dok jedni samo pričaju o primeni veštačke inteligencije u digitalnom marketingu na domaćem tržištu, drugi je već uveliko primenjuju i ostvaruju zavidne rezultate.
"Logika pijanih milionera": Leteći taksiji će uvećati ionako velik javni dug, a isplativost upitna
11.02.2026.•
20
Srbija će za investiciju "leteći taksiji", vrednu oko 125 miliona evra, morati dodatno da se zaduži, jer će najmanje još toliko koštati i izgradnja prateće infrastrukture.
Fiskalni savet: Reforma platnih razreda u Srbiji podbacila u samoj koncepciji
10.02.2026.•
1
Reforma platnih razreda u Srbiji iz 2016. godine, od koje je država i formano odustala, podbacila je u samoj koncepciji, a ne u implementaciji.
Zašto raste cena zlata?
10.02.2026.•
3
Kako se udaljavamo od 2008. godine, postaje sve vidljivije da je finansijska kriza koja je te sezone zahvatila SAD, odakle se preselila na ceo svet, bila žestoka.
Bocan Harčenko o tome zašto Rusija pravi kratkoročne ugovore o snabdevabnju gasom sa Srbijom
10.02.2026.•
29
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da je, kada je reč o isporuci ruskog gasa Srbiji, ključno da je reč o dogovoru postignutom na najvišem nivou po ceni koja je prihvatljiva za obe strane.
Komentari 4
Milan
Anonimus
w/e
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar