Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Taj rast, kako je navedeno, biće posledica potrošnje, ali u određenoj meri i ulaganja.
Dodaje se da realizaciju tog scenarija mogu ugroziti negativni rizici, koji se odnose na rezultate poslovanja državnih preduzeća i efekti neizvesnosti trgovinskih politika na eksternu tražnju za izvoznm robom iz Srbije, dok ekstremni vremenski događaji mogu uticati na poljoprivredu i infrastrukturu.
"Na pozitivnoj strani, očekuje se postepeno smanjenje inflacije i njeno svođenje u ciljani raspon Narodne banke Srbije. Stabilan ekonomski rast, zajedno sa ciljanom socijalnom pomoći, biće od presudnog značaja za dalje smanjenje siromaštva", ocenila je SB.
Privreda Srbije je, kako je navedeno, u 2024. godini ostvarila međugodišnji rast od 3,9 odsto, što je više od prethodno projektovanih 3,5 odsto i to usled neočekivano dobrih rezultata sektora građevinarstva, industrije i usluga.
Ističe se da je ozbiljna suša, koja je pogodila Srbiju u leto 2024, značajno uticala na poljoprivredu i doprinela usporavanju rasta u drugoj polovini godine.
Stopa nezaposlenosti bila je prosečnih 8,6 odsto, a stopa zaposlenosti nastavila je da se povećava, dostigavši 51,4 odsto, uprkos marginalnom smanjenju neformalnog zapošljavanja.
U 2024. stopa siromaštva opala je na 7,7 odsto, a kako se dodaje, predviđa se njen dalji pad "nešto" sporijim tempom.
Direktor kancelarije SB u Srbiji Nikola Pontara ocenio je da država ima dobar potencijal da ubrza svoju srednoročnu stopu rasta na nivo viši od četiri odsto.
"Da bi se to ostvarilo, ova zemlja moraće da preduzme značajne strukturne reforme kako bi mobilisala privatni sektor i dodatno poboljšala svoje poslovno okruženje, unapredila ljudski kapital, ojačala institucije i bliže se povezala sa Zapadnim Balkanom i EU. Istovremeno, trebalo bi uložiti napore i u sprovođenje zelene i digitalne tranzicije", rekao je Pontara.
Prema projekcijama Svetske banke, ekonomski rast regiona Zapadnog Balkana biće umereno usporen u 2025. zbog slabije eksterne tražnje i ekonomske neizvesnosti, koju donosi dalji razvoj globalnih trgovinskih politika što bi, kako se dodaje, moglo negativno da utiče na poverenje privrede i potrošača.
SB predviđa da će ukupna stopa ekonomskog rasta Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije, Srbije i Crne Gore u ovoj godini dostići 3,2 odsto, što predstavlja korekciju od 0,5 procentnih poena naniže u odnosu na prethodne projekcije.
U 2026. godini, kako je navedeno, očekuje se ubrzanje rasta na 3,5 odsto.
"Primećujemo neke pozitivne ekonomske trendove na Zapadnom Balkanu koji ukazuju na otpornost regiona i trebalo bi da predstavljaju osnovu za solidan ekonomski rast. Niža inflacija i rast zarada podstiču potrošnju, a počinju da rastu i javna ulaganja. S druge strane, svedoci smo povećane domaće neizvesnosti u nekoliko ekonomija Zapadnog Balkana", rekla je direktorka Odeljenja Svetske banke za Zapadni Balkan Šaoćing Ju.
Ona je navela da bi usporena ekonomska aktivnost u EU i naglašena neizvesnost globalnih trgovinskih tokova mogli da utiču negativno na izglede za rast tog regiona.
Ocenjeno je da će neizvesnost na polju globalne trgovine "verovatno" uticati na Zapadni Balkan prvenstveno zbog usporavanja privredne aktivnosti u evrozoni, što bi, kako se dodaje, moglo da umanji trgovinsku razmenu dobara i usluga, kao i priliv ulaganja i doznaka.
U izveštaju je ukazano i na to da su, u periodima neizvesnosti, diverzifikacija izvora rasta i obnavljanje programa strukturnih reformi najdelotvornije strategije za očuvanje ekonomske otpornosti.
Među ključnim merama su, kako se navodi, uklanjanje prepreka za pristup tržištu rada, uključujući i ograničenja koja utiču na žene, zatim produbljivanje regionalnih ekonomskih integracija, unapređenje standarda upravljanja i povećanje tržišne konkurencije radi podsticanja produktivnosti i pružanja podrške dugoročnom rastu.
U zemljama Zapadnog Balkana bi, brže sprovođenje reformi u okviru procesa pristupanja EU – poput pristupanja Jedinstvenom evro platnom prostoru (SEPA) i uvođenja "zelenih traka" radi pojednostavljenja prekogranične trgovine, moglo dalje unaprediti poverenje privrednika, privući ulaganja i podstaći kreiranje novih radnih mesta.
SB je ocenila i kako rast temperatura i pojava ekstremnih vremenskih događaja, zajedno sa prelaskom na niskougljeničnu ekonomiju, iz korena menjaju sektorske obrasce zapošljavanja u tom regionu, što zahteva značajno prilagođavanje radne snage.
"Šest ekonomija Zapadnog Balkana trebalo bi kao prioritete da postave reforme svojih sistema socijalne zaštite i službi za zapošljavanje, čime bi pomogle svom radno sposobnom stanovništvu da prebrodi vremenske nepogode kao što su poplave, suše i šumski požari i bude spremno za nove prilike za zapošljavanje koje donosi zelena tranzicija", piše u izveštaju SB.
Pročitaj još
Dodaje se da bi jačanje sistema za zaštitu prihoda od rada, uz veću fleksibilnost sistema socijalne zaštite, pomoglo da se spreči osiromašivanje pojedinaca, kao i da bi prekvalifikacija radnika za "zelena" radna mesta doprinela da se odgovori na promenjenu tražnju za veštinama, čime bi se pospešili produktivnost i privredni rast.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbiji preti nova carina SAD od "skromnih" 500 odsto: Tramp podržao novi zakon
08.01.2026.•
5
Američki Senat razmatra predlog zakona koji predviđa uvođenje carina od najmanje 500 odsto na svu robu onim državama koje nastave da kupuju ruske energente.
Delatnosti u Srbiji kojima se (skoro) niko ne bavi
08.01.2026.•
5
Možda ne čudi previše što sa pretežnom delatnošću vađenje prirodnog gasa u Srbiji nije registrovano nijedno preduzeće. A prirodnog gasa nije da baš nema nimalo. Ima ga i eksploatišemo ga još od 1949. godine.
Broker: Srbija ne bi dobila dodatna prava sa pet odsto većim udelom u NIS-u, to je čista demagogija
08.01.2026.•
9
Srbija ne bi dobila dodatna prava kupovinom dodatnih pet odsto akcija u NIS-u ni po Zakonu o privrednim društvima ni po korporativnoj praksi, izjavio je glavni broker firme "Momentum sekjuritis" Nenad Gujaničić.
Ako je tržište Evrope u padu, kuda ide autoindustrija Srbije?
07.01.2026.•
12
Poslovni prihod domaće autoindustrije porastao je sa 7,2 milijarde evra u 2023. na 8,3 milijarde evra 2024, ali se predviđa da će 2025. biti lošija jer ovdašnje firme prvenstveno rade za tržište EU, koje je u padu.
Srbija će pokušati da otkupi bar pet odsto akcija u NIS-u "kako bi se bar oko nečega pitala"
07.01.2026.•
32
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija u narednom periodu pokušati da kupi bar još pet odsto akcija u NIS-u, što bi državi omogućilo "da se pita oko nečega u toj kompaniji".
Vorner Bros odbio ponudu Paramaunta za preuzimanje, bolja im ona koju je dao Netfliks
07.01.2026.•
0
Upravni odbor američke kompanije za proizvodnju i distribuciju filmova Vorner Bros odbacio je najnoviju ponudu kompanije Paramaunt za preuzimanje.
Profesor Radosavljević objašnjava zašto je ekonomija Srbije na staklenim nogama: Više razloga za to
07.01.2026.•
9
Posledice upola manjeg rasta BDP-a Srbije u 2025. godini od oko dva odsto, umesto planiranih oko četiri odsto, odraziće se direktno na budžet i visinu prihoda, pa verovatno neke projekcije budžeta neće biti realizovane.
Đedović Handanović: Prijave za energetski ugrožene kupce od 1. januara, moguć popust i za grejanje
06.01.2026.•
8
Građani Srbije od 1. januara mogu da se prijave za sticanje statusa energetski ugroženog kupca.
Kolika je vrednost NIS-a?
06.01.2026.•
6
Berzanska cena NIS-a u iznosu od oko milijardu evra ne može se smatrati realnom tržišnom vrednošću, te kao reper treba uzeti knjigovodstvenu vrednost NIS-a koja iznosi 3,2 milijarde evra.
Stručnjak za energetiku: MOL-u na tacni ponuđeno celo tržište Srbije
06.01.2026.•
38
Profesor Mašinskog fakulteta i stručnjak za energetiku Miloš Banjac kaže za RTS da MOL svakako ima interes da uđe na ovo tržište, kao i da mu se na tacni pruža cela Srbija.
Rekordna cena bakra, zalihe se preusmeravaju u SAD
06.01.2026.•
2
Cena bakra je nastavila snažan rast nakon što je prvi put premašila nivo od 13.000 dolara po toni, pošto investitori računaju na ograničenu ponudu i pojačani apetit za rizikom na globalnim finansijskim tržištima.
Vulin: Srbija će potpisati dugoročni ugovor o gasu sa Rusima, oni nisu ništa krivi u celoj priči
06.01.2026.•
14
Predsednik Nadzornog odbora Srbijagasa Aleksandar Vulin izjavio je da očekuje potpisivanje dugoročnog gasnog aranžmana sa Rusijom, kao i da uskoro bude rešeno pitanje Naftne industrije Srbije.
Novosadski programeri razviju aplikaciju koja generiše desetine miliona dolara, ali malo toga ostaje u Srbiji
06.01.2026.•
21
Srbija se poslednjih godina pozicionirala kao regionalni lider u izvozu IKT usluga, sa prihodima koji su 2024. godine dostigli 4,1 milijardu evra, prema podacima Narodne banke Srbije.
Yettel najavio spajanje sa SBB-om i širenje 5G mreže u 2026. godini
05.01.2026.•
16
Generalni direktor kompanije Yettel Majk Mišel izjavio je danas da će kompanija u 2026. nastaviti širenje 5G mreže u Srbiji i najavio da je pravno spajanje sa kompanijom SBB planirano za 1. april ove godine.
Srbija će se zadužiti za 1,15 milijardi evra prodajom obveznica već u prvom kvartalu
05.01.2026.•
7
Ministarstvo finansija Srbije objavilo je plan aukcija za prva tri meseca 2026. godine prema kojem država planira da prikupi ukupno 111,6 milijardi dinara i 200 miliona evra.
Predstavnici MOL-a stigli u Srbiji, analiziraju poslovanje NIS-a
05.01.2026.•
2
Predstavnici mađarskog MOL-a stigli su u Srbiju i započeli dubinsku analizu poslovanja Naftne industrije Srbije (due diligence).
Da li u preduzetništvu postoje rodne razlike?
04.01.2026.•
7
Preduzetništvo se ne deli na muško i žensko, već na uspešno i neuspešno, ali podaci pokazuju da žene u Srbiji i dalje ulaze u biznis iz nepovoljnije startne pozicije.
Ekološke takse od početka godine - ko u Srbiji plaća SIBAM i šta je to?
04.01.2026.•
0
Od januara su u Srbiji na snazi dve nove ekološke takse koje direktno pogađaju privredu - nacionalni porez na emisije ugljen-dioksida i takozvana SIBAM taksa Evropske unije.
Generalni direktor Gastrejda: Srbija će transportovati tečni gas preko Grčke
04.01.2026.•
8
Potpredsednik i generalni direktor grčke kompanije "Gastrejd", Konstantinos Sifneos, izjavio je da je Srbija korisnik terminala te kompanije u Aleksandropolisu.
Sankcije, NIS i EU: Šta čeka srpsku ekonomiju u 2026. godini?
04.01.2026.•
10
Prošla 2025. godina završena je, sudeći prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, sa privrednim rastom od dva odsto.
Predstavnici MOL-a sledeće nedelje dolaze u NIS i započinju dubinsku analizu
03.01.2026.•
1
Predstavnici mađarskog MOL-a će sledeće sedmice doći u Naftnu industriju Srbije i započeti dubinsku analizu poslovanja kompanije (due diligence).
Komentari 2
Marko
dacic
malo se preracuno
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar