Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Taj rast, kako je navedeno, biće posledica potrošnje, ali u određenoj meri i ulaganja.
Dodaje se da realizaciju tog scenarija mogu ugroziti negativni rizici, koji se odnose na rezultate poslovanja državnih preduzeća i efekti neizvesnosti trgovinskih politika na eksternu tražnju za izvoznm robom iz Srbije, dok ekstremni vremenski događaji mogu uticati na poljoprivredu i infrastrukturu.
"Na pozitivnoj strani, očekuje se postepeno smanjenje inflacije i njeno svođenje u ciljani raspon Narodne banke Srbije. Stabilan ekonomski rast, zajedno sa ciljanom socijalnom pomoći, biće od presudnog značaja za dalje smanjenje siromaštva", ocenila je SB.
Privreda Srbije je, kako je navedeno, u 2024. godini ostvarila međugodišnji rast od 3,9 odsto, što je više od prethodno projektovanih 3,5 odsto i to usled neočekivano dobrih rezultata sektora građevinarstva, industrije i usluga.
Ističe se da je ozbiljna suša, koja je pogodila Srbiju u leto 2024, značajno uticala na poljoprivredu i doprinela usporavanju rasta u drugoj polovini godine.
Stopa nezaposlenosti bila je prosečnih 8,6 odsto, a stopa zaposlenosti nastavila je da se povećava, dostigavši 51,4 odsto, uprkos marginalnom smanjenju neformalnog zapošljavanja.
U 2024. stopa siromaštva opala je na 7,7 odsto, a kako se dodaje, predviđa se njen dalji pad "nešto" sporijim tempom.
Direktor kancelarije SB u Srbiji Nikola Pontara ocenio je da država ima dobar potencijal da ubrza svoju srednoročnu stopu rasta na nivo viši od četiri odsto.
"Da bi se to ostvarilo, ova zemlja moraće da preduzme značajne strukturne reforme kako bi mobilisala privatni sektor i dodatno poboljšala svoje poslovno okruženje, unapredila ljudski kapital, ojačala institucije i bliže se povezala sa Zapadnim Balkanom i EU. Istovremeno, trebalo bi uložiti napore i u sprovođenje zelene i digitalne tranzicije", rekao je Pontara.
Prema projekcijama Svetske banke, ekonomski rast regiona Zapadnog Balkana biće umereno usporen u 2025. zbog slabije eksterne tražnje i ekonomske neizvesnosti, koju donosi dalji razvoj globalnih trgovinskih politika što bi, kako se dodaje, moglo negativno da utiče na poverenje privrede i potrošača.
SB predviđa da će ukupna stopa ekonomskog rasta Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije, Srbije i Crne Gore u ovoj godini dostići 3,2 odsto, što predstavlja korekciju od 0,5 procentnih poena naniže u odnosu na prethodne projekcije.
U 2026. godini, kako je navedeno, očekuje se ubrzanje rasta na 3,5 odsto.
"Primećujemo neke pozitivne ekonomske trendove na Zapadnom Balkanu koji ukazuju na otpornost regiona i trebalo bi da predstavljaju osnovu za solidan ekonomski rast. Niža inflacija i rast zarada podstiču potrošnju, a počinju da rastu i javna ulaganja. S druge strane, svedoci smo povećane domaće neizvesnosti u nekoliko ekonomija Zapadnog Balkana", rekla je direktorka Odeljenja Svetske banke za Zapadni Balkan Šaoćing Ju.
Ona je navela da bi usporena ekonomska aktivnost u EU i naglašena neizvesnost globalnih trgovinskih tokova mogli da utiču negativno na izglede za rast tog regiona.
Ocenjeno je da će neizvesnost na polju globalne trgovine "verovatno" uticati na Zapadni Balkan prvenstveno zbog usporavanja privredne aktivnosti u evrozoni, što bi, kako se dodaje, moglo da umanji trgovinsku razmenu dobara i usluga, kao i priliv ulaganja i doznaka.
U izveštaju je ukazano i na to da su, u periodima neizvesnosti, diverzifikacija izvora rasta i obnavljanje programa strukturnih reformi najdelotvornije strategije za očuvanje ekonomske otpornosti.
Među ključnim merama su, kako se navodi, uklanjanje prepreka za pristup tržištu rada, uključujući i ograničenja koja utiču na žene, zatim produbljivanje regionalnih ekonomskih integracija, unapređenje standarda upravljanja i povećanje tržišne konkurencije radi podsticanja produktivnosti i pružanja podrške dugoročnom rastu.
U zemljama Zapadnog Balkana bi, brže sprovođenje reformi u okviru procesa pristupanja EU – poput pristupanja Jedinstvenom evro platnom prostoru (SEPA) i uvođenja "zelenih traka" radi pojednostavljenja prekogranične trgovine, moglo dalje unaprediti poverenje privrednika, privući ulaganja i podstaći kreiranje novih radnih mesta.
SB je ocenila i kako rast temperatura i pojava ekstremnih vremenskih događaja, zajedno sa prelaskom na niskougljeničnu ekonomiju, iz korena menjaju sektorske obrasce zapošljavanja u tom regionu, što zahteva značajno prilagođavanje radne snage.
"Šest ekonomija Zapadnog Balkana trebalo bi kao prioritete da postave reforme svojih sistema socijalne zaštite i službi za zapošljavanje, čime bi pomogle svom radno sposobnom stanovništvu da prebrodi vremenske nepogode kao što su poplave, suše i šumski požari i bude spremno za nove prilike za zapošljavanje koje donosi zelena tranzicija", piše u izveštaju SB.
Pročitaj još
Dodaje se da bi jačanje sistema za zaštitu prihoda od rada, uz veću fleksibilnost sistema socijalne zaštite, pomoglo da se spreči osiromašivanje pojedinaca, kao i da bi prekvalifikacija radnika za "zelena" radna mesta doprinela da se odgovori na promenjenu tražnju za veštinama, čime bi se pospešili produktivnost i privredni rast.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
BDP Srbije veći dva odsto
06.11.2025.•
0
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u periodu od januara do septembra 2025. međugodišnje je uvećan za oko dva odsto, a najveću zaslugu za to ima rast industrijske proizvodnje.
Od 1. januara se menjaju naknade za registraciju i druge usluge APR-a: Ovo su detaljni iznosi
06.11.2025.•
3
Od 1. januara 2026. godine važiće nove naknade za registraciju i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre (APR).
Banka broj 1 za oročenu deviznu štednju
06.11.2025.•
0
AikBank, najveća domaća privatna banka u Srbiji, još jednom opravdava svoju reputaciju banke broj jedan za oročenu deviznu štednju građana i u Nedelji štednje.
U Turskoj otkriveno nalazište zlata vredno 1,7 milijardi dolara
06.11.2025.•
1
Rudarska kompanija Erdemir je objavila da je u turskoj provinciji Sivas otkrila oko 424.000 unci zlata čija se vrednost procenjuje na 1,7 milijardi dolara.
Direktor Gunvora: Moguće nestašice goriva ako ne dođe dogovora o kupovini Lukoil-a
05.11.2025.•
2
Evropa bi mogla da se suoči sa problemima u snabdevanju gorivom i gubicima radnih mesta ako regulatori ne odobre dogovor Gunvor grupe o preuzimanju međunarodne aktive Lukoila za oko 22 milijarde dolara.
Vučić: Rusi traže rešenje za NIS, više rade oni nego mi, srećan sam što su ozbiljno shvatili situaciju
05.11.2025.•
14
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Rusija traži rešenje za NIS i da se nada pozitivnom ishodu.
Trenutno stabilno snabdevanje tržišta Srbije naftnim derivatima
05.11.2025.•
3
Aktuelna situacija u vezi sa snabdevanjem tržišta naftnim derivatima razmatrana je na sastanku stalnog radnog tela Organizacije za nacionalnu strategiju za krizne situacije u naftnom sektoru.
Fondacija Centar za demokratiju: Srbija ekonomski ranjiva, hiljade radnika ostaju bez posla
04.11.2025.•
4
Fondacija Centar za demokratiju (FCD) upitala je danas kakav je program države za ublažavanje posledica ekonomske nestabilnosti.
Javni dug Srbije na kraju septembra 38,11 milijardi evra
04.11.2025.•
7
Javni dug Srbije na kraju septembra ove godine bio je 38,11 milijardi evra, odnosno 43 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Iz budžetske rezerve 500 miliona dinara za "Expo 2027"
04.11.2025.•
5
Iz budžetske rezerve Republike Srbije rešenjem Vlade na poslednjoj održanoj sednici preusmereno je 500 miliona dinara za potrebe Međunarodne specijalizovane izložbe Expo 2027.
"Parkirajte na otvorenom, dalje od objekata": Stelantis povukao vozila zbog opasnosti od požara
04.11.2025.•
2
Proizvođač automobila Stelantis opozvao je ukupno 320.065 vozila modela "džip rengler" i "gren čiroki" u SAD zbog potencijalnog kvara na visokonaponskoj bateriji koji može da izazove požar.
Vučić: Nervozan sam oko NIS-a svaki dan, naši ruski prijatelji pričaju s nekim o rešenju
04.11.2025.•
50
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su se "naši ruski partneri i prijatelji angažovali i počeli da razgovaraju sa nekim o rešenju za NIS".
Arktička ruta: Kraći put od Kine do Evrope
03.11.2025.•
4
Brod "Istanbulbridge" u vlasništvu nacionalne kineske kompanije za pomorski saobraćaj ostaće zabeležen kao prvi brod koji je iz kineskih voda do Evrope doplovio koristeći se plovnom rutom kroz Arktik.
Ministarka trgovine: Trgovinski lanac Karfur zainteresovan za dolazak u Srbiju
03.11.2025.•
7
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević razgovarala je danas sa predstavnicima međunarodnog trgovinskog lanca Karfur (Carrefour), koji je zainteresovan za ulazak na srpsko tržište.
ECB: Troškovi uvođenja digitalnog evra iznosiće oko 1,3 milijarde evra
02.11.2025.•
2
Troškovi uvođenja digitalnog evra do 2029. godine iznosiće oko 1,3 milijarde evra, a godišnje održavanje biće oko 320 miliona evra, najavila je Evropska centralna banka.
Uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa u EU povećan za sedam odsto u odnosu na prošlu godinu
02.11.2025.•
2
Evropska unija je iz Rusije uvezla u prvoj polovini ove godine tečni prirodni gas (LNG) u vrednosti od 4,5 milijardi evra.
Bela kuća objavila detalje američko-kineskog sporazuma o trgovini
02.11.2025.•
1
Kineska vlada ukinuće restrikcije na izvoz kritičnih minerala, obustaviće izvoz hemikalija u Severnu Ameriku potrebnih za prozvodnju fentanila i nastaviće protok poluprovodnika za automobile.
Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
02.11.2025.•
36
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
2
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Izvoz ruskog gasa u Evropu preko Turskog toka dostigao rekord u oktobru
01.11.2025.•
4
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara.
Vlasnici pumpi u Srbiji o tome očekuju li vozače nova poskupljenja goriva
01.11.2025.•
11
Cena goriva je najniža kada se nabavlja kod Naftne industrije Srbije (NIS), a druga rešenja za nabavku derivata biće skuplja, ocenjuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Komentari 2
Marko
dacic
malo se preracuno
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar