Svinjarstvo u Srbiji na ivici opstanka: Katastrofalan uticaj prekomernog uvoza mesa

Autor: Euronews Srbija

Info

25.05.2025.

16:30 > 18:06

Zbog prekomernog uvoza mesa tokom prethodne godine, domaće svinjarstvo koje je već ozbiljno ugroženo, a sada je dovedeno do ivice opstanka.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Stanje na terenu dodatno je potvrdio i novi-stari ministar poljoprivrede, Dragan Glamočić, koji je oporavak ovog sektora postavio kao jedan od prioriteta svog mandata.

Iako država pokazuje spremnost da pomogne, predstavnici proizvođača najavljuju konkretne zahteve pred sastanak sa ministrom.

"Nisam mađioničar, ali rešićemo mnoge probleme", obećao je Glamočić u jednom od prvih intervjua po povratku na funkciju, ocenjujući svinjarstvo kao najugroženiji sektor domaće poljoprivrede.

U industriji veruju da nije potrebno "čudo" kako bi se stanje popravilo. Kako navode, dovoljno je sprovesti nekoliko ključnih mera koje bi zaštitile domaće proizvođače i ograničile negativne efekte prekomernog uvoza, piše Euronews Srbija.

"Klaničar pre klaničara" - tako bi se mogao opisati uticaj prekomernog uvoza svinjskog mesa na domaću proizvodnju.

Prema podacima strukovnih udruženja, uvoz je u poslednjih pet godina porastao za čak 300 do 500 odsto, a samo tokom prošle godine uvezeno je više od 50.000 tona.

Takav pritisak na tržište oborio je otkupne cene i mnoge farme gurnuo u ozbiljan gubitak.

Glamočić navodi da je za tri nedelje svog mandata cena žive vage svinja porasla sa 160 na 200 dinara po kilogramu, plus PDV. Kao ključni razlog navodi uvođenje reda u sistem izdavanja uvoznih dozvola i obavezno navođenje podataka za praćenje porekla i sledljivosti proizvoda.

Iako Srbija ima dugu tradiciju u svinjarstvu, trenutno se nalazi u paradoksalnoj situaciji - da uvozi ono što bi trebalo da izvozi.

Ministarstvo, kako ističe Glamočić, reagovalo je odmah kako bi se tržište stabilizovalo i sprečili dalji poremećaji.

Sastanak proizvođača i ministra najavljen je za sledeću nedelju.

Dodaje se da će među predstavnicima proizvođača svinja biti i Mladen Alfirović iz Udruženja odgajivača svinja Srbije.

Prema Alfirovićevim rečima, poizvođači traže zabranu uvoza rashlađenog mesa i strožu kontrolu kapaciteta za preradu i skladištenje zamrznutog mesa, jer prema njegovim tvrdnjama, uvoz se najčešće aktivira kada su cene u EU niske, čime se destabilizuje domaće tržište.

Pored toga, odgajivači zahtevaju jasno definisane i usmerene subvencije koje bi bile dostupne isključivo proizvođačima koji sprovode biosigurnosne mere.

Takođe, ističu potrebu za većim ulaganjima u genetski kvalitet stoke kroz subvencionisani uvoz priplodnih grla i podršku za genetsko testiranje.

Poseban fokus stavljen je na razvoj nacionalnih standarda za svinjsko meso, uključujući obeležavanje proizvoda koji potiču od životinja hranjenih bez GMO hrane. Domaći proizvođači traže reciprocitet u trgovinskim odnosima - da i uvezeno meso mora imati jasnu deklaraciju o poreklu i načinu ishrane životinja.

Zahtevi obuhvataju i mere za snižavanje troškova energije, što je, kako tvrde, ključno za opstanak farmi u uslovima visoke cene energenata. Kao kratkoročno rešenje za popunjavanje praznih kapaciteta, predlažu uvoz prasadi u skladu s realnim tržišnim potrebama.

Alfirović potvrđuje da se dolaskom ministra Glamočića situacija na tržištu donekle stabilizovala, ali upozorava da još uvek nema dovoljne predvidljivosti poslovanja, što je ključno za opstanak i razvoj sektora.

"Situacija na tržištu pogoduje trgovinskim lancima"

Dok su domaći proizvođači na ivici opstanka, trenutna situacija na tržištu pogoduje trgovinskim lancima i mesnoj industriji, upozorava Mladen Alfirović.

"Trgovački lanci nude velike akcije na meso kako bi privukli kupce, što vrši pritisak na uvoznike i distributere da obaraju otkupne cene domaćim proizvođačima. Ne razumemo takvu praksu, jer je jasno da se ovakve strategije ne smeju primenjivati na hranu – strateški važan resurs. Cene se mogu formirati drugačije kod neprehrambenih proizvoda. Ovakvo poslovanje gura proizvođače ka bankrotu, uništava domaću proizvodnju i povećava zavisnost od uvoza", poručuje Alfirović.

Cena tovljenika prošle godine u jednom trenutku srozala se na 160 dinara - znatno ispod praga isplativosti za farmere.

Na pitanje, koja bi cena bila prihvatljiva, Alfirović odgovara da ona zavisi od tipa proizvođača, ali da je minimalna isplativa cena oko 220 dinara po kilogramu.

"Ako se na to doda realna marža od 10 odsto, tržišna cena bi trebalo da se kreće između 230 i 240 dinara. To bi omogućilo proizvođačima da ostvare profit, ulože u proširenje kapaciteta i doprinesu obnovi stočnog fonda. To je jedini put ka većoj samodovoljnosti - koju trenutno nemamo", ističe on.

Srbija izrazito zavisna od uvoza

Srbija je, uprkos tradiciji u svinjarstvu, tokom prošlih godina postala je izrazito zavisna od uvoza. Samo prošle uvezeno je više od 50.000 tona svinjskog mesa, što je ozbiljno poremetilo domaće tržište.

"Bez uvoza ne možemo, ali on mora biti usklađen sa stvarnim potrebama tržišta. Ne sme se dešavati da domaći proizvođači beleže gubitke, dok uvoznici i trgovci ostvaruju ekstra profite. Početkom prošle godine otkupna cena žive vage dostizala je 260 dinara, a krajem godine pala je na 160. Razlika od 100 dinara jednostavno je - nestala. Istovremeno, maloprodajne cene mesa nisu padale, naprotiv - rasle su", dodaje Alfirović.

Najveće količine mesa uvoze se iz Španije, čije tržište, ističe, nije uporedivo sa srpskim.

"Španija godišnje proizvede 80 miliona svinja - to su razmere koje mi ne možemo pratiti. S druge strane, Rusija danas ulaže značajne resurse u razvoj svoje poljoprivrede i nudi znatno niže cene žitarica, što daje prednost njihovim proizvođačima. Nekada smo mi izvozili svinjsko meso u Rusiju - danas ga uvozimo. Situacija se potpuno preokrenula. Ako se hitno ne reaguje, ta konkurencija će nas uništiti. Domaću proizvodnju nećemo moći ni da očuvamo, ni da sačuvamo", zaključuje Alfirović.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 26

Hronološki Najpopularniji

Milan

31.05.2025 • 16:50

???

Šta reći a ne zaplakati? Vrlo je prosto. Uvoznički lopovski SNS lobi sahranjuje seljake (svinjare). Od uvoza mogu da se ugrade i na trange frange zgrnu ogroman novac. Za to vreme seljak je nagrabusio, dekintirao. Slusam kako nema dovoljno svinja kod nas. Nije tačno!!!! Ima dovoljno a imalo bi i da se izveze, ali uvoz nas je sahranio. O kvalitetu uvoznog mesa neću pričati, suvisno je - OTROV ŽIVI. Sve ovo se zna i naravno ćuti. Pa do kada majku mu??? Ako se ovo ne resi za par meseci gotovo je sa svinjarstvom u Srbiji.

0 0 0
Antuntun

26.05.2025 • 10:07

@Gordana
'Ajde što je komentar besmislen i idiotski, ali što je nepismen...

7 10 -3
Maroder

26.05.2025 • 09:01

@ Joca.. Sustinski 100% tacan komentar.. Ali sa druge strane postoji problem kako zastiti domaceg proizvodjaca. U vremenu slobodne trgovine nije moguce zatvoriti uvoz bilo cega pa ni mesa. Ali drzava moze da ciljanim merama podstakne kupovinu i to ciljajuci onog koji drzi finansijsku moc u svojim rukama - Trgovce... Npr. 3-5% umanjenja poreza u periodu "XY" meseci svim trgovinskim lancima koji otkupe svinjsko meso od domaceg proizvodjaca. Kada se taj procenat koji nije velik na prvi pogled pomnozi sa prometom svakog supermarketa x broj lokacija itekako ce navaliti da kupe po 220din..cak mogu da ga ponude po ceni od 150 krajnem kupcu zato sto su itekako umanjili porez na ostalim artiklima.. Drzava gubi malo ali stvara vestacku potraznju za artiklom koji sad supermarket (trgovinski lanac) juri zato sto mu je potreban da bi umanjio porez..

3 6 -3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.