O zatvaranju fabrika u Srbiji: "Očekivano s obzirom da taktiku vlasti"
Očekivano, kako zbog krize u automobilskoj industriji i ekonomiji EU, tako i zbog sulude ekonomske politike naše vlasti, neke su od ocena sagovornika Danasa povodom sve češćih zatvaranja fabrika i otpuštanja radnika.
Foto: Pixabay
U poslednjih nekoliko meseci samo u Nišu i okolini u "stranim" fabrikama bez posla ostaje oko 3.200 radnika. U Benetonu i Leoniju, čiji se pogoni zatvaraju, njih 950, odnosno 1.900, a u Džonson elektriku 350. Aptiv iz Leskovca je, takođe, ponudio zaposlenima, koji su duže vreme na plaćenom odsustvu, sporazumni raskid radnog odnosa. Do kraja godine ključ u bravu staviće i nemački Drekslmajer, u čijem pogonu u Zrenjaninu radi gotovo 2.000 ljudi. I to nije kraj liste.
"Većina tih fabrika je vezana za evropsku automobilsku industriju, koja je u krizi, kao uostalom i ekonomija Evropske unije. Razlog za zatvaranje je nedostatak posla u centralama tih fabrika, koje onda žrtvuju svoje pogone na periferiji, odnosno u zemljama kao što je Srbija. Što se Benetona tiče, zatvaranje je verovatno posledica krize u njegovom poslovanju zbog sve izraženije konkurencije na tržištu. Dodatni razlog za zatvaranje svih ovih fabrika ili otpuštanje radnika je što su im istekle ugovorne obaveze stečene po osnovu stimulacija, odnosno subvencija koje su dobile od naše države. One gledaju isključivo svoje interese i to je jasno", kaže za Danas profesor na Ekonomskom fakultetu u Nišu Boban Stojanović.
Mada primećuje da se fabrike ne zatvaraju samo na jugu Srbije, Stojanović naglašava da će se to posebno loše odraziti na razvoj ovog dela zemlje, gde je najizraženija "radno intenzivna proizvodnja, uglavnom vezana za automobilsku industriju".
Dodaje da će njihovim zatvaranjem i lokalni budžeti, koje su te fabrike punile kroz poreze, ostati bez značajnih prihoda.
"Sve je to signal da će jug Srbije ponovo imati nezaposlenost, odnosno problem sa radnicima koji dobijaju otkaze. Investicije koje predsednik Srbije najavljuje za ovaj deo zemlje podrazumevaju mnogo manju zaposlenost od one koja je postojala u fabrikama koje se zatvaraju. Ovo je možda i signal da treba menjati industrijsku politiku, kao i politiku privlačenja i izbora investitora. Poželjno bi bilo da budući investitori budu sa višim nivoom obrade, sa boljom tehničkom opremljenošću, sa proizvodnjom koja obezbeđuje veći višak vrednosti, kao i zapošljavanje ljudi visoke stručnosti. Sada ljudi takvog obrazovnog profila odlaze u Beograd ili u inostranstvo, čineći situaciju na jugu Srbije još gorom i u demografskom i u ekonomskom smislu", kaže Stojanović.
Pročitaj još
Predsednik Udruženja sindikata Srbije "Sloga" Željko Veselinović dodaje da je još početkom godine govorio da će Leoni u Malošištu kod Niša biti zatvoren, kao i da je kao sindikalac učestvovao u programu rešavanja viška zaposlenih u Džonson elektriku, koji je, kako kaže, do sada najbolji i najpošteniji program te vrste, kojim su radnici na kraju bili zadovoljni.
Veselinović kaže da većina fabrika koje se zatvaraju ili otpuštaju zaposlene rade za nemačke kompanije u automobilskoj industriji kao komponentaši, te snose posledice smanjenja automobilske industrije i toj zemlji usled svetske krize. Prema njegovim rečima, ovakav proces se neće zaustaviti i do kraja godine još nekoliko hiljada ljudi ostaće bez posla.
"Teško da za ovakvu situaciju i otpuštanje radnika postoji bilo kakvo pozitivno rešenje. Mi kao država nemamo direktnu proizvodnju gotovih proizvoda, već imamo niskobudžetnu proizvodnju- radimo delove i manuelne poslove. Uostalom, takve firme i idu u zemlje gde postoji jeftina radna snaga, kao što smo mi", kaže on.
Profesor sociologije na beogradskom Filozofskom fakultetu u penziji Đokica Jovanović kaže da je ovakav razvoj situacije očekivao još od onog trenutka kad je Mlađan Dinkić počeo da vodi "suludu ekonomsku politiku" - davanja enormnih državnih subvencija stranim kompanijama, umesto da se sredstva investiraju u domaću ekonomiju, čime bi se sprečilo uništavanje naših preduzeća, pa i onih sa ugledom, kao što su niskogradnja i druga.
"Takva, jedino smislena ekonomska politika mogla je da nas drži u rangu srednje razvijenih zemalja. Umesto toga, vlasti su raznim belosvetskim mešetarima davale velike pare, milione su davale za jedno radno mesto, a radnici su primali platu na nivou ropskog rada i trpeli radni teror, koji mi pogrešno zovemo mobing. Sada, kada ti mešetari odlaze na druga takozvana tržista, naši radnici ostaju i bez kore hleba. Nekoliko hiljada ljudi ostaje bez posla samo u Nišu, a koliko ih je ili će ih biti u Srbiji? Koliko je to ugroženih porodica, uskraćenog lečenja, nemogućnosti obrazovanja? E, to je slika ružnog kraja ružne politike ružnih političara, koji su ružni u moralnom smislu", kaže Jovanović.
On dodaje da su katanci na stranim fabrikama i radnici na ulici, zapravo, konačni rezultat naše potpuno pogrešne ekonomske politike i tranzicije, koja je od samog početka pogubno postavljena".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Raspisan tender za dokumentaciju za RHE Đerdap 3 vredan 625 miliona dinara
21.07.2026.•
2
Ministartsvo rudarstva i energetike raspisalo je nabavku za Izradu planske i dela tehničke dokumentacije za realizaciju Projekta izgradnje reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, objavljeno je na Portalu javnih nabavki.
Šta je sa Rio Tintom i projektom Jadar: Promenjeno rukovodstvo, ne odustaju od vađenja litijuma
21.07.2026.•
9
Australijanac Čed Bluit, dugogodišnji prvi čovek kompanije Rio Tinto, pre nedelju dana zvanično je napustio funkciju direktora Rio Sava Exploration, ćerke firme rudarskog giganta u Srbiji.
Tramp uvodi Kanadi dodatne carine od 50 odsto zbog "diskriminacije američkih proizvoda"
21.07.2026.•
4
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je uredbe kojima se uvode dodatne carine od 50 odsto na više kategorija proizvoda iz Kanade, zbog "diskriminatornog odnosa prema američkim proizvodima i industriji".
Sud privremeno pauzirao spajanje Vorner Brosa i Paramaunta
21.07.2026.•
1
Američki federalni sudija naredio je Paramaunt-Skajdensu i Vorner Bros-Diskaveriju da na barem dve sedmice zaustave svoje mega-spajanje vredno 81 milijardu dolara.
Evropska komisija kaznila Aliekspres sa 550 miliona evra
20.07.2026.•
4
Evropska komisija kaznila je Aliekspres zbog toga što platforma nije smanjivala rizike u vezi sa prodajom nelegalnih, nebezbednih i falsifikovanih proizvoda na tržištu Evropske unije.
Projekat star pola veka ponovo na stolu: Šta znamo o Đerdapu 3 i otkud Amerikanci?
20.07.2026.•
10
Gvozdena kapija 3, odnosno Đerdap 3, jedan je od strateških projekata Srbije, ali i jedna od ključnih tema strateškog dijaloga sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Koje industrije Srbija štiti ove godine?
20.07.2026.•
1
Uobičajena narudžbina metalne žice iz Hrvatske jednu srpsku firmu krajem juna koštala je znatno više od očekivanog. Obračunata carina bila je nekoliko puta veća nego prilikom ranijih uvoza.
Sve manje ljudi kupuje dijamante, hiljade radnih mesta ugroženo
20.07.2026.•
3
Hiljade radnih mesta je ugroženo u južnoafričkim rudnicima jer se industrija prirodnih dijamanata suočava sa jednom od najtežih kriza u dosadašnjoj istoriji.
Kompanija Tifani tužila kineski brend "Alffany" jer zvuči slično
20.07.2026.•
3
Američki luksuzni brend nakita Tifani, koji je u vlasništvu francuskog konglomerata LVMH, pokrenuo je spor protiv kineskog proizvođača higijenskih uložaka "Alffany", tvrdeći da naziv podseća na zaštićeni žig brenda.
Građani se sve više zadužuju za osnovne potrebe: "To pokazuje bedu u kojoj većina živi"
20.07.2026.•
10
Gotovinski, odnosno keš krediti, za godinu dana porasli su za četvrtinu i glavni su uzrok rasta zaduženosti građana Srbije.
Telekom Srbija dužan 5,4 milijardi evra, direktor Lučić zadovoljan poslovanjem
20.07.2026.•
29
Vodeći ovdašnji operater Telekom Srbija ponovo se našao u žiži javnosti.
Cena gasa za domaćinstva neće biti povećana
20.07.2026.•
0
Novi sukobi na Bliskom istoku ponovo su značajno uzburkali svetsko naftno i gasno tržište. Naftne berze u petak su zatvorene sa cenom barela od preko 88 dolara, a jutros cena već premašuje 90 dolara.
Akcize na gorivo od danas 20 odsto niže
20.07.2026.•
2
U Srbiji će od danas, 20. jula do 26. jula akcize na derivate nafte biti smanjene 20 odsto, objavljeno je u Službenom glasniku.
Kafa u Srbiji već skupa - a biće još skuplja: Ekonomista o tome kada i koliko
20.07.2026.•
10
Novi talas poskupljenja sirove kafe na svetskim berzama mogao bi u narednih nekoliko meseci da se prelije i na tržište Srbije.
Đedović: Pratimo razgovore MOL-a i NIS-a, ali na ishod ne možemo da utičemo
19.07.2026.•
11
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da država prati razgovore mađarske kompanije MOL i većinskih ruskih vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS).
"Zadužujemo se za 500 miliona evra, a imamo pet milijardi na računu": Novac za vojsku ili za građane?
19.07.2026.•
10
Bez javne aukcije, bez unapred najavljene emisije i bez podatka o tome ko je kupac, Srbija se zadužila za novih 500 miliona evra.
Srbija milione tona uglja kupuje od Indonezije, a posrednik je Kina: Cena skoči i tri puta dok stigne do nas
19.07.2026.•
36
Iz Indonezije je u protekle četiri godine nabavljeno više od četiri miliona tona uglja, za potrebe Elektroprivrede Srbije (EPS).
Banke za stambene kredite traže 20 odsto učešća, a mogle bi upola manje: Ovo su razlozi zašto to ne rade
19.07.2026.•
10
Kupovina stana na kredit u Srbiji za većinu građana ne počinje odlaskom u banku, već višegodišnjim skupljanjem novca za učešće.
Google kažnjen sa 750.000 evra zbog reklamiranja kockanja na Youtube-u
19.07.2026.•
2
Sud pravde Evropske unije potvrdio je kaznu od 750.000 evra koju su italijanske vlasti izrekle kompaniji Google zbog reklamiranja onlajn kockanja na platformi Youtube.
Zaduživanje zavisi od Zapada, energetika od Rusa, a investicije od Kine: Čeka li nas ekonomska implozija
19.07.2026.•
11
Priča o javnom dugu Srbije može da nam pomogne u ovim neizvesnim vremenima da vidimo ko nam "radi o glavi" i šta bi moglo da nas sačeka nadalje u ekonomiji.
H&M će ove godine zatvoriti 170 prodavnica širom sveta
19.07.2026.•
3
Švedska modna kompanija H&M saopštila je da će ove godine zatvoriti 170 fizičkih prodavnica širom sveta kako bi prilagodila svoj biznis aktuelnim tržišnim uslovima, dok istovremeno najavljuje otvaranje oko 90 lokacija.
Komentari 11
Srecko
Vesna
Nebitan
On kao ne otpušta radnike
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar