NBS se zadužila tri milijarde evra na repo tržištu po izuzetno visokim kamatama
Narodna banka Srbije se na 27. aukciji hartija od vrednosti prodajom blagajničkih zapisa zadužila 360 milijardi dinara (3,07 milijardi evra) na repo tržištu.
Foto: Pixabay
Kako se navodi u saopštenju NBS, banka je obavila reverznu repo transakciju - prodaju hartija od vrednosti sa njihovim ponovnim otkupom posle utvrđenog perioda - u ovom slučaju od nedelju dana. Aukcija podrazumeva višestruko varijabilnu kamatnu stopu, dok je maksimalna kamatna stopa 5,75 odsto. Za datum reotkupa stoji da je sedam dana od dana održavanja aukcije, odnosno 16. jula 2025. godine.
Zašto povlačiti likvidnost od banaka u ovom trenutku kada su kamate visoke, a najavljeno uvećanje bruto domaćeg proizvoda se oslanja na potrošnju, kako javnu, tako i privatnu? Otkud odjednom viška tri milijarde evra na tržištu Srbije i da li je to zbog uporne inflacije koja muči Srbiju unazad više godina? U maju rast cena je bio na 3,8 odsto, prema podacima RZS. NBS je danas ostavila referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, a na istom nivou je drži od septembra prošle godine.
"Ako je to tako kratak vremenski period za reotkup, svaki igrač može da spekuliše šta će oni tu da rade. Bankari trljaju ruke, jer će zaraditi. Dakle oni hoće da istisnu tu likvidnost za kratak vremenski period. Za tako kratak vremenski interval zašto se povlači tako velika suma iz likvidnosti bankarske industrije? Otkud tolika suma odjedanput", pita se profesor sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić, prenosi Nova ekonomija.
Svakako je čudno da sve i da postoji višak likvidnosti na tržištu za samo sedam dana uspete da povlačenjem tih sredstava utičete na inflaciju.
Pročitaj još
Finansijski konsultant Vladimir Vasić objašnjava za Novu ekonomiju da iako ova cifra može delovati kao novo zaduživanje, važno je razumeti da blagajnički zapisi NBS nisu dug države, već instrument monetarne politike. Blagajnički zapisi koje emituje centralna banka služe kao sredstvo za povlačenje viška novca (likvidnosti) iz bankarskog sistema, održavanje kontrole nad inflacijom i stabilizaciju kamatnih stopa na tržištu novca.
"Inflatorni pritisak može da bude razlog. Kao da praktično postoji višak likvidnosti na tržištu pa se on sada povlači. Ja ne vidim da postoji, ali možda sada hoće da obore ovu inflaciju, jer je prilično visoka. Dva puta je veća nego u Evropskoj uniji. Paradoksalno, iako je dinarski novac skup (zbog visoke referentne stope), u sistemu i dalje postoji višak likvidnosti. Glavni razlozi za to su povećana državna potrošnja, posebno kroz rast plata i penzija, devizne intervencije NBS - kupovinom stranih valuta, centralna banka ubacuje dinare u sistem, kao i spora transmisija monetarne politike, jer banke i dalje imaju prostora za plasman sredstava", kaže Vasić i dodaje da bi u takvim uslovima, bez sterilizacije, odnosno povlačenja viška novca, inflacija mogla ponovo da ojača, a vrednost dinara da oslabi.
U praksi, banke višak dinara ulažu u ove zapise, čime se novac privremeno "zaključava" van opticaja, što pomaže centralnoj banci da zadrži inflaciju pod kontrolom.
"Emitovanje blagajničkih zapisa u vrednosti od 360 milijardi dinara je jasan signal da NBS želi da zadrži monetarnu disciplinu, da reaguje na prekomernu likvidnost i da spreči potencijalni povratak inflacije. Ujedno, ovo je i upozorenje da kamate u Srbiji neće brzo padati, i da će krediti, kako za građane tako i za privredu, još neko vreme ostati skupi", objašnjava Vasić.
Đukić je mišljenja da se inflacija ne leči preko upravljanja likvidnošću bankarske industrije na super kratak rok.
"Inflacija se jedino može rešiti sistematskim sagledavanjem uzročnika na strani tražnje, dakle postupnim, a ne naglim smanjenjem količine novca i da je centralna banka vezana za to da drži na višim nivoima ključnu kamatnu stopu, a ukoliko je alarmantno stanje da je poveća", objašnjava Đukić.
Ono što je moguće je da će NBS i u budućnosti na aukcijama hartija od vrednosti, a koje se odvijaju jednom nedeljno prema kalendaru na njihovoj internet strani, delovati preko prodaje blagajničkih zapisa.
U celoj ovoj situaciji najbolje su prošle banke. Prema izvoru Nove ekonomije iz ovog sektora ponude od strane banaka su išle do 442 milijarde dinara, sa kamatama koje su se kretale od 4,51 odsto najviša, a prosečna na 4,50 odsto. Svih 360 milijardi dinara blagajničkih zapisa je centralna banka u Beogradu i prodala na jučerašnjoj aukciji.
"Ako se suptilno upravlja sa likvidnošću bankarske industrije, onda nije poželjno da se na plitkom tržištu izlazi sa ogromnim iznosima jer je neprimereno dubini tržišta novca. Bankama je savršeno - blagajnički zapisi NBS, bezrizične hartije od vrednosti, teče kamata, ma milina...Ne govorim pežorativno, nego izistinski", kaže Đukić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vučić: Nervozan sam oko NIS-a svaki dan, naši ruski prijatelji pričaju s nekim o rešenju
04.11.2025.•
30
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su se "naši ruski partneri i prijatelji angažovali i počeli da razgovaraju sa nekim o rešenju za NIS".
Arktička ruta: Kraći put od Kine do Evrope
03.11.2025.•
2
Brod "Istanbulbridge" u vlasništvu nacionalne kineske kompanije za pomorski saobraćaj ostaće zabeležen kao prvi brod koji je iz kineskih voda do Evrope doplovio koristeći se plovnom rutom kroz Arktik.
Ministarka trgovine: Trgovinski lanac Karfur zainteresovan za dolazak u Srbiju
03.11.2025.•
7
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević razgovarala je danas sa predstavnicima međunarodnog trgovinskog lanca Karfur (Carrefour), koji je zainteresovan za ulazak na srpsko tržište.
ECB: Troškovi uvođenja digitalnog evra iznosiće oko 1,3 milijarde evra
02.11.2025.•
2
Troškovi uvođenja digitalnog evra do 2029. godine iznosiće oko 1,3 milijarde evra, a godišnje održavanje biće oko 320 miliona evra, najavila je Evropska centralna banka.
Uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa u EU povećan za sedam odsto u odnosu na prošlu godinu
02.11.2025.•
2
Evropska unija je iz Rusije uvezla u prvoj polovini ove godine tečni prirodni gas (LNG) u vrednosti od 4,5 milijardi evra.
Bela kuća objavila detalje američko-kineskog sporazuma o trgovini
02.11.2025.•
1
Kineska vlada ukinuće restrikcije na izvoz kritičnih minerala, obustaviće izvoz hemikalija u Severnu Ameriku potrebnih za prozvodnju fentanila i nastaviće protok poluprovodnika za automobile.
Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
02.11.2025.•
34
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
2
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Izvoz ruskog gasa u Evropu preko Turskog toka dostigao rekord u oktobru
01.11.2025.•
4
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara.
Vlasnici pumpi u Srbiji o tome očekuju li vozače nova poskupljenja goriva
01.11.2025.•
11
Cena goriva je najniža kada se nabavlja kod Naftne industrije Srbije (NIS), a druga rešenja za nabavku derivata biće skuplja, ocenjuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Narodna banka Srbije od 1. decembra uvodi elektronske menice
31.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).
Nove cene goriva: Poskupeli i dizel i benzin
31.10.2025.•
14
Evrodizel i benzin poskupeli su u odnosu na prethodnu nedelju.
Nikolić: MMF ocenio da je srpska ekonomija i dalje veoma stabilna, snažna i otporna
31.10.2025.•
4
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić izjavio je da je ocena MMF-a nakon posete Srbiji veoma korektna.
Slovenija planira da "panda obveznicama" privuče kineske investitore
30.10.2025.•
5
Slovenija planira da sledeće godine emituje "panda obveznice" u vrednosti pet milijardi juana (700 miliona dolara) u sklopu strategije za dalje otvaranje njene ekonomije u uslovima pojačanih trgovinskih tenzija.
Postignut sporazum Misije MMF-a sa vlastima Srbije
30.10.2025.•
3
Misija MMF-a saopštila je da je sa vlastima Srbije postigla sporazum u okviru druge revizije tekućeg nefinansijskog aranžmana (Instrument za koordinaciju politika-PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.
NBS: Štednja u Srbiji nastavlja da raste
30.10.2025.•
3
Narodna banka Srbije saopštila je da dinarska i devizna štednja u Srbiji nastavljaju da rastu i dostižu rekordne nivoe i tokom ove godine, uprkos pojačanim globalnim neizvesnostima.
Evropska centralna banka zadržala važeće kamatne stope
30.10.2025.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je važeće kamatne stope jer se inflacija u zoni evra vratila na oko ciljnih dva odsto, a privreda izgleda otporno, izjavila je danas predsednica te banke Kristin Lagard.
Šta ako Srbija odluči da nacionalizuje NIS: Ekonomista o mogućim preprekama
30.10.2025.•
26
Ukoliko država Srbija odluči da nacionalizuje Naftnu industriju Srbije (NIS), što sugeriše američka administracija, za to ne postoji cena.
Vučić: Drago mi je za prodaju Lukoila u Srbiji, ali nama ostaje veći deo problema - NIS
30.10.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobro što je ruska naftna kompanija Lukoil koja je pod sankcijama, a posluje i u Srbiji, dogovorila prodaju svoje imovine van Rusije.
NBS: Navodi da će centralnoj banci biti uvedene sankcije zbog Dina kartica - širenje panike
30.10.2025.•
6
Narodna banka Srbije saopštila je da je neosnovano širenje panike objava u medijima da su zbog plaćanja Dina karticom na pumpama NIS-a sankcije centralnoj banci "gotovo izvesne".
Poznato ko će kupiti Lukoil u Srbiji
30.10.2025.•
10
Kompanija Lukoil saopštila je da je s Gunvor grupom dogovorila prodaju celokupne svoje imovine u inostranstvu.
Komentari 9
nastavnik
Primus
MilanChe
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar