Inflacija opet iznad granice: Voće poskupelo za 31,6 odsto u odnosu na prošlu godinu
Međugodišnja inflacija u Srbiji u junu dostigla je 4,6 odsto, čime je ponovo izašla iz ciljanog koridora Narodne banke Srbije.
Foto: Pixabay
Iako su zvaničnici centralne banke donedavno uveravali javnost da se inflacija stabilizuje, poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da su cene hrane, naročito voća i povrća, snažno porasle - voće je skuplje za čak 31,6 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a povrće za 11,3 odsto.
Glavni krivac, kažu u NBS, leži u lošim vremenskim uslovima koji su desetkovali poljoprivredne prinose: grad, mraz, a potom i suša.
Ovaj rast cena ponovo je otvorio pitanje: da li inflacija u Srbiji ponovo izmiče kontroli i hoće li centralna banka biti primorana da reaguje podizanjem kamatnih stopa?
Mišljenja stručnjaka koji su govorili za Danas su podeljena.
Dok jedni smatraju da je reč o sezonskom skoku cena, koji će već tokom jula početi da se smiruje i da će inflacija do kraja godine ostati u okviru ciljanog koridora NBS, između 3,5 i četiri odsto, drugi upozoravaju da klimatske promene i sve češće vremenske nepogode predstavljaju ozbiljnu pretnju za poljoprivredu.
Kako ističu, ukoliko se loši vremenski uslovi nastave, rast cena hrane mogao bi biti trajniji, što bi nastavilo da vrši pritisak na inflaciju i potencijalno primoralo centralnu banku na dodatne mere.
"Hrana često služi kao izgovor"
Na pitanje da li je iznenađenje što je inflacija u junu skočila na 4,6 odsto, nakon što je u maju iznosila 3,8 odsto, ekonomista i bivši guverner NBS Dejan Šoškić odgovara da monetarna politika NBS već godinama unazad daje očigledan primat održavanju fiksnog deviznog kursa na račun ciljanja inflacije.
"Iako je takvo postupanje monetarnih vlasti u suprotnosti sa važećim Memorandumom o ciljanju inflacije koji je donela sama NBS, praksa pokazuje da je inflacija dominantno sekundarni cilj NBS. Otuda ponovno probijanje inflacija iznad gornje granice inflacionog cilja ne treba da čudi", naveo je Šoškić.
On dodaje da treba imati u vidu da je inflacija u EU znatno niža, te da u uslovima fiksnog deviznog kursa, viša inflacija koju dopušta NBS vodi aprecijaciji realnog kursa dinara što otežava izvoz iz naše zemlje a olakšava i podstiče uvoz inostranih proizvoda i usluga u našu zemlju.
Šoškić ukazuje na to da se isuviše često kretanje cena hrane koristi kao objašnjenje za višu inflaciju u zemlji.
"Iako je to verovatno delimično tačno, može se, međutim, slobodno postaviti pitanje kako to da smo u Srbiji koja je tradicionalno uvek proizvodila više nego što troši hrane, došli u poziciju da hrana najviše poskupljuje, da je često na višem nivou nego u zemljama regiona i da je vrlo često glavno objašnjenje za višu inflaciju od ciljane?", ukazuje Šoškić.
Kada je reč o kretanju inflacije do kraja godine u Srbiji, on kaže da u uslovima usporavanja privrednog rasta koji se odvija u Srbiji, bez nekih eksternih šokova teško je očekivati više stope inflacije u narednom periodu.
Pročitaj još
"Privremeni skok inflacije"
Ekonomista i predsednik saveta guvernera NBS Ivan Nikolić ocenjuje da je rast inflacije u junu privremen i da nije rezultat fundamentalnih ekonomskih neravnoteža, već pre svega posledica nekoliko vanrednih okolnosti koje su van domašaja ekonomske politike, a to su vremenske nepogode i turistička sezona.
"Na mesečnom, ali i međugodišnjem nivou, zabeležen je izražen rast cena voća, što je direktna posledica nepovoljnih klimatskih uslova - toplo vreme i raniji mrazevi značajno su smanjili prinose", objasnio je Nikolić.
Dodatni pritisak na inflaciju došao je iz turističkog sektora. Prema njegovim rečima, značajno su porasle cene turističkih aranžmana, što je očekivani sezonski efekat.
"Imali smo i sporadična povećanja cena mesa, dok je uticaj cena goriva i energenata bio nešto slabiji. Sve u svemu, ovo su prolazni efekti koji ne narušavaju širi trend", naglasio je on.
Nikolić dodaje da će se inflacija već od narednog meseca vratiti u predviđeni koridor, dodajući da je jedan deo međugodišnjeg rasta cena posledica i niske baze iz prethodne godine.
Kako ističe, sličan obrazac može se videti i u okruženju, dodajući da susedne zemlje poput Hrvatske, Mađarske i Rumunije, koje su članice EU, beleže još višu međugodišnju inflaciju od Srbije.
Kada je reč o očekivanjima do kraja godine, Nikolić ističe da uprkos globalnim neizvesnostima, među kojima je i potencijalno uvođenje dodatnih carina od strane administracije Donalda Trampa, ne očekuje veće poremećaje u domaćim inflatornim tokovima.
Prema njegovim procenama, inflacija bi do kraja godine trebalo da se spusti ispod četiri odsto, krećući se u rasponu između 3,5 i četiri procenta, što je u skladu sa ciljem Narodne banke Srbije.
"Tržište deviza je stabilno - trgovina na međubankarskom deviznom tržištu je uravnotežena, a NBS je trenutno neto kupac deviza. S te strane ne vidimo nikakve probleme", ocenio je Nikolić.
"Vremenske nepogode ne idu u prilog inflaciji"
Ekonomista Veroljub Dugalić smatra da visoka inflacija zabeležena u junu nije iznenađenje, naglašavajući da svakodnevni život građana najbolje pokazuje kuda se kreću cene.
"Dovoljno je otići na pijacu i videti koliko košta voće. Vremenski uslovi koje smo imali, mrazevi, a potom velika vrućina, značajno su uticali na poskupljenje svih poljoprivrednih proizvoda, a to su osnovne životne namirnice", izjavio je Dugalić.
Kako ističe, upravo te namirnice najdirektnije pogađaju potrošačke budžete i utiču na inflaciju.
Dugalić upozorava da vremenske prognoze za ostatak leta nisu ohrabrujuće, dodajući da sve ukazuje na to da će leto biti izuzetno toplo, što će dodatno ugroziti prinose i useve.
"Kakav će biti rod pšenice, suncokreta, šećerne repe - to u ovom trenutku niko ne može sa sigurnošću da zna. Ipak, na osnovu dostupnih prognoza, teško je očekivati da će pritisak na cene popustiti. Nažalost, nema naznaka da bi se prirodni uslovi mogli poboljšati u meri koja bi pomogla stabilizaciji ili smanjenju cena hrane", zaključuje Dugalić.
NBS o skoku inflacije
Iz NBS naveli su za Danas da je ubrzanje inflacije u junu u odnosu na maj u najvećoj meri bilo vođeno bržim rastom cena voća i povrća, kao i usporavanjem međugodišnjeg pada cena naftnih derivata.
"Konkretno, 0,4 procentna poena više inflacije u junu u odnosu na maj posledica je ubrzanja rasta cena voća i povrća. Naime, cene voća su u junu zabeležile mesečni rast od 11,4 odsto, koji je bio veći u odnosu na višegodišnji prosek, a izostao je i sezonski uobičajen pad cena povrća, što je bilo posledica nepovoljnih vremenskih prilika u protekla tri meseca - mraza u aprilu, oluja s gradom i maju, kao i visokih temperatura tokom juna praćenih nedostatkom padavina", objasnili su iz NBS.
Takođe, dodali su da porast svetskih cena nafte u junu, nakon izbijanja sukoba Izraela i Irana, prelio se na domaće cene naftnih derivata, koje su u junu zabeležile mesečni rast od 1,4 odsto, odnosno međugodišnje posmatrano usporile pad, što je sa 0,3 procentna poena doprinelo višoj međugodišnjoj inflaciji u junu.
"Pomenuti faktori - više cene hrane i naftnih derivata - trebalo bi da utiču na kretanje inflacije i u narednim mesecima, pri čemu će se ona najverovatnije zadržati oko gornje granice cilja koji iznosi 3±1,5 odsto. Što se tiče projekcije daljeg kretanja inflacije, izrada novih makroekonomskih projekcija je u toku i nova projekcija inflacije biće predstavljena javnosti sredinom avgusta u okviru prezentacije avgustovskog Izveštaja o inflaciji", istakli su iz NBS.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Raspisan tender za dokumentaciju za RHE Đerdap 3 vredan 625 miliona dinara
21.07.2026.•
2
Ministartsvo rudarstva i energetike raspisalo je nabavku za Izradu planske i dela tehničke dokumentacije za realizaciju Projekta izgradnje reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, objavljeno je na Portalu javnih nabavki.
Šta je sa Rio Tintom i projektom Jadar: Promenjeno rukovodstvo, ne odustaju od vađenja litijuma
21.07.2026.•
9
Australijanac Čed Bluit, dugogodišnji prvi čovek kompanije Rio Tinto, pre nedelju dana zvanično je napustio funkciju direktora Rio Sava Exploration, ćerke firme rudarskog giganta u Srbiji.
Tramp uvodi Kanadi dodatne carine od 50 odsto zbog "diskriminacije američkih proizvoda"
21.07.2026.•
4
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je uredbe kojima se uvode dodatne carine od 50 odsto na više kategorija proizvoda iz Kanade, zbog "diskriminatornog odnosa prema američkim proizvodima i industriji".
Sud privremeno pauzirao spajanje Vorner Brosa i Paramaunta
21.07.2026.•
1
Američki federalni sudija naredio je Paramaunt-Skajdensu i Vorner Bros-Diskaveriju da na barem dve sedmice zaustave svoje mega-spajanje vredno 81 milijardu dolara.
Evropska komisija kaznila Aliekspres sa 550 miliona evra
20.07.2026.•
4
Evropska komisija kaznila je Aliekspres zbog toga što platforma nije smanjivala rizike u vezi sa prodajom nelegalnih, nebezbednih i falsifikovanih proizvoda na tržištu Evropske unije.
Projekat star pola veka ponovo na stolu: Šta znamo o Đerdapu 3 i otkud Amerikanci?
20.07.2026.•
10
Gvozdena kapija 3, odnosno Đerdap 3, jedan je od strateških projekata Srbije, ali i jedna od ključnih tema strateškog dijaloga sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Koje industrije Srbija štiti ove godine?
20.07.2026.•
1
Uobičajena narudžbina metalne žice iz Hrvatske jednu srpsku firmu krajem juna koštala je znatno više od očekivanog. Obračunata carina bila je nekoliko puta veća nego prilikom ranijih uvoza.
Sve manje ljudi kupuje dijamante, hiljade radnih mesta ugroženo
20.07.2026.•
3
Hiljade radnih mesta je ugroženo u južnoafričkim rudnicima jer se industrija prirodnih dijamanata suočava sa jednom od najtežih kriza u dosadašnjoj istoriji.
Kompanija Tifani tužila kineski brend "Alffany" jer zvuči slično
20.07.2026.•
3
Američki luksuzni brend nakita Tifani, koji je u vlasništvu francuskog konglomerata LVMH, pokrenuo je spor protiv kineskog proizvođača higijenskih uložaka "Alffany", tvrdeći da naziv podseća na zaštićeni žig brenda.
Građani se sve više zadužuju za osnovne potrebe: "To pokazuje bedu u kojoj većina živi"
20.07.2026.•
10
Gotovinski, odnosno keš krediti, za godinu dana porasli su za četvrtinu i glavni su uzrok rasta zaduženosti građana Srbije.
Telekom Srbija dužan 5,4 milijardi evra, direktor Lučić zadovoljan poslovanjem
20.07.2026.•
29
Vodeći ovdašnji operater Telekom Srbija ponovo se našao u žiži javnosti.
Cena gasa za domaćinstva neće biti povećana
20.07.2026.•
0
Novi sukobi na Bliskom istoku ponovo su značajno uzburkali svetsko naftno i gasno tržište. Naftne berze u petak su zatvorene sa cenom barela od preko 88 dolara, a jutros cena već premašuje 90 dolara.
Akcize na gorivo od danas 20 odsto niže
20.07.2026.•
2
U Srbiji će od danas, 20. jula do 26. jula akcize na derivate nafte biti smanjene 20 odsto, objavljeno je u Službenom glasniku.
Kafa u Srbiji već skupa - a biće još skuplja: Ekonomista o tome kada i koliko
20.07.2026.•
10
Novi talas poskupljenja sirove kafe na svetskim berzama mogao bi u narednih nekoliko meseci da se prelije i na tržište Srbije.
Đedović: Pratimo razgovore MOL-a i NIS-a, ali na ishod ne možemo da utičemo
19.07.2026.•
11
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da država prati razgovore mađarske kompanije MOL i većinskih ruskih vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS).
"Zadužujemo se za 500 miliona evra, a imamo pet milijardi na računu": Novac za vojsku ili za građane?
19.07.2026.•
10
Bez javne aukcije, bez unapred najavljene emisije i bez podatka o tome ko je kupac, Srbija se zadužila za novih 500 miliona evra.
Srbija milione tona uglja kupuje od Indonezije, a posrednik je Kina: Cena skoči i tri puta dok stigne do nas
19.07.2026.•
36
Iz Indonezije je u protekle četiri godine nabavljeno više od četiri miliona tona uglja, za potrebe Elektroprivrede Srbije (EPS).
Banke za stambene kredite traže 20 odsto učešća, a mogle bi upola manje: Ovo su razlozi zašto to ne rade
19.07.2026.•
10
Kupovina stana na kredit u Srbiji za većinu građana ne počinje odlaskom u banku, već višegodišnjim skupljanjem novca za učešće.
Google kažnjen sa 750.000 evra zbog reklamiranja kockanja na Youtube-u
19.07.2026.•
2
Sud pravde Evropske unije potvrdio je kaznu od 750.000 evra koju su italijanske vlasti izrekle kompaniji Google zbog reklamiranja onlajn kockanja na platformi Youtube.
Zaduživanje zavisi od Zapada, energetika od Rusa, a investicije od Kine: Čeka li nas ekonomska implozija
19.07.2026.•
11
Priča o javnom dugu Srbije može da nam pomogne u ovim neizvesnim vremenima da vidimo ko nam "radi o glavi" i šta bi moglo da nas sačeka nadalje u ekonomiji.
H&M će ove godine zatvoriti 170 prodavnica širom sveta
19.07.2026.•
3
Švedska modna kompanija H&M saopštila je da će ove godine zatvoriti 170 fizičkih prodavnica širom sveta kako bi prilagodila svoj biznis aktuelnim tržišnim uslovima, dok istovremeno najavljuje otvaranje oko 90 lokacija.
Komentari 12
Gost
Sa ovih 0,4% u junu, to je već 3 % na polovini godine. Može Cica radikalka da namontira svašta, pa i ovu konačnu cifru. Ali, tačan rezultat vidite po novčaniku.
Particulare matter
Za sitan ćar.
Dzek
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar