Precenjen kurs dinara - skup život i manji javni dug

Podsetimo se pre sedam, osam godina javni dug je premašivao i 80 odsto BDP, pa sadašnji nivo zaduženja, bar na prvi pogled, izgleda prilično zadovoljavajući. 

Često se i ukazuje da je po evrounijskim kriterijumima dopušteni nivo zaduženosti 60 odsto nacionalnog BDP, što bi trebalo da javnosti sugeriše kako je fiskalna politika u skladu sa briselskim načelima.

Ipak, ako se zna da je u osnovi svakog cifarskog prikaza srpske ekonomije precenjen kurs domaće valute, prema argumentima i objašnjenjima vlade treba biti rezervisan. Uzgred, nekadašnja Jugoslavija je zašla u, pokazalo se, nerešive probleme mada je zaduženost jedva dostizala 30 odsto nacionalnog BDP i nikada nije premašivala 20 milijardi dolara. 

Važna je, naravno, i visina pozajmice, ali ne malu ulogu igraju i struktura dugovanja, te izvozni kapacitet države, a od velikog značaja su i prilike na međunarodnom finansijskom tržištu. Nedavna odluka da NBS emituje takozvane blagajničke zapise uz visoku kamatu od 5,75 odsto i to u iznosu od 360 milijardi dinara mnogi u novce upućeni su protumačili kao pokazitelj izvesne nesigurnosti finansijskog sistema u Srbiji. 

Reč je emitovanju hartija pomoću kojih država smanjuje obim novca na tržištu, u ovom slučaju čak 360 milijardi dinara i potez ne bi trebalo shvatiti kao novo zaduženje države, već kao privremeno umanjivanje likvidnosti. Posle isteka ugovornog roka, u ovom slučaju sedam dana, država će 16. jula otkupiti nazad celokupnu emisiju, dok će kupci, poslovne banke, zaraditi na kamati. 

To će biti oko 3,2 miliona evra, za samo sedam dana.

Neubičajen potez nam ukazuje da je likvidnost na tržištu bila mnogo veća nego što je monetarnom politikom planirano. Razlog je učestalo i ne malo povećanje zarada u javnom sektoru i penzija unazad duže vreme, ali i aktivnost NBS na otkupu deviza, kom prilikom država plasira odgovarajuću svotu u domaćoj valuti. 

Visoka inflacija je vladi bila pouzdan signal da novca u prometu ima previše, mada je teško verovati da će to što je sedam dana novca bilo manje bitno smanjiti rast cena.

Sa tržišta, pak, neprekidno stižu vesti o višim cenama, pri čemu je vidljiv doprinos loše poljoprivredne godine. Voće je, naime,nbilo skuplje 31, povrće 14,5 odsto nego lane u isto vreme, mada su za vladu još neugodnija bila stalna poskupljenja hrane koju masovno koriste siromašniji slojevi stanovništva. 

Inflacija u nas već duže vreme je 3,8, primetno iznad evropskih 2,1 odsto. Državu je posebno zabrinuo podatak da je godišnja inflacija u junu "skočila" na 4,6 odsto, dok je mesečna inflacija bila 0,9 odsto, najviša u poslednjih godinu i po dana.

Uspeh SNS u smanjenju nezaposlenosti

Bojazan vlasti od viška likvidnosti i stalnog rasta cena je usled mogućeg uticaja na promenu vrednosti dinara. A upravo je stabilnost domaće valute ono na čemu počiva ekonomski program aktuelne vlasti. 

Međutim,  povlačenje dinara nije dovelo do poskupljenja novca, pa je i kamata u aranžmanu iznosila visokih 5,75 odsto. Tako se Srbija našla u pomalo apsurdnoj situaciji da je, uprkos višku likvidnosti, novac skup, a referentna kamatna stopa duže vreme ne pada, što je signal da će inflacija i dalje biti visoka.

Upravo stalan i ne mali rast cena je ono što zabrinjava srpsku vladu, te jasno i uporno poskupljuje život u zemlji na brdovitom Balkanu. Praktično fiksan paritet dinara spram evra ne dopušta da država reaguje umanjivanjem vrednosti domaćeg novca. Ovakva reakcija države bi uzročila i znatno uvećanje javnog duga iskazanog u dinarima. 

Sa druge strane, stalan rast cena neprekidno poskupljuje svakodnevni život i relativizuje glavni uspeh ekonomske politike naprednjaka, visoku zaposlenost. Broj nezaposlenih je za trinaest godina vladavine sa 26 sveden na osam odsto, ali rast životnog standarda je bitno manji nego što bi se moglo zaključiti na osnovu impozantnog uvećanja uposlenih.

Pročitaj još

Spoljni dug Srbije skoro 50 milijardi evra: Evo kome država najviše duguje

Arsić: Opadaju investicije, državna potrošnja stagnira, privatna sporo raste

Koliko su rasle penzije, a koliko cene hrane?

Razlog neočekivane situacije u kojoj su se našli stanovnici Srbije je precenjen kurs dinara, i stoga je kod nas sve skupo. Nema evropske zemlje nivoa razvoja slične našem u kojoj se za sto evra može kupiti manje nego u Srbiji. 

Gubitnici ovakve politike su izvoznici i devizne štediše, upravo dve najdragocenije grupacije. Prvima prejak dinar urušava konkurentnost na inotržištu, dok su drugi bezmalo opljačkani.

Promena pariteta domaće valute bi bitno promenila visinu zaduženosti. Na dug od  39 milijardi evra, odnosno 44 odsto BDP, sada gledamo kao na relativno nisko zaduženje. U slučaju da se vodi realnija politika kursa, naša zaduženost bi verovatno premašila 80, ali teško da bi dostigla i svih sto odsto nacionalnog BDP.

Izdvajanje za kamate

Čini se da bi realniju visinu naše zaduženosti mogli sagledati ako bismo posmatrali koliko godišnje odvajamo na kamate, cenu duga. Tako smo pre šest godina na kamate izdvajali 760, prošle godine 1,45 milijardi eva, a s obzirom na visoke tržišne kamate, ne bi bilo iznenađenje da naredne godine izdvojimo i 2,4 milijarde evra. 

Fiskalni savet je poodavno ukazao da na plaćanje kamata izdvajamo tek neznatno manje nego što izdvajamo za celokupno obrazovanje i nauku. Po Fiskalnom savetu već desetak godina na kamate godišnje izdvajamo iznad dva, s tim da je lako moguće da uskoro godišnja otplata premaši i tri odsto BDP. 

Poređenja radi, Grčka je, posle duže drame, na nivou zaduženosti od 180 odsto nacionalnog BDP, a na otplau kamata godišnje odvaja tek 0,7 odsto nacionalnog BDP. Očito da naše zaduživanje nije baš toliko povoljno kako to vlast tvrdi.