Ekonomisti o prvih 100 dana rada Vlade: Kontinuitet uspona i padova
Nakon 100 dana rada, nova Vlada Srbije, predvođena premijerom Đurom Macutom zabeležila je određene ekonomske poteze - od rasta minimalca i plata u javnom sektoru, do nastavka investicija u infrastrukturne projekte.
Foto: 021.rs
Međutim, stručnjaci ocenjuju da iza deklarativne stabilnosti stoje nerešeni izazovi kao što su skupi megaprojekti i izostanak suštinskih reformi.
Novi sastav Vlade Srbije, na čelu sa premijerom Đurom Macutom, obeležio je 100 dana rada.
Pored novog premijera, u Vladi se našla i nekolicina novih ministara i ministarki, ali i dobar deo onih iz prethodnog saziva.
Premijer Macut je, prilikom predstavljanja Vlade, dobar deo svog ekspozea posvetio ekonomskim pitanjima, a ekonomisti su saglasni da je ova vlada nastavila kontinuitet na ovom polju uz određene uspone i padove.
Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za Danas navodi da je ova Vlada visoko ekonomski orijentisana, s obzirom na ekspoze premijera.
"Većina mera fokusirana je na životni standard, investicije i fiskalnu stabilnost. Ipak, deluje da su kapaciteti za brze reforme, posebno administrativne, poreske i pravosudne, još u razvoju", smatra on.
U pogledu ispunjenosti obećanja iz ekspozea, Mijušković kaže da je moguće konstatovati da su određeni ciljevi već ostvareni, pre svega, oni koji se odnose na rast minimalnih i prosečnih zarada, piše Danas.
"S druge strane, za veći deo reformskih i strukturnih mera još nema konkretnih pokazatelja. Kao i ranije, obećanja se delom ispunjavaju, delom ostaju u fazi implementacije ili pak čekaju političku volju i institucionalne kapacitete za realizaciju", ukazuje on.
Kako ističe, u domenu ekonomije, među najvidljivijim merama je značajno povećanje minimalne zarade.
"Od 1. januara 2025. godine minimalac je povećan za 13,7 odsto, dok je dodatno povećanje od 9,4 odsto najavljeno od 1. oktobra, čime će ukupan rast tokom godine iznositi 23,1 odsto. Time je minimalna mesečna zarada porasla sa oko 53.600 dinara na 58.630 dinara, odnosno sa oko 450 na 500 evra", ističe Mijušković.
Pored toga, Mijušković dodaje da su u skladu sa budžetom za 2025. godinu, zaposleni u javnom sektoru dobili povećanje plata od osam odsto, dok su radnici u prosveti ostvarili i dodatna povećanja, tako da je kumulativni rast njihovih primanja tokom godine projektovan na 22,4 odsto.
On podseća i da podaci o prosečnoj plati ukazuju na nastavak rasta zarada u realnom sektoru, iako bez konkretnih podataka o efektima inflacije u istom periodu.
"U pogledu opšteg ekonomskog okruženja, vlada je preuzela mandat u trenutku kada su javne finansije bile pod pritiskom visokih izdataka i fiskalnog deficita. Najveći izazov u prvih 100 dana bio je upravo očuvanje fiskalne stabilnosti u uslovima rastućeg javnog duga i sve većih troškova zaduživanja", ukazuje Mijušković.
Prema izveštajima Fiskalnog saveta, kako podseća, trošak kamata na javni dug u 2025. godini dostiže 1,9 milijardi evra, što je, prema njegovim rečima, znatno opterećenje za budžet i ograničava prostor za javne investicije.
"Precizni podaci o visini fiskalnog deficita u ovom trenutku nisu objavljeni, ali je Vlada u okviru aranžmana sa MMF-om zadržala cilj zaduženja ispod tri odsto BDP-a, uz jačanje kontrole javne potrošnje", navodi on.
Mijušković je ukazao i na neke od ključnih ekonomskih izazova sa kojima se ova vlada suočila poput rastućeg fiskalnog deficita i javnog duga.
"Inflacija tog deficita dolazi do tri odsto BDP-a, a javni dug raste sa 39 na 42 milijarde evra u 2025, sa troškovima kamata oko 1,9 milijardi, što je veliki izazov za održanje budžetske ravnoteže bez guranja daljih reformi. Visoki troškovi javnih projekata kao to su EXPO 2027, Nacionalni stadion i drugi megaprojekti dovode do budžetskih pritisaka i odlaganja drugih planiranih investicija poput metroa", upozorava on.
Mijušković ukazuje i na strukturne neefikasnosti ekonomije, poput dominantne potrošnje i uvoza, niske produktivnosti domaće industrije, zavisnosti od subvencija i niske dodate vrednosti.
Navodi da bi fokus nove Vlade u ekonomskom smislu bio jasno definisan kroz tri ključna pravca.
"To su očuvanje kupovne moći građana, obezbeđivanje fiskalne održivosti i nastavak strateških investicija. Značajan akcenat stavljen je na realizaciju socijalno osvešćenih mera – povećanje plata, podršku javnom sektoru i otporan budžet. Istovremeno, Vlada je nastavila da vodi ekonomsku politiku kompatibilnu sa međunarodnim obavezama, posebno u okviru aranžmana sa MMF-om i nastavila da ulaže u pripreme za EXPO 2027 i druge infrastrukturne projekte, iako bez novih većih fiskalnih odstupanja u ovom periodu", objašnjava Mijušković.
Pročitaj još
Što se tiče kontinuiteta s prethodnim ekonomskim politikama, on naglašava da je jasno da je nova vlada zadržala veliki broj kadrovskih i strateških elemenata iz prethodnog sastava.
"Dobar deo ministara su ostali isti, a ključni makroekonomski okviri kao što su saradnja sa MMF-om, investicioni rejting, politika privlačenja stranih investicija i rad na velikim infrastrukturnim projektima nastavljeni su bez diskontinuiteta", zaključuje Mijušković.
I ekonomista Aleksandar Stevanović navodi da je, iz ekonomskog ugla, u pitanju vlada kontinuiteta.
"Premijer ne poznaje ekonomiju i ekonomska politika se formira od strane iste grupe ljudi kao i do sada", ukazuje on.
Rezultati u ekonomiji su, prema njegovim rečima, ispodprosečni.
"To ide na dušu vladi, kako sadašnjoj tako i prošloj, koja je potpirivala društveni konflikt umesto da teži njegovom razrešenju. Time je stvorila jako loše ekonomsko okruženje koje obeshrabruje investicije bez kojih nema rasta", upozorava Stevanović.
On dodaje i da su mnogi poslovi, koji su plod garancija sadašnje vlasti, "postali upitni od kada ona nema većinsku podršku građana".
"Na sve ovo i bez društvenog konflikta, rast baziran na državnim investicijama u infrastrukturu, aktiviranju neuposlenih resursa i subvencijama bi se nužno usporio. Sada je to samo ogoljeno", zaključuje Stevanović.
Profesor ekonomije u penziji Božo Drašković kaže da nije imao nikakva očekivanja od ove Vlade.
"Moramo da razumemo da u Srbiji ne postoje vlade od kako je Aleksandar Vučić došao na vlast, postoje samo oni koji oponašaju poziciju ministara, predsednika vlade, a zapravo nemaju nikakvu autonomiju u sprovođenju bilo kakvog programa", ukazuje on.
Drašković smatra da Macut nije kompetentan za poziciju na koju je došao.
"On se nikada nije bavio društvenim tokovima i aktivnostima, sem svoje profesije. To je kao da mene neko postavi za endokrinologa i da počnu da me pitaju nešto o endokrinologiji, a ja nemam pojma šta me pitaju", objašnjava on.
Drašković dodaje da je zbog društvene nestabilnosti došlo do smanjenja interesovanja stranih investitora za ulaganje u Srbiju.
"Moramo da shvatimo da strane direktne investicije ne mogu ni na kratak ni na dug rok da razviju ovu zemlju, već to dominantno moraju da budu domaće investicije", poručuje on.
Kako dodaje, Srbija već decenijama temelji svoj razvoj na rasprodaji javnih društvenih resursa, dobara i bogatstava.
Postoje veliki problemi u razvoju ove zemlje, ali to je posledica jedne vlasti bez koncepta, ad hok donošenja odluka i vlasti bez strategije.
"Nastavljeni su uobičajeni tokovi zaduživanja, kao i neproduktivne investicije kao što je Ekspo, za koji ne znamo ni koliko košta ni da li je to što se gradi opravdano", upozorava naš sagovornik.
On naglašava da nije bitan period koji prođe, dok god nemamo "pravu vladu".
"I nakon 100 dana i nakon dve i nakon tri godine, sve dok postoji ovaj model lične vladavine, mi nemamo vlade, imamo farsu", zaključuje Drašković.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Novo zaduživanje: Država proširila emisiju obveznica
11.12.2025.•
1
Pred sam kraj godine, prema odluci koja je izašla u Službenom glasniku, Vlada Srbije odlučila je da se zaduži za dodatnih 200 miliona evra emisijom obveznica.
Na ECD platformi od danas kupovina i prodaja digitalne verzije zlata
11.12.2025.•
0
Na ECD platformi od danas je dostupna kupovina/prodaja Tether Golda (XAUt) - digitalne verzije zlata.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
11.12.2025.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Lavrov: Pod određenim uslovima moguća nacionalizacija NIS-a uz saglasnost Rusije
11.12.2025.•
41
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da pod određenim uslovima može doći do nacionalizacije NIS-a, uz saglasnost Rusije, objavila je agencija Tas.
Ekonomista Đogović: Država neće smanjiti akcize na gorivo jer mora da puni budžet zbog Expo-a
11.12.2025.•
12
Ekonomista Saša Đogović ocenio je da zbog nerešavanja situacije oko NIS-a zemlja već trpi ekonomske posledice i upozorio da bi negativni efekti mogli biti daleko ozbiljniji ukoliko se taj problem ne reši u januaru.
Manje od 60.000 multimilionera kontroliše većinu bogatstva u svetu
10.12.2025.•
3
Manje od 60.000 multimilionera, odnosno 0,001 odsto stanovništva sveta, danas kontroliše tri puta veće bogatstvo od donje polovine čovečanstva.
Francuska kompanija Vansi više nije zainteresovana za banjalučki aerodrom
10.12.2025.•
1
Francuska kompanija Vansi Erports, jedan od najvećih aerodromskih operatera na svetu, više nije zainteresovana za koncesiju nad Aerodromom Banjaluka.
SAD produžio rok za pregovore o kupovini imovine Lukoila do 17. januara
10.12.2025.•
1
Sjedinjene Američke Države produžile su danas rok za pregovore o kupovini globalne imovine ruske naftne kompanije Lukoil za nešto više od mesec dana, odnosno do 17. januara.
Ko je Milan Nedeljković, budući šef BMW-a: Nemački mediji detaljno o "novom čoveku" iz Srbije
10.12.2025.•
10
Nemački mediji detaljno se bave novim šefom BMW-a Milanom Nedeljkovićem, koji je rođen u Srbiji, a odrastao u Nemačkoj.
Narodna banka Srbije: Nema nestašice evra, kazne svima koji izvlače korist iz trenutne situacije
10.12.2025.•
6
Narodna banka Srbije kaže da je preduzela mere iz svoje nadležnosti kako bi osigurala da kanali snabdevanja banaka i ovlašćenih menjača evrom i drugim stranim valutama i u danima povećane tražnje funkcionišu nesmetano.
Fajnenšel tajms: Arapski Adnok glavni kandidat za kupovinu NIS-a, a vlast Srbije sve nervoznija zbog Rusa
10.12.2025.•
10
Državna energetska kompanija UAE "Adnok" pojavila se kao glavni kandidat za kupovinu ruskog većinskog udela u jedinoj rafineriji nafte u Srbiji, dok Beograd postaje sve frustriraniji zbog odugovlačenja Moskve.
Koliki maksimalni kurs smeju da računaju menjačnice?
10.12.2025.•
23
U Bujanovcu se evro u utorak u menjačnicama prodavao i po 120 dinara, uz ocenu da će, zbog velike tražnje kurs biti još viši.
Srbin Milan Nedeljković preuzima čelo BMW-a od maja 2026. godine
09.12.2025.•
18
Inženjer dr Milan Nedeljković preuzeće funkciju predsednika Upravnog odbora BMW AG počevši od 14. maja 2026. godine.
Dug Srbije i precenjeni dinar: Skupo će nas koštati
09.12.2025.•
41
Aleksandar Vučić često ističe kako je javni dug Srbije iznosi 43 odsto BDP-a.
Mali: BDP po glavi stanovnika u Srbiji porastao sa 4.800 na 15.800 evra
09.12.2025.•
16
Ministar finansija Srbije, Siniša Mali izjavio je da je Srbija od 2012. godine do danas uvećala bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika sa 4.800 na 15.800 evra, saopštilo je to Ministarstvo.
Vučić: Krajnji rok za rešavanje pitanja NIS-a 15. januar
09.12.2025.•
41
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da su moguće tri opcije za rešenje situcije u kojoj se našla Naftna industrija Srbije (NIS) koja je pod američkim sankcijama.
Evro u Bujanovcu 120 dinara
09.12.2025.•
6
Jedan evro se u lokalnim menjačnicama u Bujanovcu prodaje za 120 dinara, ali menjači kažu da će zbog velike potražnje danas probiti ovu cifru, piše portal Bujanovačke.
Ekonomisti o tome zašto je došlo do nestašice evra u menjačnicama: Tri su razloga za to
09.12.2025.•
38
U poslednje dve nedelje došlo je do porasta tražnje evra u menjačnicama, a to je deličino rezultat objave informacija o Naftnoj industriji Srbije.
IBM preuzima platformu Konfluent za 11 milijardi dolara
09.12.2025.•
1
Američka kompanija IBM saopštila je da preuzima platformu za strimovanje podataka Konfluent za 11 milijardi dolara u gotovini.
Rakić: Niko ne postavlja pitanje šta se dešava sa naftom koja se crpi iz naftnih polja u Vojvodini
08.12.2025.•
26
Oko hiljadu privatnih pumpi u Srbiji mogu bez problema da obezbede snabdevanje tržišta naftnim derivatima, izjavio je predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih pumpi Milan Rakić.
Fiskalnih kasa neće biti na pijačnim tezgama ni naredne godine: Rok ponovo pomeren
08.12.2025.•
16
Prodavci na pijačnim tezgama ni sledeće godine neće morati da koriste fiskalne kase, pošto je Vlada Srbije usvojila izmenu uredbe koja to reguliše.
Komentari 4
Gv
Lex
Vigo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar