Ekonomisti o prvih 100 dana rada Vlade: Kontinuitet uspona i padova
Nakon 100 dana rada, nova Vlada Srbije, predvođena premijerom Đurom Macutom zabeležila je određene ekonomske poteze - od rasta minimalca i plata u javnom sektoru, do nastavka investicija u infrastrukturne projekte.
Foto: 021.rs
Međutim, stručnjaci ocenjuju da iza deklarativne stabilnosti stoje nerešeni izazovi kao što su skupi megaprojekti i izostanak suštinskih reformi.
Novi sastav Vlade Srbije, na čelu sa premijerom Đurom Macutom, obeležio je 100 dana rada.
Pored novog premijera, u Vladi se našla i nekolicina novih ministara i ministarki, ali i dobar deo onih iz prethodnog saziva.
Premijer Macut je, prilikom predstavljanja Vlade, dobar deo svog ekspozea posvetio ekonomskim pitanjima, a ekonomisti su saglasni da je ova vlada nastavila kontinuitet na ovom polju uz određene uspone i padove.
Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za Danas navodi da je ova Vlada visoko ekonomski orijentisana, s obzirom na ekspoze premijera.
"Većina mera fokusirana je na životni standard, investicije i fiskalnu stabilnost. Ipak, deluje da su kapaciteti za brze reforme, posebno administrativne, poreske i pravosudne, još u razvoju", smatra on.
U pogledu ispunjenosti obećanja iz ekspozea, Mijušković kaže da je moguće konstatovati da su određeni ciljevi već ostvareni, pre svega, oni koji se odnose na rast minimalnih i prosečnih zarada, piše Danas.
"S druge strane, za veći deo reformskih i strukturnih mera još nema konkretnih pokazatelja. Kao i ranije, obećanja se delom ispunjavaju, delom ostaju u fazi implementacije ili pak čekaju političku volju i institucionalne kapacitete za realizaciju", ukazuje on.
Kako ističe, u domenu ekonomije, među najvidljivijim merama je značajno povećanje minimalne zarade.
"Od 1. januara 2025. godine minimalac je povećan za 13,7 odsto, dok je dodatno povećanje od 9,4 odsto najavljeno od 1. oktobra, čime će ukupan rast tokom godine iznositi 23,1 odsto. Time je minimalna mesečna zarada porasla sa oko 53.600 dinara na 58.630 dinara, odnosno sa oko 450 na 500 evra", ističe Mijušković.
Pored toga, Mijušković dodaje da su u skladu sa budžetom za 2025. godinu, zaposleni u javnom sektoru dobili povećanje plata od osam odsto, dok su radnici u prosveti ostvarili i dodatna povećanja, tako da je kumulativni rast njihovih primanja tokom godine projektovan na 22,4 odsto.
On podseća i da podaci o prosečnoj plati ukazuju na nastavak rasta zarada u realnom sektoru, iako bez konkretnih podataka o efektima inflacije u istom periodu.
"U pogledu opšteg ekonomskog okruženja, vlada je preuzela mandat u trenutku kada su javne finansije bile pod pritiskom visokih izdataka i fiskalnog deficita. Najveći izazov u prvih 100 dana bio je upravo očuvanje fiskalne stabilnosti u uslovima rastućeg javnog duga i sve većih troškova zaduživanja", ukazuje Mijušković.
Prema izveštajima Fiskalnog saveta, kako podseća, trošak kamata na javni dug u 2025. godini dostiže 1,9 milijardi evra, što je, prema njegovim rečima, znatno opterećenje za budžet i ograničava prostor za javne investicije.
"Precizni podaci o visini fiskalnog deficita u ovom trenutku nisu objavljeni, ali je Vlada u okviru aranžmana sa MMF-om zadržala cilj zaduženja ispod tri odsto BDP-a, uz jačanje kontrole javne potrošnje", navodi on.
Mijušković je ukazao i na neke od ključnih ekonomskih izazova sa kojima se ova vlada suočila poput rastućeg fiskalnog deficita i javnog duga.
"Inflacija tog deficita dolazi do tri odsto BDP-a, a javni dug raste sa 39 na 42 milijarde evra u 2025, sa troškovima kamata oko 1,9 milijardi, što je veliki izazov za održanje budžetske ravnoteže bez guranja daljih reformi. Visoki troškovi javnih projekata kao to su EXPO 2027, Nacionalni stadion i drugi megaprojekti dovode do budžetskih pritisaka i odlaganja drugih planiranih investicija poput metroa", upozorava on.
Mijušković ukazuje i na strukturne neefikasnosti ekonomije, poput dominantne potrošnje i uvoza, niske produktivnosti domaće industrije, zavisnosti od subvencija i niske dodate vrednosti.
Navodi da bi fokus nove Vlade u ekonomskom smislu bio jasno definisan kroz tri ključna pravca.
"To su očuvanje kupovne moći građana, obezbeđivanje fiskalne održivosti i nastavak strateških investicija. Značajan akcenat stavljen je na realizaciju socijalno osvešćenih mera – povećanje plata, podršku javnom sektoru i otporan budžet. Istovremeno, Vlada je nastavila da vodi ekonomsku politiku kompatibilnu sa međunarodnim obavezama, posebno u okviru aranžmana sa MMF-om i nastavila da ulaže u pripreme za EXPO 2027 i druge infrastrukturne projekte, iako bez novih većih fiskalnih odstupanja u ovom periodu", objašnjava Mijušković.
Pročitaj još
Što se tiče kontinuiteta s prethodnim ekonomskim politikama, on naglašava da je jasno da je nova vlada zadržala veliki broj kadrovskih i strateških elemenata iz prethodnog sastava.
"Dobar deo ministara su ostali isti, a ključni makroekonomski okviri kao što su saradnja sa MMF-om, investicioni rejting, politika privlačenja stranih investicija i rad na velikim infrastrukturnim projektima nastavljeni su bez diskontinuiteta", zaključuje Mijušković.
I ekonomista Aleksandar Stevanović navodi da je, iz ekonomskog ugla, u pitanju vlada kontinuiteta.
"Premijer ne poznaje ekonomiju i ekonomska politika se formira od strane iste grupe ljudi kao i do sada", ukazuje on.
Rezultati u ekonomiji su, prema njegovim rečima, ispodprosečni.
"To ide na dušu vladi, kako sadašnjoj tako i prošloj, koja je potpirivala društveni konflikt umesto da teži njegovom razrešenju. Time je stvorila jako loše ekonomsko okruženje koje obeshrabruje investicije bez kojih nema rasta", upozorava Stevanović.
On dodaje i da su mnogi poslovi, koji su plod garancija sadašnje vlasti, "postali upitni od kada ona nema većinsku podršku građana".
"Na sve ovo i bez društvenog konflikta, rast baziran na državnim investicijama u infrastrukturu, aktiviranju neuposlenih resursa i subvencijama bi se nužno usporio. Sada je to samo ogoljeno", zaključuje Stevanović.
Profesor ekonomije u penziji Božo Drašković kaže da nije imao nikakva očekivanja od ove Vlade.
"Moramo da razumemo da u Srbiji ne postoje vlade od kako je Aleksandar Vučić došao na vlast, postoje samo oni koji oponašaju poziciju ministara, predsednika vlade, a zapravo nemaju nikakvu autonomiju u sprovođenju bilo kakvog programa", ukazuje on.
Drašković smatra da Macut nije kompetentan za poziciju na koju je došao.
"On se nikada nije bavio društvenim tokovima i aktivnostima, sem svoje profesije. To je kao da mene neko postavi za endokrinologa i da počnu da me pitaju nešto o endokrinologiji, a ja nemam pojma šta me pitaju", objašnjava on.
Drašković dodaje da je zbog društvene nestabilnosti došlo do smanjenja interesovanja stranih investitora za ulaganje u Srbiju.
"Moramo da shvatimo da strane direktne investicije ne mogu ni na kratak ni na dug rok da razviju ovu zemlju, već to dominantno moraju da budu domaće investicije", poručuje on.
Kako dodaje, Srbija već decenijama temelji svoj razvoj na rasprodaji javnih društvenih resursa, dobara i bogatstava.
Postoje veliki problemi u razvoju ove zemlje, ali to je posledica jedne vlasti bez koncepta, ad hok donošenja odluka i vlasti bez strategije.
"Nastavljeni su uobičajeni tokovi zaduživanja, kao i neproduktivne investicije kao što je Ekspo, za koji ne znamo ni koliko košta ni da li je to što se gradi opravdano", upozorava naš sagovornik.
On naglašava da nije bitan period koji prođe, dok god nemamo "pravu vladu".
"I nakon 100 dana i nakon dve i nakon tri godine, sve dok postoji ovaj model lične vladavine, mi nemamo vlade, imamo farsu", zaključuje Drašković.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
17.03.2026.•
17
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
0
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
1
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
17
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Barel nafte dostigao cenu od skoro 105 dolara
16.03.2026.•
0
Sirova nafta Brent dostigla je danas cenu od skoro 105 dolara po barelu, što je porast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu.
Opredeljeno 150 miliona za unapređenje ruralnog turizma: Rok za zahteve 31. mart
15.03.2026.•
1
Za realizaciju Uredbe Vlade Srbije o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva iz budžeta je opredeljeno 150 miliona dinara.
MEA: Strateške rezerve nafte biće odmah odblokirane u Aziji i Okeaniji
15.03.2026.•
0
Nafta iz strateških rezervi biće puštena odmah u Aziji i Okeaniji, a počev od kraja marta u Americi i Evropi, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju, preneo je pariski list Mond.
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
8
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
22
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
52
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
37
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
26
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Kladionice pune budžet: Više od 28 milijardi dinara uplaćeno prošle godine
13.03.2026.•
40
Tržište igara na sreću nastavlja da raste, a samim tim, rastu i prihodi koje država ostvaruje od kladionica. Samo u prošloj godini, kladionice u Srbiji su u državnu kasu uplatile više od 28 milijardi dinara.
Komentari 4
Gv
Lex
Vigo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar