Ekonomisti o prvih 100 dana rada Vlade: Kontinuitet uspona i padova
Nakon 100 dana rada, nova Vlada Srbije, predvođena premijerom Đurom Macutom zabeležila je određene ekonomske poteze - od rasta minimalca i plata u javnom sektoru, do nastavka investicija u infrastrukturne projekte.
Foto: 021.rs
Međutim, stručnjaci ocenjuju da iza deklarativne stabilnosti stoje nerešeni izazovi kao što su skupi megaprojekti i izostanak suštinskih reformi.
Novi sastav Vlade Srbije, na čelu sa premijerom Đurom Macutom, obeležio je 100 dana rada.
Pored novog premijera, u Vladi se našla i nekolicina novih ministara i ministarki, ali i dobar deo onih iz prethodnog saziva.
Premijer Macut je, prilikom predstavljanja Vlade, dobar deo svog ekspozea posvetio ekonomskim pitanjima, a ekonomisti su saglasni da je ova vlada nastavila kontinuitet na ovom polju uz određene uspone i padove.
Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za Danas navodi da je ova Vlada visoko ekonomski orijentisana, s obzirom na ekspoze premijera.
"Većina mera fokusirana je na životni standard, investicije i fiskalnu stabilnost. Ipak, deluje da su kapaciteti za brze reforme, posebno administrativne, poreske i pravosudne, još u razvoju", smatra on.
U pogledu ispunjenosti obećanja iz ekspozea, Mijušković kaže da je moguće konstatovati da su određeni ciljevi već ostvareni, pre svega, oni koji se odnose na rast minimalnih i prosečnih zarada, piše Danas.
"S druge strane, za veći deo reformskih i strukturnih mera još nema konkretnih pokazatelja. Kao i ranije, obećanja se delom ispunjavaju, delom ostaju u fazi implementacije ili pak čekaju političku volju i institucionalne kapacitete za realizaciju", ukazuje on.
Kako ističe, u domenu ekonomije, među najvidljivijim merama je značajno povećanje minimalne zarade.
"Od 1. januara 2025. godine minimalac je povećan za 13,7 odsto, dok je dodatno povećanje od 9,4 odsto najavljeno od 1. oktobra, čime će ukupan rast tokom godine iznositi 23,1 odsto. Time je minimalna mesečna zarada porasla sa oko 53.600 dinara na 58.630 dinara, odnosno sa oko 450 na 500 evra", ističe Mijušković.
Pored toga, Mijušković dodaje da su u skladu sa budžetom za 2025. godinu, zaposleni u javnom sektoru dobili povećanje plata od osam odsto, dok su radnici u prosveti ostvarili i dodatna povećanja, tako da je kumulativni rast njihovih primanja tokom godine projektovan na 22,4 odsto.
On podseća i da podaci o prosečnoj plati ukazuju na nastavak rasta zarada u realnom sektoru, iako bez konkretnih podataka o efektima inflacije u istom periodu.
"U pogledu opšteg ekonomskog okruženja, vlada je preuzela mandat u trenutku kada su javne finansije bile pod pritiskom visokih izdataka i fiskalnog deficita. Najveći izazov u prvih 100 dana bio je upravo očuvanje fiskalne stabilnosti u uslovima rastućeg javnog duga i sve većih troškova zaduživanja", ukazuje Mijušković.
Prema izveštajima Fiskalnog saveta, kako podseća, trošak kamata na javni dug u 2025. godini dostiže 1,9 milijardi evra, što je, prema njegovim rečima, znatno opterećenje za budžet i ograničava prostor za javne investicije.
"Precizni podaci o visini fiskalnog deficita u ovom trenutku nisu objavljeni, ali je Vlada u okviru aranžmana sa MMF-om zadržala cilj zaduženja ispod tri odsto BDP-a, uz jačanje kontrole javne potrošnje", navodi on.
Mijušković je ukazao i na neke od ključnih ekonomskih izazova sa kojima se ova vlada suočila poput rastućeg fiskalnog deficita i javnog duga.
"Inflacija tog deficita dolazi do tri odsto BDP-a, a javni dug raste sa 39 na 42 milijarde evra u 2025, sa troškovima kamata oko 1,9 milijardi, što je veliki izazov za održanje budžetske ravnoteže bez guranja daljih reformi. Visoki troškovi javnih projekata kao to su EXPO 2027, Nacionalni stadion i drugi megaprojekti dovode do budžetskih pritisaka i odlaganja drugih planiranih investicija poput metroa", upozorava on.
Mijušković ukazuje i na strukturne neefikasnosti ekonomije, poput dominantne potrošnje i uvoza, niske produktivnosti domaće industrije, zavisnosti od subvencija i niske dodate vrednosti.
Navodi da bi fokus nove Vlade u ekonomskom smislu bio jasno definisan kroz tri ključna pravca.
"To su očuvanje kupovne moći građana, obezbeđivanje fiskalne održivosti i nastavak strateških investicija. Značajan akcenat stavljen je na realizaciju socijalno osvešćenih mera – povećanje plata, podršku javnom sektoru i otporan budžet. Istovremeno, Vlada je nastavila da vodi ekonomsku politiku kompatibilnu sa međunarodnim obavezama, posebno u okviru aranžmana sa MMF-om i nastavila da ulaže u pripreme za EXPO 2027 i druge infrastrukturne projekte, iako bez novih većih fiskalnih odstupanja u ovom periodu", objašnjava Mijušković.
Pročitaj još
Što se tiče kontinuiteta s prethodnim ekonomskim politikama, on naglašava da je jasno da je nova vlada zadržala veliki broj kadrovskih i strateških elemenata iz prethodnog sastava.
"Dobar deo ministara su ostali isti, a ključni makroekonomski okviri kao što su saradnja sa MMF-om, investicioni rejting, politika privlačenja stranih investicija i rad na velikim infrastrukturnim projektima nastavljeni su bez diskontinuiteta", zaključuje Mijušković.
I ekonomista Aleksandar Stevanović navodi da je, iz ekonomskog ugla, u pitanju vlada kontinuiteta.
"Premijer ne poznaje ekonomiju i ekonomska politika se formira od strane iste grupe ljudi kao i do sada", ukazuje on.
Rezultati u ekonomiji su, prema njegovim rečima, ispodprosečni.
"To ide na dušu vladi, kako sadašnjoj tako i prošloj, koja je potpirivala društveni konflikt umesto da teži njegovom razrešenju. Time je stvorila jako loše ekonomsko okruženje koje obeshrabruje investicije bez kojih nema rasta", upozorava Stevanović.
On dodaje i da su mnogi poslovi, koji su plod garancija sadašnje vlasti, "postali upitni od kada ona nema većinsku podršku građana".
"Na sve ovo i bez društvenog konflikta, rast baziran na državnim investicijama u infrastrukturu, aktiviranju neuposlenih resursa i subvencijama bi se nužno usporio. Sada je to samo ogoljeno", zaključuje Stevanović.
Profesor ekonomije u penziji Božo Drašković kaže da nije imao nikakva očekivanja od ove Vlade.
"Moramo da razumemo da u Srbiji ne postoje vlade od kako je Aleksandar Vučić došao na vlast, postoje samo oni koji oponašaju poziciju ministara, predsednika vlade, a zapravo nemaju nikakvu autonomiju u sprovođenju bilo kakvog programa", ukazuje on.
Drašković smatra da Macut nije kompetentan za poziciju na koju je došao.
"On se nikada nije bavio društvenim tokovima i aktivnostima, sem svoje profesije. To je kao da mene neko postavi za endokrinologa i da počnu da me pitaju nešto o endokrinologiji, a ja nemam pojma šta me pitaju", objašnjava on.
Drašković dodaje da je zbog društvene nestabilnosti došlo do smanjenja interesovanja stranih investitora za ulaganje u Srbiju.
"Moramo da shvatimo da strane direktne investicije ne mogu ni na kratak ni na dug rok da razviju ovu zemlju, već to dominantno moraju da budu domaće investicije", poručuje on.
Kako dodaje, Srbija već decenijama temelji svoj razvoj na rasprodaji javnih društvenih resursa, dobara i bogatstava.
Postoje veliki problemi u razvoju ove zemlje, ali to je posledica jedne vlasti bez koncepta, ad hok donošenja odluka i vlasti bez strategije.
"Nastavljeni su uobičajeni tokovi zaduživanja, kao i neproduktivne investicije kao što je Ekspo, za koji ne znamo ni koliko košta ni da li je to što se gradi opravdano", upozorava naš sagovornik.
On naglašava da nije bitan period koji prođe, dok god nemamo "pravu vladu".
"I nakon 100 dana i nakon dve i nakon tri godine, sve dok postoji ovaj model lične vladavine, mi nemamo vlade, imamo farsu", zaključuje Drašković.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Proizvođač leka Ozempik ukida 9.000 radnih mesta
10.09.2025.•
0
Danska farmaceutska kompanija Novo Nordisk, matična kompanija leka Ozempik za dijabetičare, saopštila je da će ukinuti 9.000 radnih mesta širom sveta, što predstavlja više od 11 odsto njenog platnog spiska.
Nenadić: Nepal i Srbiju deli samo jedan poen po percepciji korupcije
10.09.2025.•
2
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija izjavio je da se Nepal i Srbija prema indeksu percepcije korupcije smatraju veoma korumpiranim zemljama.
Većina domaćinstava u Srbiji preživljava od plate do plate: Koliko vrede ekonomske mere?
10.09.2025.•
23
Dok Vlada uvodi ekonomske mere, propisane kako bi pomogle građanima sa nižim primanjima i pospešile kupovnu moć, nameće se pitanje koliko će one zaista postići željeni efekat.
Cene nafte porasle nakon napada Izraela na teritoriju Katara
09.09.2025.•
2
Cene nafte porasle su danas za oko jedan odsto i to Brenta na 67 dolara po barelu, a američke sirove nafte WTI (West Texas Intermediate) na iznad 63 dolara po barelu.
Novi zakon o izvršenju ne garantuje svima zaštitu: Ko ipak može ostati bez doma?
09.09.2025.•
4
Građani koji imaju bilo kakva dugovanja, bilo prema bankama, ili prema komunalnim preduzećima, moraju pažljivo pročitati predlog Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Digitalni evro je uskoro među nama
09.09.2025.•
7
Subota, 25. oktobar, biće značajan dan za Evropsku uniju, zapravo za sve koji se oslanjaju na evro, monetu najlukrativnije političke zajednice na svetu.
Minimalac u Srbiji u 2026. će biti 551 evro
09.09.2025.•
15
Ministar finanasija Siniša Mali i ministarka za rad Milica Đurđević Stamenkovski saopštili su da će zvaničan predlog biti da minimalna zarada od 1. januara iznosi 551 evro ili 64.554 dinara.
Firma koja je "ugostila" SNS kol centar dobila milionski posao od Pošte, pa poništen postupak
09.09.2025.•
1
Javno preduzeće "Pošta Srbije" dodelilo je posao grupi ponuđača u kojoj je kompanija Prointer, poznata po tome što je bila "domaćin" SNS kol centra, iako ovaj konzorcijum nije ispunjavao sve uslove.
Razvoj KUL održivog preduzetništva u skladu sa principima cirkularne ekonomije
09.09.2025.•
0
Nakon višemesečne obuke i podrške u razvoju svojih ideja, preduzetnici iz Srbije predstavili su svoje proizvode i usluge u Bjelovaru u Hrvatskoj tokom 29. i 30. avgusta.
Skladištenjem do jeftinijeg gasa
08.09.2025.•
1
Kako se u januaru i februaru ne bismo smrzavali, pripreme za energetsku sezonu treba početi na vreme.
Saradnik Bečkog instituta: Strane investicije u Srbiji manje za 40 odsto nego prošle godine
08.09.2025.•
13
Saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović ocenio je da će rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2025. godini biti između dva i 2,5 odsto.
Pregovori o minimalcu za narednu godinu počinju sutra: Vlada daje 550, sindikati traže 600 evra
08.09.2025.•
13
Na sednici Socijalno-ekonomskog saveta sutra će još jednom biti razmatrana odluka o povećanju minimalne zarade za 2026. godinu.
Država se zadužuje 27,25 miliona evra za modernizaciju poreske administracije
08.09.2025.•
9
Država Srbija zadužiće se 27,25 miliona evra za modernizaciju poreske administracije.
UN: 88 operatora obustavilo poštanske usluge sa SAD
07.09.2025.•
2
Ukupno 88 operatora je potpuno ili delimično obustavilo poštanske usluge sa SAD, što je dovelo do pada poštanskog saobraćaja ka toj zemlji za više od 80 odsto, zbog uvođenja novih američkih carinskih mera.
Rizici Uredbe o ograničenju marže: Niže cene - slabiji kvalitet i moguće nestašice
06.09.2025.•
25
Uredba kojom se trgovačke marže ograničavaju na 20 odsto stupila je ove nedelje na snagu.
Objavljene nove cene goriva
05.09.2025.•
18
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Udruženje banaka Srbije: Blagi rast kredita u avgustu
04.09.2025.•
0
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju avgusta ove godine iznosili su oko 4.113 milijarde dinara, što je 1,2 odsto više nego u julu, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
Javni dug Srbije 38,29 milijardi evra, deficit budžeta skoro 23 milijarde dinara
04.09.2025.•
11
Javni dug Srbije je na kraju jula ove godine bio 38,29 milijardi evra, odnosno 43,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Open AI kupuje startap Statsig za 1,1 milijardu dolara
04.09.2025.•
0
Kompanija za razvoj veštačke inteligencije Open AI najavila je da će kupiti startap firmu za testiranje proizvoda Statsig za 1,1 milijardu dolara, u transakciji koja će u potpunosti biti plaćena akcijama.
EU pozvala članice da usvoje trgovinski sporazum s latinoameričkim državama
03.09.2025.•
2
Evropska komisija je pozvala članice Evropske unije da usvoje trgovinski sporazum sa latinoameričkim državama, članicama asocijacije Merkosur, obećavajući čvrste garancije za poljoprivrednike.
Ekonomski tigar u srpskoj verziji: "Privredni rast koji ostavlja buduće generacije bez budućnosti"
03.09.2025.•
16
"Ograničavanje trgovačkih marži može da se posmatra kao priprema za vanredne izbore i kupovina vremena", kaže profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić i naglašava da je ta mera države kratkog daha.
Komentari 4
Gv
Lex
Vigo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar