Ekonomisti o prvih 100 dana rada Vlade: Kontinuitet uspona i padova
Nakon 100 dana rada, nova Vlada Srbije, predvođena premijerom Đurom Macutom zabeležila je određene ekonomske poteze - od rasta minimalca i plata u javnom sektoru, do nastavka investicija u infrastrukturne projekte.
Foto: 021.rs
Međutim, stručnjaci ocenjuju da iza deklarativne stabilnosti stoje nerešeni izazovi kao što su skupi megaprojekti i izostanak suštinskih reformi.
Novi sastav Vlade Srbije, na čelu sa premijerom Đurom Macutom, obeležio je 100 dana rada.
Pored novog premijera, u Vladi se našla i nekolicina novih ministara i ministarki, ali i dobar deo onih iz prethodnog saziva.
Premijer Macut je, prilikom predstavljanja Vlade, dobar deo svog ekspozea posvetio ekonomskim pitanjima, a ekonomisti su saglasni da je ova vlada nastavila kontinuitet na ovom polju uz određene uspone i padove.
Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za Danas navodi da je ova Vlada visoko ekonomski orijentisana, s obzirom na ekspoze premijera.
"Većina mera fokusirana je na životni standard, investicije i fiskalnu stabilnost. Ipak, deluje da su kapaciteti za brze reforme, posebno administrativne, poreske i pravosudne, još u razvoju", smatra on.
U pogledu ispunjenosti obećanja iz ekspozea, Mijušković kaže da je moguće konstatovati da su određeni ciljevi već ostvareni, pre svega, oni koji se odnose na rast minimalnih i prosečnih zarada, piše Danas.
"S druge strane, za veći deo reformskih i strukturnih mera još nema konkretnih pokazatelja. Kao i ranije, obećanja se delom ispunjavaju, delom ostaju u fazi implementacije ili pak čekaju političku volju i institucionalne kapacitete za realizaciju", ukazuje on.
Kako ističe, u domenu ekonomije, među najvidljivijim merama je značajno povećanje minimalne zarade.
"Od 1. januara 2025. godine minimalac je povećan za 13,7 odsto, dok je dodatno povećanje od 9,4 odsto najavljeno od 1. oktobra, čime će ukupan rast tokom godine iznositi 23,1 odsto. Time je minimalna mesečna zarada porasla sa oko 53.600 dinara na 58.630 dinara, odnosno sa oko 450 na 500 evra", ističe Mijušković.
Pored toga, Mijušković dodaje da su u skladu sa budžetom za 2025. godinu, zaposleni u javnom sektoru dobili povećanje plata od osam odsto, dok su radnici u prosveti ostvarili i dodatna povećanja, tako da je kumulativni rast njihovih primanja tokom godine projektovan na 22,4 odsto.
On podseća i da podaci o prosečnoj plati ukazuju na nastavak rasta zarada u realnom sektoru, iako bez konkretnih podataka o efektima inflacije u istom periodu.
"U pogledu opšteg ekonomskog okruženja, vlada je preuzela mandat u trenutku kada su javne finansije bile pod pritiskom visokih izdataka i fiskalnog deficita. Najveći izazov u prvih 100 dana bio je upravo očuvanje fiskalne stabilnosti u uslovima rastućeg javnog duga i sve većih troškova zaduživanja", ukazuje Mijušković.
Prema izveštajima Fiskalnog saveta, kako podseća, trošak kamata na javni dug u 2025. godini dostiže 1,9 milijardi evra, što je, prema njegovim rečima, znatno opterećenje za budžet i ograničava prostor za javne investicije.
"Precizni podaci o visini fiskalnog deficita u ovom trenutku nisu objavljeni, ali je Vlada u okviru aranžmana sa MMF-om zadržala cilj zaduženja ispod tri odsto BDP-a, uz jačanje kontrole javne potrošnje", navodi on.
Mijušković je ukazao i na neke od ključnih ekonomskih izazova sa kojima se ova vlada suočila poput rastućeg fiskalnog deficita i javnog duga.
"Inflacija tog deficita dolazi do tri odsto BDP-a, a javni dug raste sa 39 na 42 milijarde evra u 2025, sa troškovima kamata oko 1,9 milijardi, što je veliki izazov za održanje budžetske ravnoteže bez guranja daljih reformi. Visoki troškovi javnih projekata kao to su EXPO 2027, Nacionalni stadion i drugi megaprojekti dovode do budžetskih pritisaka i odlaganja drugih planiranih investicija poput metroa", upozorava on.
Mijušković ukazuje i na strukturne neefikasnosti ekonomije, poput dominantne potrošnje i uvoza, niske produktivnosti domaće industrije, zavisnosti od subvencija i niske dodate vrednosti.
Navodi da bi fokus nove Vlade u ekonomskom smislu bio jasno definisan kroz tri ključna pravca.
"To su očuvanje kupovne moći građana, obezbeđivanje fiskalne održivosti i nastavak strateških investicija. Značajan akcenat stavljen je na realizaciju socijalno osvešćenih mera – povećanje plata, podršku javnom sektoru i otporan budžet. Istovremeno, Vlada je nastavila da vodi ekonomsku politiku kompatibilnu sa međunarodnim obavezama, posebno u okviru aranžmana sa MMF-om i nastavila da ulaže u pripreme za EXPO 2027 i druge infrastrukturne projekte, iako bez novih većih fiskalnih odstupanja u ovom periodu", objašnjava Mijušković.
Pročitaj još
Što se tiče kontinuiteta s prethodnim ekonomskim politikama, on naglašava da je jasno da je nova vlada zadržala veliki broj kadrovskih i strateških elemenata iz prethodnog sastava.
"Dobar deo ministara su ostali isti, a ključni makroekonomski okviri kao što su saradnja sa MMF-om, investicioni rejting, politika privlačenja stranih investicija i rad na velikim infrastrukturnim projektima nastavljeni su bez diskontinuiteta", zaključuje Mijušković.
I ekonomista Aleksandar Stevanović navodi da je, iz ekonomskog ugla, u pitanju vlada kontinuiteta.
"Premijer ne poznaje ekonomiju i ekonomska politika se formira od strane iste grupe ljudi kao i do sada", ukazuje on.
Rezultati u ekonomiji su, prema njegovim rečima, ispodprosečni.
"To ide na dušu vladi, kako sadašnjoj tako i prošloj, koja je potpirivala društveni konflikt umesto da teži njegovom razrešenju. Time je stvorila jako loše ekonomsko okruženje koje obeshrabruje investicije bez kojih nema rasta", upozorava Stevanović.
On dodaje i da su mnogi poslovi, koji su plod garancija sadašnje vlasti, "postali upitni od kada ona nema većinsku podršku građana".
"Na sve ovo i bez društvenog konflikta, rast baziran na državnim investicijama u infrastrukturu, aktiviranju neuposlenih resursa i subvencijama bi se nužno usporio. Sada je to samo ogoljeno", zaključuje Stevanović.
Profesor ekonomije u penziji Božo Drašković kaže da nije imao nikakva očekivanja od ove Vlade.
"Moramo da razumemo da u Srbiji ne postoje vlade od kako je Aleksandar Vučić došao na vlast, postoje samo oni koji oponašaju poziciju ministara, predsednika vlade, a zapravo nemaju nikakvu autonomiju u sprovođenju bilo kakvog programa", ukazuje on.
Drašković smatra da Macut nije kompetentan za poziciju na koju je došao.
"On se nikada nije bavio društvenim tokovima i aktivnostima, sem svoje profesije. To je kao da mene neko postavi za endokrinologa i da počnu da me pitaju nešto o endokrinologiji, a ja nemam pojma šta me pitaju", objašnjava on.
Drašković dodaje da je zbog društvene nestabilnosti došlo do smanjenja interesovanja stranih investitora za ulaganje u Srbiju.
"Moramo da shvatimo da strane direktne investicije ne mogu ni na kratak ni na dug rok da razviju ovu zemlju, već to dominantno moraju da budu domaće investicije", poručuje on.
Kako dodaje, Srbija već decenijama temelji svoj razvoj na rasprodaji javnih društvenih resursa, dobara i bogatstava.
Postoje veliki problemi u razvoju ove zemlje, ali to je posledica jedne vlasti bez koncepta, ad hok donošenja odluka i vlasti bez strategije.
"Nastavljeni su uobičajeni tokovi zaduživanja, kao i neproduktivne investicije kao što je Ekspo, za koji ne znamo ni koliko košta ni da li je to što se gradi opravdano", upozorava naš sagovornik.
On naglašava da nije bitan period koji prođe, dok god nemamo "pravu vladu".
"I nakon 100 dana i nakon dve i nakon tri godine, sve dok postoji ovaj model lične vladavine, mi nemamo vlade, imamo farsu", zaključuje Drašković.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
U Srbiji registrovano oko 5.000 električnih automobila, broj elektropunjača trenutno zadovoljava potrebe
26.07.2025.•
2
Konsultant za elektromobilnost Filip Mitrović izjavio je da je u Srbiji registrovano oko 5.000 električnih vozila, a da broj elektropunjača "trenutno zadovoljava potrebe".
Uprava za veterinu: Tri žarišta afričke kuge svinja u Srbiji
26.07.2025.•
0
Načelnica Odeljenja veterinarske inspekcije Uprave za veterinu Ljiljana Ivanjac rekla je da su trenutno aktivna žarišta afričke kuge svinja u Podunavskom, Mačvanskom i Zapadnobačkom okrugu.
Prosečan radni vek u Srbiji duži nego u mnogim državama EU
26.07.2025.•
4
Očekivano trajanje radnog veka u Srbiji iznosi 35,5 godina i duže je nego u mnogim državama EU, uključujući Hrvatsku, Italiju, Belgiju, Rumuniju, Bugarsku i Grčku, pokazali su nedavno objavljeni podaci Eurostata.
Oko 70 neispravnih proizvoda povučeno sa tržišta ove godine: "Ne zna se pouzdano šta se sa njima dalje dešava"
26.07.2025.•
6
U Srbiji je od početka ove godine sa tržišta povučeno nešto više od 70 neispravnih proizvoda.
Najskuplji stan i kuća u prvom kvartalu ove godine prodati u Beogradu
26.07.2025.•
7
U Srbiji je u prvom kvartalu ove godine najskuplje prodat stan u Beogradu u opštini Savski venac, površine 168 matara kvadratnih, koji je koštao 1,4 miliona evra.
Šta su fišing i investicione prevare: Ovo je korisno da znate
25.07.2025.•
1
Digitalizacija ekonomije pretvorila je digitalne kanale u glavne izvore finansijskih prevara a trenutno su dva najčešća tipa prevarnih šema fišing prevara i investiciona prevara.
Pomoć gazdinstvima stradalim u požaru do milion i po dinara i pomoć u naturi
25.07.2025.•
0
Vlada Srbije usvojila je uredbu po kojoj poljoprivredna gazdinstva koja su pretrpela štetu u požarima u junu i julu ove godine imaju pravo na novčanu pomoć do milion i po dinara, kao i na pomoć u naturi.
Objavljene nove cene goriva
25.07.2025.•
6
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od 15 časova.
Najbolji salon nameštaja u Novom Sadu
24.07.2025.•
0
Bogato tržište i ogromne ponude različitih komada nameštaja danas često mogu da otežaju potragu za komadom nameštaja koji će upotpuniti vaš kutak.
Efektiva: Alta banka preuzela potraživanja Univerzal banke u stečaju
24.07.2025.•
3
Alta banka je preuzela potraživanja Univerzal banke u stečaju, objavilo je Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva.
Blagi pad bitkoina i itirijuma
23.07.2025.•
1
Vrednost bitkoina je danas u 15.45 časova na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens pala za jedan odsto na 100.664,35 evra.
Najniži i najviši minimalac u regionu: Gde je Srbija sa 500 evra?
23.07.2025.•
27
Od oktobra ove godine, minimalna plata u Srbiji će dostići okvirno 500 evra, odnosno 58.630 dinara, odlučeno je na nedavnoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta.
Vlast najavljuje razvojni program do 2035, a ni sadašnji nije ispunila
23.07.2025.•
10
Vlast u Srbiji najavljuje razvojni program do 2035. godine a da ni ovaj sadašnji, Skok u budućnost 2027, nije ispunila.
Kina protestovala zbog uključivanja dve kineske banke u sankcije Rusiji
23.07.2025.•
0
Kina je danas protestovala zbog uključivanja dve kineske banke u najnovije sankcije koje je Evropska unija (EU) uvela Rusiji zbog rata u Ukrajini.
Srbija Eldorado za kockare i kladioničare: Ni dinar poreza na dobitke
23.07.2025.•
22
Srbija je Eldorado za kockare i kladioničare jer se na dobitke ne plaća nikakav porez, piše mesečnik Biznis i finansije.
Šta Srbija dobija, a šta gubi u saradnji sa Kinom?
22.07.2025.•
20
Srbija je u poslednjoj deceniji postala značajna tačka na globalnoj mapi kineske infrastrukturne ekspanzije, poznate kao Inicijativa "Pojas i put", savremenog odgovora Kine na istorijski "Put svile".
Najava novog obračuna sa cenama: Konkretne mere ili još jedna akcija sa parizerom i "dva jaja za 22 dinara"
22.07.2025.•
20
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je novi "obračun" sa trgovcima i korekciju visokih cena, ali nije precizirao da li nas čeka nova jednokratna akcija poput "Najbolje cene" ili neko drugačije rešenje.
Jeftina struja nije lek: Jak dinar tiho razara privredu
22.07.2025.•
28
Pre nekoliko dana oglasila se Privredna komora Srbije i to zahtevom da ubuduće cenu struje za poslovne potrošače određuju zajedno srpska elektroprivreda i sami korisnici.
Stručnjaci: EPS treba da objasni kakav je aranžman sklopio sa Alta bankom
22.07.2025.•
19
Stručnjaci za bankarstvo kažu da bi odgovorni u EPS-u trebalo da objasne kakav su aranžman sklopili sa Alta bankom za prenos računa za utrošenu struju iz Trezora Ministarstva finansija u tu banku.
"Stelantis" objavio gubitak od 2,3 milijarde evra: Uzrok pad prodaje u Evropi i SAD
21.07.2025.•
7
Proizvođač automobila Stelantis objavio je neto gubitak od 2,3 milijarde evra u prvoj polovini 2025. godine.
Komentari 3
Lex
Vigo
J
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar