Budžet Srbije: Samo troši, ko još pita
U Skupštini Srbije poslanici raspravljaju o budžetu. Vladajuća većina, po običaju, hvali, dok opozicija tvrdi da nije transparentan, a ni razvojan.
Foto: 021.rs (AI)
Međutim, pošto izvršna vlast u Skupštini ima izrazitu većinu, ustalilo se da je u Srbiji usvajanje najvažnijeg zakonskog akta gotovo rutinska stvar, bez snažnijeg sučeljavanja različitih gledišta.
Vladajuća većina često i razvlači razmatranje, stvarajući privid ozbiljne rasprave, no, na kraju, sve bude kao što je naprednjačka vlast zamislila i zapisala u predlogu predočenom poslanicima.
Sudbina NIS-a
Ipak, jedna stvar može da izmeni budžet za narednu godinu, i to korenito. To je sudbina Naftne industrije Srbije, i ako se, kao što postoje težnje u javnosti, kojim slučajem, desi da Srbija uđe u proces kupovine najbolje ovdašnje kompanije, doći će do velikih promena u budžetu.
Odlična firma košta i neće biti dovoljno da država, recimo, proda zlato iz deviznih rezervi, već će morati i da deo novca za isplatu pribavi iz budžeta, ali i iz dodatnog zaduženja. Time će se struktura državnih rashoda izmeniti u tolikoj meri da bi bio neophodan krupan rebalans.
No, za sada poslanici će u utorak početi razmatranje predloga budžeta za koji vlast voli reći da je rekordan: 2.414 milijardi dinara prihoda, odnosno 2.752 milijarde rashoda.
Vlada ističe kako je budžet uvećan na 20,5 milijardi evra prihoda, odnosno 23,4 milijarde rashoda, ali takva se zavodljiva računica može pripisati politici precenjenog kursa dinara. Ostaje krupan deficit od tri odsto BDP-a, sećamo se da je prethodni saziv Fiskalnog saveta ne tako davno sačinio dugoročan plan ubrzanog umanjenja budžetskog minusa na samo 0,5 odsto BDP.
Skoro tri milijarde evra deficita
No, prema planu Vlade država će naredne godine 1,5 milijardi evra deficita nadoknaditi iz postojećih državnih depozita, dok će se 1,4 milijarde evra potrošiti iz 8,3 milijarde novih zaduženja, od kojih će se 6,9 milijardi upotrebiti za otplatu pristiglih dugova.
Za rashode se planira uvećanje od 4,2 odsto u odnosu na ovogodišnji proračun, poprilično više nego što je rast BDP u tekućoj godini, a koji jedva da dostiže dva odsto. Poreski prihodi se planiraju na 2.080 milijardi dinara, od kojih će se pomoću poreza na dodatu vrednost pribaviti 1.085 milijardi. Tu je i 453 milijarde dinara od akciza, od kojih je 244 iz opterećenja derivata nafte i još 155 milijardi duvanskog nameta. Porez na dobit preduzeća državi donosi 275, a porez na dohodak građana 150 milijardi dinara.
Pročitaj još
Pad privredne aktivnosti
Tekuće sezone Vladu Srbije najviše brine pad privredne aktivnosti: umesto četiri, rast BDP će iznositi tek dva odsto, a podbacili su trgovina, turizam i najviše građevinarstvo, čiji su ovogodišnji radovi čak 11,3 odsto manje vredni od lanjskih.
Za narednu sezonu, vlada očekuje da zaustavi dalji pad ovih delatnosti, ali ne i potpuni oporavak, stoga predviđa rast poreza na dobit od tek 3,5 odsto, dok kod poreza na dohodak, najviše zbog uvećanja minimalne plate i zarada u prosveti, kalkuliše sa rastom od 7,1 odsto. Ipak, glavna uzdanica je PDV, čije uvećanje planira na 8,2 odsto. Kada je reč o izdacima, čak 2.111 milijardi biće finansijski izdaci, a samo 640 milijardi će se usmeriti na investicije.
Vlast prvo misli o sebi, pa će tako i naredne sezone najveći komad od 656 milijardi iz državne kase otići na plate zaposlenih. Povećanje u odnosu na tekuću godinu je čak 11,5 odsto, a tek pola procentnih poena je skromniji rast izdvajanja za socijalne fondove.
Njima će biti namenjeno 399 milijardi dinara, od čega će čak 301 milijarda, 12,4 odsto više nego ove sezone, biti prebačena Penzijskom fondu, a 77 milijardi Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Plate i tekući troškovi zdravstva se finansiraju samostalnim prihodom RFZO, dok je novac iz budžeta namenjen investicijama, kupovini tehničkih aparata, opremanju starih i izgradnji novih objekata.
Ekspo i stadion
Umanjen je 4,1 odsto novac za subvencije, pa će naredne godine u ove namene država plasirati 214 milijardi dinara, od čega je skoro polovina, 106 milijardi, obećana poljoprivredi. Sa 25 milijardi biće podržana železnica, sa 19 milijardi drumski transport.
Skoro isti iznos, 212 milijardi dinara, koštaće nas kamate na kredite, mada je to 4,9 odsto manje nego lane. Kalkuliše se da će domaćim poveriocima biti plaćene 72, a stranim 149 milijardi. Ipak, koliko će stvarno biti ovaj trošak, jer kamate neprekidno osciliraju, videće se praktično na sam dan isplate. Kako inflacija nije sasvim suzbijena ni u Evropi, a pogotovo nije u Srbiji, lako je moguće da na dan otplate pristiglih zajmova kamate budu više od procenjivanih.
Što se tiče nefinansijskih izdataka, to su uglavnom investicije i odvijaju se preko pojedinih ministarstava kojima država i usmerava namenjeni budžetski novac. Tako će naredne godine ministarstvo za finansije voditi izgradnju EKSPO, za šta će utrošiti 42 milijarde sledeće godine i još 15 milijardi godine 2027.
Isti resor vodi i izgradnju stadiona u koji će naredne dve sezone uložiti 45 milijardi, a još 7,2 milijarde kasnije. Treba dodati da se za ovaj objekat gradi namenska pruga od Zemuna za čiju izgradnju će se naredne sezone izdvojiti 17 milijardi, a izdvaja se još 19 za druge infrastrukturne radove na ovom objektu.
Najveći trošak
Izgradnju Nacionalnog stadiona dobar deo javnosti smatra nepotrebnom i običnim bacanjem para. Ali, uprkos čestim javnim kritikama, Vlada Srbije ne odustaje od namere. Zapravo, stadion i Ekspo su izdvajanja koja najviše bodu oči javnosti, ali najveći trošak je izgradnja beogradskog metroa, u koji će država u naredne tri godine uložiti 167 milijardi evra, mada je reč o lokalnoj investiciji koju svuda u svetu finansira lokalna samouprava.
Iz državne kase se finansiraju i radovi na probijanju tunela kroz centar Beograda, kao i podizanje dva mosta na Savi.
Vreme militarizacije
Veliki korisnik investicionog dela budžeta biće i Vojska Srbije. Naredne godine raspolagaće sa 97 milijardi dinara, dok će godinu dana kasnije na raspolaganju imati 102, potom i 66 milijardi dinara.
Cilj utroška je "opremanje Vojske Srbije". Nije teško zamisliti da se pod ovako uopšteno opisanim utroškom može zamisliti otplata rata za francuske ratne avione tipa "Rafal".
Predsednik je pre dve i po godine ugovorio aranžman vredan 2,7 milijardi evra o nabavci ratnih letelica za srpsku vojsku, a sledeće godine pristiže (treća) rata vredna oko 700 miliona evra. Može se reći da je budžet za narednu godinu koncepcijski sličan ovogodišnjem, a izvršna vlast ostaje gotovo sasvim samostalna kako u osmišljavanju, tako i pri konačnom oblikovanju najvažnijeg zakonskog akta.
Takva pozicija joj omogućava dosta komotno ponašanje pri upotrebi državnih para, pa se, kako naglašava Fiskalni savet, namena novca često menja. Sve skupa, ako je suditi po predlogu budžeta, sledeća godina će ličiti ovoj, kao što, uostalom, i ova sezona liči prethodnoj.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mol i Gaspromnjeft se dogovorili oko NIS-a, Srbija uvećava vlasništvo za pet odsto
19.01.2026.•
10
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su MOL i Gaspromnjeft dogovorili osnovne odredbe budućeg kupoprodajnog ugovora za NIS.
Južnoamerička hrana uticaće i na seljake u Srbiji
19.01.2026.•
6
Posle 25 godina pregovaranja Evropska unija i Merkosur, asocijacije Brazila, Argentine, Urugvaja i Paragvaja, ovih dana potpisuju sporazum o ukidanju carina.
NIS: Pokrećemo Rafineriju u Pančevu, plan je da radi ceo februar
19.01.2026.•
1
U Rafineriji nafte Pančevo započete su startne aktivnosti koje će omogućiti ponovno uspostavljanje komercijalnog rada proizvodnih postrojenja.
Očekuje se skora prodaja NIS-a: Ovo su greške koje ne smeju da se ponove
19.01.2026.•
7
Dok se polako troši rok koji su SAD postavile za prenos ruskog vlasništva u NIS-u, pregovori o ulasku mađarskog MOL-a u strateško partnerstvo sa Srbijom ulaze u završnu fazu.
Počinje Svetski ekonomski forum u Davosu, učestvuje Vučić, a dolazi i Tramp
19.01.2026.•
5
Godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma, 56. po redu, održaće se od danas, 19. januara do petka, 23. januara u Davosu, pod sloganom "Duh dijaloga" i okupiće svetske lidere iz politike, biznisa, civilnog društva.
Meta otpušta 1.500 radnika
19.01.2026.•
0
Kompanija Meta, koju vodi Mark Zakerberg, odlučila je nakon godina neuspeha u stvaranju profitabilne platforme za virtuelnu stvarnost, da otpusti veći broj zaposlenih u ovom sektoru.
Glavne tačke ugovora za NIS trebalo bi da budu dostavljene OFAK-u do utorka
18.01.2026.•
3
U Rafineriji nafte u Pančevu danas je počela proizvodnja naftnih derivata, a, kako je najavljeno, prvi evro dizel će se naći na pumpama od 27. januara.
Evropska unija najveći donator u Srbiji u poslednjih 20 godina
18.01.2026.•
16
Evropska unija (EU) je u poslednjih 20 godina kroz bespovratnu pomoć izdvojila dva do tri puta više sredstava nego svi ostali međunarodni partneri Srbije zajedno.
Fudbalskom savezu Srbije novi milioni iz budžetske rezerve: Dobio više od 212 miliona dinara
18.01.2026.•
22
Vlada Srbije donela je odluku o uplati 212.400.000 dinara (1.808.751 evra) Fudbalskom savezu Srbije.
Počela proizvodnja naftnih derivata u Rafineriji u Pančevu, prvi evro dizel na pumpama od 27. januara
18.01.2026.•
10
Počela je proizvodnja naftnih derivata u Rafineriji u Pančevu, a prvi evro dizel će se naći na pumpama od 27. januara.
Prihodi Rusije od nafte i gasa u 2025. bili 23,8 odsto manji nego godinu ranije
18.01.2026.•
0
Prihodi Rusije od nafte i gasa u 2025. godini bili su 23,8 odsto manji nego u 2024, i sa 141 milijardu dolara prošle pali su na 108 milijardi ove godine, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Košta: EU radi na zajedničkom odgovoru na Trampovu najavu dodatnih carina
17.01.2026.•
0
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta rekao je da koordinira zajednički odgovor EU na najavu predsednika SAD Donalda Trampa da će uvesti carine od 10 odsto na robu iz osam evropskih zemalja, piše britanski Gardijan.
Potpisan sporazum između EU i latinoameričkog bloka Merkosur, posle 25 godina pregovora
17.01.2026.•
2
Sporazum između Evropske unije i latinoameričkog bloka Merkosur potpisan je danas u glavnom gradu Paragvaja Asunsionu, posle 25 godina pregovora, saopštila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Tramp uvodi carine za osam evropskih zemalja zbog Grenlanda
17.01.2026.•
20
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp izjavio je danas da će od februara uvesti taksu od 10 odsto na robu uvezenu iz osam evropskih zemalja, jer se protive postupanju Vašingtona prema Grenlandu.
Čadež: Potrebno uključivanje u jedinstveno evropsko tržište i pre članstva u EU
17.01.2026.•
3
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da je važno što hitnije uključivanje Srbije i regiona u jedinstveno evropsko tržište i pre punopravnog članstva u EU.
"Kao da će sutra smak sveta": Država u decembru trošila 4,6 miliona evra na sat
17.01.2026.•
13
Vlada Srbije je u decembru prošle godine napravila minus u državnoj kasi od 1,6 milijardi evra, odnosno trošila je skoro 4,6 miliona evra na sat.
Mali: Američka kompanija "Sisko" postaće strateški partner "Ekspa"
17.01.2026.•
3
Ministar finansija Siniša Mali kaže da će američka kompanija za digitalnu tehnologiju komunikacija "Sisko" postati strateški partner kompanije "Ekspo 2027", osnovane povodom održavanja te međunarodne izložbe u Beogradu.
Premijer Kanade: Kina postala predvidljiviji partner od SAD, dogovoreno smanjenje carina
17.01.2026.•
2
Kanada se saglasila da smanji 100 odsto carine na kineske električne automobile u zamenu za niže carine na kanadske poljoprivredne proizvode, izjavio je premijer Mark Karni.
Vlada Srbije usvojila uredbu koja omogućava isplatu zaostalih premija za mleko
17.01.2026.•
0
Vlada Srbije usvojila je Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2026. godinu.
Pregovori oko NIS-a: Kako Srbija može iskoristiti pravo preče kupovine?
17.01.2026.•
7
Ako Rusi i Mađari ne uspeju da se dogovore, vlast bi morala da ima spremna alternativna rešenja, a jedno od njih je raskid ugovora o prodaji NIS-a iz 2008. i usvajanje leks specijalisa.
Dva potencijalna kupca NIS-a: "Mol bi mogao da kupi maloprodajnu mrežu, a ADNOC rafineriju"
16.01.2026.•
9
Pregovori o kupovini ruskog udela u NIS-u ulaze u završnicu. U kontekstu pregovora između mađarskog MOL-a i NIS-a pominje se i arapska naftna kompanija ADNOC kao potencijalni kupac, ali i - fond iz Emirata.
Komentari 10
Dule
Ćaci informer
Iskreno
Pa od nameta privatnom sektoru i kredita. Samo kad vec pitate, odakle, bolje pitajte dokle!!!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar