Drašković: Prosečna plata od 1.000 evra je privid, reč je o manipulaciji vlasti
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je po prvi put istoriji Srbije ostvareno da prosečna zarada bude veća od 1.000 evra.
Foto: 021.rs
Ekonomista Božo Drašković rekao je za Danas da prosečna plata od 1.057 evra u decembru nije pokazatelj stvarnog rasta životnog standarda, jer inflacija i fiksni kurs evra u značajnoj meri "pojedu" taj nominalni prihod.
"Ovo je samo nominalni rast zarada. Kupovna moć dinarske protivvrednosti od 1.057 evra je zapravo manja nego što je bila pre nekoliko godina kada je prosečna plata iznosila 500 ili 600 evra", rekao je Drašković.
Prema rečima Draškovića, nominalno gledano, prosečne plate u Srbiji ostvarile su znatan rast, ali suština nije u tome koliko je nominalno povećanje, već koliko građani zaista mogu da kupe tim novcem.
"Reč je o jednostavnoj manipulaciji vlasti koja želi da stvori privid da narod bolje živi kada kažu da je prosečna zarada 1.057 evra. To je samo jedan aspekt te manipulacije", naveo je Drašković.
Po njegovim rečima drugi oblik manipulacije je fiksni kurs.
"Inflacija se meri rastom cena u dinarima, obično između tri i pet procenata godišnje. Kada se veći nominalni dohodak u dinarima podeli fiksnim kursom, stvara se privid da je kupovna moć u evrima porasla, a u stvarnosti ona ostaje na vrlo niskom nivou", rekao je Drašković.
Pročitaj još
Dodao je da kada političari govore o prosečnoj zaradi, to skriva razlike između manjine koja zarađuje mnogo i većine sa minimalnim ili srednjim prihodima.
"Na primer, ako saberete platu od 3.000 evra i platu od 500 evra, a zatim podelite sa dva, dobijate prosečnu platu od 1.750 evra. Ipak, to ne znači da osoba koja prima 500 evra stvarno ima toliko kupovne moći, ona i dalje raspolaže samo sa 500 evra. To je još jedna podvala, čim se ne prikazuju svi aspekti zarada", istakao je Drašković.
Naveo je da nije poznato, na primer, koliki je procenat zaposlenih sa minimalnom platom i koliko to iznosi u evrima, koliko ih ima sa srednjim ili prosečnim primanjima i koliki je procenat onih sa najvećim dohotkom.
"Prikazivanje ovih podataka bi jasno pokazalo strukturu ekonomske i socijalne politike koja se vodi tako da bogati postaju još bogatiji, a siromašni još siromašniji", ocenio je Drašković.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Mihail Arandarenko takođe navodi da inflacija koja je zabeležena tokom 2022, 2023. i 2024. godine svakako smanjuje vrednost prosečne plate od oko 1.000 evra.
"Inflacija je sigurno pojela jedan deo povećane prosečne plate, zato je ona i premašila 1.000 evra. Šest godina je ogroman period – niko nije mogao da predvidi ni koronu, ni rat u Ukrajini i sve mere koje su usledile. U nominalnim izrazima plata je veća, dok je u realnim verovatno tu negde (kao pre), jer je inflacija prevelika", rekao je Arandarenko.
Urednica magazina "Biznis" Radojka Nikolić objašnjava za N1 da su plate u decembru inače veće nego u drugim mesecima tokom godine.
"Reč je o decembarskoj plati i sa tom informacijom ima dosta problema. Ona je uvek, godinama unazad, pa i u težim ekonomskim vremenima, najveća u godini. To je zato što se tada isplaćuju bonusi, zaostaci iz prethodne godine, razne nagrade. Sve to uvećava platu."
Uvek početkom sledeće godine, od januara, navodi, budu manje plate.
Sledeći problem je, ističe, u kupovnoj moći jer se ona nije mnogo poboljšala od 2015. Kako ukazuje, posmatrajući period od deset godina, platu su rasle negde između 60 i 70 odsto, dok je inflacija išla i iznad 90 odsto.
"Ranijih godina, ja to pratim decenijama, u januaru i februaru imamo smanjenje, sve dok posle prvog kvartala ne dođe novi rast plata, naravno ukoliko ga bude. Drugi problem je što plata može da bude i realno veća, ali problem je kad uporedite kupovnu moć koju ima ta plata sa platom od 2015. godine, tada je bila 45.000 dinara, a sada 117.000. To je više nego duplirana plata. U kupovnoj moći između 10 godina i sada nema neke razlike."
Navela je i primere koliko je litara mleka moglo da se kupi za 45.000 hiljada u 2015. godini, a koliko za 117 hiljada u 2025/2026 - pre 10 godina je za prosečnu platu moglo da se kupi 715 do 770 litara mleka, a danas 720 do 730 litara mleka.
Nikolić je istakla i da ne treba gledati prosečnu platu već medijalnu, jer medijalna pokazuje koliku platu ima polovina stanovništva.
Medijalna neto zarada u decembru iznosila je 90.819 dinara. Urednica portala "Biznis", međutim, ukazuje da je medijalna plata tokom drugih meseci niža tj. oko 85.000.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Hitno povlačenje sa tržišta: Rizik od povreda kod "Škoda Kodiaq"
17.03.2026.•
2
Nacionalna organizacija za potrošače (NEPRO) objavila je danas na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine da se hitno povlači sa tržišta putničko vozilo "Škoda Kodiaq".
Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
17.03.2026.•
25
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
4
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
3
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
18
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Barel nafte dostigao cenu od skoro 105 dolara
16.03.2026.•
0
Sirova nafta Brent dostigla je danas cenu od skoro 105 dolara po barelu, što je porast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu.
Opredeljeno 150 miliona za unapređenje ruralnog turizma: Rok za zahteve 31. mart
15.03.2026.•
1
Za realizaciju Uredbe Vlade Srbije o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva iz budžeta je opredeljeno 150 miliona dinara.
MEA: Strateške rezerve nafte biće odmah odblokirane u Aziji i Okeaniji
15.03.2026.•
0
Nafta iz strateških rezervi biće puštena odmah u Aziji i Okeaniji, a počev od kraja marta u Americi i Evropi, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju, preneo je pariski list Mond.
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
9
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
23
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
53
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
37
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
26
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Komentari 21
Danijela
Vasa
Gale
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar