Pijace skuplje od marketa: Kako proizvođači treba da postanu i ugostitelji
Ova godina je dobra za velike domaće proizvođače, ali malim proizvođačima-trgovcima koji prodaju na pijaci nijedna sezona neće biti dovoljna.
Foto: 021.rs
Šta sve može da se kupi za 1.000 dinara na pijaci? Kilogram pasulja, dva kilograma krompira i kilogram jabuka. U prodavnici ista korpa košta 588 dinara, pa za preostali novac možete kupiti još kilogram crnog luka i 10 jaja. Pijace odavno nisu mesto na kom se može pazariti jeftinije, ali "kupuj domaće" nije samo fraza, već način da se zaštitimo od potpune zavisnosti od uvoza, smatraju stručnjaci.
Veliki trgovinski lanci su uspeli da verno oponašaju pijace, uz velike asortimane svakodnevno svežih proizvoda, a čak u pojedinim marketima iznad voća i povrća stoji znak "Pijaca", piše Nova ekonomija.
Marketi pobeđuju u borbi za potrošače jer otkupljuju velike količine robe, što im omogućava da ponude niže cene, a uz to imaju i širok asortiman. Međutim, nije oduvek bilo tako, objašnjava agroekonomista Milan Prostran.
"Kada se prisetimo kako su izgledali trgovinski lanci i kakvog su kvaliteta bili voće i povrće pre 30 ili 40 godina, danas je slika potpuno drugačija. To se odnosi i na kvalitet, način pakovanja i dostupnost. Trgovinski lanci danas prilično ozbiljno konkurišu pijacama. Sve je to, na kraju, tržište i marketing, odnosno borba za potrošače", kaže Prostran.
U supermarketima se mogu kupiti i domaći i uvozni proizvodi. Ovih dana u ponudi su bili pasulj iz Kirgistana, beli krompir iz Severne Makedonije, crni luk i šareni pasulj iz Srbije, dok južno voće, očekivano, stiže iz toplijih krajeva.
Prostran objašnjava da marketi imaju slobodu da biraju od koga će da uzimaju namirnice. Ako je sezona loša u Srbiji, oni lako mogu da se okrenu uvozu voća i povrća iz zemalja sa kojima je potpisan sporazum o slobodnoj trgovini. To im omogućava da tokom cele godine i svake sezone uspešno snadbevaju potrošače.
"Albanija je, na primer, dobar proizvođač povrća, ima jeftinu radnu snagu i može da trguje sa nama bez carinskih dažbina. Osim toga, ima razvijenu transportnu mrežu i kamionski prevoz, a nema ni zadržavanja na graničnim prelazima kakva postoje prema Evropskoj uniji", kaže Prostran.
Za veliki deo robe između članica CEFTA primenjuje se režim slobodne trgovine. Među članicama su Albanija, Severna Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, pa čak i Moldavija. Za njihove proizvode, koji često mogu biti jeftiniji od naših, carine se ne naplaćuju.
Marketi su otporniji na loše sezone i rast troškova, dok njihove posledice najviše osećaju mali proizvođači, kaže predsednik Udruženja pijačnih prodavaca "Opstanak" Srđan Praštalo.
Na pijacama skoro da više ni nema proizvođača-trgovaca. Većinom su nakupci i prekupci. Oni robu otkupljuju od drugih proizvođača i na nabavnu cenu dodaju svoju maržu, zbog čega su i krajnje cene na pijacama više nego ranijih godina.
"Proizvođači moraju da slože mnogo kockica da bi bili uspešni. Mali proizvođač mora da uspostavi direktnu vezu sa krajnjim potrošačem, ali to nije tako lako. Mora da ima i osobine dobrog ugostitelja. Broj pijaca i prodavaca je u opadanju. Među njima ima dosta starijih ljudi, a takav poslovni model je teško održiv", kaže Praštalo.
Kao glavne prednosti pijace on izdvaja direktan kontakt sa prodavcima i dostupnost kvalitetnih domaćih proizvoda.
"Na svakoj beogradskoj pijaci postoji nekoliko 'zvezda', odnosno prodavaca koje ljudi iz tog kraja vole, prepoznaju i koji znaju da počaste mušteriju. To su stvari koje ne možete da dobijete u velikoj trgovini", kaže Praštalo.
Proizvođač-trgovac mora razmišlja o mnogo stvari i da uloži veliki novac u proizvodnju, rad, a zatim i transport i zakup tezge, a troškovi proizvodnje i gorivo postaju nepredvidivo skupi, kaže ekonomista Prostran.
Prodavci na Bajlonijevoj pijaci u centru Beograda rekli su za Novu ekonomiju da je zakup tezgi ponovo poskupeo. Pre godinu dana dnevni zakup koštao je oko 700 dinara.
"Tezge u prvom redu, odmah do ulaza, radnim danima koštaju 1.200 dinara, a vikendom 1.500 dinara. Tezge u zadnjim redovima su jeftinije", rekao nam je jedan od prodavaca.
On navodi da je zakup tezge za osobe "bez papira" , odnosno prodavce koji nemaju potrebnu dokumentaciju, dvostruko skuplji.
"I proizvođači uglavnom pokušavaju da pronađu partnera kome će isporučiti robu, a koji ima uslove za njeno skladištenje, hladnjaču i sopstveni prevoz i koji će da plasira te proizvode umesto njih. Sa poskupljenjem svega njima je veliki trošak da plaćaju gorivo do pijace", objašnjava Prostran.
Međutim, ni veoma rodna sezona nije nužno dobra za proizvođače, jer im se ne isplati da robu prodaju po niskim otkupnim cenama, navodi Prostran.
"Način na koji su pijace funkcionisale pre 20 ili 30 godina više nije moguć. Mali proizvođači iz Smedereva, Ostružnice i drugih mesta tada su živeli u velikim porodicama. Jedni članovi porodice radili su na imanju, dok su ostali prodavali robu. Danas kao prvo, mi više ni nemamo tako velike porodice", dodaje Praštalo.
Pročitaj još
Budućnost vodi pijace ka ugostiteljstvu, smatra Praštalo, jer one već širom Evrope predstavljaju turističku atrakciju, a ne prvu stanicu za nabavku.
"To se dešava svuda u razvijenom svetu, pijace nisu jeftinije od marketa. Nigde u Evropi pijace nisu jeftinije, ali nude kvalitetnije proizvode i sve više postaju deo ugostiteljstva, a manje klasične trgovine", navodi on.
"Ono čime pijace mogu da se bore jesu kvalitet i usluga, odnosno prepoznavanje kupaca, njihovih uobičajenih želja, onoga što vole i traže. To je, jednostavno, budućnost. Pijace se svuda u svetu smanjuju i postaju turistički i ugostiteljski centri. To je budućnost i u Srbiji", zaključuje on.
Prostran kaže da je ova godina u Srbiji plodna i dobra, za razliku od prethondih kada je mraz uništio prinose.
"Ova godina nije u potpunosti tipična, s obzirom na to da imamo dosta domaće proizvodnje i da trenutno nema velikog pritiska uvoza. Kada su u pitanju paprika, paradajz, krastavci, kupus, pa i krompir, ove godine ponuda domaćih proizvoda je dobra", kaže on.
Dodaje da smo prethodnih godina najviše krompira uvozili iz Poljske, dok su paprika i paradajz stizali iz Severne Makedonije i Albanije.
"Čak i ako platimo malo više, na taj način treba da podržimo domaće proizvođače kako bi ostali u proizvodnji i kako ih uvoznici ne bi ugušili. U suprotnom, mogli bi da napuste proizvodnju, a onda bismo cenu ponovo platili kroz uvoz", zaključuje Prostran.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Zbog čega banke odbijaju zahteve za olakšice?
04.08.2026.•
2
U prva tri meseca ove godine građani su bankama podneli zahteve za olakšice za ukupno 2.321 kredit ukupne vrednosti 2,3 milijarde dinara. Banke su odbile 21 odsto zahteva za olakšice, zbog čega?
Francuska pooštrava kontrolu kupovine kompanija u osetljivim sektorima
03.08.2026.•
1
Francuska je pojačala državnu kontrolu kupovine kompanija u osetljivim sektorima za račun stranih investitora.
Poreska uprava: Omogućeno podnošenje poreskih prijava za prihode pomoraca elektronskim putem
03.08.2026.•
2
Poreska uprava Srbije saopštila je da je omogućeno podnošenje poreske prijave na prihode pomoraca u 2025. godini elektronskim putem preko portala Poreske uprave ePorezi.
Kako izgleda struktura stranih investicija u Srbiji?
03.08.2026.•
2
Na prvi pogled, podaci o stranim direktnim investicijama u Srbiji deluju ohrabrujuće, do maja ove godine neto priliv je iznosio 596 miliona. Međutim, detaljniji uvid u strukturu tih investicija pokazuje drugačiju sliku.
Da li ćete dočekati penziju?
03.08.2026.•
32
Najstariji žitelji Srbije željno iščekuju jesen, već sredinom septembra svaki penzioner dobiće jednokratni prihod u visini, zavisno od penzije, između 20.000 i 35.000 dinara.
Akcize na gorivo 20 odsto niže do 9. avgusta
03.08.2026.•
2
Vlada Srbije donela je odluku kojom se privremeno smanjenje akciza na naftne derivate od 20 odsto produžava do 9. avgusta, objavljeno je u Službenom glasniku.
Đedović Handanović prodala udeo u kompaniji u Hrvatskoj glumcu Goranu Bogdanu
03.08.2026.•
17
Glumac Goran Bogdan postao je većinski vlasnik kompanije Kulturistria u Hrvatskoj, tako što je preuzeo udeo od 35 odsto od ministarke rudarstva i energetike Srbije Dubravke Đedović Handanović.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvoj polovini godine bila 39 milijardi evra
02.08.2026.•
3
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prvoj polovini ove godine bila je 39,6 milijardi evra, što je bilo pet odsto više nego u isto vreme 2025. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
OPEK+ povećao proizvodne kvote nafte za septembar
02.08.2026.•
0
Saudijska Arabija, Rusija i ostale članice Organizacije izvoznica nafte (OPEK+) odlučile su danas na onlajn sastanku da povećaju svoje kvote za proizvodnju nafte za septembar.
MOL preuzima 35% udela u kiparskom gasnom polju Afrodita
02.08.2026.•
1
Mađarska naftna kompanija MOL potpisala je ugovor sa kompanijom Shell o kupovini 100 odsto udela u kompaniji BG Cyprus Ltd za oko 720 miliona američkih dolara.
Ko plati 100.000 dolara, može imati brži pristup Trampovim objavama na Truth Social
02.08.2026.•
4
Američki predsednik Donald Tramp nudi korisnicima brži pristup objavama na svojoj društvenoj mreži Truth Social, na kojoj ima ubedljivo najveći broj pratilaca, putem pretplate po ceni i do 100.000 dolara mesečno.
Troškovi razvoja veštačke inteligencije rastu više nego što se očekivalo
02.08.2026.•
5
Troškovi velikih kompanija koje se bave razvojem veštačke inteligancije (AI) rastu više nego što je ranije očekivano, javlja američka biznis TV mreža CNBC.
Vatikan objavio najnovije informacije o svojim finansijama
02.08.2026.•
2
Kancelarija za upravljanje imovinom Vatikana saopštila je da je operativna dobit u 2025. godini smanjena za više od 60 odsto, ali je vrednost ukupne imovine uvećana zahvaljujući zlatu, nekretninama i ulaganjima.
Bogatstvo Ilona Maska skoro prepolovljeno, ali ostaje najbogatiji na svetu
01.08.2026.•
3
Od vrhunca sredinom juna, bogatstvo američkog multimilijardera Ilona Maska se smanjilo za oko 50 odsto, navodi se u Indeksu milijardera američke agencije Blumberg.
Rast BDP-a Srbije u drugom kvartalu 3,6 odsto
01.08.2026.•
8
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u drugom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 3,6 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Koliko će Srbiju koštati "helikopter novac" koji Vučić obećava?
01.08.2026.•
28
U septembru kreće isplata novca svim punoletnim građanima, koju vlast predstavlja kao finansijsku pomoć u skladu sa paketom ekonomskih mera koje je ranije predstavio predsednik Vučić.
Ponovo poskupeli i dizel i benzin
31.07.2026.•
10
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Akcize na gorivo ostaju smanjene
31.07.2026.•
2
Vlada Srbije još jednom je produžila odluku o privremenom smanjenju akciza na naftne derivate i to do 9. avgusta, navodi RTS.
Izmene Zakona o akcizama: Vlada predlaže brisanje ograničenja na umanjenje
30.07.2026.•
9
Nekoliko meseci nakon što je uredbom privremeno smanjila akcize na gorivo za 25 odsto, iako je Zakon o akcizama dozvoljavao umanjenje od najviše 20 odsto, Vlada Srbije predlaže da se to ograničenje izbriše iz zakona.
Menja se Zakon o javnom dugu, država će za svaku izdatu garanciju naplaćivati proviziju
30.07.2026.•
2
Ministarstvo finansija predložilo je izmene Zakona o javnom dugu, Nacrtom izmena i dopuna predviđeno je da će sva javna preduzeća kojima Republika Srbija daje garanciju za zaduživanje morati državi da plate proviziju.
Komentari 12
Skuter
Poljoprivrednik
Bogdan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar