Prvi put otkrivena atmosfera oko stenovite planete u nastanjivoj zoni druge zvezde
Zvezde na noćnom nebu vekovima su pratile čovečanstvo, a zahvaljujući savremenim astronomskim otkrićima danas se postavlja jedno od najvećih pitanja - da li pod tim istim zvezdama postoji i vanzemaljski život?
U potrazi za svetovima pogodnim za život astronomi se oslanjaju na dva ključna kriterijuma: da planeta bude stenovita, poput Zemlje, i da se nalazi u nastanjivoj zoni svoje zvezde, gde može postojati tečna voda.
Iako naučnici atmosfere egzoplaneta otkrivaju već više od 20 godina, do sada su to uspevali samo kod velikih gasovitih planeta koje su veoma vrele i potpuno drugačije od Zemlje, prenosi ScienceAlert.
Sada su, međutim, prvi put otkrili atmosferu oko detaljno proučavane i potencijalno nastanjive "super-Zemlje" LHS 1140 b.
"Ovo je prvi put da je neko pronašao atmosferu na stenovitoj planeti u nastanjivoj zoni druge zvezde", rekao je Kolin Čerubim, planetarni naučnik sa Univerziteta Harvard i glavni autor studije objavljene u časopisu "Science".
Planeta LHS 1140 b ima više od pet puta veću masu od Zemlje i oko 1,7 puta veći prečnik. To odgovara stenovitom sastavu sličnom Zemljinom, uz malu gustinu koja ukazuje na tanku atmosferu i moguće prisustvo vode.
Ona je posebno zanimljiva jer se nalazi u sistemu udaljenom svega oko 50 svetlosnih godina od Zemlje i kruži oko crvenog patuljka koji ima približno petinu mase i veličine Sunca, a znatno je hladniji.
"Pre dvadeset godina pitali smo se da li uopšte postoje planete slične Zemlji. Zatim smo otkrili da su česte i da se neke nalaze u nastanjivim zonama. Sledeće pitanje bilo je da li je neka od njih uspela da zadrži atmosferu. Sada znamo da jeste", rekao je koautor studije Robin Vordsvort, takođe sa Harvarda.
Čerubim je još ranije, koristeći računalni model razvijen od samog početka za proces poznat kao frakcionisanje mase, predvideo da bi LHS 1140 b mogla imati atmosferu bogatu helijumom.
Model, razvijen uz pomoć Vordsvorta, pokazao je da planete koje se nalaze u odgovarajućim uslovima mogu izgubiti vodonik, ali zadržati helijum, stvarajući atmosferu u kojoj upravo helijum dominira.
"To je nova klasa planeta za koju smatram da možda nije toliko egzotična koliko se mislilo, već predstavlja prirodan korak u razvoju mnogih malih planeta. Želeo sam da proverim to predviđanje, pa sam potražio helijum koji izlazi iz atmosfere i pronašao ga", rekao je Čerubim za ScienceAlert.
Kako bi to potvrdili, istraživači su koristili spektrograf WINERED u opservatoriji Las Kampanas, u pustinji Atakama u Čileu. Posmatrali su LHS 1140 b i njenu susednu planetu tokom septembra 2024. godine, kada su obe prolazile ispred svoje zvezde.
Na osnovu talasnih dužina svetlosti koje su atmosfere planeta apsorbovale, naučnici su utvrdili da samo LHS 1140 b pokazuje jasne znake atmosfere bogate helijumom.
Helijum iz nje ističe u svemir brzinom od nekoliko stotina hiljada kilograma u sekundi.
Gas, zagrejan na više od 4.700 stepeni Celzijusa, verovatno odnose zvezdani vetrovi ili magnetne interakcije između planete i njene zvezde. Zanimljivo je da prilikom novih posmatranja 2025. godine ovaj fenomen nije registrovan, što ukazuje da nije stalan.
Pročitaj još
Posebno iznenađuje činjenica da je planeta uspela da zadrži atmosferu više od tri milijarde godina, uprkos tome što su crveni patuljci poznati po snažnom rendgenskom i ultraljubičastom zračenju koje može da „oguli“ atmosferu stenovitih planeta.
"Planeta prima oko 42 odsto energije od svoje zvezde u poređenju sa onim što Zemlja dobija od Sunca. Iako je tokom svoje istorije bila izložena višim nivoima rendgenskog i ultraljubičastog zračenja, uspela je da sačuva deo helijuma koji je verovatno prikupila još tokom svog nastanka", rekao je Čerubim.
Prema njegovim modelima, planeta se nalazi dovoljno daleko od svoje zvezde da je uspela da zadrži veliki deo svog prvobitnog helijuma.
Sledeći korak biće detaljnije proučavanje LHS 1140 b kako bi se utvrdilo da li na njoj postoje okeani ili druge karakteristike koje bi mogle pogodovati životu.
Istraživači smatraju da bi ova metoda mogla pomoći u pronalaženju još planeta sa atmosferom, uključujući i svetove slične Zemlji koji kruže oko mirnijih zvezda.
Otkriće je značajno i zato što je ostvareno pomoću teleskopa na Zemlji, što pokazuje da zemaljske opservatorije mogu imati jednako važnu ulogu kao i Svemirski teleskop Džejms Veb (JWST) u otkrivanju atmosfera udaljenih planeta.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija
Prvi put zabeležen radio-signal sa planete van našeg Sunčevog sistema
05.10.2026.•
0
Astronomi tvrde da su prvi put direktno otkrili radio-emisiju sa planete izvan Sunčevog sistema.
Naučnici uz pomoć AI i robota prave digitalni muzej sa 70 miliona primeraka životinja, biljaka, fosila i stena
05.10.2026.•
0
Istraživači u Velikoj Britaniji koriste veštačku inteligenciju (AI) i robote kako bi kreirali digitalni muzej sa oko 70 miliona primeraka životinja, biljaka, fosila i stena iz kolekcija širom zemlje.
Sunce i Mesec mogu da pokrenu zemljotrese, a naučnici možda konačno znaju kako
05.10.2026.•
1
Gravitacioni uticaj Sunca i Meseca ne izaziva samo plimu i oseku u okeanima već stvara i mala, ali stalna naprezanja Zemljine kore.
ChatGPT koristi više od 1,2 milijarde ljudi svake nedelje
05.10.2026.•
0
Američka tehnološka kompanija OpenAI saopštila je da njen generativni asistent za veštačku inteligenciju ChatGPT koristi više od 1,2 milijarde ljudi svake nedelje.
Kuće na Marsu mogle bi da budu izgrađene od mešavine kvasca, želatina i peska
05.10.2026.•
1
Naučnici iz Hongkonga razvili su brz i jeftin "živi" građevinski materijal za domove budućih kolonista na Marsu, sastavljen od genetski modifikovanog kvasca, želatina i peska.
Šta ako bismo oko Meseca izgradili superkolajder?
05.10.2026.•
1
Koliko god ideja zvučala neverovatno, naučnici i inženjeri zaista su razmatrali mogućnost izgradnje ogromnog akceleratora čestica na Mesecu.
Veštačka inteligencija za samo šest sati dešifrovala Napoleonovo pismo staro više od 200 godina
05.10.2026.•
1
Inženjer Karter Čerč uspeo je da pomoću veštačke inteligencije za šest sati dešifruje pismo napisano po nalogu Napoleona Bonaparte pre 217 godina, prenosi Juronjuz.
Srbija između Kine i SAD po pitanju AI: Da li ćemo je preimenovati u "superinteligenciju"?
04.10.2026.•
1
Dok Srbija razvija saradnju sa SAD i Kinom u oblasti veštačke inteligencije, postoje upozorenja da nije jasno ko i na osnovu čega odlučuje o pristupanju međunarodnim tehnološkim inicijativama.
Amazon će investirati milijardu dolara u data centre
02.10.2026.•
0
Kompanija Amazon najavila je da će u narednih pet godina uložiti milijardu dolara u data centre u Sjedinjenim Američkim Državama.
Vocap uvodi dodatne mere koje pooštravaju roditeljsku kontrolu
30.09.2026.•
1
Američka platforma Vocap objavila je danas na svom blogu da uvodi nove roditeljske kontrole koje omogućavaju roditeljima i starateljima da ograniče pojedine načine na koje tinejdžeri koriste aplikaciju.
Telefon koji izgleda drugačije i kada je ekran ugašen
30.09.2026.•
0
Pametni telefoni danas uglavnom pokušavaju da nas osvoje ekranom, kamerom i performansama.
Rusija i Kina rade na zajedničkom centru podataka za Mesec i duboki svemir
27.09.2026.•
0
Rusija i Kina rade na zajedničkom lunarnom centru podataka, čija će dva glavna segmenta biti smeštena u Rusiji i Kini.
Open AI pauzira obuku najnovijih modela posle neočekivanih upada u američke vladine portale
27.09.2026.•
0
Američka kompanija Open AI saopštila je da je pauzirala obučavanje najnovijih modele veštačke inteligencije posle izveštaja o porastu broja slučajeva u kojim su se odmetnuli njihovi agenti veštačke inteligencije.
Open AI agent upao u australijski državni portal sa zdravstvenim podacima pacijenata, nisu ugroženi
24.09.2026.•
0
Agent veštačke inteligencije kompanije Open AI u junu je izvršio upad u australijski državni portal sa zdravstvenim podacima i neovlašćeno pristupio fajlovima.
EU kaznila Gugl sa 403 miliona evra zbog kršenja pravila o podacima o lokaciji
21.09.2026.•
1
Vodeći regulator EU za privatnost na internetu kaznio je američkog tehnološkog giganta Gugl sa 403 miliona evra, jer je ranije nepropisno rukovao podacima o mestu gde su korisnici dok koriste njihov pretraživač.
Softverska greška izazvala prekid avio saobraćaja u Velikoj Britaniji
19.09.2026.•
3
Softverski kvar je izazvao prekid u vazdušnom saobraćaju zbog kojeg su prizemljene hiljade letova u Velikoj Britaniji, saopštila je kompanija NATS, glavni pružalac usluga kontrole avio saobraćaja u toj zemlji.
Rivalski AI poslužio kao hakerski alat: "Claude" hakovao zaposlene "OpenAI"
18.09.2026.•
0
Istraživači za sajber bezbednost uspeli su da kompromituju naloge više zaposlenih u kompaniji "OpenAI" na platformi "ChatGPT", koristeći u početnoj fazi četbot "Claude" kompanije "Anthropic".
Ako veštačka inteligencija uništi čovečanstvo - kako bi to moglo da izgleda?
17.09.2026.•
10
Kako upozorenja o nekontrolisanom razvoju veštačke inteligencije dostižu vrhunac, vodeći istraživači upozoravaju da egzistencijalna pretnja verovatno neće izgledati kao pobuna robota iz holivudskih filmova.
Antropik zakupljuje data centar u Australiji
16.09.2026.•
0
Gigant veštačke inteligencije Antropik potpisao je prvi ugovor o zakupu data centra u Australiji, prenela je britanska agencija Rojters.
U Srbiji 33,2 odsto prevara odnosi se na imitiranje brendova pomoću veštačke inteligencije
16.09.2026.•
1
Sajber kriminalci koji koriste veštačku inteligenciju urušavaju ugled brendova i poverenje korisnika u njih, a u Srbiji se čak 33,2 odsto prevara odnosi na imitiranje brendova, pokazuju rezultati novog istraživanja.
Samovozeća taksi služba u Japanu biće pokrenuta do 2027.
16.09.2026.•
2
Prva potpuno bespilotna taksi služba u Japanu biće pokrenuta do 2027. godine, sa planovima da se u Tokiju koristi 100 vozila.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar