Amerikancima su uništili četiri ratna broda i 188 aviona. Oštetili su im još 159 aviona i još četiri vojna broda, po tri razarača, krstarice i razne druge brodove, ubili 2.335 vojnika i 68 civila.
Japanci su, pak, izgubili pet malih podmornica, 29 aviona i 64 poginula. Na nosače im se vratilo 74 oštećenih aviona.
Sedmi decembar 1941. godine, uprkos čak i terorističkom napadu od 11. septembra 2001, ostao je najgori napad na teritoriju SAD-a, svakako zato što je to bio užasan vojni udarac toj naciji, koji ju je pritom još gurnuo u Drugi svetski rat, i to na dva okeana. Bio je to jedan od najtragičnijih i najvažnijih dana u američkoj istoriji, svakako u 20. veku.
A neki detalji koje ima smisla znati i danas, nisu opštepoznati.
Istoričar Kreg Nelson, koji je napisao knjigu "From infamy to greatness", za "Popular Mechanics" rekao je da do tog napada zapravo uopšte nije trebalo ni da dođe. Objasnio je da su Amerikanci o politici Japana imali pogrešnu sliku, da su tamošnji autokratski sistem pogrešno smatrali identičnim nacističkom nemačkom koji je u to vreme razarao i masovno ubijao Evropu.
"To nije bilo tako. Japanska vlada je bila tako haotična da se u 14 godina promenila 15 puta", rekao je Nelson.
To je značilo da su se u tako munjevitim smenama administracije povremeno na čelu Japana znali naći i ljudi s kojima se moglo pregovarati o miru. Jedan od njih je i poslednji civil koji je bio premijer, Fumimaro Konoe.
Ni u Japanu nisu razumevali potencijalnog protivnika s druge strane. Jedan od onih koji jeste razumeo, i to zato što je studirao na Harvardu, bio je Isoroku Jamamoto, admiral koji je 7. decembra 1941, uprkos svom totalnom neslaganju s tim napadom, vodio udar na Perl Harbor.
"On je svoje vojne nadređene upozoravao da bi takav napad mogao da probudi 'džinovskog uspavanog zmaja' za kog Japan ne sme da misli da može da pobedi... Međutim, na njegove reči nisu se obazirali", napisao je za National World War II Museum Kit Saksen.
Nije Jamamoto bio jedini. Dan uoči japanskog napada predsednik Frenklin Ruzvelt poslao je caru Šovi pomirljivi telegram, u nadi "da će razbiti tmurne oblake" u tradiciji dve zemlje koje imaju tradiciju mira i prijateljstva. Problem je bio u tome što je depeša išla preko major Morioa Tomure u Tokiju. On je bio uveren da je rat sudbina Japana i zato je telegram poslao u carsku palatu sa 10 sati namernog zakašnjenja. A kad je napokon stigao, Japan je već bio pred slanjem telegrama u SAD kojim se definitivno prekidaju svi pregovori, a koji je isporučen 30 minuta pre udara.
To je bilo u skladu i sa bušidom, kodeksom ratničke časti da se protivnik obavesti o tome da će biti napadnut. Tomura je i taj telegram privremeno zaustavio, tako da su Amerikanci primili vest dva sata nakon napada.
Petnaest dana pre napada časopis "New Yorker" objavio je nekoliko čudnih reklama za igru "The Deadly Double". Na reklami je bila navedena reč "uzbuna" na tri jezika – nemački, engleski i italijanski – a ilustracija je prikazivala ljude u podzemnom skloništu kako igraju igru. Uz to je išao tekst: "Nadamo se da nikada neće morati da provedete duge zimske noći u skloništu, ali smo mislili... stvar je zdravog razuma da budete spremni."
Sledio je popis svih namirnica koje su potrebne u skloništu, a kroz ostatak časopisa ponavljala se druga reklama, par kockica koje su pokazivale brojeve 7 i 12. Nelson ne misli da su čudne reklame imale veze s napadom, da su bile pokazatelj lošeg ukusa.
Hiljade poginulih u Perl Harboru nisu bili jedine žrtve. Godine 1989. sprovedeno je istraživanje koje je pokazalo da je od preživelih taj napad koji su te godine još uvek bili živi, od PTSP-a još uvek patilo njih 65 odsto. Četvrtina ih je govorila da još uvek imaju "fleševe" u situacijama kad ih nešto podseti na tragediju.
Slučaj Sterlinga Kejla bio je tipično tragičan. Bio je u luci kad su bombe počele da padaju i odmah je skočio u more kako bi spasavao svoje ratne drugove. Bio je u neposrednoj blizini pakla u kojem je eksplodirao i na dno potonuo USS Arizona. Na kraju je prošao nepovređen zbog čega su ga rasporedili da skuplja tela, što se većinom svodilo na skupljanje pougljenjenisanih ostataka.
Dan uoči napada USS Arizona natovario se sa 5,7 miliona litara goriva kako bi se pripremio za nadolazeću plovidbu prema kopnu sledećeg meseca. Takav je u luci dočekao bombardovanje. Brod je pogodila granata od 800 kilograma eksploziva, probila se direkt do rezervoara i u užasnoj eksploziji koja je usledila, brod je pukao po sredini i prepolovio se. Samo tada ubijeno je 1.177 vojnika i mornara, odnosno 80 odsto posade.
Požar je trajao dva i po dana. I nije sve gorivo izgorelo. Procenjuje se da u rezervoaru za gorivo koji je jedini opstao u olupini, još uvek ima oko milion i po litara goriva, i da dan danas odatle curi između dva i deset litara goriva dnevno, u zavisnosti od dana. To se naziva "suzama Arizone" ili "crnim suzama". Zapravo je reč o ekološkoj katastrofi koja još traje.
.jpg "Sa Cetinjskog foruma upućen poziv Vladi Crne Gore da podrži rezoluciju o Srebrenici")
Komentari 4
MIlovan Ilvof
Bob Rock
Naravno da su debelo zaradili tokom Drugog svetskog rata, i da ih je to od njih napravilo svetsku velesilu, ali im za to nije trebao rat sa Japanom.
Što se tiče toga ko kod njih služi, nije baš tako kao što pišeš, ali naravno da će većinu činiti siromašniji i manje obrazovani.
Bum, Cile, Bum!
Prvi sukob je sa istom logikom - nije baš moralo.
Ali se desi, mimo bilo čije lične volje.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar