Analiza: Šta bi se dogodilo da Putin baci nuklearnu bombu?

Kako su njegove snage počele da se povlače iz Ukrajine, ruski predsednik Vladimir Putin ponovo je zapretio nuklearnim oružjem, verovatno taktičkim nuklearnim oružjem.
U svom prošlonedeljnom govoru, on je upozorio da će "u slučaju pretnje teritorijalnom integritetu zemlje i u odbrani Rusije i ruskog naroda sigurno upotrebiti sve raspoložive sisteme naoružanja" i naveo da to "nije blef".
 
Rusija ima 4.477 raspoređenih i rezervnih nuklearnih bojevih glava, od kojih su oko 1.900 "nestrateške" bojeve glave, poznate kao taktičko nuklearno oružje, prenosi Index.hr
Šta je taktičko nuklearno oružje i po čemu se ono razlikuje od konvencionalnog nuklearnog oružja?
 
Taktičke bojeve glave su namenjene za upotrebu na ograničenom bojnom polju, na primer za uništavanje kolone tenkova ili grupe nosača aviona ako se koriste na moru. Ove bojeve glave, sa eksplozivnom snagom od 10 do 100 kilotona konvencionalnog dinamita, nazivaju se i bombama "malog prinosa".
Nasuprot tome, ruske strateške nuklearne bojeve glave imaju eksplozivnu snagu od 500 do 800 kilotona i dizajnirane su da unište čitave gradove.
 
Nazivanje taktičkog oružja bombama male snage je donekle pogrešan naziv jer su eksplozivne snage od 10 do 100 kilotona i dalje dovoljne da izazovu masovno uništenje, kao što je svet otkrio 1945. godine kada su SAD bacile atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki u Japanu. Te bombe su imale 15 ili 21 kilotonu dinamita, tako da su bile u rangu ruskog taktičkog nuklearnog oružja.
 
Početne eksplozije u Hirošimi i Nagasakiju odmah su ubile oko 70.000, odnosno 35.000 ljudi, a desetine hiljada ljudi umrlo je kasnije zbog radijacije.
 
Aleks Velerštajn sa Tehnološkog instituta Stivens u Nju Džersiju kaže da prava razlika u nuklearnom oružju zapravo nije u eksplozivnoj snazi, već u tome šta su mete.
 
"Atomski napadi na Japan bili su ‘strateški’ napadi koji su uglavnom imali za cilj da unište moral i terorišu japansku vrhovnu komandu da se preda. Ono što je 15 kilotona učinilo ‘strateškom’ bombom je ono na šta je bila usmerena", naveo je Velerštajn.
 
Drugi stručnjaci, uključujući bivšeg američkog ministra odbrane Džejmsa Matisa, kažu da nema razlike. 
 
"Mislim da ne postoji takva stvar kao što je ‘taktičko nuklearno oružje’. Svako nuklearno oružje koje se koristi u bilo kom trenutku je strateška promena", rekao je on na saslušanju u Kongresu 2018.
 
Šta bi se desilo kada bi Rusija to iskoristila?
 
Rusija (a pre nje Sovjetski Savez) je stvorila i održavala velike zalihe taktičkog nuklearnog oružja. Prvobitno razmišljanje je bilo da bi korišćenje nuklearne bombe na bojnom polju dalo liderima mogućnost da pokrenu odlučujući udar koji bi mogao da spreči poraz bez upotrebe najvećeg nuklearnog oružja, što bi dovelo do "nuklearne razmene koja uništava civilizaciju" nakon kontranapada, ističe Unija zabrinutih naučnika.
 
Na svojoj veb stranici organizacija to razmišljanje naziva pogrešnim i opasnim: "Taktičko nuklearno oružje unosi veću dvosmislenost, povećavajući mogućnost da neka zemlja pomisli da može da se izvuče sa ograničenim napadom."
 
Neke analize podržavaju tu teoriju. U komentaru koji su ovog leta objavili Sidhart Kaušal i Sem Kreni-Evans iz britanskog Kraljevskog instituta ujedinjenih službi (RUSI), upotreba taktičkog nuklearnog oružja protiv komandnih centara ili vazdušnih baza u Evropi mogla bi da ograniči civilne žrtve u okolnim područjima.
 
Na primer, u ovom dokumentu RUSI piše da bi upotreba taktičke nuklearne bombe u oblasti Sulvaki, kopnenoj granici između NATO saveznika Poljske i Litvanije koja odvaja ruski Kalinjingrad od susedne Belorusije, mogla da izazove samo stotine civilnih žrtava. Realnost je verovatno daleko od toga.
 
"Američke ratne igre predviđaju da će sukob koji uključuje upotrebu taktičkog nuklearnog oružja brzo izmaći kontroli. Simulacija američko-ruskog sukoba Univerziteta Prinston koji počinje upotrebom taktičkog nuklearnog oružja predviđa brzu eskalaciju koja bi dovela do više od 90 miliona mrtvih i povređenih", piše na blogu Unije zabrinutih naučnika.
 
Odgovarajući na prošlonedeljnu Putinovu pretnju, Međunarodna kampanja za ukidanje nuklearnog oružja (ICAN) navodi da je Evropa 2022. godine mnogo opasnije mesto za upotrebu nuklearnog oružja od Japana 1945. godine, koji je imao manje stanovnika i bio je relativno izolovan.
 
U današnjoj Evropi, jedna nuklearna detonacija bi verovatno ubila stotine hiljada civila i ranila mnogo više; radioaktivne padavine mogle bi kontaminirati velika područja u više zemalja, navodi ICAN na svojoj veb stranici.
 
"Službe za hitne slučajeve ne bi mogle efikasno da reaguju i rasprostranjena panika bi izazvala masovna kretanja ljudi i ozbiljne ekonomske poremećaje. Višestruke detonacije bi, naravno, bile mnogo gore", dodaje ICAN.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • DonDeer

    04.10.2022 14:09
    Zar vi stvarno mislite da Rusija gubi rat?
  • Da se podsetimo!

    27.09.2022 10:59
    @Dušan Savić
    Delom jeste u pravu ali opet ne u potpunosti.
    Tačno je da i USA i UK su u istoriji koristili iste mehanizme za svoju korist.
    Ali- zaboravili ste Krim 2014 itd.
    Po vašoj logici - Putin treba da baci atomsku bombu.
  • pera nevera

    27.09.2022 08:23
    Ruske bombe ubijaju nevine ljude a Američke bombe skakuću po cvetnim livadama i igraju se sa decom.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Umro beloruski ministar spoljnih poslova

Beloruski ministar spoljnih poslova Vladimir Makej, blizak saradnik autoritarnog predsednika Aleksandra Lukašenka, preminuo je u 64. godini, javila je danas državna novinska agencija Belta.

Uhapšenom reperu u Iranu preti smrtna kazna

Iranski reper uhapšen krajem oktobra, jer je izrazio podršku demonstracijama protiv režima, rizikuje da bude osuđen na smrt nakon suđenja koje je počelo iza zatvorenih vrata, navode njegovi rođaci.