Prekinuta rasprava o mogućem izručenju Džulijana Asanža SAD, nastavak sutra

Viši sud u Londonu prekinuo je danas suđenje tokom kojeg je trebalo da se donese odluka hoće li Džulijan Asanž biti izručen iz Velike Britanije u SAD i zakazalo njegov nastavak za sutra ujutru.
Prekinuta rasprava o mogućem izručenju Džulijana Asanža SAD, nastavak sutra
Foto: Beta/AP
Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž nije se pojavio na početku suđenja u Londonu na kojem je Viši sud trebalo konačno da odluči hoće li on biti izručen iz Velike Britanije u SAD iz zdravstvenih razloga, saopštili su njegovi advokati, piše BBC.
 
Asanžov tim izneo je argumente da u njegovom slučaju postoji kršenja ljudskih prava i da je slučaj politički motivisan.
Na sudu, Asanžov pravni tim je tvrdio da ima dokaze o zaveri CIA, u vreme kada je Donald Tramp bio predsednik SAD, da ga kidnapuje ili ubije u ambasadi Ekvadora u Londonu.
Španski sud odvojeno istražuje navode da je jedna firma za obezbeđenje sa sedištem u Španiji špijunirala Asanža tokom njegovih godina u ambasadi.
 
Ed Ficdžerald KC, Asanžov advokat, rekao je sudu da se ne može verovati u američka obećanja da će dobiti pošten tretman i da bi njegov klijent mogao biti osuđen na krajnje nepravedan i nesrazmeran način ako bude izručen.
 
Asanžovi advokati izneli svoje argumente protiv njegovog izručenja u SAD
 
Advokati Džulijana Asanža počeli su danas izlaganje svojih argumenta na suđenju u Britaniji na kome pokušavaju da spreče njegovo izručenje u SAD da mu se sudi za optužbe o špijunaži, ukazujući da američke vlasti nastoje da ga kazne zbog otkrivanja ozbiljnih kriminalnih dela američke vlade.
 
Viši sud u Londonu razmatra njegovu žalbu na presudu o njegovom izručenju SAD.
 
Advokat Edvard Ficdžerald rekao je da bi osnivaču Vikiliksa moglo da preti flagranto kršenje pravde ako bude poslat u SAD. Na dvodnevnom ročištu u Višem sudu, advokati Asanža traže od sudija da odobre novu žalbu, njegovu poslednju u Britaniji.
 
Asanž (52) nije prisustvovao današnjem ročištu, a njegov advokat je rekao se on ne oseća dobro. Sudija Viktorija Šarp rekla je da mu je data dozvola da dođe na ročište iz zatvora Belmarš.
 
Asanžova supruga Stela Asanž rekla je da je on hteo da prisustvuje, ali da mu zdravlje nije dobro. Ona je i pre suđenja rekla da mu je zdravlje narušeno i da mu preti smrt ako bude poslat u SAD.
 
Asanžova porodica i pristalice kažu da je njegovo fizičko i mentalno zdravlje narušeno posle više od decenije pravnih borbi, uključujući sedam godina u samonamentutom egzilu u ambasadi Ekvadora u Londonu, i poslednjih pet godina u zatvoru sa visokom bezbednošu u Londonu.
 
Asanž je optužen po 17 tačaka za špijunažu i jednoj tački za zloupotrebu kompjutera zbog toga što je njegov portal objavio poverljive američke dokumente pre gotovo 15 godina.
 
Američki tužioci kažu da je Asanž pomogao analitičarki u američkoj vojnoj obaveštajnoj službi Čelsi Mening da ukrade diplomatske depeše i vojne dokumente koje je kasnije objavio Vikiliks, čime je doveo u opasnost živote ljudi.
 
Njegove pristalice kažu da je on novinar koji otkriva tajne i koji je otkrio šta loše radi američka vojska u Iraku i Avganistanu. Oni kažu da je tužilaštvo politički motivisano i da on neće dobiti fer suđenje u SAD.
 
Stotine pristalica sa znacima "osobodite Džulijana Asanda" i uzvikujući "postoji samo jedna odluka - nema izručenja", okupili su se ispred Višeg suda u Londonu. Skupovi su održani i u gradovima širom sveta, uključujući u Rimu, Briselu i Berlinu.
 
"Ako Džulijan Asanž bude uspešno izručen u SAD novinari širom sveta će morati da se paze", rekao je Sajmo Krauder, pravni savetnik grupe za odbranu ljudskih prava Amnesti Internešnala.
 
Asanžova supruga rekla je okupljenima da je ovaj slučaj o pravu da može da se govori slobodno a da ne budete stavljeni u zatvor i da vas ne proganja i teroriše država.
 
U osvrtu na ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog koji je u petak umro u zatvoru u Rusiji ona je rekla da "ono što se desilo Navaljnom može da se desi Džulijanu i desiće se ako bude izručen".
 
Ako sudije budu donele odluku protiv Asanža može da se žali Evropskom sudu za ljudska prava da zaustavi izručenje, ali njegove pristalice strahuju da bi mogao da bude stavljen na avion za SAD pre nego što stigne da se žali zato što je britanska vlada već potpisala naredbu o ekstradiciji.
Asanžovi advokati kažu da bi mogao da dobije do 175 godina zatvora ako bude proglašen krivim, mada američke vlasti kažu da bi kazna verovatno bila mnogo kraća.
 
Iako su nekoliko Asanžovih žalbi protiv izručenja već odbačeni u britanskim sudovima, njegovi advokati pokušavaju da uvedu nove argumente da bi dobili dozvolu za novu žalbu.
 
Advokati za američku vladu će izneti svoje argumente sutra.
  • w/e

    21.02.2024 02:42
    cool
    Eto vam Evropa, zapad, nato, demokratija i sve ostale lepote civilizovanog sveta. Nama daju lekcije o slobodi u novinarstvu (obracunavanju sa stranim palcenicima koji namerno plasiraju lazi), dok oni planiraju ubistva novinara koji obelodanjuju americke ratne zlocine. Zanima me da li u Iraku postoje zatucani pro-nato levicari kao u Srbiji, pa da veruju da je Irak nastradao zbog tadasnje vlasti. Valjda im je tesko da prihvate da je zapad agresorsko zlo prikriveno iza izmisljotina o demokratiji, ravnopravnosti i ljudskim pravima.
  • Istina

    20.02.2024 23:57
    SLOBODA ZA ASANŽA !

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Slavili Hitlerov rođendan, pa privedeni

Austrijska policija saopštila je da je privedeno četvoro Nemaca nakon što su položili bele ruže na prozor kuće u kojoj je rođen Adolf Hitler u zapadnoj Austriji, povodom godišnjice njegovog rođenja.