Prema rečima samostalne savetnice pri ovoj agenciji Olge Kićanović, mobing se manifestuje kritikama, kontrolom i nepriznavanjem rezultata rada, izolacijom iz profesionalne komunikacije, davanjem zaduženja ispod nivoa znanja i kvalifikacija, a može se vršiti i napadom na lični ugled zaposlenog - ismevanjem, ogovaranjem ili povredom njegove privatnosti. Takođe, mobing je i stvaranje neizdrživog radnog okruženja, najčešće izolacijom žrtve iz radne okoline, nepozivanjem na sastanke, oduzimanjem sredstava za rad...
"Mesta za odstrel su arhiva, tavan, podrum, radna jedinica pred gašenjem ili najudaljenija od mesta stanovanja. Mobing predstavlja i seksualno uznemiravanje i uslovljavanje napredovanja ili gubitka posla", ukazuje za Danas Kićanovićeva.
Prema njenim saznanjima, tužbi za mobing ima dosta, a agencija je uspešna u procesuiranju mobinga.
"Imamo preko 200 rešenja. Interesantno je da se u trećini slučajeva radi o mobingu, a u trećini je konstatovana povreda drugih radnih i socijalnih prava, a u trećini ima indicija za zloupotrebu mobinga. Od stupanja na snagu Zakona o sprečavanju zloupotreba na radu 2010. godine do danas, podneto je preko hiljadu predloga, ali nisu svi rešavani pred Agencijom, jer je uslov za to da postoji saglasnost poslodavca da spor reši mirnim putem", kaže Kićanovićeva.
Kako objašnjava, mobing se često vrši u cilju eliminisanja konkurencije, najčešće protiv kandidata za rukovodeće radno mesto. Agencija ima mnogo sporova povodom mobinga tokom kojih se obelodane skriveni motivi, ali nije ovlašćena da u njima postupa.
"Zloupotrebe prava na zaštitu sankcioniše poslodavac, u rasponu od opomene do otkaza. Zloupotreba postoji kada zaposleni procesuira mobing sa ciljem da sebi pribavi korist ili drugom nanese štetu. Najčešće zaposleni misli da je tužbom poslodavca za mobing zaštićen od otkaza ili proglašenja viškom zaposlenih u dužem periodu, koliko traje spor. To nije tačno. Zaštitu od otkaza zaposleni uživa samo u postupku interne zaštite - posredovanja kod poslodavca, koje traje od osam do 30 dana. Tužba sudu i rešavanje spora pred Agencijom ne pruža zaštitu od otkaza", kaže Kićanovićeva za Danas.
Najčešće žrtve su svedoci nestručnosti šefova
Kod ekonomskih motiva, žrtva mobinga je svako koga poslodavac proceni za višak radnika, pa ga zlostavlja dok ne ode sam i oslobodi ga obaveza pri otkazu - otpremnine ili tužbe. Kod političkih motiva, to su često "lobi bivšeg direktora" i, nažalost, kaže Olga Kićanović, vrhunski stručnjaci koji su nepoželjni svedoci neznanja, nesavesnosti i nestručnosti novopostavljenog kadra najčešće su žrtve.
Takođe, mobing procesuira najviše žena, ali se neformalno obraća podjednak broj muškaraca i žena.
"Površnim posmatranjem, moglo bi se reći da ima više mobinga u javnom sektoru, ali s obzirom na to da je država, nažalost, najveći poslodavac, treba pojavu posmatrati srazmerno", kaže savetnica pri Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova Olga Kićanović.
Oblasti u kojima je mobing najprisutniji su prosveta i zdravstvo, a iskustva Agencije pokazuju da je skoro polovina zaposlenih koji se žale na mobing već na bolovanju ili sa dijagnozom.
Komentari 7
Zaposleni
Neoplantius
miroslava
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar