E-banking masovniji, ali nebezbedan način plaćanja

"Za banke su najskuplje usluge koju pružaju klijentu na šalteru. To podrazumeva plaćanje službenika, papire. Zato su i te kako zainteresovane da klijente prebace na elektronske načine plaćanja" objašnjava dr Aleksandar Vasiljević, rukovodilac Katedre za poslovni menadžment na Fakultetu za pravne i poslovne studije "Dr Lazar Vrkatić" u Novom Sadu.

"Istina, klijenti banaka nisu kod nas dovoljno elektronski pismeni da bi se lako navikli na ove novine. Međutim, ne treba zaboraviti da su ove bankarske usluge iste kao one koje se pružaju na šalterima ali jeftinije. Tako je sasvim izvesno da će se i klijenti sve više interesovati za njih", navodi on.

Najveća mana ovog kanala plaćanja je u tome da nije dovoljno bezbedan. Neoprezan klijent može brzo biti opljačkan elektronskim putem. Vasiljević kaže da oko ovih loših mogućnosti ne treba praviti dramu. Kod nas su ljudi neoprezni i podatke o elektronskom plaćanju govore prijateljima, pa čak i prodavcima. Njih treba čuvati kao PIN kod kartice.

Pored toga i banke uvode posebnu zaštitu. Dosta njih klijentima omogućava plaćanje komunalnim preduzećima i poreznicima, ali ukoliko se novac daje na neki treći račun slede posebne provere, što daje dodatnu sigurnost.

Među banakama koje su među prvima ponudile mogućnost elektronskog poslovanja je Oportjuniti banka, specijalizovana za mali biznis.

"Privrednici koriste to, ali ne onoliko koliko bi mi to želeli mada ih stalno podstičemo da to rade. Imamo zanimljivu uslugu za poljoprivrednike. Ne samo da mogu da plaćaju, već i kredit mogu da podignu uz pomoć običnog tableta. Unesu podatke u odgovarajuću aplikaciju i za jedan sat saznaju da li im je zajam odobren. A i novac već istog dana ili najkasnije sutra mogu da koriste ako je odgovor bio potvrdan", objašnjava prvi čovek ove kuće Vladimir Vukotić.

I u ProKredit banci su nedavno otvorili samouslužnu zonu koja radi 24 časa sedam dana u nedelji. Klijenti preko depozitnih sefova mogu da predaju pazare u bilo koje doba dana i noći na tom novom bankomatu. Tu su i druge usluge: nalog za prenos, štampanje dnevnih izvoda, uplate raznih naknada... I građani tako mogu da uplate novac na štednju po viđenju, kupe ili prodaju devize. Uslov je platna kartica pomenute banke.

"Uvođenjem ovih inovacija mi pokazujemo da poštujemo vreme svojih klijenata preduzetnika" kaže predsednik Upravnog odbora ProKredit banke Borislav Kostadinov.

Zonu je već dobio Beograd, uskoro će i Subotica, a Novi Sad će biti zoniran sredinom maja.

O prednostima e-bankinga dovoljno govori prosta računica. Plaćanje jednog računa kod većine banaka staje elektronski od 15 do 20 dinara, a papirna varijanta je od 50 do 60. Četrdeset dinara je ušteda, za tri računa na mesečnom nivou 120 dinara, a to je godišnje oko 1.500 dinara. Nije mnogo, ali bolje da tim parama klijent počasti sebe, nego banku.

M-bankarstvo, gde plaćanja idu putem mobilnih telefona, takođe je sve brojnije. Lane je Telenor kupio KBC banku i razvija plaćanje, prebacivanje novca s računa, pa čak i štednju. Preko mobilnog se može uplatiti novac na štedni račun, a za dinare kamata po viđenju je sedam odsto. Telenor banka je za prvih šest meseci poslovanja otvorila 50.000 računa.

Ni Telekom ne želi da zaostane pa je pre nekoliko meseci kupio Dunav banku. Sledi privatizacija ovog operatera, koji je već pripremio teren za nove usluge.