Država ne zna šta ima od nekretnina

I zgrada iz komšiluka – Ministarstvo finansija, upisana je 11 puta. Kad su ovako važni objekti tako nemarno evidentirani kako li se onda "knjiži" ostala državna imovina?

Odgovor na ovo pitanje dali su državni revizori u najnovijem Izveštaju o svrsishodnosti raspolaganja nekretninama u svojini Republike. On ukratko glasi: Vlada Srbije nema kontrolu nad raspolaganjem imovinom zbog čega propušta priliku da uveća prihode od izdavanja nekretnina, rekao je juče Radoslav Sretenović, predsednik Državne revizorske institucije.

Republička direkcija za imovinu nije uspostavila jedinstvenu evidenciju nepokretnosti, a u njenu bazu podataka upisano je ukupno 551.946 jedinica, što ne znači da postoji toliki broj nepokretnosti, pošto su neke zgrade upisane i više puta. U toj evidenciji za samo 20 odsto nepokretnosti je upisana njihova vrednost, dok za ostale piše nula ili ništa ne stoji.

"Gubici države koji zbog ovoga nastaju, ali i mogući prihodi se za sada ne mogu tačno proceniti, jer nije utvrđeno činjenično stanje čime država raspolaže", ocenjuje Svetlana Toma Anokić, vrhovni državni revizor.

Država je, na primer, 2013. prihodovala oko šest milijardi dinara po osnovu davanja u zakup ili korišćenja državnih nepokretnosti, od čega je 852 miliona dinara uplaćeno u republički budžet, dok je ostali novac ostao na računu korisnika nepokretnosti. Uprava za trezor, kako je objašnjeno, nema podatke o tome ko je sve to platio, što deluje gotovo neverovatno. Zbog svega ovoga Sretenović smatra da je neophodno da vlada naloži popis nepokretnosti. Na taj način, kako je naveo, utvrdilo bi se čime država raspolaže.

Za nepostojanje centralnog registra krivi su nadležna Direkcija za imovinu i neodgovorno ponašanje korisnika imovine. O neusaglašenosti podataka korisnika i nadležnog organa jasno se vidi na primeru "Diposa". To preduzeće, koje se bavi izdavanjem državnih nekretnina, revizorima je dostavilo podatak da koriti 445 nekretnina (159 vila, 202 stana, 27 poslovnih prostora, 57 garaža). Međutim, u Direkciji za imovinu se vodi 75 manje nekretnina umanjene vrednosti za 1,2 milijarde dinara. Osim toga revizori su ustanovili da se jedna površina iskazuje u ugovoru o zakupu, a druga se vodi u evidenciji "Diposa" i Direkcije za imovinu.

Tako na primer vila u Banjičkih žrtava 6 u poslovnim knjigama se vodi na površinu od 656 kvadratnih metara, a u ugovoru 942 kvadrata, dok je u katastru na dve nepokretnosti za objekat u Koste Glavinića 9 vlasništvo upisano na fizičko lice.

"Železnice Srbije" su takođe primer neusaglašenosti. Ovo preduzeće vodi da ima 1.545 zgrada, a u Direkciji za imovinu su upisana 1.204 objekta. S tim što im se procene vrednosti drastično razlikuju. Korisnik ih procenjuje na 12,9 milijardi dinara, a preduzeće koje gazduje njima 35,7 milijardi dinara. Još drastičnija neslaganja se uočavaju kod stanova. "Železnice" u svojim knjigama vode 2.575, a Direkcija za imovinu samo 344, ali ih Direkcija procenjuje na 8,6 milijardi dinara, a "Železnice" na 95,8 miliona dinara. Kada se sve ovo zna, pitanje je kako će država prodavati nepokretnosti.

Zanimljivo je da DRI nije bila upoznata da je vlada sačinila Zakon o prodaji nepokretnosti u svojini Republike i tek su juče saznali od poslanika u Skupštini kada su im predstavili svoj izveštaj. Revizori smatraju da će taj zakon morati da bude izmenjen u nekim delovima.

Šta će biti ponuđeno na prodaju nije poznato. Zna se samo da Direkcija za imovinu raspolaže nekretninama vrednim oko 64 miliona dinara, bez uračunate procene stanova i garaža.